Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Opšte diskusije => Kulinarstvo => Topic started by: police on 22 Decembar, 2008, 16:38:58

Title: Hrana kao lek
Post by: police on 22 Decembar, 2008, 16:38:58
U ovoj temi želim da iznesem sve ono što je vezano za našu ishranu i dokazano kao lek za određenu vrstu bolesti. Ima mnogo toga što bi se moglo reći, ali sam ja izabrao Jabukovo sirće za početak. Vi se priključite...

Jabukovo sirće:

lek kome uvazeni strucnjaci pripisuju cudotvornu moc i smatraju da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, a evo i nekoliko recepata koji su se pokazali veoma uspesni u lecenju pojedinih smetnji i bolesti.

Kako se pravi jabukovo sirce

Potrebno je: neprskane jabuke (najbolje su divlje, samonikle, ali mogu da posluže i gajene), šecer. Jabuke dobro oprati, odstraniti peteljke, a zatim ih zajedno sa semenom usitniti i samleti na mašini za meso. Zajedno sa sokom koji puste staviti u veci lonac ili kacicu. Ako nema dovoljno soka, može se na deset kilograma jabuka dodati cetvrt litra prokuvane i ohladene vode. Zatim dodati na ovu kolicinu i sto grama šecera, sve dobro izmešati, sud prekriti cistom, višestruko ispresavijanom gazom i ostaviti na toplom mestu ili na suncu. Povremeno pregledati i promešati. Posuda se povezuje višeslojnom gazom i ostavlja i ostavlja na mestu gde temperatura ne pada ispod 18 stepeni Celzijusovih i ne prelazi 25 stepeni. Fermentacija traje oko 25 do 30 dana; na suncu nešto krace.Posle završenog procesa sirce se pažljivo procedi i razliva u ciste boce. Boja treba da mu je svetlo žuta i bez taloga. Kada se zapazi da je fermentacija gotova i da je sirce dovoljno kiselo, sve procediti najpre kroz redje, a zatim i kroz gušce sito ili cediljku, a na kraju i kroz višeslojnu gazu, da bi se dobila bistra tecnost. Sirce sipati u boce, hermeticki zatvoriti i cuvati na hladnom i mracnom mestu. Ukoliko se posle izvesnog vremena sirce usred zrenja zamuti, ili se pojavi talog, treba ga još jednom procediti kroz višeslojnu gazu i ponovo sipati u ciste boce.Cuva se na hladnom i tamnom mestu, a rok upotrebe mu je prakticno neogranicen.

Ustanovljena je optimalna doza jabukovog sirceta koju treba uzeti u toku jednog dana. To je rastvor od 2 kašike sirceta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda. Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporucuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazao u povecanju plodnosti - kao kod ljudi tako i kod životinja, i u lecenju nocnog mokrenja kod dece. Dokazano je i da jabukovo sirce snižava povišeni krvni pritisak i da je odlican saveznik u ocuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporucuje se spoljna upotreba razblaženog sirceta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osecanja svežine koje dugo traje, ovakve "kisele kupke" daju koži mekocu, vlažnost i zdravo rumenilo.

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirce se takode primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirceta, prelaskom na zdraviju ishranu i cišcenjem organizma, postižu se dobri rezultati.

Na isti nacin, jabukovo sirce olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osecaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sircetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a vrlo je preporucljivo poneti na put (pogotovu leti) bocicu sirceta da bi se sprecile nelagodnosti u probavi koje se obicno vezuju za promenu vode i hrane.

U ishrani sportista, ali i intelektualaca, jabukovo sirce i njegova kombinacija sa medom trebalo bi da zauzmu važno mesto. Ovo sirce je prebogato kalijumom, a on utice na rad mišica i nerava, a ucestvuje i u biohemijskim procesima na celijskom nivou.

Ako ste sa svojim lekarom iskljucili druge uzroke, a osecate slabost, pospanost, grcenje i bolove u mišicima, verovatno vam samo nedostaje kalijum; kura sa jabukovim sircetom dace ubrzo odlicne rezultate.

PROTIV HRONICNOG UMORA

Pomesati tri kasicice jabukovog sirceta sa soljom meda, sipati u teglu i uzimati svako vece pred spavanje po dve kasicice ove mesavine. Drugi nacin je kasicicu sirceta sipati u casu vode i piti za vreme rucka.

PROTIV GLAVOBOLJE
Popiti casu vode u kojoj su razmucene dve kasike meda i dve kasike jabukovog sirceta.

PROTIV OPEKOTINA
Na opekotinu naneti jabukovo sirce nekoliko puta. To ce spreciti pojavu plika i ublaziti bol.

ZA SNIZAVANJE KRVNOG PRITISKA
Tri puta dnevno piti casu vode sa dve kasicice jabukovog sirceta.

ZA ISPIRANJE GRLA
U casu vode sipati kasicicu sirceta i ispirati grlo na svaka dva sata.

PROTIV BOLOVA U SINUSIMA
Na svaki sat, sedam puta popiti casu vode u kojoj je razmucena kasicica jabukovog sirceta

PROTIV REUMATICNIH BOLOVA U ZGLOBOVIMA
Bolna mesta u toku noci obloziti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sircetom a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti casu vode u kojoj je razmuceno deset kasicica jabukovog sirceta.

PROTIV EKCEMA
Obolela mesta mazati jabukovim sircetom cetiri puta dnevno i tri puta u toku noci. Ubrzo ce ekcem i svrab nestati.

ZA MRSAVLJENJE
Svako jutro na prazan zeludac piti casu vode sa jednom do dve kasicice sirceta ili uz svaki obrok popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirce utice na sagorevanje suvisnog masnog tkiva.

PROTIV PROSIRENIH VENA
Svakog jutra i veceri istrljati cistim jabukovim sircetom kozu preko prosirenih vena i dva puta dnevno popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Ova terapija traje mesec dana.

PROTIV MITISERA
Jedan deo jabukovog sirceta izmesati sa osam delova vode i tom tecnoscu tri puta dnevno prskati lice.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 22 Decembar, 2008, 19:40:33
Pomorandže - ukusne i zdrave

Pomorandže snižavaju nivo lošeg holesterola u krvi. Smanjuju zadebljanje krvnih sudova za 30 odsto. Sok od pomorandže utice na pojacano stvaranje azotnih oksida - supstance koja štiti od stvaranja masnih naslaga na krvnim sudovima. Plod pomorandže sadrži ugljene hidrate i fruktozu, organske kiseline, soli, azotne i obojene materije, celulozu, fitoncide i veliku kolicinu vitamina - A1, B1, B2, C. Sok od pomorandže dobro utice na kosu, omogucava cvrstinu i elasticnost, jaca nokte i daje im sjaj. Blagotvorno utice i na imunološki sistem. Poboljšava apetit i stimulišu rad creva, utoljava žed, a preporucuje se i protiv herpesa.
Protiv respiratornih infekcija - Nedelju dana pijte po pola case soka pomorandže pre jela, tri puta dnevno....Za uklanjanje bubuljica - Caša soka od pomorandže dnevno, posle jela - tokom jedne do dve nedelje....Prehlada - Pijte cetiri puta dnevno po casu soka, dok se stanje ne poboljša.

(http://www.poslovnazena.biz/pub/pomoramdza_ins.jpg)

Izuzetno ukusan plod, pravi energetski koktel - pomorandža je bogata vitaminom C i nekoliko vitamina E. Organizam lako apsorbuje kalcijum koji se u njoj nalazi, njeni šećeri obezbeđuju energiju, a oligoelementi su prilično brojni. Pomorandža sadrži i magnezijum, kalijum i fosfor.

