Print Page - selo Repište

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Sve o Hanu => Sve o Hanu => Sela => Topic started by: stojna on 30 April, 2007, 07:58:56

Title: selo Repište
Post by: stojna on 30 April, 2007, 07:58:56
Trazim podate o ovom selu: sliku, bilo ??ta, ko ima nek mi po??alje, ako moze
Title: Odg: selo Repište
Post by: admin on 30 April, 2007, 12:55:13
Dobrodo??li,
probaću da pronađem neke podatke pa ??aljem, slike su globalni problem tako da će to biti te??e.
pozdrav
Title: Odg: selo Repište
Post by: micolajko on 30 April, 2007, 15:24:35
neznam dal si cuo za "google earth"neznam da li ima neki podaci ali ja sam ukucao jabukovo i samo mi zavrte planetu i spusti se na jabukovo cak ima i donje i mada se vidi samo reljef ipak je mocno kad vidis kolko su jabukovo i NJujork blizu..
Title: Odg: selo Repište
Post by: stojna on 01 Maj, 2007, 06:14:00
Cuo sam za Gugl 'rt, ali taj deo planete ne pokazuje nista veise nego tackica gde je Vladicin han
e, sada, gde je Repiste gledano iz centra Vladicinog Hana prema severu? Levo ili desno? Kolko je daleko?
Title: Odg: selo Repište
Post by: admin on 01 Maj, 2007, 12:02:42
Možda će ti biti jasnije kad pogledaš mapu http://www.vladicinhan.com/geografija.phphttp://
Title: Odg: selo Repište
Post by: micolajko on 02 Maj, 2007, 20:45:22
nije li Repiste odma do Mrtvicu be?
Title: Odg: selo Repište
Post by: stojna on 03 Maj, 2007, 08:28:06
evo sta kaze Gugl za taj predeo:

Na osam kilometara od varošice Predejane, u Grdeličkoj klisuri prema Vladičnom Hanu, uz samu obalu Južne Morave, nalazi se selo Džep. Kada se pređe most na Moravi, zemljani razlokani put vodi uzbrdo ka selu Mrtvica i istoimenom manastiru. Selo je smešteno u podnožju planine Kukavica. Razbijenog je tipa. Od oko 150 domaćinstava aktivnih je pedesetak. Ispred nevelikog konaka dočekuje nas mati Makrina. Sama brine o manastiru.

- Do 1992. godine bilo je sve zapušteno. Sa dolaskom vladike vranjskog Pahomija, obnovljena je crkva posvećena uspeniju Presvete Bogorodice, sagrađen konak i pomoćne prostorije. Mrtvica je, po volji Božoj, postala ženski manastir - kazuje mati Makrina.

Odlazimo ka crkvi koja gorostasno stoji kao uklesana na steni. Prilaz je sa zapadne strane. Svuda okolo je ambis, 150 metara dubok. Sa severne strane, u dubodolini, huči planinska reka Ćelija, koja se uliva u Moravu. Penjemo se stepenicama.

- Crkva je, prema na??im saznanjima, sagrađena krajem četvrtog ili početkom petog veka od dolaska Hrista, u doba cara Konstantina i carice Jelene. Svoj procvat doživela je u doba Nemanjića, od 12. do 14. veka. U to vreme brojni srpski vitezovi su se ovde pričešćivali. Ovaj kraj bio je svetionik pravoslavlja. U tri manastira, u Mrtvici, u Repištu i ispod Kukavice, pored izvora reke Kaluđerke, bilo je više od 1.000 monaha. Sa propašću srpskog carstva i pada pod tursko ropstvo nastali su zulumi, a prvi na udaru bili su monasi i manastiri - priča mati Makrina.
      
Pogled

Na ulazu u crkvu u manastiru Mrtvica niska vrata, iznad njih na zidu oslikana Marija Deva sa Bogomladencom u naručju. U bilo kom pravcu da se pomerite, njene oči uvek gledaju pravo u vaše.      

Manastir Mrtvica obnovljen je 1866. godine. Crkveno zvono počelo je da udara ponovo 1892. godine. Kupio ga je, i manastiru poklonio, tadašnji šef železničke stanice u Džepu, Jovan Ć. Petrović. Spuštamo se u konak mati Makrine. čeka nas osamdesettrogodićnja krepka starica Evdosija Roska Stojanović, sa sinom Bogoljubom, koji je stigao iz Kanade da je poseti.

