Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Vaša tema => Vaše vesti => Topic started by: hawk on 31 Maj, 2009, 14:59:11

Title: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 31 Maj, 2009, 14:59:11
Ova tema bi trebala da služi za postavljanje vesti i informacija koje su objavljene na nekom zvaničnom mediju (štampa, radio, televizija, sajtovi,...) a za koje smatrate da su važne i da se tiču svih nas !!! 


Meni je zapao za oko komentar Vojkana Ristića  na www.vranjepres.info

( link:   http://vranjepres-specijal.mediadots.net/sh/1/30/21022/?tpl=52  )

i to deo teksta ''Partijske kvote i politika ispred stručnosti''  -  citiram:

''Nema zapošljavanja, osim „ispod žita“. Nema para osim kroz „diskrecione dogovore“. Nema nikakvih nagodbi osim političkih. I svako novo radno mesto (što je razumljivo) je vlasništvo partija, koje ne želeći da se odreknu svojih „prava na kvote“ trpaju ljude i stručne i nestručne samo da bi „zadržali svoje poverenje kod birača“.''
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 31 Maj, 2009, 16:17:18
Pročitao sam tu kolumnu juče i samo konstatovao da je sve tako kao što je Vojkan napisao, ali pitanje je dokle...

Evo da dodam i ja neki citat iz te njegove kolumne:

Solidarnost samo u akcijama davanja krvi. Ovako sebični politički interesi, i nemogućnost da se ispuni obećano ne daju pravo na solidarnu nadu da će preživeti oni koji nisu članovi partija na vlasti. Danas ni partijska knjižica ne garantuje preživljavanje, već stavljanje „na listu čekanja“.

I da se nadovežem sa mojim mišljenjem i iskustvima. Ljudi sa kojima se družim i koje poznajem sa fakulteta uvideli su stvari i u razgovoru pominju i sve više se provlači da bi se preživelo postoje 2 varijante:

1) otići u inostranstvo
2) postati "drug član" odnosno sad "gospodin član"
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Goga on 31 Maj, 2009, 20:35:55
Quote
Poslao: AlexTheGreat
I da se nadovežem sa mojim mišljenjem i iskustvima. Ljudi sa kojima se družim i koje poznajem sa fakulteta uvideli su stvari i u razgovoru pominju i sve više se provlači da bi se preživelo postoje 2 varijante:

1) otići u inostranstvo
2) postati "drug član" odnosno sad "gospodin član"

Kad ovako nešto pročitam pitam se ma beše li taj 5-ti oktobar il tek treba da bude? sm169
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Stanislaw on 25 Jun, 2009, 03:43:46
Quote
Poslao: AlexTheGreat
I da se nadovežem sa mojim mišljenjem i iskustvima. Ljudi sa kojima se družim i koje poznajem sa fakulteta uvideli su stvari i u razgovoru pominju i sve više se provlači da bi se preživelo postoje 2 varijante:

1) otići u inostranstvo
2) postati "drug član" odnosno sad "gospodin član"

Kad ovako nešto pročitam pitam se ma beše li taj 5-ti oktobar il tek treba da bude? sm169

Izvini Gogo, jel to neka radikalna fora jer je ne razumem... 5 oktobar je doneo promene, ali oni koji su ochekivali med i mleko, mnogo su se razocharali i sada busaju sa svih strana. Jeste da je gadno, ali ja barem sada ne moram da strahujem da cu biti mobilisan i poslan u neku zemlju da ratujem da bi politichareva deca kupovala Bambilend, ili odredjene stranke na vlasti ulokalu chitava naselja od drzhavnih para....
Meni je 5. oktobar doneo boljitak. iako nemam funkcionalan posao drago mi je zbog istog.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Goga on 26 Jun, 2009, 23:35:31
Quote
Poslao: Stanislaw
izvini Gogo, jel to neka radikalna fora jer je ne razumem...

suviše si bukvalno shvatio ono što sam napisala.....znaš šta ja ne mogu da razumem....toliko razmišljanje o prošlosti.....i pridavanje važnosti nečemu što ne može da se promeni.....zahvaljujući tom 5 oktobru ljudi su imali nadu.....a sada su apatični...zemlja nam se raspala.....sve rasprodato bud zašto....možda je i meni dobro...ali kad većini nije to je samo trenutano stanje....zato se nadam da će se pravi 5 oktobar tek dogoditi.....kad tad.....

....ajde konkretnije....svida oko nas neke mafije....nedodirljivi klanovi....nema odgovornosti za nikoga....uhvatiše par kriminalaca....Legiju i šta se dogodilo....ništa zamajavanje naroda da ne razmišlja da nema posla.....masa radnika ne radi ...tako je bar kod nas U Hanu....fabrike ne rade...privreda šta to beše....od čega se puni buđzet......kad počne da radi onda mogu da kažem došlo je do promena na bolje...ovako je samo pišanje uz i niz vetar.....slobaodan čovek je samo onaj koji doprinosi...pogledaj malo oko sebe.....a ne samo sebe..... sm169

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Goga on 27 Jun, 2009, 06:15:36
Quote
Poslao: Stanislaw
da ratujem da bi politichareva deca kupovala Bambilend, ili odredjene stranke na vlasti ulokalu chitava naselja od drzhavnih para....


ima jedna velika istina u ovome......ali ima i druga strana medalje.....tad beše jedan Marko Milošević, a sada gi ima ko prs i pleva....al naučili fazon pa nese pojavljujev u javnost....ma opasni su....dok ne proradi motika ništa od naše samosvesti..... :o
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Popovic on 30 Jun, 2009, 06:02:20
pre 5og je mafija radila za drzavu,a sad drzava radi za mafiju.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 10 Avgust, 2009, 21:53:26
Evo jedne ''zanimljive''  vesti iz današnjeg Blica:

http://www.blic.rs/temadana.php?id=105558

Moj komentar je da će ove jeseni  (ponovo)  biti hit Bajagina pesma ''Šta to pada, pada ...da''    tvrdzid
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 11 Avgust, 2009, 17:12:04
G-din Vojkan Ristić na sajtu Agencije Vranje Press u tekstu ''Aferaški „Viminacijum“ '',  između ostalog piše:

''Zaista imaju čime da se pohvale lokalni socijalisti sa perjanicom Dragomirom Tomićem za vreme svoje neprikosnovene vladavine.

Afera do afere. Kritika do kritike. Prevara, laž obmana, a sve u cilju „viših interesa“. „Ako padnu socijalisti Tomića u Vranju, pašće i Vlada Srbije !“ to je parola kojom se ljudi opsenare u godinama iza nas, ali i u aktuelnoj i više nego logičnoj zbilji nespokoja.
 
Teško zatečeni ovakvim stanjem demokrate nisu u drugoj situaciji nego da glume „arheologe“ i stalno iskopavaju nepravilnosti. Prvo mahinacije u pozorištu, pa onda sa stanovima u vlasništvu opštine, pa onda sve oko književne zajednice i niz drugih „sitnica“.''


Naš narod bi rekao,.... ''Igra mečka u čičini....'',   

a ja pitam  ''Šta će biti dalje...?''  ...... odgovor potražite u ostatku teksta na

http://vranjepres-specijal.mediadots.net/sh/1/30/21850/?tpl=52

koji se završava rečenicama:

''Na gubitku su obični gradjani Vranja, ma kojoj stranci pripadali. Ili možda nisam u pravu !?''

........ jeste,.... na žalost,.... g-dine Vojkane,... u pravu ste.....
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: SalencE on 22 Septembar, 2009, 11:44:38
Obratite paznju na www.b92.net.   
Sta su uradili hakeri... tvrdzid
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 09 Oktobar, 2009, 23:34:15
Ovo je deo teksta iz kolumne koju pise Feđa Dimović u "Politici". Mislim da je ovo odličan tekst i ukazuje na suštinu stvari koja se nije promenila.

Ko hoće da pročita ceo tekst može to uraditi klikom na

Izvor:  Politika (http://www.politika.rs/pogledi/Fedja-Dimovic/SHESTI-OKTOBAR.sr.html)


Као прво, сви који су имали моћ након петог октобра нису учинили ништа да се промовишу праве људске и културне вредности. Узор момцима још увек је транзициони криминалац или популарно речено контроверзни бизнисмен. Девојке су наставиле да се угледају на полуписмене естрадне звезде и професионалне удаваче. Споразум који је ДОС направио са Жељком Митровићем омогућио је да се омладини и даље испира мозак најгорим шундом и кичом. Овај модел убрзо су преузели и остали медији како би подигли сопствени рејтинг, прилагођавајући се стварности уместо да је мењају. Разочарани образовани млади људи су наставили да се исељавају из земље, док су медиокритети и опортунисти брже боље попунили редове владајућих странака. Лопови и криминалци који су чинили стуб Милошевићевог режима дочекани су раширених руку, уместо да су заувек нестали са сцене. Лични интерес политичара много је важнији од судбине целог народа, а поготово омладине која је поново гурнута на маргину. У таквим околностима одржало се схватање по коме је бити поштен једнако бити глуп и неспособан, а бити корумпиран у ствари значи бити сналажљив и успешан. Ударне вести су да Чуме купује факултет, а да Карлеуша долеће на прославу познатог часописа у хеликоптеру МУП-а РС! Немојте мислити да клинци у Србији не примећују такве ствари и о томе не маштају. У предугој транзицији створена је оштра подела на жртве и победнике, а основни циљ је успех на било који начин и по било коју цену.

С друге стране, држава није учинила ништа да се створи и афирмише једна нова генерација младих, паметних, али пре свега поштених грађана која ће послужити као узор будућим генерацијама. Таквих је сигурно било, али су неправедно потиснути у страну да би направили место лактарошима. Зашто се сада сви чуде када се клинци радије угледају на силеџије и лопове него на њихове вршњаке који добијају златне медаље из физике и математике? У држави која се штекује за Петницу или Београдску филхармонију, а отвара за Миладина Ковачевића то ништа није чудно. Основна мана нашег друштва јесте недостатак позитивног примера и простора да он дође до изражаја. Ово је праћено константном небригом власти за младе који су, без интересовања и обавеза, препуштени улици док им родитељи спавају испред пропалих фабрика. Велики српских интелектуалац Слободан Јовановић пише у сећањима на свог оца Владимира: „Не само да ме није тукао, него ме није никада ни кажњавао. Владимир је утицао на мене својим примером. Он не само да није имао никаквих саблажњивих порока, него је још пазио да се пред својом децом никада не огреши о пристојност.”

члан групе „Београдски синдикат“

Феђа Димовић
[објављено: 09/10/2009]
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 31 Oktobar, 2009, 12:11:04
Na adresi  http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Levicu-ovde-nisu-doneli-tenkovi-Crvene-armije.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Levicu-ovde-nisu-doneli-tenkovi-Crvene-armije.sr.html)  mozete procitati odlican intervju povodom izlozbe Urosa Djurica.

Evo i nekoliko pitanja i odgovora iz tog intervjua:


Quote
Шта је суштински проблем у односу елита (политичких, интелектуалних) према улози и месту левице и нашој историји?

Суштински проблем свих елита у Србији једноставан је – оне су корумпиране. Када кажем корумпиране, не мислим на велику игру подмићивања новцем с јасним добитком, већ на игру привилегованог позиционирања у друштву кроз прихватање разноврсних синекура. Овдашње елите су пацификоване прећутним друштвеним договором којим се уколико не таласају превише неће битније угрозити њихов друштвени статус.

Наведите нам неке конкретне примере из ближе историје који илуструју тај однос.

Мора да се шалите. Сви су у томе, без икаквог претеривања. Питање левице је и питање интелектуалног и ако баш хоћете моралног домета, али пре свега односа према идеји савремености као таквој. Зато је запањујуће из визуре садашњег тренутка читати биографије људи као што су Мита Ценић, Филип Филиповић, Сима Марковић, Божидар Аџија, Гојко Николиш, Коча Поповић, Павле Савић или Стеван Дедијер. То су били врхунски математичари, хемичари, нуклеарни физичари, хирурзи, правници, авангардисти, елитни у сваком погледу, али нису припадали тадашњем естаблишменту јер су га сматрали варварским, слично данашњем. Били су спремни да положе свој живот за унапређење стандарда целокупне заједнице, што нико од људи таквог класног и социјалног статуса не би ни у лудилу данас учинио, а да при том треба да жртвује сопствени комфор. У томе је кључна разлика.

Када кажете „левица”, на који спектар идеја мислите?

На идеју о конституисању друштва на начелима равноправности. На формирању друштвеног уређења с високим степеном социјалне и комуналне одговорности, партиципативности и самоуправе, друштва базираног на праведнијој расподели вишка вредности... На бесплатном школовању и здравству за све. На операционализацији друштвених ресурса и јавних добара у функцији општег друштвеног развоја, а не богаћењу појединца. Србија се последњих неколико година претвара у латифундију, што значи да у овом тренутку код нас трају процеси који су се одиграли у деветнаестом веку у Јужној Америци. Земља ће за врло кратко време бити у поседу малог броја људи који сви стају на прсте једне руке.
Title: Neuspešni se u politici najbolje skrivaju
Post by: AlexTheGreat on 08 Novembar, 2009, 14:05:30
Političar - zanimanje, status ili posebna klasa
Neuspešni se u politici najbolje skrivaju
   

   Odličan tekst u Blicu na adresi Klik (http://www.blic.rs/politika.php?id=119602)

   Postaviću ovde samo neke interesantne citate, a ceo tekst pročitajte na adresi koju sam postavio gore.

Quote
Njegov dobitak nije samo plata, uspešno ostvaruje čitav niz od sitnih do krupnih privilegija uz koje se jako lepo živi. Kada ga pitaš koji su njegovi rezultati, gomilaće rečenice koje sasvim smisleno zvuče. U suštini, ne ulazi u politiku da bi pomogao društvu u celini, već da bi ostvario interes za sebe. Menja stranke, kako se one pozicioniraju u društvu. Njegova profesija zove se politika.
  U siromašnoj zemlji poput Srbije, u toj profesiji on je uvek na dobitku. To je ovde najprofitabilniji biznis. I čini sve da taj posao i privilegije nikako ne izgubi. Jer, druga profesija za njega ne postoji. Zato u Srbiji na političkoj sceni nema smene. Već deceniju, dve, njom dominiraju ista imena, bilo da je reč o poziciji ili opoziciji.
  Stjepan Gredelj, direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže da i u drugim zemljama ima političara za koje je to profesija, ali retko kome od njih je visoka državna funkcija bila i prvo radno mesto, što je u Srbiji postalo gotovo pravilo.

Quote
– Politika je i inače privlačno zanimanje, a izrazito privlačno u siromašnim zemljama poput Srbije. Političari u takvim zemljama drže nadmoćnu snagu ekonomsku i svaku drugu. Oni gospodare nad karijerama drugih – kaže Goati.

Quote
Poreklo reči
*(političar (grč. politikos javni, državni) čovek koji se praktično ili teorijski bavi državnim poslovima, veštak i znalac upravljanja državom, državnik; fig. snalažljiv, vešt, okretan, lukav i oprezan čovek).
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 10 Novembar, 2009, 13:04:46
10. 11. 2009
PRESS
KOMENTAR DANA - ĐOKO KESIĆ


Berlinski greh

U svojoj kolumni u Press-u Kesić je dao odličan osvrt na ovaj istorijski događaj. Postaviću ovde neke interesantne delove a celu kolumnu pročitajte na: Pressonline (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/86396/Berlinski+greh.html)

Quote
Pre dvadeset godina pao je Berlinski zid, dosledan simbol podeljenog sveta naslonjenog na oprečne ideologije. Zid u suštini nije srušen, on se urušio sam od sebe, pošto je odradio jednu deonicu ljudskog lutanja i tragičnih nerazumevanja

Istoričari i dokoni analitičari pre dvadeset godina događaje u Berlinu naznačili su kao veliki istorijski događaj ravan Francuskoj revoluciji, kao prekretnicu u istoriji savremene Evrope. Danas isti svet to poriče. Od pada čuvene berlinske pregrade profitirali su samo Nemci i velike svetske korporacije. Za prve i druge to jeste istorijski događaj. Za ostatak sveta u Aziji i istočnoj Evropi to je bio samo početak saznanja da je liberalni kapitalizam u rukama velikih svetskih korporacija jednako okrutan kao i Štazi i slična dobrotvorna društva. To donekle potvrđuje i parče opipljive ljudske drame, čijeg glavnog junaka su svi zaboravili. Reč je o Krisu Guefroju. On je poslednja žrtva pokušaja bekstva na zapad. Poginuo je nekoliko meseci pre 9. novembra 1989.

Quote
Jer, velike korporacije mrze komunizam sve do Kine. U Kini ga obožavaju. Tamo razvijaju sve moguće vrste biznisa sve sa raznim centralnim komitetima i Komsomolom. U istočnoj Evropi ideologija liberalnog kapitalizma nije patila zbog ljudskih prava i civilizacijskog napretka u komunističkom bloku. Zanimale su je isključivo ozbiljno tržište i jeftina, ali obrazovana radna snaga. Danas, posle pobede liberalnog kapitalizma, običan svet, bez obzira na to što je postao demokratsko biće, jednako je nezadovoljan, uz ozbiljnu dilemu: Ako socijalistička revolucija nije rešenje - šta da se radi? Večna dilema, nema šta? A liberalni kapitalizam na samrti.
Title: Vlast narodu!
Post by: AlexTheGreat on 19 Decembar, 2009, 01:16:25
Feđa Dimović na sajtu Beogradskog Sindikata napisao je tekst koji prenosim u celosti ovde na ovoj temi, stvari koje su se meni učinile najzanimljivijim sam podebljao, neke uvećao ili podvukao. pročitajte ceo tekst. Ja se od reči do reči slažem sa svime što je Feđa napisao!!!


 Vlast narodu!

Monday, 14 December 2009 19:17

Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Nepravedni sistem u kojem bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavlja malog čoveka u robovski položaj. On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na njegovu štetu, lični i porodični život mu je potpuno razoren jer nema sredstava koja će mu omogućiti nešto više od golog opstanka. Vladajuće strukture su potpuno odvojene od građana koji je biraju na izborima. One ne štite interes svojih birača već krupni kapital i organizovani kriminal koji upravljaju Srbijom. Državni budžet se puni iz džepova sirotinje umesto da se uvedu visoki porezi za one koji poseduju sve u državi. Narodni glas se nigde ne čuje, jer on nema svoje prave predstavnike ni u parlamentu ni u ostalim državnim institucijama. Mediji su u rukama bogatih elita i služe da obmanjuju javnost i ulepšavaju stvarnost, koja nije ružičasta već crna i duboko iščašena.