Kao antioksidans, vitamin C pospešuje sagorevanje šećera i apsorpciju gvožđa, pojačava odbrambeni sistem organizma, ubrzava zarastanje i pomaže neutralizaciju slobodnih radikala. Pošto ga naš organizam ne proizvodi, važno je unositi ga redovno, ali ne u preteranim količinama (zbog opasnosti od dijareje i stvaranja kamena u urinarnom traktu).

Vitamin C takođe pomaže oslabljenom organizmu: ako pušite, živite u zagađenom okruženju ili ste jednostavno umorni, zamenite ulje u salati sokom od pomorandže. Izuzetno ukusna slatko-slana kombinacija! Pošto C vitamin menja svoja svojstva prilikom kuvanja, uvek je bolje pojesti svežu pomorandžu, nego pripremljenu marmeladu.

Pre i posle fizičkog napora, fruktoza iz pomorandžinog soka pomaže da se obezbedi i povrati energija. Njenih 85% vode utole žeđ, osvežavaju i hidriraju. Sok od pomorandže sadrži skoro sve sastojke samog ploda ako se brzo popije. Naime, kiseonik iz vazduha utiče na smanjivanje količine vitamina C u soku.

Pažnja: pomorandžu loše podnose osobe sa gastritisom ili problemima sa žučnom kesom.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 22 Decembar, 2008, 19:41:57
Ako bilo ko od vas ima neki stari recept za spravljanje jednostavnih, a delotvornih lekova na bazi bilja ili slično neka to postavi ovde.... Thankyou
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 22 Decembar, 2008, 19:55:56
(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/cvekla1.jpg)

Svakodnevno konzumiranje pola decilitra soka od cvekle znatno ce smanjiti povišeni krvni pritisak, pokazalo je istraživanje britanskih naucnika. Istraživanje strucnjaka pokazalo je da je kljucni sastojak cvekle nitrat, koji nalazimo i u zelenom lisnatom povrcu, odgovoran za regulisanje krvnog pritiska. Ranije se zaštitni ucinak ishrane bogate povrcem pripisivao njihovim antioksidantnim vitaminskim karakteristikama. Studija sprovedena na grupi zdravih osoba sugeriše da se kod onih koji su popili pola decilitra cveklinog soka pritisak smanjio u roku od samo sat vremena. Naucnici su izvestili kako je dobar ucinak soka od cvekle na pritisak bio još veci posle tri do cetiri sata, a mogao je da se primeti i posle 24 sata, stoji u njihovom izveštaju. Naucnici su utvrdili da se nitrati iz soka cvekle, pomešani sa slinom i zahvaljujuci bakteriji koja živi na jeziku, pretvaraju u nitrite. Nakon gutanja sline koja sadrži nitrite, želudacna kiselina omogucuje da se ona pretvori u nitritnu kiselinu ili ponovo ude u krvotok kao nitrit. Dakle, nitriti nastaju iz nitrata u probavnoj mikroflori, a povrce bogato nitratima u organizmu proizvodi više nitrita. Danas više od 25 odsto odraslih osoba u svetu ima povišen krvni pritisak, a procenjuje se da ce se ta brojka do 2025. povecati na 29 odsto. Poznato je da je visoki krvni pritisak uzrok 50 odsto svih koronarnih bolesti i 75 odsto moždanih udara....
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: SalencE on 22 Decembar, 2008, 19:57:30
                                 Kupusom protiv stresa

Ponovo je došlo vreme kupusa, klasičnog jesenjeg i zimskog povrća bogatog vitaminima.

Nutricionisti sa Minhenskog Univerziteta preporučuju da se kupus uvrsti u redovni jelovnik, a idealno bi bilo jedanput nedeljno.

Još stari Rimljani znali su da je kupus čudo od hranljivih materija. Još su ga u doba antike rado sadili i konzumirali. Prvobitno ovo povrće potiče iz Sredozemlja.

Bečki profesor Hademar Bankhofer objašnjava da jedenje kupusa jača čulo vida, imunitet i disajne puteve, a za to je odgovorna bioaktivna supstanca betakaroten. Dovoljno je 125 grama kupusa da bi se pokrila dnevna potreba za betakarotenom.

Osim toga, kupus je bogat vitaminom C koji se ne uništava čak ni prilikom kuvanja.

B vitamini u kupusu jačaju nerve i čine nas otpornim protiv stresa, a vitamin C tu pripomaže.

Ono što malo ko zna je da je kupus bogat mineralom kalcijumom koji je važan za kosti i srce.

Porcija od 200 grama sadrži toliko kalcijuma kao i dve čaše mleka.

Kupus pomaže i kod detoksifikacije jer se gusta masa kupusa polako provlači kroz creva i nosi sa sobom sve otrovne i štetne materije. Tako se čiste creva i podstiče varenje.

Međutim, ne podnosi svako kupus, jer su posledice neprijatna nadimanja. U tom slučaju pomaže da od začina stavite dosta kima ili da kupus pre pripreme stavite u zamrzivač.

 rastaman2
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: SalencE on 22 Decembar, 2008, 20:00:52
                                   Kako maslinovo ulje utiče na zdravlje

Najnovija naučna istraživanja pokazala su da maslinovo ulje sadrži isto jedinjenje kao i lek "brufen", odnosno "ibuprofen", što znači da bi dnevna doza maslinovog ulja mogla da pomogne kod reumatičnih i srčanih oboljenja.

Prema rečima dr Garija Bičama sa Univerziteta u Filadelfiji, ta ideja javila se prilikom razmatranja osećaja koji se javlja kada se popije "ibuprofen" - ništa se ne dešava dok je lek u ustima, ali čim se proguta, on "sprži" grlo.

Ispostavilo se da maslinovo ulje radi istu stvar - "sprži" grlo i to na istom mestu kao i "brufen" i zato su lekari posumnjali da postoji ista farmakološka supstanca u ulju i leku.

Sumnja dr Bičama potvrdila se i tokom naučnih istraživanja, tako da je otkriven identični sastojak u "brufenu" i u maslinovom ulju.

Međutim, veoma je važno i o kom maslinovom ulju je reč jer, prema Bičamovom mišljenju, najbolje je ono ulje koje se dobija prvim ceđenjem.

S druge strane, kada se maslinovo ulje koristi prilikom kuvanja, onda se efekat bitne supstance u njemu smanjuje.

Većina ljudi, međutim, i to uglavnom na Mediteranu, koristi maslinovo ulje za salate i povrće, dakle, koristi ga sirovo, što znači da se ostvaruje pun efekat.

Doktor Bičam takođe smatra da je količina maslinovog ulja koju svakodnevno upotrebljavaju ljudi na Mediteranu jednaka dozi od jedne pilule aspirina za decu i to svakako ima pozitivne efekte po zdravlje, posebno kada je reč o srčanim i drugim kardiovaskularnim oboljenjima.

Korišćenje maslinovog ulja datira još oko 5.000 godina pre nove ere u oblasti Egipta i Mediterana, a 60-tih godina ovoga veka utvrđeno je da Grci koji konzumiraju velike količine soli i masnoća, ali i dosta voća i povrća žive duže od Japanaca, koji u ishrani koriste mnogo soli, ali jedu hranu koja ima manje masnoća i namirnica biljnog porekla.