- Sa obnovom manastira sve je oživelo. U moje vreme ovde se na venčanje čekalo u red. Crkva je obuhvatala sela: Mrtvicu, Repište, Graovo i Tegovište. Sela su bila puna naroda. Kada je moj sin Boge pošao u školu, 1957. godine, bilo je 150 učenika raspoređenih u pet odeljenja. Radilo se u dve smene. Škola je bila uz manastir, imala je i kujnu - priča starica.

Danas u Mrtvici ima malo mladog sveta. U školi nastavu pohađa pet učenika. U prvom razredu je jedan. Mati Makrina se žali na lokalni put. Čim padne kiša kolima se ne može do manastira.
- Nekako smo skrajnuti, dolazi malo naroda. Šteta, da je put dobar mnogima bi bio dostupan, pre svega omladini, jer Mrtvica je živi izvor božji - kaže mati Makrina.
Title: Odg: selo Repište
Post by: admin on 03 Maj, 2007, 12:56:56
Hvala za text ,već du??e vremena oÄ?ekujem slike Mrtvice, pa kad stignu ubaciću ovaj text u opisu.
Jo?? jedan apel onima koji kasne da sa slanjem slika PO??URITE.
Title: Odg: selo Repište
Post by: micolajko on 04 Maj, 2007, 01:07:59
zdravlje boze stizu sledece nedelje,ja mislim da je ima ta crkva.
Title: Odg: selo Repište
Post by: admin on 27 Maj, 2009, 23:40:55
R  E  P  I  Š  T  E


POLOŽAJ I TIP SELA – Selo se nalazi na prostornom terasastom zemljištu oko uzvišenja Deja(889 m). Istočno, južno i severno od uzvišenja vidi se serija od tri jezerska poda. Oni su visoki 800, 760 i 730 m. Najbliža su mu sela Mrtvica i Koraćevac. Stanovnici Repišta snabdevaju se vodom uglavnom sa izvora. Poznati izvori su: Careva Bara, Bela Voda, Golem Izvor, Deda Đurin Kladenac i dr.
   Nazivi potesa na ataru su: Babin Trap, Selište, Manastir, Gradac, Buljukovac, Dobrošanica, Krkina Bara, Jazbine, Staro Selo, Smrdan, Crvena Njiva, Jalova Buka, Bela Voda, Musinci, Deja, Lešnički Rid, Komin(tromeđa Repišta, Bistrice i Graova), Jaskova Padina, Slivje, Stranje, Garvnik, Pričelj, Marić, Gabrak, Košare, Cerovača, Pitomo Orište, Bukova Glava, Ivje, Petrićev Trap, Mala i Golema Tumbica, Studena padina.
   Selo je razbijenog tipa. Kuće su rasturene i iz Repišta neprimetno se prelazi u okolna sela.  Sve kuće pojedinih rodova nisu u istoj mahali. Glavne mahale zovu se: Ivkovci(na kartama se pominje kao Ivanovci), Kaplarci, Pavlovci, Slivjarci, Đorkovci, Buljukovac, deda Savinci, Izvor, Dokšan, Manastir. Repište je 1959. godine imalo svega 143 domaćinstva.


STARINE I PROŠLOST – Na potesu Babin trap je lokalitet Crkvište. To je kraj puta za susednu Mrtvicu. Na površini zemlje vide se: “tesan kamen i creputnike” do Babinog Trapa je mesto Selište.
   U severozapadnom delu Repišta, gde je zemljište zaravnjeno i visoko oko    700 m, postoji mesto Manastir. Tu se poznaju ruševine starog manastira. Istočni zid je očuvan sve do krova. Zidovi na drugim stranama su niži. Manastir je bio dug oko  15, a širok oko 5 m. Za izradu zidova upotrebljavan je kamen lepljen krečom. Na pomenutom istočnom zidu vide se ostaci od fresaka. Oko manastirskih ruševina su mnogi stari grobovi. Sve je uraslo u šiblju i drveću da je pregled ruševina jako otežan. Kraj Manastira jedno mesto zove se Gredac.
   Pomenuti stari srpski manastir svakako potiče od Srednjeg veka. On jasno svedoci o veličini i značaju starog naselja koje je postojalo pre današnjeg Repišta. Seljaci smatraju, da je manastir bio posvećen Sv. Iliji. Do njega je zemljanim ćunkovima bila sprovedena voda sa izvora Bela Voda. Neki ljudi, tražeći “zakopano blago”, kopali su po podu od hrama i oko njega.
   Kada su propali manastir i naselje oko njega? U narodu se govori ovo. Jednom je oko manastira bio sabor. Tom prilikom na mestu sabora iz kljuna orla ispalo je parče turskog fesa. Ovo je bio nepovoljan znak. Stanovnici “su izgubili volju da žive ovde”. Spustili su se do Južne Morave “i ispobegli bez ikakvu borbu”. Ovo se svakako ne može objasniti drukčije ako se ne dovede u vezu sa austro – turskim ratovanjem krajem XVII I u prvoj polovini XVIII veka.