Srednja pokretačka klasa je skroz uništena. U društvu postoje samo dva staleža – mali postotak nove elite koja je sastavljena od tajkuna, političara i njihovih porodica i velika većina siromašnog naroda koga predstavnici plutokratije često nazivaju građanima drugog reda. Studenti kao nosioci društvenih promena su podjarmljeni prelaskom na bolonjski sistem visokog školstva, naterani da jurcaju bodove za upis umesto da razvijaju svest o pravim životnim vrednostima. «Bolonja» nije ništa drugo do puko sredsvo kojim se mladi ljudi pretvaraju u jeftinu polu-obučenu radnu snagu u funkciji stalnog povećanja profita.

Srbija nije suverena, već naprotiv, marionetska država koja ispunjava naloge velikih sila i udovoljava njihovim imperijalističkim težnjama. Njene finansije i ekonomija su pod kontrolom Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, vojska se sprema da postane pešadija NATO pakta, a politika se prilagođava preporukama od spolja, umesto da prevashodno štiti unutrašnje interese i vodi brigu o sopstvenom narodu. Nacionalna privreda je do temelja upropašćena kako bi napravila mesto multinacionalnim korporacijama i uvozničkom lobiju domaćih tajkuna koji zastupaju interese tih kompanija. Mala i srednja preduzeća se svakodnevno gase pod pritiskom slobodne konkurencije sa kojom ne mogu da se izbore. Poljoprivrednici iz dana u dan sve više propadaju i prinuđeni su da se sele u gradove. Sela ostaju pusta, a sva kvalitetna zemlja koncentriše se u rukama krupnih zemljoposednika. Srbija ima potencijal da postane jedan od najvećih proizvođača prehrambenih proizvoda u Evropi, a ipak ogroman broj ljudi u zemlji gladuje!

Nakon okupacije Kosova i Metohije od strane NATO-a, vlastodršci u Srbiji su stvorili uslove da njena najveća žitnica Vojvodina u narednom periodu postane nezavisna država. Ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji nisu bezbedne. One predstavljaju poligon za kriminalce i dilere droge koje sve kontroliše država preko policije i bezbedonosno informativne agencije i koristi za obavljanje prljavih poslova. Ogroman broj, posebno mladih ljudi, je nezaposlen, otuđen i nezainteresovan za sopstvenu sudbinu. Mladi su isključeni iz svih društvenih tokova, gurnuti u kandže droge i sitnog kriminala. Cilj svakog nepravednog sistema je da se ljudi što više podele, izoluju jedni od drugih i umrtve, kako ne bi mogli da se međusobno povezuju i pokreću razne zajedničke inicijative i akcije. U javnosti se stvaraju razne bombastične afere koje služe za odvraćanje pažnje od pravih problema i pogubnih zakona koji se svakodnevno donose. Pitke vesti, rijaliti šouovi i lake note državnih umetnika su tu da ublaže nagomilanu tenziju.

Priča o ulasku u EU koristi se kao neka vrsta nove religije koja obećava ljudima raskošan život po dolasku u obećani raj. Za uzvrat se traži slepa poslušnost i strogo poštovanje vladajuće politike. Sitni pokloni i ustupci, kao i malo bolji položaj u društvu koji se dobija učlanjenjem u neku od političkih partija, pretvaraju ljude u moralne olupine. Oni postaju psi čuvari sistema, krajnje nesvesni svog robovskog položaja. Njihova uloga u društvu najsličnija je poslu zatvorskog poverenika u koncentracionom logoru. U modernom drušvu više ne postoje giljotine i javna vešanja, pa su zato izmišljeni novi okovi koji su mnogo opasniji baš zato što su na prvi pogled nevidljivi. Polazi se od toga da je čovek sam po sebi kvarljiva roba, koja ima svoju cenu zavisno od kretanja tržišta.

Sasvim je jasno da u ovakvom eksploatatorskom i zločinačkom sistemu nema mesta za popravni. Sva nastojanja da se stvarnost koriguje kroz institucije su uzaludna, jer su te institucije i stvorene da bi branile interese vladajuće klase. Mali čovek uvek naiđe na zid kad krene da zatraži pravdu. Periodično popuštanje ventila u vidu ispunjavanja sitnih zahteva građana u predizbornim kampanjama, daleko su od istinske slobode i kvaliteta života koje zahtevamo. Nama nisu potrebne humanitarne akcije, da bogataši stresu mrvice sa svojih trpeza u prljave šake razularene rulje. Nama je potrebna nova podela resursa i bogatstva u čijem smo stvaranju svi učestvovali zajedno sa našim roditeljima i precima. To što je oteto od naroda mora de se vrati po svaku cenu, milom ili silom. Sirotinji nije potrebna milostinja već mogućnost da pristojno živi od sopstvenog rada i da u starosti ne mora da se ponižava.

Nama ne trebaju novi izbori da bi birali stare lopove, nama je potreban novi - pravedniji sistem. Nije bitno da li će se taj sistem zvati demokratija, komunizam, socijalna država ili kako god mu drago. Bitno je da pravda bude zadovoljena, a da šansa važi za svakoga. Imena su nevažna, jer su  u ime demokratije i komunizma činjeni neki od najvećih zločina čovečanstva. Potrebna nam je vlast naroda, a ne vlast nad narodom. Nema više šminkanja akrepa stvarnosti jer nas to samo odvraća od pravog puta. Kuća koja je sagrađena na trulim temeljima se ne popravlja već ruši i gradi ponovo.

Potrebno je ozbiljno povezivanje i organizacija. Priključivati se svakom obliku narodnog protesta. Podržati demonstracije studenata, štrajkove radnika i radničkih sindikata, uključivati se u male građanske inicijative vaših komšija i sugrađana. Nema mirenja sa zlom sudbinom. Pasivnost i apatija su zidovi naših modernih ćelija. Nekada smo znali da se borimo za druge u isceniranim revolucijama, sada je vreme da izađemo na ulice radi sebe i svoje dece. Ne smemo podleći strahu, jer mi više nemamo šta da izgubimo, a možemo mnogo toga da dobijemo, uključujući sopstvenu slobodu. Makar sve trajalo 5 minuta, znaćemo da smo ipak pokušali da se borimo. Još su Platon i Aristotel zaključili da državna vlast mora da bude pravedna i moralna da bi imala svoju legitimnost. Pošto vlast u Srbiji ne poseduje pravdu, moral i slobodu kao ključne elemente legitimnosti, ona gubi pravo da upravlja narodom.

Predstavnici Pariske komune koji su kratko vreme zauzeli ulice Pariza 1871. godine su u svom manifestu napisali: „Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajućih klasa shvatili su da je kucnuo čas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajući u svoje ruke vođenje javnih poslova... Oni su shvatili da je njihova najviša dužnost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine”.

Feđa Dimović
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: charli on 19 Decembar, 2009, 13:08:53
Surova i bolna istina...
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Aleksandar on 19 Decembar, 2009, 18:51:59
Ne svidja mi se naslov, ali je tekst dobar. Ima momenata gde se ne slazem, ali je u globalu dobar i predstavlja nasu stvarnost! ( Samo sto svi, koji treba ovo da vide i citaju, zmure i niko nece da poslusa pravednijeg, mozda pametnijeg, od sebe i da promeni svoje misljenje...)   grouphugg
Title: Fidel Kastro: Obama kao Julije Cezar
Post by: AlexTheGreat on 27 Decembar, 2009, 23:51:50
Fidel Kastro: Obama kao Julije Cezar

"Barak Obama se u Kopenhagenu ponašao kao Julije Cezar tokom jednog od svojih pobedničkih pohoda u Maloj Aziji kada je rekao 'Dođoh, videh, pobedih'."

Ujedinjene nacije su u teškoj situaciji nakon "velikog neuspeha" klimatskog samita u Kopenhagenu, ocenio je danas bivši kubanski lider Fidel Kastro, osudivši sporazum postignut na tom samitu kao "arogantan i antidemokratski".

"UN se sada nalaze u teškoj situaciji. Zahtevati od drugih zemalja da se pridržavaju sporazuma koji je arogantan i antidemokratski bilo bi ponižavajuće za mnogobrojne države", napisao je Fidel Kastro u članku naslovljenom "Pravo čovečanstva na postojanje" koji je objavljen u kubanskoj štampi.

"Čovečanstvo je polagalo velike nade u kopenhaški samit, nakon Protokola iz Kjota koji je stupio na snagu 2005. Veliki neuspeh samita bio je razlog za sramne epizode", dodao je Kastro.

Po njegovoj oceni, konferencija u Kopenhagenu koja je od 7. do 19. decembra okupila delegate iz 193 zemlje i šefove drzava ili vlada 130 zemalja pretvorila se u "pravi haos" i na njoj su se dogodile "neverovatne stvari".

"Šefovi drzava i vlada nisu mogli da iznesu svoje stavove o najvećim problemima, a istovremeno su predsednik SAD Barak Obama i zvaničnici bogatih zemalja 'zauzeli' konferenciju. Organizmi UN gurnuti su u drugi plan, a Barak Obama se ponašao kao Julije Cezar tokom jednog od svojih pobedničkih pohoda u Maloj Aziji kada je rekao 'Dođoh, videh, pobedih'", napisao je Fidel Kastro.

Po njegovoj oceni, jedini način jeste "nastaviti borbu i zahtevati, tokom svih sastanaka a posebno onih u Bonu i Meksiku (predviđenih za 2010), pravo čovečantva da postoji".

Izvor: (Beta)
Title: ??? ???? ???? ????
Post by: AlexTheGreat on 11 Januar, 2010, 17:50:29
ММФ НИЈЕ ДЕДА МРАЗ

Када се све светковине заврше, нама преостаје да спакујемо шарене украсе и закитимо се старим проблемима

Није лако написати критички текст у овој празничној атмосфери. Глава је тешка од утисака из тек завршене године. Поред тога, свестан сам да се мозгови читалаца још увек нису избистрили од силних прослава, да су сви још увек троми од печења и подварка, и да се увелико праве планови за дочек Српске Нове године. Међутим, када се све светковине заврше, Деда Мраз ће окренути санке и вратиће се у Лапонију, а нама ће остати да спакујемо шарене украсе и закитимо се старим добрим проблемима.

У минулој години имали смо један пут са кога није било скретања. Добро је када се државна политика не мења како ветар дуне, али је проблем кад се тим путем иде четвороношке без постављања потребних питања. Нормално је да на сваком путовању питате свог водича за знаменитости које се налазе са ваше леве или десне стране. Уместо одговора, локална туристичка агенција нам је понудила догматизам као коначно решење за нашу радозналост. Медији су били ту да све лепо упакују у украсни папир и чврсто вежу машницу преко свих лајавих губица. Власт у Србији је, без обзира на последице, чврсто пригрлила неолиберализам и глобализацију и промовисала их у државну религију, коју нико не сме да преиспитује а да му се одмах не прилепи да је ретроградан и деструктиван. Осим неких бледих покушаја који се више своде на маркетинг и страх од губитка гласова, није много учињено да се обузда чудовиште које гута економије широм света.

Проблем је што се камен одавно закотрљао низ брдо, па га је тешко зауставити без већих последица. За такав маневар овом народу су потребни прави пастири – а ми такве немамо. Неко ко ће улити нову наду и коначно покренути ову земљу да производи још нешто осим магле. Треба повећати домаћу производњу и извоз, а не чекати испружене руке да нам неко удели милостињу. Стране инвестиције су више него добро дошле, али не као једино решење, и не по сваку цену и без дугорочних планова. Са инвеститорима треба правити партнерства а не склапати зеленашке уговоре. ,,Политика” је лепо писала о несхватљивим потезима власти да Италијанима буквално поклоне ,,зелену енергију” без икаквог учешћа у профиту. Прави пастири би се увек трудили да из свега извуку што већу корист, не за себе, већ за своју земљу. Србија мора да схвати да само сама себи може да помогне, а не да мисли да ће то учинити неко са стране. Не смемо да целу економију предамо на тањиру великим корпорацијама које сутра могу да ставе катанац на фабрику јер им се више не исплати да послују у Србији, а ми се нађемо у мраку са хиљадама незапослених на улицама. ММФ није Деда Мраз па да дели поклоне послушној дечици. Њихови ,,савети” се не смеју слепо слушати. Они су оставили без вечере милионе гладних слушалаца широм Азије, Африке и Јужне Америке. Питање је колико ова власт може још да одржава лажну стабилност узимањем кредита на свим странама. На крају ће се кола сломити на народу који ће морати да враћа коцкарске дугове својих старешина. Народ је већ годинама искључен из сваког облика управљања државом, и сете га се једино пред изборе или кад треба да се деле откази и попуни буџет. Није природно да је један одсто њих лепши и паметнији од осталих 99 процената - ма колико мањина била вешта да надвлада већину на свим пољима. Осим ако не делите аристократске вредности да је ,,народ марва коју треба држати на краткој узици”. Зато је потребно учешће што ширег круга људи који својим поштењем и знањем могу да допринесу заједничким интересима. Држава не сме бити неми посматрач који ће све препустити страним и домаћим алама, већ треба да буде стожер и покретач развојних акција. Та прича да је потребно све препустити своме току одавно не пије воду, и они ретки непослушни у свету су једини остали непогођени овом кризом, јер нису пустили да им други кажу шта је за њих најпаметније. Уосталом и најбогатије земље свим силама штите своје економије, док с друге стране сиромашне терају да спроведу потпуну либерализацију. Наш пут у Европу јесте природан, али тамо не смемо ићи неспремни, пошто ћемо се провести ,,к'о бос по трњу”. Морамо да организујемо наше пољопривреднике да се успешно боре с конкуренцијом, морамо покренути наша предузеће да праве што квалитетније производе. Под појмом ,,наша предузећа” наравно не мислим на монополисте-тајкуне који су камен око врата овом народу и према којима треба спровести одлучну ,,путинизацију”. Колико се само пара покрало и завршило на разним приватним рачунима - било би то довољно да покрене две Србије! Не мора по сваку цену ни све да се приватизује, посебно када је реч о привредним гранама од стратешког значаја, јер је историјски доказано да је држава која не управља својим ресурсима увек била подложна притисцима и уценама. Поготово не треба поклањати фабрике и предузећа великим компанијама, које после могу слободно да отпуштају и експлоатишу раднике, не исплаћују зараде и послују лошије него што је то било пре саме приватизације. Да искоренимо неписменост, криминал, корупцију, наркоманију и неједнакост међу људима не треба нам нико осим нас самих. Треба се борити против неправде коју чине сиромаштво и све веће класне разлике. Нико не сме бити прескочен и остављен на цедилу. То је оно што нам свима желим у 2010. години!

члан групе ,,Београдски синдикат”

Феђа Димовић
[објављено: 08/01/2010]


Izvor: Политика (http://www.politika.rs/pogledi/Fedja-Dimovic/MMF-NIJE-DEDA-MRAZ.sr.html)
Title: Sit gladnom ne veruje.
Post by: AlexTheGreat on 23 Januar, 2010, 11:38:41
Sit gladnom ne veruje.


Blazirani beogradski kevići, koji po fensi restoranima ispijaju produženi espreso od 200 i jedu karpaćo od 1.500 dinara, nikada neće razumeti kako se to danas živi u Kuršumliji, Vladičinom Hanu, Beloj Palanci, Boru, Majdanpeku, Požegi, Valjevu...

Čast izuzecima, ali velika većina tih preplaćenih direktorčića, samoproklamovanih konsultanata i ničim neizazvanih savetnika svoj holivudski stil života imaju da zahvale pljačkaškoj, burazerskoj privatizaciji. Oni su legalni, ozakonjeni otimači, oni su dobitnici tranzicije koji sa prezrenjem gledaju na one koje su prethodno ostavili bez hleba.

Vlast koja je dozvolila lopovsku privatizaciju, vlast koja je šojićevskim biznismenima dopustila da za sitne pare pokupuju firme od kojih zavise celi gradovi u unutrašnjosti Srbije, vlast koja je omogućila da se iz tih firmi opljačka sve što se opljačkati može, danas se pravi luda. Političari koji su 2000. godine na vlast došli jašući na podršci tih istih gladnih radnika, danas za njih neće više ni da čuju. Ni luk jeli, ni luk mirisali. Kažu, to su sada privatne firme i država ne može da se meša u odnose poslodavaca i radnika (?!). I još tvrde da se iza svega krije politika, kažu da su radnici izmanipulisani, da štrajkuju ne zato što su gladni već zato što hoće da sruše režim. E, trt Milojka!

Opet se, dakle, vraćamo na početak priče. Sit gladnom ne veruje. Beogradski debelguzi političari, zaštićeni ko beli medvedi, obezbeđeni masnom državnom platom, kraljevskim privilegijama i deviznim apanažama, nemaju blage veze kako izgleda život u realnoj Srbiji. Oni ne mogu ni da naslute kako je to hraniti troje sitne dece sa 15.000 dinara neredovne plate, oni ne znaju kako je radniku kuršumlijskog „Kopaonika" koji skoro dve godine nije primio ni dinara, oni nemaju predstavu kako je to objasniti detetu da nemaš para ni za najmanju čokoladicu. I ne samo da ne znaju, nego ih baš briga. Puca im ona stvar. Njima je stalo samo do njihovih fotelja, oni misle samo na sebe i samo na svoje buđelare. Oni, bre, iskreno, preziru svoj narod.

I šta sad? Ja stvarno više ne znam. Nemam rešenje. A vi?