Stručnjaci su utvrdili da Grci žive duže jer ređe oboljevaju od moždanog i srčanog udara, raka creva, oboljenja kardiovaskularnog sistema, a naučnici su, takođe, primetili da ljudi koji žive na selu širom Mediterana retko oboljevaju od srčanih bolesti bez obzira što unose veće količine monosaturisanih masnoća poreklom od maslinovog ulja, koje čini glavni sastavni deo njihove ishrane.
Korisno dejstvo maslinovog ulja na zdravlje potiče od visokog sadržaja monosaturisanih masnih kiselina i visoke koncentracije antioksidativnih supstanci.

Studije su pokazale da maslinovo ulje štiti od oboljenja srca tako što kontroliše nivo LDL (lošeg) holesterola i podiže nivo HDL (dobrog) holesterola, zahvaljujući monosaturisanim masnim kiselinama.

Ljudi koji uzimaju 25 mililitra, što je dve kafene kašičice maslinovog ulja dnevno, tokom jedne nedelje pokazuju značajno smanjenje LDL holesterola i povećanu koncentraciju antioksidanasa, specijalno fenola u krvi.

Neprerađeno maslinovo ulje sadrži i viši nivo antioksidanasa, pre svega vitamina E i fenola u odnosu na prerađena maslinova ulja.

Maslinovo ulje se lako vari i ima zaštitnu ulogu na digestivni trakt, pomaže kod gastritisa i čira i podstiče sekreciju žuči i pankreasa, što utiče na smanjenje mogućnosti za formiranje kamena u žučnoj kesi.

Monosaturisane masnoće imaju istu kalorijsku vrednost kao i druge masnoće - oko 37 kilodžula po gramu, ali se kalorije koje potiču od maslinovog ulja drugačije raspoređuju.

Poređene su dve grupe ljudi koje su pokušavale da izgube višak kilograma, pri čemu je jedna grupa pratila mediteranski način ishrane i gubila ravnomerno višak kilograma, dok je druga grupa ljudi sledila dijetu sa smanjenim unosom masnoća i povećanim unosom ugljenih hidrata, što je rezultiralo gubljenjem sala samo sa donjih delova tela.

Maslinovo ulje ima i druga blagotvorna dejstva na zdravlje kao što je smanjeni rizik od oboljevanja od raka dojke i debelog creva, smanjeni rizik od dijabetesa i odloženu pojavu komplikacija kod dijabetičara koji su insulinski zavisnici.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 22 Decembar, 2008, 20:06:12
(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/sol.jpg)

Koja hrana odmaže zdravlju-SO

Korišćenje previše soli. Izbegavajte da previše solite hranu ili da konzumirate namirnice koje u sebi sadrže previše soli, dimljeno meso, konzervisanu hranu, industrijski obrađenu, čips i razne slane grickalice. Izbegavajte hranu na koju ste alergični ili je teško varite. Čak i ako niste sigurni koja je to hrana, prepoznaćete tako što ste posle obroka umorni, pospani, teški, naduti. I preterana upotreba kofeina izaziva uznemirenost, nervozu, dehidraciju, srčane smetnje, visok krvni pritisak, glavobolju, uznemirenost, dovodi do poremećaja u ishrani. Velika je greška ako posežete za energetskinm napicima kada osetite pad energije. Ovi napici u prvom momentu zaista vrate energiju, ali taj osećaj ne traje dugo. Veoma brzo se javlja osećaj umora i posle toga se osećate još lošije, pa otuda i potreba da ih opet pijte. Mnogo bolje rešenje od ovoga je da popijete sveže ceđenu pomorandžu ili niskomasni jogurt, pojedete malo semenki ili kikirikija, ili uzmete sušeno ili sveže voće.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 22 Decembar, 2008, 23:13:48
Jezgra koštice kajsije i šljive u borbi protiv kancera

U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takodje u braon pirincu, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama,posebno tropskoj kasavi. U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice secera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobadja samo na mestu gde se nalazi maligna celija. Malignoj celiji je secer neophodan za rast i odrzavanje. Maligna celija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se celija raka truje i unistava. Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, celijama tela nalazi u izuzetno malim kolicinama, pa prakticno ne dolazi do trovanja zdravih celija organizma.

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/kajsijakostice.jpg)

Rak voli šecer, a cijanid u jezgru koštice ( kajsije, sljive, jabuke i dr.) je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom.

Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati.

Dnevna kolicina upotrebe:
Na svakih 2,5 kgr sopstvene tezine po jedno jezgro

Prvo, izmerite sopstvenu telesnu tezinu, potom je podelite sa 2,5 dobicete dnevnu potrebu jezgara. U proseku iznosi oko 30 jezgara dnevno

Svako jezgro u ustima dobro sazvakati i natopiti pljuvackom u ustima potom to progutati.

Namena je prvenstveno u pomoci obolelim od ove opake bolesti a potom prevencijom da do oboljenja ne dodje.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: NinO on 24 Decembar, 2008, 15:58:12
Gastronomski dnevnik - Vojislav Voki Kostic možda ima nešto korisno XD

(http://img116.imageshack.us/img116/9285/1004322mi6.jpg)

http://rapidshare.com/files/176344535/Voki_GASTRONOMSKI_DNEVNIK.rar
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: NinO on 24 Decembar, 2008, 16:00:23
Dzejmi Oliver - Goli rucak
http://rapidshare.com/files/131199694/DzejmiOliver_-_Goli_rucak.rar
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: manca on 24 Decembar, 2008, 19:30:58
(http://www.zdraviilepi.com/UserImages/1/Image/Garlic%201.jpg)

Beli luk kao narodni lek

U narodu, beli luk je lek za sve, prema kome se ima vrlo veliko i nepokolebljivo poverenje. U tom gotovo fanatičnom iskonskom verovanju ide se često tako daleko da se beli luk i danas u nekim domaćinstvima na selu upotrebljava ne samo kao preventivno već i kao mađijsko zaštitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih »nevidljivih opasnih sila«, dakle, kao sredstvo za bajanje, vračanje, čini i mađije. Iskonsko verovanje u lekovitu, zaštitnu i mađijsku moć belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijalnom i duhovnom životu našeg naroda. Nema u nas seoske kuće koja ne sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao začin u razna jela. U proleće i za vreme nekadašnjih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija tifusa, kolere, kuga, dizenterije, gripa i uopšte kad god se javljao velik pomor naroda od zaraznih bolesti, uvek je kao preventivno i kurativno sredstvo preporučivan i svakodnevno upotrebljavan, pre svega, beli luk. Kad je majka spremala sina u vojnike, kćer među mladež, a jedro dete na ulicu, uvek se negde u odelu ili oko tela krilo malo belog luka (amajlija). I danas mnogi na put ne kreću bez belog luka.