   Današnje Repište osnovali su doseljeni srpski stanovnici i to u drugoj polovini XVIII veka. Za njegove osnivače računaju se preci današnjih rodova: Pavlovci, Deda Savinci, Đorgovci i dr.
   U zapadnom delu Repišta postoji potes Staro Selo. Tamo se nalaze tri kuće koje su pretežno okružene njivama. Smatra se, da je današnje Repište bilo osovano na Starom Selu. Kasnije, kada je selo naraslo, stanovnici su se “raspršili” po drugim delovima atara.
   Jedno mesto zvano Selište leži u nižem delu atara pored Južne Morave. Tamo su sada livade. Ostataka od starina nema. Na tom Selištu živeli su neki Pešići i Stojkovići. Oni su kasnije napustili to mesto i sagradili kuće u mahali Smrdan., koja ima visok položaj.
   Seoska slava je Đurđevdan. Nekada se u Repištu za vreme ove slave priređivao veliki sabor. Održavao se kod krsta na mestu Trap blizu škole.
   Bugarski okupatori su 23.03.1943. godine spalili u Repištu veliki broj kuća i privrednih zgrada. Tada su oni iz ovog sela na mestu Jelova Glava streljali 18 muškaraca.


POREKLO STANOVNIŠTVA – Današnje stanovništvo Repišta potiče od predaka koji su doseljeni. Rodovi su: Pavlovci(19 kuća, slavili su slavu sv. Nikola), poreklom iz sela Drnova u Poljanici. Odatle se doselio predak Ljubisav. Tada je i osnovano današnje Repište. Ljubisav je imao sina Pavla po kome je ostalo ime roda Pavlovci. Pavlovci znaju ovu genealogiju: Mirko – Milenko – Stamenko – Stanko – Pavle – Ljubisav. Pričaju današnji meštani, da je Ljubisav u Drenovcu imao sestru. Jednom su Turci ugrabili sestru sa njiva gde su kopali. Ljubisav je ubio Turke i sestru i pobegao u susednu Bistricu. Tamo su ga otkrili Turci pa je on prebegao u Repište.
Postoje još sledeći rodovi: Deda Savinci(15 kuća) i Đorkovci(20 kuća), i oni slave slavu sv. Nikola. I oni spadaju u osnivače sela, jer su doseljeni kada i Pavlovci. Zatim: Ivkovci(10 kuća) i Kaplarci(20 kuća), Dodićevci(10 kuća), Dankovci(1 kuća), Čupaci(4 kuća), Milenkovci(12 kuća) i Mrmunci(6 kuća). Takođe, svi oni slave sv. Nokolu. I njihovo mesto porekla se ne zna. Priča se da su došli odnekuda posle prednjih rodova. Za Mrmunce se priča, da su nekad bili “najgazde ljudi”. Takođe, ne zna se odakle su se doselili Pećavci(13 kuća, slave sv. Arhanđela), Doksinci(3 kuće, slave sv. Vrače). Iz Mrtvice su se doselili Miloševci(3 kuće, slave sv. Nikolu).


ISELJENICI – Postoje dva veća roda iseljenika iz Repišta. To su: Deda Markovi(13 kuća) i Miloševci(5 kuća), koji žive u Garinju, desno od Južne Morave. Pričaju ljudi da je iz Repišta otišao i “po neki prizetko”. Od jednog takvog prizetka potiču Terzici(4 kuća), koji žive u Jastrepcu, zatim Spasići(1 kuća), iselili su se u Grdelicu, Velimir(1 kuća) i Radivoje(1 kuća), iselili su se u varošicu Predejane.