Dragan J. Vučićević

Izvor:  PressOnline (http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/97572/Sit+gladnom+ne+veruje.html)
Title: ????? ???????: ????
Post by: AlexTheGreat on 28 Januar, 2010, 12:45:56
Рамбо Амадеус

Паре

Просјечно домаћинство у Србији троши три до пет пута више енергије него наше комшије на пример у Данској, који живе барем једнако удобно уз троструко мање расходе енергије. Пошто уштеда струје, гаса, нафте, угља, истовремено значи и уштеду новца, и очување околине, ево неколико савјета како потпуно бесплатно, уз малкице рада, да скрешете своје рачуне од 10 до 30 одсто. Ако вам 2000-3000 динара мјесечно не изгледа битно, помножите то на примјер са 120 мјесеци, или са десет година, видјећете да сте уштедели између 2.000 и 4.000 евра. Ако вам је и то безначајно, свака част, не губите драгоцјено вријеме читајући овај текст.

1. Утврдите да ли вам дихтују врата и прозори. Ако ваздух струји кроз размаке, са њим одлази и све скупља енергија унеповрат.

Исјеците траку од таписона и залијепите одоздо на улазна и балконска врата, да вам ваздух не пролази испод. Прозоре дихтујте гуменим или алуминијским тракама, цијена је багателна у односу на уштеду.

2. Гријалице, калорифере и остала грејна тјела стављајте увијек у најхладнији дио куће, испод прозора.

Иза радијатора и ТА пећи обавезно ставите таблу лима или стиродура да спријечи одлазак топлоте кроз зид напоље, него да се одбија назад у просторију.

Ако је пећ на угаљ, нафту, дрва, са пламеном, заборавите стиродур, да се не запалите, ту је табла лима, поклопац од старог шпорета или слично, сасвим добро рјешење.

3. Кад се туширате, држите зачепљену каду, воду отпустите тек за сат, два, кад се охлади, штета је ту топлоту бацати у канализацију.

4. Обавезно поклапајте шерпе, лонце, лончиће за кафу поклапајте само ако имају оригинални поклопац да се не испечете!

Провидни поклопци су добри да се види када је вода прокључала.

5. Фрижидер и шпорет никако не држите један до другог, обавезно један елемент између њих. Глупо је да шпорет грије фрижидер. Преко замрзивача ставите мало јачи столњак, додатно изолује и штеди струју. Кад извадите из њега комад меса ставите га у фрижидер, месо док се топи, хлади унутрашњост фрижидера и штеди му струју.

6. На улазна врата ставите кукице за качење гардеробе, капути и јакне су одлични изолатори, па топлота преко врата не излази напоље.

7. Ормане и сталаже обавезно поставите на оне зидове који су ,,спољни” тако добијате додатну топлотну изолацију.

8. Бојлер никако не треба да грије воду преко 50 степени, сувишно је.

9. Сијалице замјенити за штедљиве. Како која цркне, тако их мијењајте за штедљиве, па вам неће бити економски напорно, а свака за свој радни вијек себе вишеструко исплати. Купујте најбоље, најдуже трају.

10. Кувајте јела за два дана. Тако палите шпорет дупло ријеђе, а и штедите вријеме.

11. Увијек сачекајте да се напуне скроз машине за судове и веш, тек онда их палите.

12. На прозоре окренуте сунцу љети стављајте жалузине, зими тамније завјесе, оне и изолују и привлаче топлоту сунца, која ни зими није занемарљива.

13. Ископирајте овај текст и прослиједите га вашим пријатељима.

Тиме им поклањате новац, који ће се појавити у њиховом новчанику због смањених издатака.

А сада мало игара бројкама. Ако у држави има на пример милион домаћинстава, и ако сви примјене ове методе, мјесечно се ослобађа између 10 и 30 милиона евра, на годишњем нивоу између 100 и 300 милиона евра! Тај новац свакако би се трошио на нешто паметније него на рачуне за енергију.

Волио бих да овакав или сличан текст видим уз рачун за струју и гас. Многима не пада новац са неба и радо ће га приштедети тамо гдје се може.

Рамбо Амадеус
[објављено: 19/01/2010]


Извор: Политика (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Pare.sr.html)
Title: Opet Rambo
Post by: AlexTheGreat on 30 Januar, 2010, 16:39:59
Opet Rambo. Delovi intervjua koji je Rambo Amadeus dao Mondu

...   Prema njegovim rečima, kapitalizam je krivac što su "lukavi i glupi" pobedili "pametne, a pristojne".

"To je liberalni kapitalizam, to je džungla. Nama se nije dopadao socijalizam, pa smo prešli na ovaj kapitalizam, koji nam je svima pokazao zube. Lukavi i glupi imaju snažniji instinkt za preživljavanje od ovih koji su kulturniji i to je to. Što si primitivniji, a manje vaspitan, bolje plivaš u današnjem društvu".

Ipak, promene koje je doneo Internet možda mogu svemu tome da "stanu na rep".

"On je definitivno napravio revoluciju u svim sferama. Posebno u razvoju znanja i ljudskih sposobnosti. Umetnost je zbog postojanja Interneta decentralizovana i potvrdila se misao Karla Maksa i Endija Vorhola da ćemo svi imati 'pet minuta slave'. Zato je vreme, odnosno trajanje u nekom poslu, jedini dokaz kvaliteta. A, RASMC traje već pune 22 godine".

"Sedmu silu" doživljava kao nužno zlo, a posebno je kivan na "novokomponovane" medije.

"Talas privatizacije medija doveo je do nuklearne i nukleusne primitivizacije, jer su novi vlasnici medija neobrazovani i oni daju medijsku sliku koja je po njihovom ukusu. Njihov polupismeni provincijalni diskurs je i doveo do turbo-folka".


Obzirom da je kumovao tom nesretnom terminu iz 90-tih, Rambo je sarkastično primetio da postoji mogućnost čak i njegove evolucije.


"Može, ali samo u onoj meri u kojoj evoluiraju vlasnici privatnih televizija. Ako odu na 'Sorbonu' i završe visoke škole, filozofiju i umetnost, onda je moguće... To je pravi primer apsurda kapitalizma. Zavisimo od (ne)ukusa pojedinaca".

.................

"Prilično sam prijatno iznenađen podatkom da je narod toliko inteligentan i ekološki osvešćen. Brži je narod za promenu nego državni aparat, koji je po svojoj prirodi spor. Evo i podatka koji to dokazuje - dve trećine automobila u Srbiji ima ugrađen plin. To je sjajno. Ekologija, ako je pravilno primenjuješ, služi samo za štednju para. Što više o tome znaš, manji su ti rashodi za energiju... A manje trošenje energije je manje zagađena okolina".

Po njegovom mišljenju, političke i poslovne elite uštede ne žele da prihvate, jer onda ostaju bez svog dela kolača.

"Nafta, dok dođe iz Bušotine do potrošača, prođe preko mnogo ruku. Sunce pada direktno svakom na glavu, i tu se teško ugraditi za procenat".

.....................

"I bez toga, novi vek doneće raspoređivanje kapitala opet zbog Interneta. Znanje više nije elitistička roba. Danas svi mogu da dođu do saznanja o bilo čemu, pa će stari način poslovanja, stari kapitalistički moral morati da evoluira... Čitajte Marksa, njega su bacali u smeće, a sada je ponovo postao najčitaniji u brojnim zemljama".

Ceo intervju na:  KLIK (http://www.mondo.rs/s159470/Muzika/Rambo_za_MONDO-_Nisam_prepotentan_vec_star.html)
Title: Sport i seksualnost
Post by: AlexTheGreat on 15 Mart, 2010, 11:03:05
Sinoć sam otkrio da fudbaler Ivan Ergić piše sjajne članke u Politici. Pročitao sam dosta njegovih tekstova koji su izašli u Politici. Evo najnovijeg koji prenosim ovde uz napomenu da ima nekih koji su na mene ostavili mnogo jači utisak, tako da možete pri dnu stranice pogledati naslove i linkove ka njegovim tekstovima.

Ivan Ergić
Sport i seksualnost

Kad sportista ne bi pristao na služenje moći korporacija i medija, ne bi ni približno bio ono što je sad unutar društva i njegovog sistema uticaja

Poslednjih decenija dvadesetog veka dogodila se neverovatna seksualizacija sporta. Naravno, kao i sve drugo, bilo bi metodološki pogrešno gledati procese unutar sporta odvojeno od kulturnog konteksta, tako da se početak tog trenda nazire već posle seksualne revolucije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Danas se stiglo do tog stepena da se sve što poseduje i najmanji erotski impuls i potencijal izlaže procesu seksualizacije.

Sportisti se zajedno sa glumcima, pevačima i manekenima smenjuju na naslovnim stranama modnih, lajf stajl i sličnih časopisa, što ruši i poslednju iluziju da bi sport mogao da bude bilo šta drugo osim deo šou biznisa i industrije zabave. Po istoj komercijalnoj matrici sportski nedeljnici i časopisi mutirali su u poluerotska izdanja, a možda najilustrativniji primer je „Sports ilustrejtid”, najčitaniji svetski magazin o sportu.

Sam sport, kao fizički fenomen, kroz pokretljivost i dinamiku poseduje inherentnu seksualnost. Međutim današnji sport, u kom je atletska, tj fizička komponenta dominantna izražava jednu vrstu agresivne, sirove seksualnosti bez komponente čednosti, i ne može nikako da se poredi sa plesom u kojem je izražajnost tela mnogo suptilnija. Seksualnost kao zoološka kategorija, u plesu, umetničkom klizanju, ritmičkoj gimnastici ili sinhronom plivanju je sublimisana u jednu artikulisanu erotsku privlačnost, koja je antropološki uzvišenija, a psihokulturalno oslobođena isključive instinktivnosti.

Muškarci i mišićave sportistkinje

U ženskom sportu, koji je postao izrazito mišićav, muškarac vidi gubitak ženstvenosti, a žene vidi kao muškobanjaste i lezbejke. Serena Vilijams važi za simbol mišićave žene kojoj nije mesto u sportu. Muška naracija u sportu ženi nalazi mesto u čirliderskom pokretu, ulozi istreniranih i lepih navijačica i voditeljki – fenomenu koji je začet na italijanskoj televiziji, ulozi lepotica koje defiluju između rundi u boksu, ili na tribinama gde ne mogu da pobegnu kameri i širokom muškom auditorijumu.

Hipici, deca cveća i naturalisti, koji su kroz oslobođenje seksualnosti hteli da oslobode čoveka uopšte, nisu bili svesni sposobnosti kapitalizma da svaku društvenu ideološku struju ili otpor inkorporira u svoj smisaoni horizont i podredi ih logici tržišta. Oni su dali kapitalizmu ono o čemu on tada nije ni mogao da sanja, naime ogromno eksploataciono polje oslobođene seksualnosti, koje je komercijalno nepresušno, jer se potražnja artikla seks industrije zasniva na jednom od najjačih bioloških instikata.

Paralelno sa komercijalizacijom seksa došlo je do razvoja masovnih medija kao glavnog fokusa komercijalizovane seksualnosti, koje traje i danas. Kao što prepune police supermarketskog raja udovoljavaju našoj pohoti za hranom i konzumerstvom tako videoteke, seksšopovi i šarenilo kioska, kojim dominira ženska polunagost, treba da zadovolje naš postmoderni libido.

Pošto poziranje, slikanje i prikazivanje intimnih delova tela ne uključuje ni jedan drugi atribut ljudskosti osim čiste telesnosti ono može da se uporedi samo sa jednim – sa prostitucijom. To su jedina dva fenomena kojima dominira isključivo telesnost, ali jedno je posredno davanje putem slike, pornografija, a drugo direktno fizičko davanje. Ipak, oni se spajaju u tome što je uticaj na konzumera u smislu pobuđivanja seksualne želje isti. Ta dva fenomena identičnim čini i to što, kao u striptizu i prostituciji, visina honorara zavisi od stepena otkrivanja ili prikazivanja intimnih delova tela.

U tom kontekstu se, unutar izbora za mis i sličnih takmičenja, razvila ideja da se devojke i intelektualno prezentiraju, pa im se postavljuju jedno ili dva pitanja na osnovu kojih se zaključuje o stepenu njihovog obrazovanja. To je urađeno baš da bi se izbegao taj prigovor vulgarnosti, koju isključivo prikazivanje lepote nosi sa sobom.

Autoseksualizaciji se izlažu uglavnom devojke (a sve više i muškarci) koji tržištu nemaju šta drugo da ponude osim svog izgleda. Obično se radi o netalentovanim pevačicama, glumicama pa i sportistkinjama koje skandalizacijom svog tela pokušavaju da ostanu aktuelne i u fokusu javnosti, ne bi li tako zaradile bilo kakav novac. Od takvih osoba ne samo da živi šou biznis ideologija već i celokupna reklamna industrija. Prvo pravilo marketinga je – ako ne znaš kako da prodaš proizvod stavi sliku atraktivne žene.

Bekam i Kurnjikova nisu izuzeci

Provokacija je i dalje najaktuelniji postmoderni proizvod i osnovni vid komunikacije, unutar društva koje samo sebe spektakularizuje. Te devojke, od svog obrazovanja imaju ono marketinško i vremenom stiču osećaj vrednosti svog tela u marketinškoj logici, i osećaj za ono „šta se traži”, što na kraju prerasta uglavnom u vulgarnost i neukus. Ova vrsta „davanja sebe”, međutim, u današnjoj sveopštoj pauperizaciji i besperspektivnosti, sve manje može da se zameri tim mladim ljudima. Pored toga, današnje vreme slike, pojavnosti i medijske fantazme ostavlja za sobom osećaj da se, ako se ne ne postoji medijski, ne postoji ni na jednom drugom nivou stvarnosti, tako da onih vorholovih petnaest minuta slave za mnoge može da znači petnaest minuta života. U najbukvalnijem smislu.

Međutim, poražavajuće je to što već etablirane sportske veličine i ljudi koji su uspešni u javnom poslu kojim se bave, pre svega zahvaljujući svom talentu, ne propuštaju priliku da se skinu. To nije ograničeno samo na fenomene Bekama ili Ane Kurnjikove. Danas gotovo da nema sportiste koji ne bi pristao da se skine za neki kalendar, poster ili u svrhu propagande nekog proizvoda. Koliko je to sveprisutno i koliko je daleko otišlo ilustruje primer mnogih ragbi klubova i reprezentacija čiji igrači gotovo potpuno goli poziraju za razne časopise i postere. Ragbi kultura, koja sebe smatra oličenjem heteroseksualne muškosti i mačoizma, od svojih igrača proizvodi gej-ikone.

Sportisti, a naročito sportistkinje, bili su poslednja šansa da se deci, tinejdžerkama, mladim ljudima da idol dostojan poštovanja i divljenja. Konotiranost sporta zdravim načinom života, fer plejem i moralnim integritetom je međutim iskorištena da bi sportska birokratija i firme koje njom upravljaju poturila masi mladih ljudi sportske figure kojima se oni igraju. Zbog toga sportska industrija i jeste najperfidnija. Zato što mlade sportiste nesvesne svog društvenog položaja i uloge, koristi za promociju sporta kojim upravljaju, odnosno svojih korporativnih interesa. Zato se uopšte ne ustručavaju da „skinu” sportiste i sportistkinje koji su neretko i sami u tinejdžerskom dobu.

Uostalom, to je suštinski deo „društvenog ugovora” unutar komercijalnog sporta, sportisti faustovski pristaju na sve, dok s druge strane mašinerija institucionalizovanog sporta i marketing ima zadatak da od njih napravi mistične, nadljudske zvezde. Drugim rečima, kad sportista ne bi pristao na služenje moći korporacija i medija, ne bi ni približno bio ono što je sad unutar društva i njegovog sistema uticaja, ne bi zarađivao toliki novac niti bi izbliza bio toliko popularan i slavan, jer su njegovu celokupnu javnu sliku i uticaj kreirali baš oni.

* autor je fudbaler Burse i bivši reprezentativac Srbije

Izvor: Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Sport-i-seksualnost.lt.html)
Title: Vlast vodi državu u bankrot
Post by: AlexTheGreat on 11 April, 2010, 09:43:36
Intervju dr Mlađen Kovačević

Vlast vodi državu u bankrot



U našoj vlasti ne postoji svest o ozbiljnosti krize u kojoj se nalazimo, sve se radi se od danas do sutra, prodaje sve što se prodati može i zadužuje gde god da se može. Na sva zvona objavljujemo da smo potpisali ugovor za kredit od Rusije. Takvo zaduživanje je nemoralno, jer će i taj i novac koji povlačimo od MMF koristiti da se zapuše rupe u budžetu i da se proda na deviznom tržištu kako bi se održao nerealan kurs dinara. Većina tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna i uvoznika, kaže za „Blic nedelje“ ekonomista dr Mlađen Kovačević.

– To nije moralno jer se taj dug potroši ekonomski neracionalno, nema efekata na privredu, a ceo račun prenosimo na buduće generacije. Čak 40 odsto prihoda od izvoza robe i usluga odlazi na pokrivanje spoljnjeg duga, i to je strašno. Zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi. U ovu godinu smo ušli sa više od 2,3 milijarde evra dospelog a neisplaćenog duga. To je velika suma, a ove godine nam dospeva još najmanje tri i po milijarde evra. Ako se ovako nastavi, čeka nas argentinski scenario, odnosno slom, kada država ne može više da servisira dugove, kada se uvoz bitno smanji i kada svi od kojih smo zajmili polako počinju da zavrću slavine, pa moramo da molimo za reprogramiranje dugova. Umesto da razmišljaju o tome, naši političari nas uljuljkuju pričama da je Srbija izašla iz recesije. Najaviti da smo izašli iz recesije ravno je apsurdu, jer bi to značilo da je u prethodna dva kvartala privredna aktivnost rasla, što se u Srbiji nije dogodilo. Istina, bilo je elemenata koji su davali neko malo zeleno svetlo, jer je treći kvartal bio bolji od drugog, pa su počela da pljušte politička obećanja. Međutim, pre nekoliko dana Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio podatak da je BDP u četvrtom kvartalu bio za 0,1 odsto manji od trećeg prošle godine. Kamo sreće da je Srbija samo u recesiji, ona je u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi.
 

Čime se zapravo bavi naša vlast; siromaštvo ih malo interesuje, nezaposlenost i natalitet takođe, o izvozu samo govore fraze...