Malo je naših domaćih biljaka kojima se pridaje tolika važnost i u koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema belom luku. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i naučno ispituje u hemijskim i mikrobiološkim laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama, da su dobijeni dobri rezultati u lečenju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina štitili i lečili na primitivan način belim lukom, onda se još više nameće potreba za proučavanje upotrebe ove biljke u narodnom životu, narodnoj ishrani, a pre svega u narodnoj medicini. Tome treba dodati još i onu široku višestranost belog luka, ne samo kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakidašnja hrana, znači, lek, a ponekad i kao mađija, već i zbog toga što je i njegovo fiziološko, lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Naime, i u narodnoj i u naučnoj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za lečenje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti, kako iznutra tako i spolja. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk priznavale za lek i službene medicine raznih naroda, ali je u poslednjim vekovima, a naročito u XIX veku gotovo potpuno izbačen iz farmakopeja. Tek u I, a naročito u II svetskom ratu i posle njega počinje pravo naučno proučavanje belog luka zajedno sa izvanrednim radovima na izučavanju i otkrivanju bakteriostatičnih lekova tipa penicilina, streptomicina, dakle, antibiotika

Ima jos dosta toga od belom luku...procitajte obavezno!>> KLIK (http://www.zdraviilepi.com/Magazin-91.aspx)
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 24 Decembar, 2008, 19:41:42
Zacini ne samo da poboljšavaju ukus jela vec mogu da posluže kao delotvoran domaci lek, buduci da sadrže dragocene supstance, na primer, one koje doprinose vitkoj liniji........Ljuta paprika: smanjuje apetit....Zapravo nije rec o biberu, vec o ljutoj (cili) papricici iz tropskih krajeva......Dejstvo: Ljuta supstanca kapsaicin za 20 puta povecava lucenje pljuvacke u ustima, a to znaci da sve ono što pojedemo i brže varimo. Kapsaicin do 25 odsto ubrzava razmenu materija, ukljucujuci i metabolizam masti. Ne stvaraju se masne naslage, vec se mast odmah pretvara u energiju. Osim toga, ljute supstance podsticu proizvodnju hormona srece, a srecni ljudi imaju manju potrebu za slatkišima!......Primena: Preporucuju se dve kašicice kajenskog bibera dnevno (najbolje sveže mlevenog). Možete da ga koristite kao dodatak svim jelima u koja obicno stavljate crni biber. Budite oprezni: bez obzira na vrstu, cili je uvek ljut! Najpogodniji je za zacinjavanje corbe od krompira, sociva, pasulja i gulaša, kao i ribe, salate, mesa, pirinca itd........ Ðumbir: izbacuje otrove......Najcešce se koristi koren ove tropske biljke. ...Dejstvo: Koren sadrži etericna ulja i ljute supstance (npr. gingerol), koje, s jedne strane, deluju umirujuce na nervni sistem, a s druge strane, podsticu lucenje pljuvacke, želudacnih sokova i žuci. Zahvaljujuci tome, mast bolje i brže sagoreva, to jest pretvara se u energiju. Osim toga, ove supstance podsticu rad creva i izbacivanje štetnih supstanci iz organizma. Koren sadrži i enzime koji razlažu belancevine, cime se sprecava nagomilavanje štetnih materija u crevima......Primena: Rendani koren možete dodati sosovima, salatama, jelima od pirinca, piletini (kolicina po ukusu) ili napravite sok od dumbira: ocistite koren velicine pet centimetara, iseckajte ga na kolutove i ubacite u litar kljucale vode. Ostavite da odstoji 20 minuta. Ova kolicina je dovoljna za jedan dan, ali imajte na umu da tecnost treba da bude topla.

Majoran i origano: sagorevaju masti
I jedan i drugi zacin poticu iz Sredozemlja.

Dejstvo: Koriste se samo listovi, koji sadrže etericno ulje timol, gorke supstance i tanine (podsticu rad žuci i jetre, to jest sagorevanje masti). Pored toga, stimulišu rad bubrega i doprinose izbacivanju tecnosti iz organizma.

Primena: Odlicni su kao dodatak teškim jelima poput pasulja ili svinjskom mesu. Najbolje je da koristite svežu biljku (listice dodajte jelu neposredno pre nego što je jelo skuvano). Osim toga, majoran može da se koristi za zacinjavanje salate ili u kombinaciji sa paradajzom.

Kim: poboljšava varenje

Ova biljka raste u Srednjoj Evropi, a prvenstveno se koristi njeno seme.

Dejstvo: Ulje iz semena (karvon) podstice proizvodnju želudacnih sokova - hrana se brže i bolje vari. Osim toga, ulje deluje umirujuce, a takode pomaže kod nadimanja stomaka.

Primena: Ako patite od nadimanja želuca, rasporedite tri šolje caja na ceo dan (dve kašike kima prelijte sa 250 ml kljucale vode). Takode možete da pomešajte 150 g posnog sira sa jednom kašicicom kima (konzumirajte izmedu obroka). Nemojte soliti, jer so zadržava vodu u oganizmu. Kim se slaže sa mesom, kiselim i slatkim kupusom.

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/zacinii.jpg)

Crni biber: podstice metabolizam

Crna zrnca bibera zapravo su nezreli osušeni plodovi jedne tropske puzavice.

Dejstvo: Ulja, ljute supstance i tanine efikasni su protiv bakterija i virusa, a takode podsticu rad bubrega, kao i stvaranje enzima važnih za varenje, aktivirajuci rad želuca i creva, kao i metabolizam.

Primena: Crni biber možete da koristite gotovo za sva jela intenzivnijeg ukusa. Ovim zacinom možete da pospete sendvic, ili da ga dodate salati. Najbolji je sveže mleven, jer na taj nacin ostaju sacuvani dragoceni sastojci.

Savet: Svakog dana popijte šolju toplog mleka sa jednom do dve kašicice meda i dva prstohvata bibera. Ovaj napitak iz ajurvede odlicnog je ukusa.

Limunova kora: blokira pretvaranje šecera u masti

Dejstvo: Jedan americka studija je pokazala da supstanca iz limunove kore (hidrokisicitricna kiselina HCA) sprecava pretvaranje viška ugljenih hidrata u masti. Na taj nacin se smanjuje kolicina novih masnih celija za oko 79 odsto.

Primena: Najjednostavnije je da isecete limun sa korom na režnjeve i da onda to grickate tokom dana (samo neprskano voce dolazi u obzir!). Ili jednostavno izrendajte koru i koristite je kao zacin.

Senf: sagoreva masti

Dejstvo: Glikozidi ulja senfa (ljute supstance) podsticu cirkulaciju, a time i rad žuci, nadležne za sagorevanje masti.

Primena: Zrnca slacice se koriste za turšiju i pecenje i kuvanje corbastih jela, kao i pripremanje svih vrsta mesa.

Cimet: protiv napada gladi

Koristi se kora drveta cimeta, koje raste pre svega u Indiji, jugoistocnoj Aziji i Južnoj Americi.

Dejstvo: Kora cimeta sadrži etericna ulja, kiseline i tanine koji, izmedu ostalog, podsticu cirklulaciju i time ubrzavaju metabolizam. To znaci da naše telo troši više energije. Narocito je efikasna biljna supstanca metil-hidroksi kalkon polimer, otkrili su naucnici u cijim su studijama ucestvovali dijabeticari. Ova supstanca podseca na prirodan insulin, sprecavajuci prebrzo opadanje nivoa šecera tako da ne možemo brzo da ogladnimo.

Primena: Najbolje je sveže samleven cimet dodate u jutarnju kafu ili caj, u musli, u jogurt ili sladoled. Dnevno bi trebalo da unesete u organizam cetvrtinu kašicice.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 24 Decembar, 2008, 19:45:04
Cvekla je lekovito povrce koje podstice razmenu materija i poboljšava funkciju jetre. Poseduje velike kolicine vitamina C, karotena, vitamina B1 i B2, kao i minerala: kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, gvožda, sumpora, joda...Ako ste vegetarijanac, ona je idealna za vašu ishranu, jer cvekla sadrži kobalt, koji ucestvuje u stvaranju vitamina B12 kojeg vegetarijanci ne unose dovoljno.