REPIŠTE DANAS – Broj stanovnika po godinama u Repištu je opadao. To bi ovako izgledalo: 1948. godine u Repištu je bilo oko 984 čoveka; 1953. godine – 968; 1961. godine – 883; 1971. godine – 733; 1981. godine – 600; 1991. godine – 481.

poslala Suzana Ilić, veliko hvala.
Title: Odg: selo Repište
Post by: frenki964 on 26 Jun, 2009, 15:57:22
Skoro sam otkrio ovaj sajt o Vladicinom Hanu i selima u okruzenju.Naime ja sam Zoran Stojanovic iz selo repiste zivim i radim u Predejanu.Stvar koja je evidentna da ovaj forum ima nazalost jako slabu posecenost od strane Repistanaca.Da se vratim na pocetak rodjen sam 1964 u Repistu u mahali Cupaci,selo sam napustio kao i vecina mladih u potrazi za boljim zivotom(ako ga sada uopste ima).Repiste kao selo ima bogatu istoriju a dan danas veoma poznate ljude rasute po domovinu i dijasporu.Nadam se da ce ovaj sajt zaziveti,pozdrav od Frenkija iz kisovitog Predejana.Uzgred da vam saopstim da je napravljen novi viseci most na moravi.Poz.





Title: Odg: selo Repište
Post by: frenki964 on 26 Jun, 2009, 16:19:26
(http://media6.dropshots.com/photos/623496/20090510/033639.jpg) (http://www.dropshots.com/frenki964#date/2009-05-10/03:36:39)
Title: Odg: selo Repište
Post by: frenki964 on 26 Jun, 2009, 16:21:25
(http://media8.dropshots.com/photos/623496/20090510/034550.jpg) (http://www.dropshots.com/frenki964#date/2009-05-10/03:45:50)
Title: Odg: selo Repište
Post by: Maca on 26 Jun, 2009, 19:29:48
Most divno izgleda :)
Title: Odg: selo Repište
Post by: Ceka on 01 Jul, 2009, 13:21:06
Moj deda je iz Repiste   triprsta2
Title: Odg: selo Repište
Post by: Popovic on 19 Jul, 2009, 04:51:54
i moja baba. a most je kao iz neki film!
Title: Odg: selo Repište
Post by: ZOKI63 on 16 Oktobar, 2009, 23:43:18
Izvodio sam neke radove u Repištu i nisam mogo da ne uslikam, jer me podseća na Đavolju varoš.
Title: Odg: selo Repište
Post by: ZOKI63 on 16 Oktobar, 2009, 23:48:19
   ili ove !
Title: Odg: selo Repište
Post by: Dina on 17 Oktobar, 2009, 00:10:17
Hvala ti Zoki,priroda toga kraja je prelepa,stvarno bi ste mogli napraviti izvrsnu turisticku destinaciju.
Title: Odg: selo Repište
Post by: stojna on 23 Februar, 2015, 11:45:33
Evo neke podatke o Mileti Stankovicu iz sela Repisste : http://www.stankovic.tk kao i link iz lista Politika. http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Hrabri-ratnik-Mileta.sr.html Molim za dodatke ako ko ima da mi dostavi na mickey.sfrj na dzimejlu
Title: Odg: selo Repište
Post by: admin on 14 Mart, 2015, 23:59:11
СРБИЈА

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА
Храбри ратник Милета
Јединице у којима је био и Милета Станковић јуришале су тако снажно да бугарско-немачка војска није имала времена да се поштено повлачи


Свадбена слика Милете Станковића и Севастије Сековске
У поодмаклом делу Репишта, села код Владичиног Хана, још увек стоје остаци већ распаднуте куће ратара Андрије Станковића и његове жене Маланке. Андријин предак Станко, који је дошао у овај крај из Црне Горе у потрази за бољим животом, населио се у новом завичају на југу Србије. Маланка и Андрија, људи узорни, радни и мирне ћуди по којој су Станковићи из тога породичног колена били познати, добили су двоје деце, старијег Војислава и млађег Милету који се родио 1889. године. Андрија је растао у бистро дете које се брзо и жедно описмењивало, чему је доприносио и брижни днос његових родитеља. Знао је бистри Андрија да је ново време на помолу и да ће том времену потребнији бити писмени људи, но вредни ратари, те је децу упућивао на пут писмености и науке. И заиста ускоро су у селу хвалили његове дечаке, посебно љубопитљивијег и окретнијег Милету.