– Problem je u defektnom konceptu reformi koji nam je nametnuo MMF još pre devet godina. Oni koji su sebe nazivali vizionarima te 2001. godine i pravili se „većim katolicima od pape“ i danas insistiraju na tom konceptu i nemaju nameru, niti snage da ga napuste, pa sada pod pritiskom MMF tumaraju u začaranim krugovima donoseći samo štetu ovoj zemlji. Između ostalog, taj koncept, proistekao iz Vašingtonskog konsenzusa (MMF, Svetska banka, američka administracija) problem nezaposlenosti ne smatra ekonomskim problemom. Njima je važna stabilizacija, privatizacija, deregulacija, liberalizacija spoljne trgovine... Pod uticajem toga, ni u Srbiji danas niko ne vodi računa o nezaposlenosti ili demografskoj krizi. Niko ne vodi računa o narodu. Umesto toga, zvaničnici samo krpe rupe, zadužuju se gde god mogu, troše...
 

Dosta ste kritikovali aranžman sa MMF-om?


– Pokazalo se da su zemlje koje u tranziciji nisu sarađivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje prošle. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj neoliberalni koncept, postigla je vrlo solidne privredne performanse. S druge strane, taj koncept je 1998. doveo do sloma privrede u Rusiji. I glavni pobornici ideologije MMF-a na kraju su je se odrekli, poput Fridmana ili Fuku Jame. Da nije došlo do krize, MMF bi propao, jer su svi počeli da beže od njih. Sada su u MMF malo promenili taktiku, manje su rigidni i ako nam išta odgovara iz tog aranžmana, to je činjenica da insistiraju na smanjenju opšte potrošnje i da ograničavaju naše populističke političare koji samo razmišljaju o sopstvenim foteljama.
 

Ako posle Đinđića nema vizionara, zašto predsednik i premijer ne okupe desetak ozbiljnih i nekorumpiranih ljudi koji će im reći šta država mora da uradi?


– Zato što u Srbiji na svim nivoima vlasti vlada negativna selekcija kadrova, koja je posledica činjenice da nemamo pravnu, već partijsku državu. Prosto je neverovatno koga ti naši političari postavljaju za direktore važnih javnih preduzeća. Jedan istoričar je zapisao da su u istoriji po dobrim delima pamte samo oni carevi, kraljevi, sultani koji su znali da oko sebe okupe pametne ljude. Ovde toga nema. Svaka revolucija izbaci mnogo karijerista koji nisu dorasli zadatku. Ovde se pojavila grupa mladih ljudi skromnih stručnih znanja, koji su počeli da veruju da su oni mesije, a sada se vidi da su izgubili i moral i poštenje i da samo gledaju kako da se održe na vlasti. I da im od toga ništa nije važnije.
 

Šta, po vama, vlast mora da uradi?


– Zalažem se da Tadić kao predsednik države inicira stvaranje strategije razvoja uz maksimalnu saradnju s naučnim krugovima, u kojoj će učestvovati što više neutralnih, a što manje partijskih kadrova. Međutim, eto i on je neki dan rekao da će strategiju praviti njegova stranka, što odmah stvara sumnju i odbojnost.
 

Pre devet godina su nam obećavali da ćemo do 2004. godine steći status kandidata EU, a 2010. postati članica. Šta se dogodilo?


– Političari su obećavali nerealno. Princip je obećajte što više, da se svidite i narodu i EU. Da bi ispunili ta obećanja, morali su da čine sve da se donose zakoni i standardi koji važe u EU. Umesto toga, zakoni su u suprotnosti s evropskim, nacrte pišu nazovistručnjaci, u parlamentu se glasa po automatizmu, niko nikom neće da se zamera, poslanici delaju po naređenju jer ih stranački vrhovi drže u šaci sa blanko ostavkama... Sve se radi na štetu Srbije i njenog puta u EU. Zbog svega toga i ne verujem da ćemo pre 2018. ući u EU.
 

Ministri koji su nam obećavali kule i gradove i sada su u vladi?


– Med i mleko su nam obećavali trutovi. I, nažalost, osim Labusa svi su i dalje tu. Ogroman je nesklad između onoga što su Đelić, Dinkić, Labus i drugi obećavali 2001. i 2002. i onoga što je do danas ostvareno. Đelić je, na primer, 2002. rekao da će se o srpskom privrednom čudu pričati širom sveta. Kako se stvari sada odvijaju, plašim se da umesto čuda ne dođe do srpskog privrednog čudovišta. To što su svi i danas u vlasti još jedan je znak da je taj svet nemoralan. Kriza morala zahvatila je sve nivoe našeg društva. Imamo funkcionere koji ni po koju cenu neće da napuste duple funkcije, zvaničnici učestvuju u aferama bez posledica, a rezultati njihovog rada su daleko slabiji od obećanih. I sad im je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Došla im je kao kec na deset.

Kako vam se danas čini izjava iz 2002. ondašnjeg guvernera kada je tvrdio da se kurs neće menjati narednih 50 godina?


– I tada sam govorio da će taj koncept doneti teške posledice. To se i dogodilo. Osim što je delimično povoljno delovao na inflaciju, ugušio je izvoz i domaću proizvodnju, a smatram da je najvećim delom odgovoran i za nisku industrijsku proizvodnju koja je ugušena ogromnim uvozom. Domaće tržište je preplavljeno uvoznim proizvodima koji su često lošeg kvaliteta, ali jeftini, pa ih narod kupuje zbog niske kupovne moći. A kada kupuje jeftinu uvoznu robu, za kupovinu domaće ništa ne ostaje.

Slovenija je u tranziciji težila da spase sva preduzeća koja se mogla biti spasena. U Srbiji su čak upropaštavana da bi mogla jeftinije da budu prodata tajkunima?


– To je problem ljudi koji su vodili privatizaciju. Uopšte neadekvatni i pogrešni ljudi su se našli na važnim funkcijama od 2001. Dinkić je postao guverner NBS, a nikad se nije bavio tom materijom, već je bio asistent na predmetu privredni razvoj; Vlahović je bio asistent u Ekonomskom institutu, a postao je ministar za privredu i privatizaciju; Pitić koji je predavao svetsku ekonomsku istoriju postaje ministar za ekonomske odnose s inostranstvom; Đelić koji se „proslavio“ sa Saksom po loše sprovedenim tranzicionim reformama postaje ministar finansija… Nisu se u tim istorijskim momentima našli pravi ljudi, a nisu hteli ili nisu znali ni da okupe pravi tim oko sebe. Smatrali su da je starija garda udarena marksističkim maljem.
 

Kako je moguće da Strategija privrednog razvoja koja je pravljena za period od 2006. do 2012. godine nije dala nikakvih rezultata?


– Ta strategija je pravljena u oblacima i nije imala nikakve realne mogućnosti da se ostvari. Između ostalog, ona je predviđala rast BDP po prosečnoj godišnjoj stopi od sedam odsto, a u 2009. smo imali pad od tri odsto. To je bilo prosto širenje pozitivne energije, što se pokazalo da je isplativo. Taj koji je obećavao med i mleko odlično je prošao i materijalno i društveno i još je silna priznanja pokupio, a oni koji su bili takozvani katastrofičari jedino mogu da imaju satisfakciju što se pokazalo da su bili u pravu. Zato i sada ističem da ako se bude nastavilo da se radi kao do sada, ako i dalje bude važio princip zaduži se, prodaj i potroši, perspektive su izuzetno tmurne, a argentinski tango ili ruski kazačok su neminovni.

Izvor: Blic (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/184557/Vlast-vodi-drzavu-u-bankrot)
Title: ?? ??? ????, ???? ???
Post by: AlexTheGreat on 01 Maj, 2010, 11:21:47
Odlična analiza u Politici svega što je snašlo radničku klasu u predhodnih nekoliko godina... Preneću samo delove teksta a dole vam ostavljam link da pročitate ceo tekst.

Да нам живи, живи рад

Из ливнице се не види море
Првомајска сага о успону и паду радничке класе, највећим губитницима транзиције
(Д. Петричић)

...

„Код Наде”, у биртији коју би, да је жив, Живојин Павловић искористио за неке од кадрова из фазе црног таласа југословенске кинематографије, радничком уточишту у који свраћају на чашу вињака или пива, Зоран пада на столицу. Хипнотисано прича да устаје у четири ујутру, враћа се у село поред Ибарске магистрале око три, онда ради на њиви до мрака, па се скљока у кревет. Таква је његова животна покретна трака две деценије. „Пукнем крајем месеца, посвађам се са женом, издеремо се једно на друго, па онда у зору Јово наново. Она ради у драгстору код приватника, нема ни 15 минута да поједе нешто. Пре неки дан само што се није онесвестила, за двадесетак хиљада динара месечно”.

Уместо руског рулета, раковички металци играју раковички таблић. У тој игри нема победника, они живе на рецке, исписују их сваког божјег дана, и то је једино правило у реквијему за шљакере. Хране се на одложено код Мишковића, пију на црту код Наде.

Шта се данас сматра радничком класом? Крупни човек у масном тегет комбинезону поред струга, ноћни чувар у тржном центру или бесни, гладни и очајни, који су искусили законе дивље балканске транзиције нових власника: кад купиш фабрику, ти им не дајеш 12 плата годишње, и тринаесту за Божић, како су навикли они мекушци и емотивци, западни капиталисти – већ добро знаш овдашње тајне протока времена: да је један месец дуг као година, па се понашаш социјално одговорно и награђујеш шљакера са једном платом годишње.

Шеф обезбеђења забрањује улазак у фабрику, а директор не жели да ме прими, обавештава портир. Опомиње да радници могу да дају изјаве само у друштву директора.(?!) Никоме се више не тресу гаће када заурла Раковица. Неколико металаца пролази и сагиње главе.

...

Али, радничка класа, или њени рестлови, увек су били само оруђе за долазак или опстанак на власти. И Броза, и Милошевића, и постоктобарских демократских влада. Социолог мр Нада Новаковић, која изучава успон и (рас)пад радничке класе, подсећа да је Милошевић најпре искористио раднике, а затим их претворио у размрвљену, осиромашену, маргиналну групацију.

„Пропадали су или су приватизовани велики друштвени комплекси, фирме које су биле стубови опстанка градова фабрика. Посебно је страдао металски комплекс, текстилна индустрија и фабрике које су пословале у бившим републикама. То су управо „језгра” класичне радничке класе. Њихов положај је сада сличан радницима капиталистичких земаља крајем 19. века”, напомиње Новаковићева.

Она указује да су бројни синдикати и партије свих идеолошких боја одавно занемарили раднике. „У последње време је то најуочљивије, па Први мај могу да славе политичари, синдикални лидери, тајкуни а не радници Србије. Првима припада друштвена моћ, подршка света и будућност. Радници су само „колатерална штета”, тамна страна српске транзиције, аутсајдери на друштвеној сцени”.

...

Како је пропао „договор с народом”
„Масовно учешће радника у петооктобарским променама 2000. било је израз безнађа, свеопштег сиромаштва и очаја, што је нова елита протумачила као „договор с народом”, пристанак на реформе и убрзану транзицију. Нико радницима ни грађанима годинама није помињао да се то своди на приватизацију, брзо богаћење старе, односно нове елите од три до пет одсто становништва и масу сиромашних и махом незапослених људи. После једне деценије реформи, сада имамо интересно блиску политичку и економску елиту и од радника отуђену синдикалну елиту. Радници су нови најамници, без права која поседују радници у ЕУ и развијеном свету”, напомиње Нада Новаковић.


Izvor i ceo tekst: Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-nam-zivi-zivi-rad/Iz-livnice-se-ne-vidi-more.sr.html)
Title: Soroš je glavni terorista, a ne Bin Laden
Post by: AlexTheGreat on 16 Maj, 2010, 10:36:12
Jedna od boljih stvari koje sam pročitao u novinama u poslednje vreme. Obavezno pročitajte!!!



16. 05. 2010
PRESS
EKSKLUZIVNI INTERVJU: VEDRANA RUDAN


Vedrana Rudan: Soroš je glavni terorista, a ne Bin Laden

Najkontroverznija hrvatska književnica u ekskluzivnom intervjuu za Pressmagazin govori zašto će Srbi i Hrvati konačno postati braća u Iraku, objašnjava ko drži svet u šaci i diriguje globalnom krizom i kako ćemo se probuditi na svoj četrdeseti rođendan shvativši da u životu nemamo ništa osim kredita

Od samog početka svoje književne i novinarske karijere Vedrana Rudan je svojim stavovima regrutovala verne obožavaoce, ali i opake protivnike. Još od otkaza koji je dobila kao prva osoba koja je pala u Tuđmanovoj „slobodi", preko kontroverznog romana „Uho, grlo, nož", pa do prošlogodišnjeg javnog linča zbog napada na Izrael, ne prestaje da se diže prašina oko tekstova i izjava ove popularne književnice koju su u spisak sumnjivih stavili Katolička crkva, bivši i sadašnji režimi, ali i američki Stejt department. Povodom izlaska novog romana „Dabogda te majka rodila" Vedrana Rudan je dala ekskluzivni intervju Pressmagazinu u kojem je objasnila zašto narodima na ovim prostorima nema pomoći pa je otuda besmisleno boriti se za njihova prava.

Na početku tranzicije rekli su nam da je ona oročena i da moramo da prođemo kroz nju kao i svi. Međutim, ne vidi joj se kraj iako je već uveliko izvršena podela na „gospodare" i „robove". Šta nas još čeka i u kojoj smo fazi?

- Nema nikakve dileme da će ovo stanje trajati doveka, samo će nijanse biti prihvatljivije ili ne. Trenutno je to samo korak do još težeg ropstva i biće nam sve gore i gore. Kapital ima sredstva kontrole. Ima dirigovanu bedu i dirigovan pad evra, rast dolara i obrnuto. Nedavno su nemački novinari izneli tezu da svet ne uništavaju teroristi sa turbanom, kao npr. Bin Laden, jer ko zna da li on postoji i da li je ikada postojao, već su jedni od najvećih svetskih terorista Soroš i kompanija. Oni ubijaju i uništavaju više ljudi u jednom danu nego što je to Bin Laden učinio za deset godina. To su teroristi u finim odelima koji drže svet u šaci i nikome ne pada na pamet da na njih baci bombu jer se do njih ne može doći. Bin Laden i opasni momci u turbanima mogu baciti bombu na voz, avion, metro, ali ne mogu doći do onih pravih i za mene je Soroš glavni terorista, a ne neki tamo Muhamed Bili Bali. Ponosna sam na svoju rečenicu „Pet 'koka-kola' je*e celi svet", i to sam rekla 2009. i pokazalo se da sam bila u pravu. To je suština, a nama ostaje samo pitanje koje ćemo sigurno sebi postaviti „Kako to da imam 40 godina, a nemam u životu ništa osim kredita".

Svedoci smo idiličnih odnosa Tadića i Josipovića, koji su imali čak tri susreta u mesec dana. Da li ima šanse da se ta idila prenese i na dva naroda i da i oni počnu da žive u dobrosusedskoj harmoniji koju može pokvariti samo neka Kecmanova trojka u poslednjoj stotinki?

- Mi Hrvati i vi Srbi mislimo da smo bitni, ali nismo. Mi smo dva naroda koja su zavadili političari, predsednici država, a ti predsednici su bili projekat, a ne neke posebne ličnosti. Međunarodnom kapitalu je trebalo da se Srbi i Hrvati pokolju i onda su Srbima kao jedinu varijantu ponudili Miloševića. Oni su ga izabrali, a ne srpski narod, kao što su i nama ponudili ustaše iz Kanade i Tuđmana. Njih dvojica su se uglavnom dobro slagali, a mi smo se dobro klali. Sada su u ponudi „projekat Josipović" i „projekat Tadić" i među njima nema razlike. Jedino što je Tadić mnogo lepši, ali oni nisu plaćeni da misle, već da izvršavaju i ništa što rade nije njihova ideja. Sad se Tadić i Josipović sreću u mom rodnom gradu Opatiji i smeše se. Klanje je aut, jer je projekat da Srbi i Hrvati treba da budu braća i da kao takvi odu u Irak, Iran ili Avganistan i da kao braća tamo kolju već koga treba da kolju. Tako da me njihovo smeškanje ostavlja prilično hladnom.

Crkvu nije uspeo da uništi, a ni da demodira ni let „Apola 7", pronalazak „penicilina" i interneta, ali će je izgleda dotući najnovije pedofilske afere?

- Katolička crkva je opako načeta... aleluja! Sva ta silovanja dečačića koja traju već stotinama godina sad su došla na naplatu računa, pa se čak i papa tretira kao više nego sumnjiva osoba. Jer papa koji u osamdeset i nekoj godini nosi crvene „prada" cipele šalje jasnu poruku. Prvo da je bogat, bahat i da ga briga za sirotinju koju zastupa, a drugo da je u najmanju ruku čudan muškarac jer nosi crvene „prada" cipele. Katolička crkva je načeta na moju veliku radost i prvi put je prešla u defanzivu. Takođe, prvi put priznaje da je puna homoseksualaca, što samo po sebi nije loše, kad ne bi baš njih crkva proganjala, dakle, dvolična je. Mislim da nisu katolički sveštenici postali pedofili zato što im je celibat naređen, nego su ušli u Katoličku crkvu jer su pedofili i onda je to za njih fenomenalno mesto gde mogu nekažnjeno drapati dečake i pozivati na džihad protiv žena. Presrećna sam što sada u Irskoj niko ne ide u crkvu. Svi smo shvatili s kim imamo posla, ja odavno, a ovi siročići koji su iskreno verovali u 10 božjih zapovesti, koje su fantastične i ja ih se držim koliko god mogu, tek sad vide da ih se popovi ne drže i mislim da je ovo početak kraja Katoličke crkve. Sad je opet pitanje zašto se to baš sada dešava jer su mogli zbog istih tih stvari propasti i pre 50 godina. Nekome je baš sad zasmetala Katolička crkva, a mislim da se zamerila međunarodnom kapitalu, jer Katolička crkva je međunarodna korporacija. Crkva nije neka humanitarna organizacija, već su to veliki biznismeni i očigledno da je narasla više nego što treba i sad joj treba malo srezati krila da se povuče. Neka jača korporacija ih je uhvatila za vrat i kad se malo smire, onda će se zaboraviti i na pedofile i na pedere.

DILEMA: Obama ili Berluskoni
Do kada će trajati fascinacija Obamom i da li je korektno da je nekom simpatičniji Sarkozi ili švalerčina Berluskoni?