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/cvekle.jpg)

Iako nije preterano bogata gvoždem, cesto se preporucuje anemicnim osobama, jer štiti crvena krvna zrnca i povecava elasticnost krvnih žila, što pospešuje bolje pumpanje krvi. Idealna je za regulisanje krvnog pritiska i smanjuje holesterol. Vaša linija zdravlja.. U slucaju da imate problema sa kamenom u bubregu ili patite od osteoporoze, nemojte da preterujete sa unosom cvekle, jer smanjuje upijanje kalcijuma.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: SalencE on 24 Decembar, 2008, 19:56:54
                                                         Zdravlje iz bundeve

Ponovo je vreme bundeva, ali one nisu samo jeziva dekoracija za Noć veštica, kaže bečki profesor Hademar Bankhofer, nego igraju veliku ulogu i u našem zdravlju.Spisak zdravstvenih efekata konzumiranja bundeve je dugačak. Bundeva, na primer, podstiče probavu, jača nerve, a pri tom ima malo kalorija. Osim toga, jedna švedska studija je pokazala da sam miris kuvane bundeve podstiče polnu moć muškarca i žene.

Bankhofer preporučuje bundevu jer snižava i visok nivo holesterola, smanjuje probleme sa kožom i jača disajne puteve zahvaljujući dragocenim supstancama u voćnom mesu poput balastnih materija, enzima, karotina, vitamina C i E.
U zelenim semenkama bundeve nalaze se mnoge interesantne supstance. Još je pre dužeg vremena ustanovljeno koliko je za muškarce važno grickanje semenki bundeve. One mogu da zaustave nastanak dobroćudnog uvećanja prostate, da ga ublaže ili čak spreče, a mogu i da zaustave s tim povezanu naglašenu inkontinenciju.

Dugo se nije znalo da semenke bundeve donose i ženi veliku korist za zdravlje. Naime, supstance u semenkama bundeve jačaju bešiku i zato mogu da se koriste protiv iritirane bešike i da spreče kasniju pojavu urinarne inkontinencije.

Da bi uzimanje semenki bundeve imalo zdravstveni efekat, prema Bankhoferu, trebalo bi jesti svakodnevno jednu do dve kašike – to je oko 10 do 15 grama. Najbolje ih jedite ujutru i uveče i dobro ih žvaćite. Kad kupujete bundevu, obratite pažnju da je kora neoštećena i da je bundeva mala jer male sadrže više biomaterija.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 24 Decembar, 2008, 19:59:53
U dijetalnoj ishrani zelena salata je nezamenjiva namirnica, jer sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, vitamin C, provitamin A, vitamine E, B1, B2, B6 i niacin. Interesantno je da u spoljašnjim listovima zelene salate ima dvostruko više vitamina C nego u unutrašnjim listovima...

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/salata.jpg)

Zeleni listovi salate su bogati hlorofilom, koji obnavlja celije. Sastojak laktium (slican opijumu) deluje veoma umirujuce, ali je potpuno bezopasan, što se za opijum ne može reci. Bez soli!...Pri pravilnoj pripremi zelene salate ne stavlja se so jer je ona vec sadrži. Dodatno posoljena salata izaziva povecanu žed. Uživanje u salati preporucljivo je šecernim, srcanim i bubrežnim bolesnicima, a pomaže i u lecenju gihta. Salatu treba jesti, po mogucstvu, odmah nakon branja jer ona držanjem u frižideru ili podrumu naglo gubi hranljive sastojke. Posebno aktivan pozitivan uticaj zelene salate zapažen je kod pušaca. Lekari su uvereni da vegeterijanska jela sa salatom ne samo da smanjuju rizik od formiranja tumora, vec i umanjuju štetne uticaje zagadenog vazduha i alergena prašine. Najbolja zaštita pluca postiže se kombinacijom salate i umerene fizicke aktivnosti.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 28 Decembar, 2008, 18:30:20
Jedan od najstarijih kineskih lekova napravljen upravo od suve (dimljene) šljive i nosi naziv ubai. Ovaj lek ublažava simptome mucnine, groznice i kašlja. Na vrhu liste od 24 vrste voca antioksidantne moci nalazi se sveža šljiva (prunus domestica), dok je suva šljiva daleko ispred suvih smokvi, urmi, grožda, kajsija... i to dva puta vecom antioksidantom snagom. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovani sorbotol i vlakna, što im pruža veci laksativni efekat od svežih šljiva.

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/suvesljive.jpg)

Kako sveže, tako i ove suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina Ka, dok se u tragovima može naci magnezijum i gvožde. U bilo kom obliku šljiva je neverovatno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Te supstance su klasifikovane kao fenoli, a njihova uloga antioksidanata potvrdena je u više naucnih istraživanja. Od izuzetnog znacaja je sposobnost sveže i suve šljive da se gvožde u organizmu bolje iskoristi, a što se dovodi u vezu sa vitaminom Ce u plodovima tog voca..
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 28 Decembar, 2008, 18:31:54
 

Med treba otapati na jeziku jer je tako najkorisniji. Svaki med je dobar, prilikom kupovine uvek treba odabrati onaj koji se „kristališe“, kaže Spasoje Rajević, predsednik Srpskog pčelarskog društva Med ne treba uzimati samo kad stigne grip ili neka druga boljka, već i kao preventivu za dobro zdravlje, raspoloženje, elan. Mladi i stari trebalo bi da svaki novi dan započnu supenom kašikom meda, pre jela, odnosno na kilogram telesne težine treba pojesti dva grama meda, dok deca treba da uzimaju upola manje, savetuju pčelari. Med je već odavno postao glavni sastojak raznoraznih preparata, od kupke do krema za negu lica i tela, a od davnina je poznat i kao preparat za negu suve, dehidrirane kože lica, kao konzervans. Osobe koje imaju problema sa želucem, gastritisom, med treba da uzimaju isključivo posle jela. Med treba pustiti da se blago otapa na jeziku jer je tako najkorisniji. Ukoliko ste od onih koji vole med isključivo u čaju ili mleku, nikako ga ne treba stavljati u vruć, već u topao napitak. Med se može mazati i na hleb. Bagremov med sadrži najmanje cvetnog praha, a suncokretov najviše. Prilikom odabira meda mnogi se rukovode savetima koje su dobili od prijatelja, možda i od bliske komšinice, te se tako može čuti da je med žalfije dobar za pušače, lipov za smirenje, šumski med samo za plućne bolesnike, bagremov za decu.... Međutim, Spasoje Rajević, predsednik Srpskog pčelarskog društva, kaže da je svaki med dobar i koristan i da prilikom kupovine uvek treba odabrati med koji se „kristališe“. Med je složenog sastava, a njegovi glavni sastojci su šećeri. Najznačajniji su fruktoza, glukoza i saharoza. Med sadrži i vodu, enzime, kiseline i mineralne materije. Od vitamina med je bogat vitaminima Be grupe, Be 1, vitamin Be 2, vitamin Be 3, vitamin Be 6, zatim vitamin Ce...