Србија се у то време борила да оствари слободу из петвековног турског ропства и ускоро је, у Првом балканском рату 1912, српска војска ослобађала своје етничке територије и на југу Србије. Био је то почетак ратних немира који су посебно дрмали овај део Балкана. Иза првог дошао је и Други балкански рат, а одмах иза њега, пуцњевима Гаврила Принципа на престолонаследника Франца Фердинанда, и Први светски рат. Србија ја живела нове драматичне тренутке, с једне стране епопеје своје одбране од надмоћне аустроугарске војске, попут пожртвовано вођених битака и првих ратних успеха на почетку сукоба, али с друге стране и трагедију повлачења пред осветољубивом, бројном и надмоћном солдатеском Сила Осовине. У току тог повлачења које је касније постало познато као албанска епопеја српске војске, армији су се прикључили и двоје браће Станковића. Старији Војислав је био мобилисан у војсци и за собом је код куће оставио жену и двоје деце, Радивоја и Благоја. Млађи Милета није ни престао да носи униформу и учествује у ратним походима откада је 1911. године отишао на одслужење војног рока, активно учествујући у свим ратним сукобима на балканском тлу.

У том младалачком заносу у коме је ратарско дете израсло у храброг ратника, Милета је 1916, како већ знамо, био тешко рањен непријатељском артиљеријском гранатом.

Рањеног младића прихватили су француски санитети у којима га је неговала једна пожртвована француска медицинска сестра. Је ли се она загледала у лепе, бистре очи Милетине или је само осетила топлу људску самилост према рањеном младићу, тек као знак наклоности поклонила му је један мали вез на коме су њене деликатне руке свиленим концем извезле само једну француску реч – Аmitié, пријатељство. Ту деликатну реликвију његова породица која данас живи у Скопљу љубоморно чува, као симбол свега онога чистог што је њихов предак оличавао читавим својим немирним, и нажалост, недугим животом.

Ускоро је његова јединица после тегобног марша изашла на албански део јадранске обале, али је потом уследило још једно горко искуство, транспорт савезничким ратним бродовима и прелазак на острво Видо. Рањени Милета и брат су мутних очију гледали у плаву гробницу која је, попут планинских врлети и гудура, прогутала на стотине српских војника, и чији су последњи уздисаји остали далеко од родних градова и села.

Браћа су стрепила да не оставе кости у овим непознатим пределима и мислили на дом, двоје деце, њихову мајку и родитеље и на завичај који је остао „тамо далеко“. На Виду су Милета и његов брат, заједно са осталим српским борцима, транспортовани до Солуна где се окрепљена, ојачана и осокољена српска армија реконсолидовала и припремала за пробој и коначно ослобађање своје земље, у ратном подвигу који ће остати забележен како један од ретких примера ратничког морала, слободарског ентузијазма и невиђене храбрости обичних војника и познатих и непознатих српских старешина.

У том је рату Милета Станковић порастао. Иако 19-годишњак, сазрео је у човека, већ је добио и унапређења. Истицао се тако смело у борбама да је унапређиван у каплара, затим и коначно у чин наредника. На Солунском фронту он се нашао на различитим позицијама са братом и често мислио на њега. Брату је запало у дужност да се придружи јединицама које су водиле тешке битке на Кајмакчалану, а њему да учествује у пробоју српске војске на солунском пољу. Јединице у којима је био и Милета Станковић јуришале су тако снажно да бугарско-немачка војска није имала времена да се поштено повлачи. У зачуђујуће кратко време ослободили су Македонију и наставили ка Милетином завичају, затим ка Београду и истерали непријатеље иза граница Србије.

Када је све било готово и рат завршен скрхала га је вест да је његов брат своје кости оставио на висовима Кајмакчалана. Милета је посетио своје село и сазнао да му је у временима ратног вихора и отац умро. Његова мајка, снаха и двоје братовљеве деце сачекали су га скрхани болом због погибије његовог брата. Милета је свој део имања и кућу поклонио братовљевој деци Радивоју и Благоју, а он је прихватио понуду да се прикључи српској војсци у новоослобођеним деловима, на југозападу Македоније, прихвативши да буде старешина карауле у месту Коњско близу Ресна, на граници са Албанијом, а потом и у самом Ресну. Унапређен је у чин потпоручника. Био је омиљен међу живљем околних пограничних села, града Ресна и околине. Прихватио је чак 11 кумстава и као кум остварио сијасет крштења диљем преспанског краја, а коначно се и удомио запросивши четири године млађу, лепу Севастију Сековску.

Томислав Османли
објављено: 08.11.2014.
Izvor: Politika OnLine (http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Hrabri-ratnik-Mileta.sr.html)