- Ljudi osećaju potrebu za nadom ili će im život postati besmislen. Ako vi radite od jutra do sutra ne da biste živeli, već da biste preživeli, onda morate reći: „Aha, kad Obama dođe na vlast, možda će mi biti bolje." Amerika je crnog Obamu prodala da bi nam poručila: „Mi smo drugačiji, mi nismo više svetski policajci i sad smo mnogo mekši."

Mnoge stvari su zajedničke Srbima i Hrvatima, pa i aktuelni napadi na Mesića i Tadića na „Fejsbuku".

- Zašto bi neko sada napadao Mesića? Ko je on uopšte danas? Mesić je sada samo bivša lutka na koncu i možda godi njegovoj sujeti da neko želi da napadne starca od 100 godina, kao što bi meni, koja imam 60 godina, godilo da mi neko na ulici zviždi, ali ne zviždi jer sam aut, kao što je i Mesić aut, ali na „Fejsbuku" se može svakome pretiti. Tako i Tadiću svako preti, ali i Mesić, Josipović i Tadić treba da se boje svojih. Ali ti preko „Fejsbuka" s njima ne komuniciraju.

„Dim iz Aušvica je večan, a dim iznad Gaze je pičkin dim" je rečenica zbog koje ste dobili otkaz na TV Nova, a i postali sumnjivi američkom Stejt departmentu.

- To je najbolja rečenica koju sam u životu napisala. Pojedini Jevreji misle da im holokaust može biti alibi za sve zločine koje vrše trenutno nad Palestincima. Mislim da ne postoji večna žrtva sa velikim „ž", kao što ne postoji ni večni zločinac sa velikim „z". Ja bi trebalo, kao nekakva Hrvatica, biti doveka ustaša koja čim vidi Jevreja na 100 kilometara treba da se pokloni i kaže „oprosti". Ne pada mi na pamet, jer takozvano klanjanje smatram farsom. Šta se ti imaš klanjati onome koji sa onima koji su nastradali pre 60 godina i nema nešto zajedničko. Naprotiv, ponašaju se kao Hitler, kao neprijatelj svojih očeva i baka. I smeta mi ta jevrejska hipersenzibilnost jer oni definitivno misle da su ibermenši, nadljudi. Dakle, okej, ti misliš o sebi da si velik, ali ja mislim da si veliki koliko sam ja velika, ali i mali koliko sam ja mala. Mene užasava činjenica da mogu na ulici reći slobodno da su Švajcarci govna i svi će za mene reći da sam prostakuša, ali ako kažem „Jevreji su govna" svi će za mene reći da sam učinila zločin, jer je njih holokaust trajno definisao kao svece i žrtvu. Ali šta je sa Ciganima koji su se u istim tim logorima pretvorili u dim, pepeo, sapun ili deo nečije lampe u sobi? Gde su filmovi o Ciganima? Gde su ljubavni filmovi o Ciganki u logoru? Kako to da ne znamo nijedno cigansko ime koje je nastradalo u logoru? Meni to smeta. Jevreji su trajna žrtva zato jer imaju novaca da plate taj status. Oni ubijaju Palestince jer imaju lovu i jer im Amerika pruža pomoć. Sad, kada je Obama malo stegao kesu, odmah su ga proglasili antisemitom. Ali Obama nije stegao kesu na svoju ruku, već mu je neko rekao da to uradi, a taj neko je uložio u njegovu kampanju dve milijarde i 100 miliona dolara. I sad zamislite koje je njegovo polje slobode. On nema pravo ni zube da opere pastom koju mu neko ne diktira. Dakle, ako je on stegao kesu Jevrejima, to znači da je Amerika stavila malo Jevreje pod kontrolu jer je i Americi neko poručio „dosta je". Amerika je u frci velikoj i prodata je Kinezima, Arapima, pitaj boga kome i neko od tih vlasnika Amerike je rekao „daj malo te Jevreje smiri". Dobila sam otkaz jer sam palestinskoj pobijenoj deci dala ime. I to mi ne mogu oprostiti i ja se time ponosim. Zamislite, Stejt department kao problem u izveštaju o poštovanju verskih prava u Hrvatskoj vidi problem u meni, koja sam jedno obično hrvatsko piskaralo koje nema nikakvu moć. Ponosna sam na tu svoju epizodu apsolutnu i to je antologijska rečenica.

To vam je bio drugi otkaz, a prvi put ste otpušteni kao žrtva Tuđmanovog režima.

- Bila sam prvi novinar koji je dobio otkaz u Hrvatskoj jer sam uvredila Tuđmanovu lentu. U ono vreme, iako Hrvatica, bila sam veći Srbin od svih Srba. Međutim, neki Srbi u Hrvatskoj su dobili bar nešto. Neke spaljene kuće su im podignute, poneko im se izvinio, ali zanimljivo je da mi Hrvati koji smo grozno prošli u Tuđmanovoj Hrvatskoj nismo nikad dobili ništa od izvinjenja i stvarno se pitam zašto su srpska prava u hrvatskom fašizmu veća od hrvatskih prava u hrvatskom fašizmu.

Da li postoji opasnost da se čitava epizoda sa Obamom svede samo na ono njegovo obećanje krezavim crncima da će svi oni dobiti nove zube?

- Prodali su nam priču da će se crnac Obama brinuti o crncima i siromašnima u Americi. Ali on nije plaćen da bi sirotinji popravio zube, nego da je pridavi tako da nema vremena da razmišlja o smislu života.

Onda bolje biti ciničan i zabavljati se švalerskim ispadima Berluskonija?

- Svi znamo da je Berluskoni kriminalac i to je manje više okej, ali kad kreše curicu od 18 godina onda je to problem. Međutim, to definitivno nikad nije bio problem jer je kresanje curice od 18, ako ti imaš 60, postalo normalno. Berluskoni se predstavlja kao jebač, a manje kao kriminalac, iako je on sigurno samo kriminalac, jer veliki jebač trenutno definitivno nije. Ipak je tu priroda učinila svoje. To su sve igre i ne verujem i da je Sarkozi neki veliki jebač, jer biti političar je posao od 24 sata, a ako imaš 50 godina i 24 sata radiš, mislim da tu nema trenutka kad ti se može dignuti. Obaveze su ti veće od seksualne snage.

A ko će nama obećati da nećemo biti krezavi?

- Niko, jer niko vama nikada nije rekao da imate pravo na zube. Vi imate pravo da jedete toliko da ne crknete od gladi i da radite što više za što manje para. Ova ekonomska kriza je veštačka i ceo svet se pretvorio u uslužnu delatnost. Recimo, 90 odsto sveta samo prodaje, trguje, služi, radi po hotelima. Ostalih 10 odsto čovečanstva, Kinezi, Indijci i ostali, proizvode. Oni rade jer je cena njihovog rada nikakva, jednom rečju badava, a to mi ostali prodajemo i kupujemo za mnogo manje novca danas nego juče. Jedan radnik u Kini zaradi pola dolara na dan ili nedelju i niko se ne pita koja su njegova ljudska prava. Oni proizvode za ceo svet i baš briga Ameriku kakva su prava u Kini. Vrlo je zanimljivo i kako Kina rešava štrajkove i bune. Pre godinu ili dve, oko 500 kineskih kamiondžija je diglo glas i blokiralo saobraćaj, i oni su ih sve pobili, ali niko u Njujorku nije o tome raspravljao ili digao glas. Moćnom zapadnom svetu odgovara takva Kina, jer se obezvređuje cena rada u njihovim zemljama. Svako će reći „aha, ti nećeš raditi za tri ili pet dolara, ali Kinez hoće". Ipak, na kraju sve dođe po svoj račun, pa će na kraju ceo svet biti u kandžama Kineza, jer svako carstvo mora jednom propasti. Kinezi dolaze i njihov položaj je isti kao i naš, samo što mi imamo možda više slobodnog vremena, jer Kinez radi više od stoke i nema tajm-aut da razmisli šta mu se dešava.

Ne daju mu ni „najki" patike koje danonoćno proizvodi na fabričkoj traci?

- „Najki" patike su simbol sveta u kome živimo. Kada su takozvani huligani u Beogradu na onim demonstracijama za Kosovo, krali „najki" patike, ja sam ih branila. Jer ako ti država prodaje priču da nisi ljudsko biće ako ne nosiš „najki" patike, a ne daje ti platu da možeš da ih kupiš, onda je normalno da razbiješ radnju i uzmeš „najki" patike i kažeš društvu: „Eto, rekli ste da moram da ih imam i ja ih sad imam." Sve države u ovom našem eks-Ju prostoru tolerišu huliganizam na stadionu. Daju priliku rulji da se kontrolisano iživi na Srbinu, Hrvatu, crncu jer tako ne idu na banke i na vlast. Mi smo totalno pod kontrolom.

Narod vas doživljava kao svog tribuna i borca za pravdu, a onda ih vi iznenadite izjavama da niste nikakav heroj niti borac za ljudska prava, već trgovac.

- To je istina jer se ne borim za ljudska prava jer se narodu ne može pomoći. A u narod svrstavam sebe, svoju decu i unuku. Samo govorim narodu svoje mišljenje i zato sam plaćena više ili manje. Živim od iznošenja svog mišljenja, a ne od borbe za narodna prava. I niko ko se predstavlja kao borac za narodna prava to nije, već se bori samo za sebe. Borac za nečija prava bi trebalo da radi u narodnoj kuhinji i pomaže sirotinji da umesto pasulja dobije komad mesa. To su borci za ljudska prava, ali zanimljivo je kod tih narodnih kuhinja da se njihovi sponzori uvek slikaju dok hrane sirotinju. Ne rade to tajno. Dakle, i to pomaganje sirotinji je u funkciji i zato ne verujem ni u kakve borce. Ne verujem u NVO, helsinške komitete. Verujem samo u novac. Bog je novac, a sve drugo su karakterna osobinarije.

Branko Rosić

Izvor: Press (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/117029/Vedrana+Rudan:+Soro%C5%A1+je+glavni+terorista,+a+ne+Bin+Laden.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 19 Jul, 2010, 20:26:25
Ponedeljak 19.07.2010      Vranje,


Ambasador EU u Srbiji po prvi put medju nama.

Mi u Grčku - Dežer kod nas !

Imamo li znanja i snage da se suočimo sa normalnostima i zahtevima EU.
Pokušavajući da se vadimo na siromaštvo i medjuetničke specifičnosti, neće uspeti da se izborimo sa poslom koji od nas zahteva evropska porodica, jer smo se odvikli od rada i stvarnosti da nema više para "na lepe oči" i "nedaj Bože iz primarne emisije".


Jasno je bilo vidljivo na promociji projekta "Progres", da neće biti nimalo pardona u trošenju evropskih para. Mora da se Zagreje stolica, napišu valjani projekti, ali i da se oni prethodno provere kod gradjana da li su zaista to vrednosti koje poboljšavaju život čitave zajednice u jednoj komuni.

U, najkkraćem bezvezno je prepričavati vaspostavljena pravila EU da nema "para na lepe oči", i zarad predizbornih i ostalih kampanja ove ili one stranke.

Ambasador Vensan Dežer i njegov prijatelj srpski ministar Božidar Djelić jasno su rekli da nema više "Velikog Brata", "Velikog štampanja para", "Velikog Dragomira", "Velikih sistema", "Velikog nerada" ...

Siromaštvo jeste kategorija koja gubitnički šteti supstanci u osteljivom regionu, ali tu se ne nalazi kompas koji vaskoliko daje pravo na opuštenost, i novce koji će stizati kao podrška nama i za nas , a da pritom nismo spremni na veću količinu prepoznavanja sopstvenih probelama, a da oni nisu vezani za jednu političku ličnost, ili jednu, i više stranki na vlasti.

Ma koliko izgledalo neočekivano, ali Djelić je dolazeći posleviše od dve godine na jug Srbije shvatio da ne može drugačije no kako je navikao na drugom mestu, pa i u ministarstvu koje vodi, jer u protivnom izgledali bi neozbiljno i smešno pred tim "evropskim putevima" i izazovima koji nas tek očekuju.

A, izazovi su u većem radu, poštenju, manje stranačkim, a više stručnim kvalitetima. U transparentnosti onoga što trošimo bez prelivanja odavde tamo i odande ovde.

Mnog su otišli u komšilučku nam kriznu Grčku. To liči na ono boli me zub, ali da me ne zaboli noga !


Izvor: Agencija Vranjepres,   ( Vojkan Ristić: Među nama )
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 01 Avgust, 2010, 10:40:08
Odlican intervju Beogradskog Sindikata press-u.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/127552/%E2%80%9EBeogradski+sindikat%22:+Welcome+to+Srbija,+gde+%C5%BEivot+ubija.html (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/127552/%E2%80%9EBeogradski+sindikat%22:+Welcome+to+Srbija,+gde+%C5%BEivot+ubija.html)


A deo odgovora koji se odnosi na pitanje da li ce se mozda politicki aktivirati posto kao grupa i pokret imaju veliki broj sledbenika  i istomisljenika je nesto sto predstavlja 99,99% politicara u danasnjoj Srbiji.

Da bi se bavio politikom u savremenoj demokratiji čovek mora da bude lažljiv, ljigav, prepreden, beskrupulozan i spreman na svakakve kompromise, a BS se upravo bori protiv toga.

 
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 02 Avgust, 2010, 17:06:43
Tema dana u Blicu: Zarko Jokanovic
(reagovanje na oduzimanje penzije gospodji Evi Ras)

Kompletan tekst na adresi:

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/200959/Ubijanje-Eve-Ras



Suština.....

"Malo su ti uzeli, Srbijo. Ako si ovako naopaka, neće ti uzeti samo Kosovo, treba da ostaneš i bez Beograda! Jer ovo nije država, ovo je tiranija! O kojoj humanosti, o kojoj ljudskosti, o kojoj civilizaciji govori ova vlast? Jadna si, državo! Stidi se, Srbijo - zemljo u kojoj ne stanuje čovekoljublje."

........... !
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: mara on 02 Avgust, 2010, 19:30:24
to što su  Evi Ras odizeli penziju je sramota,naravno,mada je ona slobodni umetik kao i svi ostali slobodni umetnici  je u istom najnizem košu ove države

... jos veca sramota je sto u V.Hanu Marija Andrejevic prima platu-e za funkciju - za koju nema priloženu diplomu VSS  - kao i ostali  na vaznim visokim funkcijama - recimo Srbijanka direktor Kulture V.Hana ..i td

predlog , dve Marijine plate iz 2010g neka idu u prilog Evi Ras, a ostale socijalno ugroženim stanovnicima  V.Hana
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Stanislaw on 03 Avgust, 2010, 16:09:38

... jos veca sramota je sto u V.Hanu Marija Andrejevic prima platu-e za funkciju - za koju nema priloženu diplomu VSS  - kao i ostali  na vaznim visokim funkcijama - recimo Srbijanka direktor Kulture V.Hana ..i td


IIIIIIIII, ko o chemu, gospodja Suzana o chvarcima i kavurmi...  funnysm Realno za svojih 30 godina, nisam video da neko toliko nekoga mrzi...  sm169

E, da shto se tiche Eve Ras... Realno, ona Nije zasluzhila penziju nego njen suprug, pa zakonski gledano, drzhava ima pravo da je oduzme. Takodje, ne shvatam zashto nije uzela "Starosnu penziju" kada je imala mogucnosti za to.

I realno ja ovakve situacije gledam svaki dan, sushtina je da dok ne udari nekog slavnog beda i muka, a neki drugi slavni lik odradi "referat" o ovome sa sramotnim jezikom za jednog intelektualca, i josh gore scenariste, nishta se ne zna po tom pitanju.

Realno, vecina likova koji su komentarisali chlanak, nemaju pojma da nabroje 5 uloga Eve Ras van "brainkiller" pricajja, tipa "Srecni Ljudi" , "Bela ladja" i ostalih njenih veeeeoooooma iritantnih uloga.

PS. Daj Bobane sredi ovaj "censorship" jer ovo shto on radi nema veze sa mozgom.. i uzasno je iritantno

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 03 Avgust, 2010, 16:44:02
Biće skoro propast sveta,
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Stanislaw on 03 Avgust, 2010, 21:55:47
ne zaboravi ''Mi nismo andjeli" : "Nikola,sine,sta je s tobom,kazi tvojoj baka-pricaj"? greenstar


edit... skontah, dvosmislenost tvoje poruke, odgovor: " Nek' propadne, nije shteta" ;)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 04 Avgust, 2010, 00:39:02
ne zaboravi ''Mi nismo andjeli" : "Nikola,sine,sta je s tobom,kazi tvojoj baka-pricaj"? greenstar


edit... skontah, dvosmislenost tvoje poruke, odgovor: " Nek' propadne, nije shteta" ;)

 ;)    Thankyou   drinking2 grouphugg
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 04 Avgust, 2010, 15:48:52
Danas u Vecernjim novostima na strani 19. objavljen  teks pod naslovom:


" Han su pokrali" 



..... Ma da li je moguće !!!
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: radoslav on 04 Avgust, 2010, 16:31:02
To se odavno znalo EUREKA ,iza Han je to javna tajna pandur
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 07 Avgust, 2010, 13:56:19
Tekst objavljen u Vranjskim dana 05.08.2010.

http://www.vranjske.co.rs/vest.php?id=1022


   Горан М. Антић

   
ВЛАДИЧИН ХАН, НАЈСИРОМАШНИЈА ОПШТИНА У СРБИЈИ
Гребање од деде
      
Некада град са развијеном, већином извозно оријентисаном привредом, сада тавори у незапослености и беди, и преживљава само захваљујући пензионерима и корисницима социјалне помоћи

-Знате ону јеврејску клетву - каже житељ Владичиног Хана, који је 24 године радио у Фабрици омотног папира (ФОПА), а сада је не тржишту рада - дабогда имао па немао. Седамдесетих година прошлог века, Владичин Хан је био једна од 15 најпродуктивнијих општина у тадашњој СФРЈ, сада је најсиромашнија у Србији.
Овај саговорник не жели да се представи:
-Не смем због деце - каже - ове наше политичке челебије су веома осветољубиве, запамтиће ми то. Ево, већ имам проблем са сином, који је завршио права, али неће да га запосле, због мог досијеа. Ја сам, наиме, био политички активан у борби против Милошевићевог режима, демонстрирао, јавно иступао; сада то испаде отежавајућа околност! Па ваљда сам се борио управо за супротно, да деца имају где да ми сутра раде.