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/med1.jpg)

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi. Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 KJ, dok kilogram ovog blaga iz pčelinje radionice ima hranljivu vrednost kao tri kilograma ribe, šest kilograma pomorandži, 50 komada jaja, ili 10-12 kg povrća...
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 28 Decembar, 2008, 18:32:43
List koprive, kao čaj, spada među najbolja prirodna sredstva za čišćenje krvi i preopterećenih mokraćnih kanala, koji se manifestuju upalom ili zadržavanjem mokraće. Ovaj čaj pospešuje stolicu, aktivira razmenu materija, otklanja grčeve u želucu i druge smetnje u varenju i jača otpornost prema „zimskim” bolestima, naročito ako je u pitanju hronična prehlada. Šoljom ključale vode poparite supenu kašiku lista, ostavite desetak minuta i procedite. Dnevna doza je dve šolje čaja zaslađenog medom.......Slatka vodica za masnu i kosu bez sjaja: supena kašika suvog lista koprive prelije sa četvrt litra ključale vode, ostavi da stoji oko 15 minuta i u proceđenu tečnost umeša pola čajne kašičice meda, tako da se potpuno rastopi. Oštećenu kosu treba posle svakog pranja isprati ovom vodicom. Med ne lepi vlasi, već podstiče delovanje lekovitih sastojaka koprive. Redovnom upotrebom ove vodice koža glave postaje zdravija, a kosa dobija sjaj.

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/kopriva.gif)

Sirće od koprive ne samo da vraća sjaj kosi, nego i deluje lekovito na kožu glave. U pola litra proključale vode, umešaju se dve supene kašike lista koprive i ostavi tri sata (poklopljeno). Zatim se tečnost odlije (list dobro iscedi) u tamnu flašu, doda četvrt litra prirodnog voćnog sirćeta i dobro promeša. Čuva se na tamnom mestu. Ovim sirćetom ne ispirate samo kosu, već i masirate kožu glave.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 31 Decembar, 2008, 13:11:52
Cink je drugi najzastupljeniji element u tragovima u covekovom organizmu, odmah posle gvožda. Uprkos tome, malo ljudi zna koliko je on važan da bi organizam funkcionisao kako treba. "Cink doprinosi da se dobro osecamo i lepo izgledamo", kaže nemacki dijeteticar Sven David Miler. Tacnije cink reguliše rast celija i zarastanje rana, ucestvuje u sintezi proteina, "ureduje" plodnost, pomaže reprodukciju celija, jaca imunitet i štiti od slobodnih radikala....Ako želite da budete zdravi tokom zime, jedite namirnice koje su bogate cinkom. Prirodni izvori cinka su govedina, curetina, tunjevina, iznutrice, pivski kvasac, soja, semenke bundeve, sir, grašak, školjke i rakovi.
Pravilna ishrana ili tablete....Da bi organizam redovno dobijao potrebnu kolicinu ovog elementa u tragovima, neophodna je zdrava ishrana. Medutim, da biste sprecili nastanak bolesti ili da biste se izlecili ako je bolest vec nastupila, odgovarajuca ishrana cesto nije dovoljna. U toku jeseni i zime bi bilo korisno da tokom perioda od šest do osam nedelja uzimate 10-20 mg cinka dnevno, u obliku tableta, jer cete samo tako da nadoknadite kolicine ovog minerala koje su neophodne vašem organizmu....Jaca imunološki sistem...Cink utice na rad enzima (npr. belancevine), od kojih neki deluju u celijama imunološkog sistema. „Cink podstice stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži i, istovremeno, sazrevanje takozvanih T-limfocita“, objašnjava Sven David Miler. „Oni su neophodni da bi se organizam odbranio od klica.“ Osim toga, cink sprecava upale i suzbija viruse. On ne dozvoljava da se virusi kijavice razmnože i preko sluzokože disajnih puteva prodru u telo. Ako snabdevate organizam cinkom, možete da ublažite simptome prehlade i brže cete ozdraviti, pri cemu se preporucuju doze od 10 do 20 mg cinka dnevno.
Cink deluje kao antioksidant, a to znaci da neutrališe dejstvo slobodnih radikala, sprecavajuci pojavu raka. Osim toga, ovaj element podstice proizvodnju krvi, što je veoma važno za pacijente obolele raka koji su podvrgnuti zracenju, jer zracenje smanjuje broj crvenih i belih krvnih zrnaca.

(http://www.herbateka.eu/slike/vesti/zinc.jpg)

Jaca kosu i nokte
„Ako organizam ne dobija dovoljnu kolicinu cinka, umor i slab apetit su sasvim prirodne reakcije“, istice Miler. Istovremeno, cink jaca vid (u slucaju nedostatka moguce je nocno slepilo).
Osim toga, zahvaljujuci cinku nokti postaju cvršci, a ako vam opada kosa, možda ce vam cink pomoci da rešite problem. Ponekad je uzrok opadanja kose upravo nedostatak cinka, koji može da dovede do poremecaja proizvodnje keratina i kolagena.

Koliko vam cinka treba
Strucnjaci preporucuju konzumiranje najmanje 10-15 miligrama cinka dnevno. Potrebe za cinkom zavise i od individualnih faktora, kao što su starost, pol i fizicka kondicija.
Za vreme menstruacije žena gubi i mineralne supstance, te bi u ovom periodu trebalo posebno da obrati pažnju na to da sa hranom unosi dovoljnu kolicinu cinka u organizam. Trudnicama, ženama u fazi dojenja i hronicno obolelima potrebno je 25 miligrama dnevno.
I sportistima je potrebno više cinka, buduci da sa jednim litrom znoja izgube jedan do 1,2 miligrama ovog minerala. Za povecanje mišicne mase potrebne su prilicno velike kolicine cinka. Pošto se u organizmu ne stvaraju rezerve cinka, mala je mogucnost da dode do predoziranja.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: Dina on 31 Decembar, 2008, 13:28:39
(http://www.herbateka.eu/slike/jabuka.jpeg)
Opis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku žbuna, više ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišce od životinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja ". . . . ,

Stanište: Raste u šumama i šivolima, po medama, od nižeg do brdskog regiona. . .. .
Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirce .

Lekovito delovanje: . : Ovo sirce pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa . Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.
Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.
Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,
visestruko je delotvoran lek.


Protiv Anemije
Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku
prelivenu sokom od pola limuna,
kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom
soka od bokvice ili drenjina.


Protiv Isijasa
Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa.
Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom
i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.


Protiv Ostipacije
Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor
jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke
s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.


Caj od Jabuke Univerzalan
Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda
i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama
jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta.
Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca,
za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice.
Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.


Protiv Melanholije
Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog
sirceta i litar caja od smrekinih bobica.
Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze
jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.
http://www.herbateka.eu/?q=node/45
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: manca on 12 Januar, 2009, 18:53:31
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/17/Mandarina.jpg)  Mandarina je po svom sastavu vrlo slična naranči. U 100 g mandarine ima 30 mg vitamina C (naranča na istu količinu ima 50 mg C vitamina), a tu su i vitamini B skupine, minerali kalcij, magnezij, cink, pa čak i 160 mg kalija, koji je, između ostalog, zaslužan za dobar rad srca.

Općenito, agrumi imaju vrlo malu energetsku vrijednost - 100 g mandarine imamo samo 34 kcal. Valja naglasiti i obilje vlakana, koja mandarinu svrstavaju u namirnicu povoljnu za poticanje probave.

Najvažnije fitokemikalije mandarine su flavonoidi i terpeni, a žućkasta boja potječe od ksantofila. Mandarina, dakle, u svom sastavu ima beta-karotene, a razgradnjom beta-karotena sisavci sintetiziraju vitamin A, koji je zaslužan za dobar vid i baršunastu kožu.
Jutarnji sok

Svježe iscijeđen sok mandarine savršen je odabir za fresh početak dana. U 100 g soka od mandarine ima 180 mg kalija, 18 mg kalcija, 8 mg magnezija, 14 mg fosfora, a tu su i željezo, cink i bakar, uz obilje antioksidativnih fitokemikalija.

