Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Od kolevke do kolevke => Školarstvo => Topic started by: Dina on 30 Mart, 2009, 15:26:08

Title: Sto prosvetni radnici mogu reci o svojim sadasnjim i nekadasnjim djacima?
Post by: Dina on 30 Mart, 2009, 15:26:08
Evo kako sam na temi o profesorima kazala,i djaci ostavljaju utiske na prosvetne radnike.Recite kojih se djaka secate?

Pocet cu prva.                                                                                                                                    Zelim se i nekim ljudima zahvaliti za uvod u rad ove struke,koja je lepa, a ponekad i dosta teska.                                                                                                                                     Zahvaljujem se svom mentoru na gimnaziji,J.Skerlic u V.Hanu-prof.Bori Djordjevicu,to je bio izvrstan covek, kod koga sam odradila svoju praksu mesec dana.Sledila sam njegove savete kroz sav svoj rad, i nikad se nisam pokajala.Naucio me je prepoznavati vrednosti ucenika,biti njihov prijatelj i davati im realne ocene,imati i sluha za njihov privati zivot a i razumevanje.                                                                  Jos jedna veoma jaka licnost u mom radu je bio direktor OS ,,Ratko Pavlovic-Cicko'' na Vlasina Rid,Janjicije Veljkovic i njegova supruga Natalija-to su bili divni ljudi u mom pocetnickom radu,hvala im na svim savetima.

Trudila sam se ucenicima biti prvo prijatelj,vaspitac i onaj koji ce ih razumeti u njihovom privatnom zivotu.
Godinska razlika izmedju mene i mojih prvih ucenika je bila 8/9 god.dovoljna da se mogu prijateljski prema njima postaviti.Kako su veoma otezani zivotni uslovi na Vlasini,jos brze sam se mogla razviti u tom smeru prepoznavanja zivotnih teskoca ucenika.                                                                       Secam se ucenika, ciji je otac bio notorni alkoholicar,i znam njegove patnje i patnje njegove majke,tesila sam ih oboje,za uzvrat on je bio najbolji djak u razredu,srecna sam, cujem da je danas veoma cenjeni pravnik.                                                                                                                            U daljnjem radu srela sam ucenicu,koju je majka ostavila pred milicijskom stanicom u Zrenjaninu samo par dana staru u najlon vrecici.Divna jedna gimnazijalka,bila je dobar djak,ali je jako patila zbog toga.Bila je veoma zadovoljna kao adoptirano dete,ali je uvek imala zelju upoznati majku.Sate sam provodila s njom u razgovoru,sve je oprostila svojoj mami,ali je toliko zelela videti,ali samo videti,ne znam kakvi vas osecaji obuzimaju dok citate ovo,ali meni i danas suze idu niz lice kad se setim te devojke.
Secam se ucenika,koji je prelazio ulicu u Frankfurt i neporezni vozac ga je pregzio,mislim da su najtezi ti prvi casovi u takvom razredu.Bio je odlican djak i veoma konstruktivna licnost.

Ocenjivanje mi nikad nije bilo problem,uvek sam mogla iz ucenika izvuci znanje za dva.Nasla sam pred sobom i pred razredom i razrednim vecem izgovor,vec zna za 2 ako je bio na 10 casova.
Imam svog ucenika koji je prvi preveo Gorski Vjenac''-Njegosev na francuski jezik i sad je prof.na Sorboni.
Secam se dvojice ucenika,koji su cele godine na nastavi istorija civilizacije,se samo smejali i takmicili , ko ce imati vise jedinica,ali kad je dosao kraj skolske godine,shvatili su da ipak ne ide tako.Obecala sam im petice,ako savladaju 50% nastavnih jedinica,na moju veliku radost su i uspeli,naravno ja sam im dala petice.Ali na razrednom vecu sam imala velikih problema zbog nerazumevanja direktora,kako su mogli imati sve jedinice a zakljucno 5 i da nisam imala podrske u kolegama,sigurno bi bilo i disciplinskih sankcija.Ja sam u svom radu uvek cenila ucenika kao coveka,za ocenu smo se mogli uvek dogovoriti.
Secam se ucenika,koji je s drugog sprata skole bacio vise klupa,i zna se sto mu sledi izbacivanje iz skole,zbog narusavanje reda i mira i zbog unistavanja skolske imovine.Porazgovarala sam s njim,nije mogao podneti rastavu roditelja jer ih je oboje jako voleo.
S mladima treba biti prijatelj,pouciti ih posavetovati a onda im pruziti maksimum znanja.
Bila sam pocasni gost na 20 god.mature,iznenadila sam se kako mozemo pozitivno ili negativno uticati na nase ucenike,nakon toliko godina se otvaraju i sad kao odrasli i svrseni ljudi ,govore ono sto su kao deca primala,i opet sam dosla do zakljucka.
Treba prepoznati u uceniku coveka u tom torbulentnom dobu adolescencije, pomoci mu shvatiti koliko je vredan kao covek ,a onda ga uputiti na rad i ucenje.
Jedan ucenik sada pravnik se je nakon toliko godina takvim recima zahvalio da nisam mogla suze radosnice zadrzati.
Dobrota odoleva svemu,a sama je neodoljiva.
Svet dece mi farbamo odrasli kako kaze Maja na svom skolskom seitu.
http://www.oskosta.org/