НИЗ МОРАВУ

По званичним подацима, Владичин Хан је најсиромашнија општина у Србији, чак иза Трговишта и Босилеграда, са 16.606 динара просечне месечне зараде. Некада град са развијеном, већином извозно оријентисаном привредом, сада тавори у незапослености и беди, и преживљава само захваљујући запосленима у јавном сектору, пензионерима и корисницима социјалне помоћи. ФОПА, "Јужна Морава" (жичара), "Слога", "Младост-Јумко", "Балкан брик" (црепана), "Ерозија", те гигант у преради пољопривредних производа "Делишес", који је у свом саставу имао и пекару, месару, млекару, угоститељство, ланац трговина, ниједна од ових некадашњих добростојећих фирми данас не ради. Мала привреда је тек у рудиментарном стању, пољопривреда је екстензивна, само за своје потребе.
-У Владичином Хану - наставља наш саговорник - још се нису десиле промене. Рецимо, Хан је, у односу на Сурдулицу, увек имао свог посланика, било из које опције. Од 2008. немамо ниједног, а Сурдулица има два. Дакле, нема логистике код републичких власти, а и док је било, само су гледали своје интересе, не водећи рачуна о Хану. Ипак, не могу да кривим само државу; није она опљачкала Владичин Хан, али је била индиферентна према њему, једноставно га је пустила низ Мораву. Највише су криви сами Ханчани, што су дозволили "овима" да харају. Криви су синдикати, руководства фирми и општине.
-Не живи се - каже Часлав СТОЈАНОВИЋ, таксиста - него се преживљава. Владичин Хан је у своје време имао оптималан број запослених, људи који су стекли право на пензије захваљујући томе имају одлична примања, и чувају се као мало воде на длану, јер од пензија практично издржавају две генерације, децу и унуке.
Стојановић је радио у "Слоги" 21 годину, супруга исто толико у црепани; сада ни једно од њих не ради.
-У ствари - каже Часлав - радимо све и свашта, да бисмо преживели и школовали две кћерке, студенткиње. Сналазе се људи на разне начине; имате интелектуалце из Хана, који надниче по Београду, Новом Саду; економисти, инжењери, професори, сада мешају малтер на грађевинама. Ко има земљу, тај понешто произведе за своје потребе; ко нема, буквално гладује. Гардеробу преносимо са генерације на генерацију, преправљамо, крпимо, док се не распадне.
Владичин Хан је општина са енормном стопом миграције, нарочито у младој популацији - ко зврши студије, остаје тамо, јер овде нема где да се врати.
-Раде само - наставља Стојановић - просвета, здравство, инспекције, судство, полиција... привреда је потпуно стала. Никада овде право руководство није изабрано. Само су себе гледали, и своје рођаке, кад нови дођу отпусте оне које су њихови претходници запослили, па на њихова места прима своје. И тако у круг. Народ је постао апатичан, злобан, пакостан.
Млади Ханчани, или бар оно што је од њих остало, они који нису имали среће да се некуд другде снађу, у најнезавиднијој су ситуацији. Нити они имају перспективу за запошљавање, нити пак њихови родитељи могу да им помогну, јер ни они не раде.

ДУГОТРАЈНО И БОЛНО

-Ево - каже Добривоје СТАНИСАВЉЕВИЋ из кафића "Демадо" - видите и сами колико је "пуно". Људи немају ни за хлеб, а камоли за пиће. Млади увече дођу, ако се огребу од деде неки динар за једно пиће које цеде цело вече. Из моје генерације, 1981, у Владичином Хану је остало можда десетак вршњака. Ко је могао да оде, отишао је, и из белог света шаље својим родитељима да би могли да преживе. Нас је у кући четворо, троје нас је пријављено у овој фирмици, и сви живимо од те цркавице. Имам и четворомесечну бебу, то страховито кошта, једва се крпи крај са крајем. И нека се запита власт, како и куда даље? Обнова Хана, ако је уопште буде, неће бити преко ноћи, како свака нова власт обећава. Биће то дуготрајан и болан процес.
У хладовини испод дрвета тик покрај гвозденог моста преко Мораве, чучи двоје људи у озбиљним годинама. Испред њих пар убогих котарица са шљивама и јабукама, пар литара ракије. Продају то, како би преживели.
-Радио сам у "Слоги" 34 и по године, од тога 26 као финансијски руководилац - каже шездесетогодишњи Божидар АЛЕКСИЋ, по образовању дипломирани економиста - ево докле ме доведоше. Ко? Па, први људи који су водили и фирму и општину. Кћеркица ми је дипломирала на медицини, са десетком, сада тражи посао, сину је остао још један испит на ДИФ-у. Не питајте ме како сам успео да их школујем, ни сам не знам.
-Била сам - надовезује се његова педесетпетогодишња супруга Снежана - књиговођа, исто у "Слоги". Кад смо остали без посла, децу смо школовали тешким физичким радом, погледајте само моје вене, а Божа пати од спондилозе. Док је радио у фирми, за "њих" је био "лопов", а они "поштени". Свако ко је хтео да стане на пут њиховим злоупотребама био је "лопов". А погледајте где су они сад, а где смо ми. Они су и даље на политичкој сцени, само промене странку, али опет су ти, исти.
Божидар је игром случаја био в.д. директор "Слоге", када је покушана њена приватизација.
-Американац Мајкл Милер - каже Божидар - дошао је са најбољим намерама. У "Слогу" је уложио преко милион евра. Међутим, људи су били заведени од оних "поштених", и Американац је после годину дана натезања буквално побегао из фирме. Кад је полазио, рекао је : "Срби су преваранти"! Такву је слику о нама пренео у свет, па се сада чудимо зашто инвеститори заобилазе Хан. Чекали су само да дође неко, да га очерупају, човек после није ни тражио уложене паре, само је чекао да се реши беде!
-Не видим излаз - каже Снежана - па чаробни штапић да има било која власт, не би могла да покрене Хан! Само би могла држава, под условом да склони ове "поштене" тамо где им је место. А куда ћемо ми? За пензију немамо услова, а ко ће да нас запосли у овим годинама, и где, кад ништа не ради? Барем кад би нам вратили 520.000 динара, колико нам дугују по основу неисплаћених плата.
-Радила сам у "Јумку" 15 година - каже Ивана КОСТИЋ, која продаје ситнице на бувљој пијаци - супруг у војном одсеку, 28 година. Обоје смо остали без посла. Деца, син и кћерка, били су одлични ђаци, нисмо имали средстава да их даље школујемо. Кћерка је отишла за Београд, да покуша да се некако тамо снађе, син ради у кафићу. Има 27 година, момак за женидбу, неће ни да чује - шта, каже, па да рађам нову сиротињу? Удесило нас је свако руководство за последњих 20 година. Били смо напреднији од Сурдулице, а сада је она за нас као небо и земља. Није ми проблем што продајем на пијаци, али нема ко да купи. Само пензионери и корисници социјалне помоћи. Ево, "Ханпласт" је примио плату за јул, али јул прошле године, по 5.000 динара линеарно! Шта ће пре са том цркавицом?
Владичин Хан, град на Коридору 10, са пругом, са изванредним геостратешким положајем, сада сви заобилазе. Председник Општине Ненад МИТРОВИЋ каже да о привременим мерама нема ни речи, да локална власт домаћински ради, и оптимално користи ресурсе града. Па онда, ко је крив за пропаст?

МУКЕ ПО КУЛТУРИ
-Највећи проблем у Владичином Хану - каже Милован ИЛИЋ, један од најагилнијих ханских културних стваралаца, сликар, новинар и позориштник - је непотизам, који је нарочито изражен у култури. Сви креативни људи у Хану су изван система локалне самоуправе. И што је најтрагичније, то је континуитет.
Илић подсећа да је председник општине Митровић по ступању на дужност путем медија обећао да ће сви креативни људи у Владичином Хану добити своју шансу.
-Приликом посете тадашњег министра културе Војислава Брајовића - наставља Илић - који му је тражио пројекте, обећао је да ће управо он бити спона између дечијег позоришта, које сам ја основао, и ресорног министарства. Међутим, чим се устоличио, ја, покретач тог позоришта, добио сам отказ.
Ништа боље није било ни са претходним локалним властима.
-Тако сам седамдесетих најурен из Хана - каже Илић - јер сам покренуо аматерско позориште. После такозваних промена, када сам се вратио у Владичин Хан, систематски су ми затваране школе цртања, сликања и калиграфије. Сада је, иначе, директор Дома културе у Хану текстилни радник. Ја сам на тржишту рад
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 14 Avgust, 2010, 09:44:20
Hteo sam ovo da postavim na temu smešne sličke, ali je toliko istinito i tužno da bih da sam to uradio skroz promašio temu.


(http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash1/hs311.ash1/27714_1305449991469_1087091937_30814882_6167865_n.jpg)

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 15 Avgust, 2010, 11:48:40
Sve što ova žena priča u poslednjih nekoliko godina je apsolutno tačno. Pročitajte obavezno ovaj intervju!

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/202751/Verica-Barac-Politiku-kroje--tajkuni-i-kriminalci (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/202751/Verica-Barac-Politiku-kroje--tajkuni-i-kriminalci)


PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ZA BLIC

Verica Barać: Politiku kroje tajkuni i kriminalci

Naša vlast počiva na sistemskoj korupciji. Poredak koji su izgradili zajedno s tajkunima posle 2000. funkcioniše mimo svih demokratskih pravila, nije uspostavljena podela vlasti, a samim tim ni kontrola, institucije su urušene, ekonomski kapaciteti upropašteni…

(http://www.blic.rs/data/images/2010-08-14/65487_0208-barac-verica-foto-d-goll_f.jpg?ver=1281807636)

Pokušavaju da nas ubede da je sistem koji su napravili na putu za Evropu, ali on suštinski nikakve veze s evropskim standardima nema. To je sistem u kome su vlasnička prava svih građana ugrožena i u kome državne institucije prepoznaju samo prava tajkuna – počinje razgovor za „Blic nedelje“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
 
– Ovakvo stanje u društvu odgovara samo tajkunima za koje su sve vlade od 2000. godine radile. Upravo je vlast omogućila onima koji su devedesetih bili na listama sumnjivih ljudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji. Hiljadu je primera da i danas i vlast i državne institucije rade u korist tajkuna. Kako drugačije protumačiti činjenicu da država prepoznaje Jovicu Stefanovića Ninija s Interpolove poternice kao pravog vlasnika „Jugoremedije“, a poništava prava većinskog vlasnika – malih akcionara, istera ih na ulicu, pa ih još na smenu batinaju policija i privatno obezbeđenje. Proces privatizacija je ekonomski propao, jer je poslužio isključivo da tajkuni operu novac. Upravo zato nikada nije postavljano pitanje porekla novca. Vlast je dozvolila tajkunima i kriminalcima da kupuju dobre firme, da ih unište i prodaju kao nekretnine.

Kako da danas od iste te vlasti očekujemo da se obračuna s organizovanim kiriminalom?
– Nikako, i ovo što rade je sve obična farsa. Sigurna sam da bi, da SAD nije insistirao na hapšenju Šarića, on kroz neko vreme postao isto što i Peconi ili bilo koji drugi biznismen čije se poreklo novca ne zna. Naše tužilaštvo je potpuno instrumentalizovano za političke ciljeve i dnevni trenutak. Umesto da druge državne institucije rade na slučajevima Karić, Subotić, Radulović, da se ispita sve – od porekla novca do poreskih istraga, sve je prebačeno na tužilaštvo. I time se zaklanja suština problema, da svaka državna institucija treba da radi svoj posao u okviru svoje nadležnosti i da u tom procesu bude kontrolisana. Da se ispita šta su u svim tim slučajevima, od tajkuna do organizovanog kriminala, uradile Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, kako je Agencija za privatizaciju mogla da omogući Šariću, a takvih je u Srbiji mnogo, da opere više od 20 miliona evra u privatizaciji... Šta je radila Agencija, kakvog je ona sigurnog kupca našla, da li je tražila proveru porekla novca? Nije. E ako niko ništa nije uradio, onda će se kao posledica pritiska javnosti pojaviti montirani procesi kojima će biti zatrpano tužilaštvo i sudovi, i koja će se završiti kao afera „Kofer“, nagodbom iza očiju javnosti.
 
Upravo su predstavnici institucija, za koje i sada kažete da nisu radile svoj posao, na krivičnim prijavama Saveta za preuzimanje akcija Luke Beograd? Verujete li tužilaštvu i sudovima da će obaviti svoj posao kako treba?
– Mi smo uradili ono što je trebalo i što smo mogli da uradimo. Zaista smo došli do dobre i relevantne dokumentacije koja potkrepljuje optužbe. Ako tužilaštvo bude moglo i smelo da radi, njemu je dobar deo posla urađen. Do sada, međutim, nismo dobili nikakvu povratnu informaciju, a dosadašnje iskustvo s tužilaštvom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije je bilo veoma loše. Ono čega se mi bojimo jeste da je će se ova partijska čistka koja je urađena u sudstvu još gore odraziti na te procese. Ako Ministarstvo pravde može zbog toga što određeni politički trenutak nije dobar za određenu presudu da smeni sudiju, onda je to dokaz da mi od suda nemamo ništa i da i ona najosnovnija ljudska prava više nema ko da štiti.
 
Najavili ste i nove krivične prijave za slučaj C market?
– Ne samo za C market, već ćemo i za sve drugo što budemo mogli da podnesemo krivične prijave. Ono što je sigurno je da je i tužilaštvo samo moglo dosta toga da uradi. Ima stvari koje je istraživao UBPOK i gde je izvršen pritisak na tužilaštvo da se ništa ne uradi. Takav je primer Sartida, Nacionalne štedionice…
 
Kakva je to zemlja u kojoj monopolisti mogu da izazovu nestašicu mleka, a vlast to mirno gleda?
– Monopoli su već napravljeni u procesu privatizacije i to je tako namerno činjeno. Vlast je svojim tajkunima prodavala tržišta kako duvana ili nafte, tako i mleka. Bilo je jasno da ste onog trenutka kada ste kupili 60 odsto mlekara postali monopolista. I iza toga je stajao Milan Beko, kao i iza mnogih drugih nezakonitih i štetnih državnih poslova. On je uništio proizvođače, kao što je Mišković uništio dobavljače. Ta cena koju su oni kao monopol držali nije mogla da bude ekonomski održiva za proizvodnju mleka i tako su uništavani proizvođači mleka. U međuvremenu je zatvorena jedna od najstarijih mlekara u Srbiji, Čačanska. Na čitavom tom području godinama niko ne otkupljuje mleko. To je automatski značilo uništavanje stočarstva, dalje u lancu ratarstva, a na kraju i celokupne poljoprivrede. Njima kao monopolu sasvim je svejedno da li u Srbiji postoje stočarstvo ili poljoprivreda, jer oni mogu da kupe i mleko u prahu, da dodaju vodu i prodaju to kao normalno mleko. Za oporavak ove oblasti bi trebalo više od 10 ili 15 godina, a naravno kod nas za to nema nikakve šanse jer naša država ne vodi ekonomsku politiku koja je u opštem interesu, već politiku koja je u interesu tajkuna.
 
Pomenuli ste i da je Mišković na sličan način uništio dobavljače?
– Iz monopola u trgovini na malo, njegova firma je s jedne strane uzimala ogroman novac od građana, odnosno pljačkala potrošače (jer se antimonopolski zakoni koji su naočigled javnosti prekršeni u preuzimanju akcija „C marketa“ odnose na zaštitu potrošača), a s druge strane je uništio dobavljače, jer im ne plaća robu po šest meseci. Uz sve to, nijedan državni organ ne želi da procesuira ništa protiv njega. Zna se da mali proizvođači ne mogu ekonomski da izdrže takvo ponašanje, pa su opstali samo oni koji su imali veze u strankama, i to uz pomoć kredita Fonda za razvoj koje po partijskoj liniji Dinkić i ostali ministri dele. A i sami su priznali da ne kontrolišu trošenje dodeljenih sredstava iz Fonda za razvoj.
 
Kažete da su tajkuni kupovali firme zbog atraktivnog zemljišta i potom ih upropaštavali. Sada im je Dulićevom uredbom o konverziji omogućeno najzad da postanu vlasnici skupog zemljišta i da ga prodaju. Znači li to da je ova vlast definitivno završila „prljav posao“ prethodne?
– Upravo. Drastičan primer je Luka Beograd, međunarodna luka od koje je Beograd mogao da živi. Prilikom izgradnje Luke država je dala besplatno zemljište i time se odrekla svojih prihoda zarad izgradnje luke. A prodata je tako da je vlast tretira kao građevinsko zemljište za izgradnju grada na vodi koji gradonačelnik Beograda predstavlja u Kanu?! Zbog toga je promenjen i generalni urbanistički plan, a Luka je najzad i ukinuta, jer su novi vlasnici rekli da ih obavljanje lučke delatnosti uopšte ne interesuje. S uredbom Dulićevog ministarstva, to zemljište koje je u privatizaciji vrednovano nulom sada će biti prodato privatizacionim vlasnicima po ceni umanjenoj za cenu ukupnog kapitala. Država će time onima koji su platili preduzeće više nego što je vredno zemljište pokloniti zemljište, a drugima gde je zemljište vrednije od preduzeća pokloniti to preduzeće. To je nova pljačka građana u korist tajkuna.
 
Kako da se tom bahatom ponašanju vlasti stane na put?
– U ovakvom sistemu nikako, jer su ga zajedno s tajkunima i kriminalom napravili tako da mogu potpuno neodgovorno, nekontrolisano i nesmenjivo da vladaju. Napravili su političke stranke za koje sami priznaju da se finansiraju na tajni način, parlament nam se sastoji od 250 ljudi koji glasaju ili diskutuju samo onako kako je već unapred odlučeno u partijskoj centrali, i dalje smo jedina zemlja u Evropi u kojoj ne funkcioniše državna revizija i u kojoj se ne radi završni račun budžeta... Ako išta može da se uradi da se tome stane na put, to može da se učini kroz medije, ali su i oni nažalost potpuno kontrolisani.
 