Ako ste tijekom tjedna izloženi stresu, neprimjerenoj prehrani i poteškoćama u probavnom sustavu, predlažemo "vikend" detoksifikaciju organizma uz mirisne mandarine.

Započnete li subotu, nedjelju i ponedjeljak napitkom po našem savjetu, u novi radni tjedan možete krenuti potpuno spremni.
Citrus cocktail
2 naranče
2 mandarine
½ limuna
grančica svježe mente

Oguljenim narančama i mandarinama uklonite koštice i iscijedite ih u sokovniku, zajedno sa svježom mentom.

Ukoliko nemate svježu mentu, sok možete razrijediti s 50 ml Čaja od mente Podravka, koji ste prethodno ohladili, a priprema se tako da se u 50 ml vrele vode uroni jedna filter vrećica Čaja od mente Podravka.

Napomena: djeci i starijim osobama uvijek planirajte napitak od pola količine soka i isto toliko vode.

U svježim mandarinama i soku od mandarina može se nesmetano uživati bez straha od povećanja tjelesne mase, a uz jamstvo unosa obilja dragocjenih nutritivnih tvari.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: manca on 12 Januar, 2009, 19:16:28
(http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/0/5/05e510139a7cf242afdaf7f7a24ef231_main.jpg)   Smatra se da je MASLINA jedna od najstarijih namirnica, poznata već između 5 i
7 000 godina, porijeklom s Krete. Ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju.    Spominje se u Bibliji, opisana je u djelima drevne egipatske civilizacije, a veliku ulogu imala je i u grčkoj mitologiji, gdje se spominje da je maslina nastala kada je božica Atena u nadmetanju s Posejdonom bacila kap vode na klisuru, na kojoj je potom izrasla maslina.

Od antičkih vremena maslinovo drvo osiguravalo je hranu, koristilo se za ogrjev i građu, a plod se koristio u liječenju mnogih bolesti. Smatrana je simbolom mira i mudrosti.
Od drveta do stola

Masline su vrsta voća i plod su drveta Olea europaea. Zbog visokog postotka masti (15-35%), maslina je dobila ime po latinskoj riječi olea, što znači ulje. Cvate u travnju i svibnju, a plod se bere u jesen.

U doba dok se tehnologija prerade još nije razvila, dio nezrelih maslina ubirao bi se u rujnu i neko vrijeme namakao u morskoj vodi, nakon čega bi se one oprale i spremale u kamene posude ili staklenke, te prelile morskom vodom s dodanim grančicama komorača. Tako pripremljene, mogle su se konzumirati do sljedećeg proljeća. Crne, potpuno zrele masline solile su se i spremale u posude ili pletene košare koje su propuštale vodu.

U današnje doba masline se beru u listopadu i studenom. Neke se ubiru dok su još zelene i nezrele, a druge se puste da potpuno dozriju i postanu crne. Međutim, crna boja može se postići i ako se nezrele zelene masline ostave na zraku, pa one naknadnom oksidacijom dobiju tamniju boju.
Raznolikost plodova

Izvorno je plod gorak, a okus uzrokuje glikozid oleuropein, koji se nalazi u koži masline. Zato se nakon branja plod mora obraditi. Način obrade sirovih maslina ovisi o vrsti, mjestu uzgoja, vremenu branja te okusu, teksturi i boji koju se želi postići.

Masline su vrlo dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75% masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje razinu kolesterola.

Na boju masline, koja određuje njene konačne karakteristike, utječe se različitim metodama obrade kojima se maslina podvrgava, uključujući fermentaciju i/ili čuvanje u ulju, vodi, rasolu ili soli. Osim što maslina mijenja boju u crnu, ljubičastu, smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupcima mijenja i tekstura kože, koja može biti glatka i sjajna ili naborana.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po okusu, koji može biti kiselkasto-gorkast, pikantan ili sladak. Danas se sve češće u trgovinama mogu pronaći masline bez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom, kaparama ili orašastim voćem.
Ljekovita svojstva

Masline su vrlo dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75% ukupnih masti čini oleinska kiselina, za koju se pokazalo da smanjuje razinu kolesterola. Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno djelovanje na stanice, osobito u kombinaciji s vitaminom E. Njihovim uzajamnim djelovanjem smanjuje se rizik od oštećenja stanica, kao i nastajanje upalnih procesa.

Vitamin E je glavni tjelesni antioksidant, topiv u mastima, koji hvata i neutralizira slobodne radikale u svim područjima u tijelu gdje je prisutna mast. Slobodni radikali uzrokuju oštećenja koja mogu dovesti do brojnih oboljenja. Tako, na primjer, oksidiraju kolesterol, koji se potom nakuplja u arterijama, a posljedica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije kolesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.

Osim mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E, maslina sadrži i brojne aktivne fitonutrijente, poput polifenola i flavonoida, koji također imaju protuupalna svojstva. Njihovim djelovanjem smanjuju se simptomi astme, osteoartritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanak najveći krivci slobodni radikali. Pokazalo se da vitamin E iz maslina može čak ublažiti pojavu osjećaja vrućine kod žena u menopauzi.
Upotreba maslina

Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica, poznata već između 5 i 7 000 godina, porijeklom s Krete.

Osim za proizvodnju maslinovog ulja, masline se u kulinarstvu koriste za pripremu različitih namaza za predjela, ali i za umake za ribu i perad. Može ih se dodati u gotovo sve salate, a sve se češće dodaju i u umake za tjesteninu.

Želite li pripremiti marinirane masline, stavite ih u maslinovo ulje i dodajte limunov sok, te sjemenke korijandera i kima.

U Španjolskoj se nedavno pojavio i kruh koji sadrži hydroxytyrosol, antioksidant dobiven iz maslina, koji pomaže u sprečavanju starenja. Kod nas se u nekim trgovinama mogu kupiti lepinje s komadićima maslina.

Na otoku Braču priprema se i liker od crnih maslina. Za to su vam potrebni rakija, zrele crne masline, šećer, korica limuna, naranče i grejpa, te klinčić. Nakon miješanja svih sastojaka, posuda u kojoj se priprema ostavi se da odstoji 40 dana, potom se filtrira i ostavi da sazrije kroz 6 mjeseci.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 12 Januar, 2009, 19:37:20
U ovim praznicnim danima ne odričite se orahnjača i drugih tradicionalnih kolača. Pojedete li šaku badema, oraha ili nekih drugih orašastih plodova na dan, možete značajno smanjiti rizik od smrtonosnih srčanih oboljenja, tvrde u svom izveštaju naucnici iz Bostona. Orašasti su plodovi izvrstan izvor proteina, zdravih ulja i drugih hranjivih materija, posebno E vitamina (koji je antioksidans). Belančevine su biološki vredne, s dobrim rasporedom aminokiselina, pa mogu zameniti one iz mesa. Uz to, orasi, odnosno svi orašasti plodovi, sadrže omega 3 nezasićene masne kiseline (kao i losos), a one poboljšavaju nivo dobrog holesterola i štite srce. Tokom studije, započete 1982., dr. Christine Albert ispitala je uticaj orašastih plodova u ishrani 21.000 lekara. Ustanovila je da je među onima koji su redovno konzumirali orašaste plodove broj smrtnih slučajeva kao posledice iznenadnog srčanog udara bio za 47 posto manji nego među onima koji orašaste plodove uopste nisu uzimali.