Država je pre gotovo dve godine ustanovila funkciju revizora, pa opet ništa od kontrole trošenja novca poreskih obveznika?
– I taj prvi izveštaj koji je napravila državna revizija s malim kapacitetima (da ne kažemo da su ih namerno napravili tako da i ne mogu bolje da rade) Parlament je mogao da koristi za ozbiljnu raspravu i pozivanje vlade na odgovornost, ali ga je odbacio. A tamo ima takvih finih detalja – da je Dinkić svom partijskom institutu dao 100.000 evra za projekat ili 1.600 evra za svaku stranicu tog projekta. Da je u tom institutu bila zaposlena njegova majka i da dve trećine tog takozvanog projekta čine podaci iz statistike i tržišta rada koje su već napravile države institucije i za šta su već bile plaćene… To je samo mali detalj, a zamislite šta bi sve otkrila ozbiljna državna revizija. Nepostojanje državne revizije u Evropi postoji samo u Srbiji i Vatikanu. U takvom načinu nekontrolisane vlasti koja nikome ne polaže račune, ona sama postaje sve više korumpirana, zatvorena u korupcionaške krugove, iz kojih urušava sve institucije sistema. Videli smo šta se dešava sa onim institucijama koje pokušaju da dosledno primene zakon, kao što je ombudsman, poverenik ili antimonopolska komisija kojima se pruža otpor i upućuju pretnje.
 
Šta onda radi opozicija? Zašto ne kritikuju vlast i ne traže kontrolu?
– Srbija i nema opoziciju, jer ako je ne zanimaju završni račun budžeta i revizorski izveštaj, to znači samo da opozicija ne želi da kontroliše vladu. A to je abeceda borbe za vlast! Budući da njih to ne interesuje, zaključak je da se i njihove, kao i stranke na vlasti finansiraju i formiraju na isti način. A stranka koja prizna da se tajno finansira, što sve priznaju, jeste tajna organizacija koja ne bi trebalo da učestvuje u javnom životu i koja se ne može nazivati političkom strankom jer je suprotna njenoj definiciji. Bez političkih stanaka nema smene vlasti. Ovaj sistem nema odgovor ni na jedan problem. Završili su posao za tajkune, što je dovelo do ekonomskog kraha, stravične nezaposlenosti i činjenice da uopšte i nemamo vladu. Umesto nje, mi imamo određene partije s određenim ministrima koji ih predstavljaju, premijera koji ne vodi politiku, i koji zajedno s istim tim strankama odgovara predsedniku republike.

U Vladi sede konsultanti
Ko nam uopšte sedi u Vladi?
– To su određeni konsultanti koji su tu došli da prenesu na državni nivo poslove svojih konsultantskih kuća. Oni to i ne kriju, a premijer Cvetković je vrlo izraziti primer. Čovek koji je bio direktor Agencije za privatizaciju kada su se desile krupne nezakonitosti i koji je istovremeno bio izvršni direktor konsultantske firme. Kada bi se napravila ozbiljna revizija projekata koje rade ministarstva i vlada i pratili ti tokovi novca, videlo bi se da su svi projekti dogovoreni između konsultanata koji su ostali u konsultantskoj kući i drugih koji su došli u vladine institucije. A sve su to izmišljeni projekti i ogroman novac.

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 29 Avgust, 2010, 11:38:27
Ceo tekst u današnjem blicu pročitajte na linku ispod a ja ću ovde citirati neke delove.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/204770/Decenija-koju-su--pojeli-skakavci (http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/204770/Decenija-koju-su--pojeli-skakavci)


Konstanta srpskog društva, koja svaki put iznenađuje novim dimenzijama je neprekidni rat koji država vodi protiv svog stanovništva; aparat i administracija u kojoj se „savetnici“ množe prostom deobom, razne agencije se multiplikuju, takse i porezi bujaju, partokratska podela kolača isključuje sve koji nisu nosioci neke partijske knjižice. Građani postoje radi državne administracije i, sa tim se valja suočiti, dobrobit građana nije ni u prvih pedeset prioriteta vlasti u Srbiji

Sagovornici „Blica nedelje“ složni su u oceni da su ove „demokratske“ godine uglavnom protraćene. Između ostalog zato što smo u njima, umesto proizvodnih pogona dobili šoping molove, umesto stručnjaka partijske kadrove, umesto ministara poslušnike, umesto privrednika tajkune, umesto investicija razvlačenje državnog bogatstva... umesto države farsu.

U odnosu na Miloševićevo vreme procvetali su mito i korupcija, povećana je administracija i birokratija za oko tri puta, a isto toliko je i spoljni dug narastao. Ugašena su mnoga preduzeća, čak i ona koja su imala tržišnu perspektivu, terana su u stečaj nevidljivim kabinetskim rukama, a onda ispod svake cene privatizovana zbog zemljišta, lokacija…

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 01 Septembar, 2010, 21:50:24
ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Миодраг Стојковић
Паразити

Што је сиромаштво веће, већи им је апетит

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/147733/i/1/stojkovic-miodrag.jpg)

На овом свету постоји велики број паразита. На пример, младе форме једне врсте црва имају апарат за бушење како би лакше ушле у тело домаћина. Домаћин је најчешће скакавац. Одрасли црви напуштају домаћина како би у води легли јаја и као такви ти црви се могу наћи и у нашим потоцима. Као и други паразити и ови црви користе домаћине на фасцинантан начин: терају залуђене скакавце да потраже воду и смрт у њој. Који је механизам управљања судбином скакавца који не уме да плива нико са сигурношћу није доказао.

Постоје научне студије које указују на утицај паразитских хормона или неуротрансмитера који проузрокују смрт одређених нервних ћелија домаћина. Црв управља инсектом директно преко домаћиновог централног нервног система.

Ипак овај црв је као паразит аматер према човеку паразиту. Док црв мора да уђе у тело домаћина, човек-паразит то ради из даљине управљајући понашањем других људи из различитих позиција, најчешће седећих, било да су то шалтери, климаве столице различитих бироа, било угодне фотеље. Ти паразити се директно играју нашим материјалним и нервним могућностима управљајући нашим временом и судбинама. Обично кажу да када кренеш у било коју установу, наоружај се везом, временом, живцима а зависно од услуге (и паразита) не би било лоше и ситно млевеном кафом, флашом стране производње или ковертом без адресе. Ово последње поменуто је најгоре, људи се потплаћују да ураде посао за који су плаћени, за посао за који су положили заклетву заклињући се држави, Јустицији, Хипократу, свевишњем, родитељима и себи да ће га часно радити. До прве прилике и искушења. Понеки не. Понеки су постали паразити јер их је спопао други човек-паразит или схвате да колега, а човек-паразит, лепше живи. При том процесу преласка у паразите новац је најјачи неуротрансмитер.

Тога паразитима никада доста. Сисају и до последње капи јер знају да је домаћин очајан, да нема завршеног посла без међусобно завршеног ,,посла”. Некада давно наши стари нису имали толико да би плаћали и поклоне за разне услуге. Али временом то је прерасло у нормалну појаву и ако данас нешто не однесете нисте нормални. Или вас гледају као изгубљеног или вас и не погледају.

Оно због чега људи у свету губе посао код нас је део свакодневице било да је она везана за прасенце било питања: ,,Колико ће то да ме кошта” и ,,колико је чика добар?” А добри чика-паразит мора да буде добар јер су паре домаћина већ испланиране. Ко има завршиће посао, ко има више завршиће пре (или једини), добиће лек, правни, хемијски, умирујући, победнички. Ко нема ништа, нема шансе и предности у животу. Једина предност је то што их човек-паразит одлаже у фајл: није интересантан као домаћин.

Човек-паразит је у Србији и на почетку 21. века и даље присутан у свакодневном животу. Паразити се правдају сиромаштвом и малим платама јер што је сиромаштво веће већи им је апетит. Зато су паразити све дебљи а домаћини малокрвнији. А ако неки савесни домаћин антипаразитској служби ипак пријави свог или туђег паразита може му се десити да буде награђен губитком посла.

Код оног поменутог црва човек је погрешни домаћин а ако се код њега ипак нађе не наноси му штетне последице. То важи и ако се нађе код корумпираног човека. 

Миодраг Стојковић
објављено: 31.08.2010.


Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Paraziti.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Paraziti.sr.html)

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 05 Septembar, 2010, 23:20:35
ШТА ДА СЕ РАДИ

Државни и приватни универзитети – по чему (не)треба да се разликују – Љубиша Рајић

Предузећа или развојни ресурси

Државни универзитети у Београду и Новом Саду још увек укупним квалитетом одскачу од свих других

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/148380/i/1/RAJIC.jpg)

Државни универзитети се оснивају да би задовољили разноврсне потребе друштва за академски образованим стручњацима, чак и онима чија ће знања бити ретко потребна, чиме се друштво чува од могућег губитка појединих домена стручности. Понекад се оснивају из развојних разлога око водећих привредних предузећа (универзитет у Нишу и Крагујевцу, Рударски факултет у Бору), одржавају се (Универзитет у Косовској Митровици) или оснивају (Универзитет у Новом Пазару) из политичких разлога. Истурени факултети и одељења се већ дуго оснивају из комерцијалних, а понекад и политичких разлога.

Приватни универзитети се оснивају првенствено из комерцијалних разлога, понекад уз политичку подршку. Наши приватни универзитети су уског профила, по правилу се састоје од неколико факултета који су на државним факултетима углавном смерови. Један мали број приватних факултета је основан да би се на њима радило боље или бар другачије него на државним факултетима. Сем једног медицинског, стоматолошког и ветеринарског факултета, сви остали су у оквиру нискотрошковних наука као што су економија, право, информатика, новинарство и уметности.

Универзитети-задужбине су комерцијалне установе, али се зарада усмерава на њихов даљи развој, не у дивиденде, и не постоје код нас.

Свеобухватном реформом прописа предвиђено је да се приватним домаћим и страним инвеститорима олакшају комерцијалне инвестиције у високо школство, а поједини политичари желе приватизацију знатног дела државних факултета. Тиме се сигнализира да универзитети нису развојни ресурс друштва већ предузећа која продају знање на тржишту, да је високо образовање приватна инвестиција појединца у сопствену каријеру, а не инвестиција друштва у своју будућност, те да ће се државни универзитети максимално гурати ка самофинансирању. Именовање једног професора најутицајнијег приватног универзитета за министра просвете потврђује тај развој.

Не могу се лако поредити квалитет науке, наставе и студената, те лакоћа стицања диплома на државним и приватним универзитетима, јер има државних универзитета и факултета врло лошег квалитета и приватних факултета врло доброг квалитета, али у целини посматрано државни универзитети у Београду и Новом Саду још увек укупним квалитетом одскачу од свих других. Кључни проблеми су ипак заједнички: неспособност Министарства просвете да планира и прати развој високошколских институција; лош Закон о универзитету који више ствара него што решава проблеме; предимензионирана мрежа (тренутно седам државних и 13 приватних, још три у оснивању); нерационална расподела области (огроман вишак појединих грана науке и потпуно одсуство неких других); недостатак наставног и научног кадра (имамо га за највише три општа универзитета и један универзитет уметности); веома лош систем акредитације; погубни резултати лошег спровођења Болоњске декларације уз инсистирање на проходности уместо на знању; трка за прелазним оценама уместо знањем; раширена корупција на коју се не реагује (има је и на државним и на приватним факултетима); лоша опремљеност већине факултета; застарео начин наставе; лоша стратегија научног рада; можда најгори систем докторских студија у Европи; непостојање систематских истраживања високог школства; трка институција за парама уместо за квалитетом; скоро потпуно одсуство воље унутар универзитета да се озбиљно позабави собом уз непрекидну нереалну причу о доласку на Шангајску листу и хвалисање повременим налажењем на бесмисленој Шпанској листи; лоше стручно и синдикално организовање наставника и студената и тако даље.

На скоро све ово је указано у расправама на Унифоруму током деведесетих, то су у великој мери били и закључци екстерне евалуације, на то је указано у много јавних расправа и докумената, али се мало шта изменило. Да немамо један број одличних наставника и катедара и део угледа појединих универзитета и факултета који је преживео из неких минулих времена, слика би била још гора. У њима је клица побољшања, али није сигурно да ће јој се дозволити да израсте.

*Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду

Љубиша Рајић

објављено: 06/09/2010

Izvor: Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Preduzeca-ili-razvojni-resursi.sr.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 05 Septembar, 2010, 23:32:44
Obratite paznju na podebljani deo crvenim slovima u tekstu. Stalno mi se mota po glavi kako smo zemlja sa najeftinijim duvanom tj. cigaretama u Evropi i sa najskupljim mlekom. A pogledajte ovaj odnos u odnosu na cene obrazovanja... A onda pogledajte gornji tekst takodje o obrazovanju i lepota jedna. Jedan od najvaznijih resursa (obrazovanje) je sve manje dostupan vecini ali su zato cigarete i alkohol jeftini i dostupni svima. NIsam nigde prokomentarisao al se sad namesti prilika: tuzno je sto se u hanu prodaje alkohol maloletnicima u 00h, video sam to nekoliko puta dok sam setao gradom kako bas mladi ljudi vuku sa sobom na SC alkoholna pica - ne radi se o pivu, nego o picima sa znatno vecim procentom alkohola u sebi.

ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Свадба, свадба

Земљи у којој су сви на власти, опозиција је једино народЗемља која је остала без 15 одсто територије дугује 24 милијарде евра, што је 76 одсто БДП-а.

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/145727/i/1/Jokanovic%20Zarko.jpg)

Једна смо од четири најсиромашније земље Европе. Од 200 земаља света налазимо се на 163. месту по степену запослености (у друштву Габона, Сенегала и Џибутија). Чак 164 земље на свету имају мању инфлацију од Србије. Куповна моћ грађана за две године пала је за 50 одсто. Раст цена у образовању је 14 пута већи од раста цена алкохола и дувана. Имамо 150.000 новоодбеглих младих стручњака. Парадајз је скупљи од меса, а влада која се у Уједињеним нацијама бори за Косово, не може да се избори са пар млекаџија и несташицом млека, са поскупљењем хране и лекова.

Али овај ужас ублажила је одлучност власти да се енергично обрачуна са удовицама и њиховим пензијама. Народ већ кличе том јунаштву! Јер, у нечасној намери да преживе, оне угрожавају темеље економског и правног система. Те темеље иначе не угрожава ниједан тајкун или политичар. Нико као Ева Рас, државни непријатељ број један! Ту застајем и додајем: живела Ева Рас, у инат државном буџету!

Нисмо далеко од дана када ће темељно криминалне удовице, спаљивати на ломачи са покојницима. Из чисто економских разлога, у складу са прокламованом политиком социјално одговорне државе и нама блиским индијским обичајним  правом... Које је звезда водиља на нашем одлучном европском путу... Већ видим министре у влади како очи копају један другом, ком тајкуну ће дати монопол на увоз бакљи и ломача, изводећи прецизну рачуницу колико се могу овајдити од грама пепела нечастиве, израженог у еврима.

Том ритуалном спаљивању несавесних корисница пензионог фонда, које су се дрзнуле да живе, неће присуствовати 600 лекара из Србије, којима ће Немачка дати посао за плату од 3.500 евра и то без нострификација диплома и уз обезбеђен смештај. Па, ко каже да у Србији нема и срећника? Има их. У Србији су срећни само гастарбајтери, кад дођу на одмор и виде одакле су побегли.

Истовремено, гробар опозиције прекомандован је у голуба писмоношу, али уместо да, по задатку одлети у Пакистан да брани Косово, давнашња и искрена љубав понела га је пут Брисела. Распон крила сада му је баждарен искључиво на ту дестинацију. Остаје тајна да ли је узрок унутрашње или спољашње природе. За лет преко баре, у постојбину УјкаСема, мораће много више да уступи од опозиционог статуса. На пример, свој такође непоколебљиви  патриотизам, којим је годинама уназад опхрван. Јер, сад су у њему узбуркане страсти: да ли ће Србију преварити са Европом, или Европу са Србијом? Нема дилеме. Биће принципијелан, као и увек.

А, у Бриселу су му већ проводаџисали. Новопечени европски кумови већ су му бегенисали младу. Жуту, а плавушу. И то је по повратку одмах објавио, радошћу успаљеног тинејџера, остављајући нам да нагађамо да ли је млада већ трудна или су посреди исконски чисте емоције. Тако ће нас брак дивова коначно затрти до краја. Поготово у ситуацији када српска влада делује као фарма нојева (сем пар часних изузетака, у које пре свега убрајам Ивицу Дачића). Свима су главе у песку, а све остало им се поносно шепури на тропским температурама. Ефекат таквог, сунцем окупаног положаја, не треба ни описивати. Осећамо га...

Званична државна политика, која се као мантра понавља у четири речи: „И Косово и Европа”, сваком добровидећем грађанину свела се само на две речи: „Значи ништа!” И дупло ништа – кад се дода и урушавајући стандард. Зато добровидеће грађане треба заслепити тим неприродним венчањем. Биће то светлост јачине оне коју емитује атомска печурка... И ефекти на грађане биће истоветни онима које производи атомска печурка...

Питам се да ли, пре овог великог праска, има политичара који сме овом народу да саопшти болну истину: Косово је све више прошлост, а Европа све мање будућност.

Властољубље им не дозвољава да буду искрени. Али решење постоји.

У земљи у којој су сви на власти, опозиција је једино народ.

Жарко Јокановић
објављено: 13/08/2010


Izvor: Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Svadba-svadba.sr.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: bili piton on 22 Septembar, 2010, 12:46:03

Mirko Cvetkovic danas u Vranju

http://www.vranjepres.info/sh/1776/10/25597/

…u maloj sali Skupštini grada biće održan sastanak premijera sa predsednicima opština sa područja Pčinjskog okruga, javio je Vranje Press.


Voleo bih da znam sta ce nas predsednik da kaze na tom sastanku, sta planira, koji su problemi, sta ga muci,... mozda se pozali od nas forumasi....
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: Aleksandar on 22 Septembar, 2010, 15:16:48
Куповна моћ грађана за две године пала је за 50 одсто. Раст цена у образовању је 14 пута већи од раста цена алкохола и дувана. Имамо 150.000 новоодбеглих младих стручњака.