(http://www.resimler-im.com/data/media/8/badem.jpg)

U drugom američkom istraživanju, nutricionisti su dve grupe ljudi držali na vrlo niskokaloričnoj dijeti, ali su jednima davali po osamdesetak grama badema na dan, a drugima kompleksne ugljikohidrate, poput testenine, riže i krompira. Posle 24 nedelje, prva je grupa smršavila u proseku 19 kilograma, a druga svega 12. Osim toga, u prvoj je grupi utvrđeno i snižavanje povišenog krvnog pritiska. Znači, kao zdraviju alternativu čipsu, štapićima ili perecima, bolje je posegnuti za bademima, orasima bilo koje vrste (obični, indijski, brazilski) ili kikirikijem.

Podrazumeva se umerenost: šaka bilo kojih biće dovoljna. A to znači sedam badema, koji mogu biti i proprženi, ali neslani..
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: police on 12 Januar, 2009, 19:40:34
 

Konzumiranje jednog grejpa na dan, posebno crvenog ploda, može biti veoma korisno u sprečavanju razvoja srčanih bolesti, ustvrdili su nedavno izraelski naucnici. Dajući pacijentima sa srčanim bolestima iz grupe pod nadzorom svakodnevno po jedan grejp, lekari su utvrdili da je kod njih nakon određenog vremena znatno smanjen nivo holesterola u odnosu na grupu pacijenata koji nisu konzumirali grejp, a otpre je poznato da je visoki holesterol u krvi jedan od glavnih uzroka razvoja srčanih bolesti. U istraživanju je sudelovalo 57 pacijenata, muškaraca i žena, čije su krvne pretrage ukazivale na povišene vrednosti holesterola, koji su nedavno bili podvrgnuti ugradnji srčanih premosnica i čiji organizam nije reagovao na lekove za smanjenje holesterola na bazi statina, izvestila je voditeljka studije, magistra Shela Gorinstein s jeruzalemskog Hebrew Universitya.
U drugom istraživanju što su ga sproveli izraelski naucnici ustanovljeno je da je konzumiranje crvenog grejpa, u odnosu na žuti plod, bolje te da je kod pacijenata koji su ga svakodnevno konzumirali bitno smanjen nivo masnoća u krvi, posebno triglicerida.

(http://image.dnevnik.hr/media/images/original/Jul2008/60140828.jpg)

 Naucnici veruju da su za ovakve rezultate odgovorni antioksidansi kojima obiluju plodovi grejpa, no ne isključuju ni mogućnost da crveni grejp sadrži za sada nepoznate hemijske sastojke odgovorne za smanjenje triglicerida te nameravaju nastaviti istraživanja o tome.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: manca on 16 Februar, 2009, 22:27:26
(http://g.ikimg.com/c/s_9537514960.jpg)Сочност и сласт, као и дивна црвена боја јагода могу побољшати и укус и изглед сваког јела. Јагоде су најомиљеније бобичасто воће на свету. Могу се набавити и у другим периодима године, али њихова права сезона је од априла до краја јула, када су најукусније.


Здравствена корист

Оне су богат извор фенола - а то је битан антиоксидант који помаже у заштити ћелијских структура, срца, а делује и антиканцерогено.

Захваљујући осталим својим састојцима (а то су: витамин Ц, манган, влакна, витамин Б5, витамин Б6, витамин К, магнезијум и др), јагоде су делотворне у заштити од дегенерације мишићног склопа, артритиса, као и за очување општег здравља.


Основне особине

У свету постоји око 600 врста јагода, које се разликују по величини, али им је свима заједничка јарка црвена боја са ситним семенкама које пробијају површину, као и мала зелена капа од лишћа, која подсећа на минијатурну круну. Поред домаћих, постоје и јагоде које расту у дивљини. Дивље јагоде су много ситније од домаћих, а имају донекле другачији интензиван укус.

Латински називи за јагоду су "Fragaria virginiana" и "Fragaria chilioensis".


Порекло

Дивље јагоде су присутне на земљиној површини веома дуго, у разним областима света. Људи су почели да их одгајају у својим баштама пре почетка хришћанства, а на високој цени биле су код старих Римљана. После пада Рима, дуго нису биле у првом плану, а поново су постале цењене у средњем веку, и то више због медицинских својстава него као добра храна. Тадашње јагоде нису биле тако лепе и укусне као данашње врсте. Облик сличан данашњем почеле су да попримају у 18. веку. Тада је француски инжењер био послат у Чиле и Перу да надгледа шпанске активности у овим земљама. Открио је врсту јагода много већу од дотадашњих познатих врста. Однео је семе и узорке у родну Француску и тада у Европи почиње планско узгајање овог воћа.

У 19. веку, као и друго воће које није дуготрајно и које се лако квари, јагоде су на трпези имале само богате породице. Са проналаском железнице лакше су преношене у удаљене крајеве и ускоро су постале свима доступне.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: SalencE on 28 Februar, 2009, 12:52:59
                                                           Psihologija jela

Da su ishrana i duševno stanje čoveka povezani jedno s drugim, potvrđuju i savremena istraživanja mozga, objašnjava bečki psiholog Julija Umek.
Poznata je izreka da „i oči jedu“ ili osećaj da prisećanjem na neko omiljeno mamino ili bakino jelo čoveku pođe voda na usta.

Sve što osećamo rezultat je naših biohemijskih reakcija. Čak su i naša osećanja vođena transmiterima koji se razmenjuju između nervnih ćelija. Na primer, kad preovladaju osećanja tuge, uz pomoć jela koje je nekad spremala majka ili baka, čovek se može oraspoložiti.

Takođe, za organizam je veoma važno dovoljno unošenje tečnosti, i to najmanje dva litra dnevno. Kada organizam ima dovoljno tečnosti, može da transportuje hormone sreće. Naš krvni pritisak je kao reka, objašnjava Umek. Ukoliko je nedovoljno tečnosti u venama, onda je protok veoma spor. Voda, i to hladna, takođe je korisna za ublažavanje besa i agresije, da bi se ugasila unutrašnja vatra.

Žvakanje tvrde hrane kao što su šargarepa, tvrde jabuke ili celer, opušta centar agresije u mozgu. S druge strane, mineralni sastojci i hladna voda pomažu da se hormoni stresa izbace.

Isprobajte kako čarobno deluje kada parče crne čokolade sa najmanje 70 odsto kakaoa pustite da se polako istopi na jeziku. Takođe konzumiranje špageta može da smiri i podigne raspoloženje nakon napornog dana. Ugljeni hidrati pomažu da se poveća sadržaj šećera u krvi, tako da kroz hormon insulin u ćelijama bude dovoljno šećera. Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga dobra su i za stanje duha. Jer, ko poboljša sposobnost pamćenja, povećava rezistenciju stresa, a to omogućava da se sačuva unutrašnji mir – omiljeno stanje duha.

Za bolji rad mozga preporučuju se lešnici, jabuke, banane, mahunasto povrće, testenina, riba i dnevno 2,5 litra vode.
Title: Odg: Hrana kao lek
Post by: barajevo on 10 Mart, 2011, 09:33:42
Jezgra koštice kajsije i šljive u borbi protiv kancera

U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd.

Samo da skrenem pažnju da se odskoro B17 u obliku kapsula nalazi i na tržištu Srbije. Imate oglas u malim oglasima, a pokazao se vrlo efikasan, naravno, u kombinaciji sa C vitaminom (natrijum askorbat) i enzimima pankreasa, kako pokazuju povratne informacije od korisnika. Nešto više na sajtu http://www.svejeizljecivo.com