''Pronasao'' sam se medju ostecenima, jer je podnosenje prijave za master studije 2000 dinara, koje mora da plati svaki student na mom fakltetu, naravno svaki koji hoce da upise master studije!!!!!???????????????
Uzas i sramota drustva...
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 01 Oktobar, 2010, 11:18:35
Evropa u štrajku
Neredi i nasilje


piše: Branislav Jelić

(http://www.e-novine.com/thumbnail.php?file=photo/ekonomija/berze/bane-razno5/Santjago_de_Kompostela_strajk_h_471900474.jpg&size=article_large&scale_by=width)
Bliski susret države i poreskog obveznika: Santjago de Kompostela, Španija

Ekonomska kriza, spori oporavak, oštre mere radi smanjenja budžetskih deficita, raspalili su plamen radničkog nezadovoljstva koji se širi po gradovima Evrope. U sredu je proglašen generalni štrajk u Španiji, prostestvuje se i Belgiji, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji. Srbija je izašla iz krize, saopštio je ministar ekonomije, tako da nema brige zbog socijalnih nemira

Prvi put posle osam godina u Španiji je na snazi generalni štrajk ili, u najtežim egzistencijalnim slučajevima, juriš na samoposluge. Radničko nezadovoljstvo isprovocirano je rigidnim ekonomskim merama socijalističke vlade premijera Zapatera, kojima su siromašniji slojevi stanovništva izloženi zbog pohlepnosti bankara. Mere uperene protiv budžetskog deficita podrazumevaju smanjenje plata funkcionera i državnih službenika, u proseku pet procenata, ali i zamrzavanje penzija u 2011, što bi do kraja naredne godine, prema zvaničnim procenama, trebalo da smanji rashode za 15 milijardi evra.
Vodeći radnički sindikati su objavili da se štrajku odazvalo preko 70% zaposlenih u celoj Španiji i verovatno svih 20% nezaposlenih (od ukupnog broja radno sposobnih) koliko je evidentirano od početka ekonomske krize krajem 2008. Demonstracije su se odvijale u većini španskih gradova, a u mnogim od njih je dolazilo do dramatičnih sukoba radnika i policije, ali i radnika i štrajkbrejkera. U Madridu je povređeno na desetine protestanata i potvrđeno je da je policija upotrebljavala vatreno oružje. Neredi su eskalirali i u Barseloni gde su demonstrati jurišali na policiju pokušavajući da probiju blokade na Trgu Katalonije i Univerzitetskom trgu. Uhapšeno je preko pedeset štrajkača koji su palili policijska vozila. U Malagi su snage reda i zakona čuvale ulaze u najveći lokalni šoping-mol.

(http://www.e-novine.com/files.php?file=photo/ekonomija/berze/bane-razno5/Barcelona_strajk_01_h_862867048.jpg)
Barselona...

Sreda radničkog nezadovoljstva srušila se i na Brisel, administrativno sedište imperije blagostanja, gde je više desetina hiljada besnih demonstranata iz Belgije, Francuske, Poljske, Slovačke i Nemačke, defilovalo uz zvuke vuvuzela i petardi, protestujući protiv ekonomskih mera koje se sprovode u Evropi. Briselska policija nije sedela skrštenih pendreka već je, baš kao u Spilbergovom SF-u Minority Report, pristupila preventivnim hapšenjima (svega 148) jer su štrajkači nosili “neprikladne predmete” ne precizirajući o kakvim lascivnim pomagalima je reč.
Odazivajući se pozivu na protest protiv evropskih ekonomskih mera štednje koji je uputila Evropska konfederacija sindikata, više hiljada poljskih nezadovoljnika je izašlo i na ulice Varšave. Zastave sindikata Solidarnost ponovo su se zavijorile i podsetile na vremena kada nismo imali šta da izgubimo, dok je slogan “Ne preko naše grbače” ukazivao na sadašnjost u kojoj nemamo šta da dobijemo. Iako je Poljska jedina članica EU koja je održala rast (1,7%) u 2009, stopa nezaposlenosti dostigla je neprijatnih 9,9%.
Štrajkovalo se i u Sloveniji, ali ublaženo. Tamošnji sindikat je pronašao zlatni protestni kompromis - “Štrajk će biti zaoštren, zaposleni će raditi, ali sporije.” Gde nego na graničnim prelazima prema Hrvatskoj, gde se u oba smera čeka u proseku oko tri sata.

(http://www.e-novine.com/files.php?file=photo/ekonomija/berze/bane-razno5/Varsava_strajk_h_385028115.jpg)
Varšava...

Bunt se kao bauk širi Evropom, vrišti iz svake obespravljene favele i donosi miris paljevine. Napetost kulja evropskim ulicama, pištaljke svuda zvižde na uzbunu i poručuju da neće dobro završiti. Dobro, ne baš svuda. Ima jedno malo parče planete, Tadića plac, gde cvatu hiljade holandskih lala i kosovskih božura. Ljudi su tamo svesni prolaznosti i besmislenosti života, pa tako milion njih ispod granice siromaštva, i još milion nezaposlenih, nemaju primedbe na životni standard, paralizirajuće poreze, monstruozne monopolske marže, najnižu zaradu u regionu, nestašice elementarnih životnih namirnica, najavljena i prećutana poskupljenja, parazitsku državnu upravu, kolabirani saobraćaj, Dinkićeve pesme i sve ostalo. Blaženi mir naruši tek po koja vest o sportskom porazu i lopovskom suđenju.

(http://www.e-novine.com/files.php?file=photo/ekonomija/berze/bane-razno5/Brisel_strajk_h_960681386.jpg)
Barozo, tornjaj se: Brisel

Izvor: e-novine (http://www.e-novine.com/ekonomija/ekonomija-vesti/41002-Neredi-nasilje.html)



Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 04 Oktobar, 2010, 21:43:31
Живот (ни)је чудо: Где су нам деца?

Пише: Радоман Ирић
 

Горан Јешић је председник општине Инђија. Млад, храбар, лидер модерног кова, чаробњак за прављење пара и отварање нових радних места.

Пре три године својим послом долазио је у Врање. Неколико дана пре, новинари су питали челнике локалне власти из СПС-а, да им уприличе састанак са њим. Одговор њиховог генсека Зорана Антића био је у фазону: Јешић? Шта ми имамо да учимо од њега?

Том скандалу на отвореном враћам се данас. Тек, да сумирамо чињенице. Врањски социјалисти су 20 година, свакога дана у сваком погледу, обећавали чуда. У томе су и дефинитивно успели: од Врања су направили привредног богаља и страдалника.

У Инђији Јешић растура: довлачи донаторе, мерка фондове. Ови наши имају преча посла - обилазе Дупељево, Несврту… праве изборну кампању.

Инђија је по броју и обиму инвестиција, одавно већ српско чудо. И Врање је српско чудо јер је главни град СПС.

Горана су грађани бирали да ради за њихово добро. Грађани Врања социјалисте бирају да раде за себе.

Јешић и његов тим мандат ће измерити бројем фабрика на сремским лединама. Ови наши бројем станова у Нишу и Београду.

Општина Инђија постала је индустријска зона. Врање је одавно зона сумрака.

Инђију походе еври, донатори и компаније. Врање походе шлепери са хуманитарном помоћи и донације капацитета кафених кашичица.

У Инђији се повећава број запослених. У Врању се повећава број места у народној кухињи.

Грађани Инђије гледају у будућност. Нама је из будућности закључена јединица.

Не слажете се?! Онда погледајте где су нам деца. Ако још нису отишла – отићи ће.


Link:  http://www.vranjske.co.rs/node/4025
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 05 Oktobar, 2010, 11:46:34
Deka održao lekciju odbornicima


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=05&nav_category=12&nav_id=463010
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 10 Oktobar, 2010, 18:54:23
Neredi u Beogradu !


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Drustvo/777876/Neredi+u+Beogradu

PS:  Danas su mladi besni muškarci  u trenerkama koji vole da prave decu na jednoj strani i mladi muškarci u uniformama koji takođe vole da prave decu,  na drugoj strani

RAZBIJALI GLAVE JEDNI DRUGIMA !!!!........................


Zašto       ?????????????????????????????????????????????????????????


Zato što su jedni napadali a drugi branili one koji ne vole da prave decu !!!

Pitam se, ima li u zemlji Srbiji ičeg više što nema cenu i što nije na prodaju !!!!

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 15 Oktobar, 2010, 08:14:53
ФЕЂА ДИМОВИЋ

Револуција под лупом

Много лакше ће нам бити ако прилике у Србији посматрамо са геополитичког уместо са дневнополитичког становишта

Након нереда који су избили поводом одржавања геј параде у Београду, у јавности се отворила дебата о могућности избијања нове револуције која би довела до насилне промене власти. Да ли је у прошлу недељу одржан искључиво протест против ,,Параде”, или је то зачетак општенародног устанка? Иако већина осуђује поновно ломљење града и пљачкање бутика, чињеница је да је овом народу догорело до ноктију, и да су многи, барем кришом, прижељкивали коначно уздизање куке и мотике. Истина је да би један овакав инцидент, у свакој одговорној држави, већ сам по себи довео, ако не до суштинских, онда барем до неких кадровских промена. Оставке министара полиције, одбране, кључних људи БИА и београдског МУП-а, блистале би се на премијеровом столу још у понедељак изјутра. Неко би морао да одговара због намерног изазивања опсадног стања у престоници, јер су и пијанци у парку знали да ће Београд 10. октобра личити на Палестину. Поставља се питање коме је одговарала цела ова ситуација? Демонстрантима? – И поред свог напора и добре организације нису успели да спрече одржавање геј параде, а већина њих се налази у притвору из којег се у Србији не излази. ЛГБТ популацији? – Степен хомофобије је сада само још већи него раније, јер их многи криве што су остали до краја тврдоглави, и што се нису уздржали а да не упуте коју отровну жаоку. Остатку народа? – Бачене каменице и запаљени контејнери нису успели да повећају запосленост и напуне празне новчанике. Остаје да је једино од свих профитирала искључиво партијска олигархија, која је овај инцидент искористила да се још јаче учврсти на власти. Режимски медији распалили су пропагандну канонаду, са циљем да у корену сасеку сваки облик протеста у будућности. Водитељи искривљених гримаса, политичари, забринути аналитичари и НВО активисти рецитовали су добро познате десетерце о хулиганима и фашизму који су рак рана демократске Србије, која по оцени Хилари Клинтон има потенцијал да буде и лидер у Европи, а не само у региону! Ако ускоро буде неког радничког штрајка, биће проглашен за штрајк радника хулигана са фашистичким захтевима да им се повећају плате којима би финансирали хашке бегунце.

Некако опет случајно се потрефило да су навијачи прекинули утакмицу у Ђенови, а минут након тога, у ванредном дневнику РТС-а, водитељка је прочитала већ спремно саопштење о невиђеној бруци и „ружној слици коју смо поново послали у свет”. У сенци ових догађаја остала је посета америчке државне секретарке, која је свратила да нас љубазно замоли да се манемо Косова и Републике Српске, да се учланимо у НАТО и коначно завршимо са мрачним деведесетим у којима смо изазвали све те силне ратове. Прича о насиљу скренула нам је мисли од финансијског колапса, незапослености, општег штрајка у „реформисаном” правосуђу, Мишковићевих дугова добављачима, Луке Београд, несташицама млека, банкарских крвопија...

Већ сам читаоцима „Политике” постао досадан са својим трактатима о држави без легитимитета, која нема никакву моралну ни духовну димензију, а није ни суверена у одлучивању. Пошто власт у земљи не ужива подршку већине грађана, она намерно генерише насиље како би владала у једној врсти незваничног ванредног стања. Вешто се манипулише са огромним бесом нагомиланим у народу, па се по потреби изазивају или организују инциденти о којима се данима распреда, а који суштински не могу угрозити владајућу машинерију. Ако погледамо уназад, у Србији се није одиграла ниједна насилна промена режима а да није била организована споља. Учили су нас у школи пароле „боље рат него пакт, боље гроб него роб!” иако је заправо било „боље Черчил него Хитлер”. Подметали смо бубреге под Милошевићеве пендреке док је опозиција грицкала семенке на семинару у Будимпешти. Морамо да престанемо да промене везујемо за политичке странке које су нам тренутно понуђене, јер све оне одавно функционишу у истом систему. Да није тако, неко би им већ пресекао снабдевање, или би се против њих покренуо поступак пред Специјалним судом. Много лакше ће нам бити ако прилике у Србији посматрамо са геополитичког уместо са дневнополитичког становишта. Ако схватимо да се преврати у малим земљама не дешавају спонтано, вољом народа, већ у складу са интересима великих играча. Онда ћемо умети да међу собом препознамо искрене родољубе, а да раскринкамо убачене провокаторе. Нећемо чекати да нас неко заведе него ћемо имати јасну слику какву земљу желимо да створимо. Борићемо се за то да нам се деца школују и запосле, уместо што ћемо анатемисати читаве генерације. Онда ћемо можда имати и своју праву народну револуцију, јер ћемо се борити са смислом уместо да у борби тражимо смисао. Кад будемо изашли на улице, знаћемо зашто и за кога, а онда нема сузавца ни лисица које ће моћи да зауставе нашу идеју.

члан групе Београдски синдикат

Феђа Димовић
објављено: 15.10.2010.


Izvor: Politika (http://www.politika.rs/pogledi/Fedja-Dimovic/Revolucija-pod-lupom.sr.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 21 Oktobar, 2010, 17:08:01
Раша Попов

Из земље без крава

Криза млека је општедржавна. Од беле суше је чувају трдокорни, традиционални сељаци.

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/153224/i/1/popov-rasa.jpg)


Пио сам ових дана млеко Landmilch. Увозно. Ја разумем да једем увозни кикирики, али сам збуњен што пијем ето сад увозно млеко.

Крава смо имали одувек. И моја баба, врло сиромашна, држала је краву и запајала нас, кад јој дођемо, свеже помуженим млеком. Оно је пенушаво и деликатесно! Сада, ево 2010. на опште згражање, сазнајемо да у Србији нема довољно нашег млека.

Јављају да је наша говедарска фарма „Златица”, са хиљаду грла најексклузивније пасмине света „црвени холштајн”, поклана и претворена у саламе и кобасице. Сад тамо има још 50 грла! Али изгледа да до тога није дошло због државне кризе крава, јер како чујем њу је најпре откупио један велики месар. То је као оно кад би метнули у исти чамац курјака и козу. Шта би курјак урадио с козом: преклао би је.

Голему средњобанатску фарму крава продали су једном од четворице браће тајкуна. Тај се није тамо појавио, био је невидљиви газда. Уз њу је продато и 12.000 хектара најплодније земље на свету. У мом родном селу Мокрину имали су фарму са 300 грла. То је купио један млади Београђанин. Фарма више не постоји. Драгоцени генетски материјал је пропао.

Да није све у злонамерним растрошним купцима добара, види се по томе што је мокринску свињогојску фарму купио један предузетник. Тамо је сад 15.000 грла. Процват! Од пет некадашњих радника, газда плаћа садашњих двадесетпеторо. И то све са доприносима.

Очевидно, свиње се брже размножавају. За годину дана, после шест плус четири месеца, свињски накот се удвостручи... За обнову говеђег фонда треба чекати скоро три године. Зато је помор говеда раван елементарној катастрофи. Слушао сам узнемирене сточаре како се питају: коме је у интересу био помор говеда и усахнуће вимена с млеком? Слушајући ове присталице теорије завере, сазнам да они мисле да је намерни циљ, Нечији, а Чији не знамо, био да се доведе држава до потребе увоза млека у праху, страног млека, страних јунади. То би, кажу, одговарало само увозницима, трговцима, од којих многе називамо тајкунима.

Ја не знам да ли је то истина. Али сам сазнао да би уместо наших покланих говеда и јунади, чија је цена око 60.000 динара, требало, ако хоћемо обнову говеђег фонда, куповати увозна грла по цени од 2.000 евра. У тим разликама цена слуте се и грандиозни, масни профити за касту трговаца.

Лично сумњам у сваку теорију завере. Мислим да је напросто код нас, из страха од инфлације дошло до ограничавања цене млека. Говедарима се све мање исплаћивало да добијају 21 или 22 динара по литри. Чак им се није исплаћивало ни 26-27 динара по литри. Па су своје краве излиферовали кланицама. Значи – за уложен новац говедар није добијао натраг ни онолико колико је дао. Он дакле није више био на тржишту, него се нашао на танком леду.

Обично се каже: што држава нешто не предузме? Шта? Гледао сам филм о раду белгијске државе. Министарство пољопривреде шаље трочлану комисију стручњака у дом белгијског сељака. Он је наследио од дедова једну шталу, а сада хоће да адаптира све шупе и магазе у нове шталске просторије. Враћају се у собу која личи на собе свих наших и светских сељака. Он излаже свој финансијски капацитет са сто или две стотине будућих крава. Потписује се уговор о кредиту. С тим што није опасни кредит добијен од банке, него је нешто под заштитом државе. Не знам да ли наша држава може да чини такве протекционистичке мере? Можда је Белгија као бивша колонијална сила, несравњено богатија, па је њеној држави лакше да уводи протекционизам у аграру.

Знао сам у Мокрину породицу произвођача најбољег сира (седам пута премирани златом на Новосадском сајму), Терзиће. Имали су лане 12 крава. Данас имају шест, али и шест младих које ускоро постају млекуље. Бојка Плавшић, власница млекаре „Салашарски сир”, има фарму говеда у Иђошу.

Пре пет година имала је 40 крава, сада 80. „Сваких пет година чопор се удвостручи”. Њен је снабдевач млеком Цветко Кришан. Он има сталност уговора и поверење у раду с млекаром. Зато његов запат сеже чак и до 200 грла.

Мокрин као да не зна за кризу млека. Председник МЗ Горан Думитров каже да сад у селу има 1000 крава. А краве су, по сазнању Саве Терзића, кланици продали само чланови око стотину беземљашких породица које су имале по једно грло. То су добиле као отпремнину растуром запослења. Прави „паори” се не растају од крава.

Криза млека је општедржавна. Од беле суше је чувају трдокорни, традиционални сељаци, прави сељаци. Не волим дан у коме би прави сељаци са малим поседима ишчезли. То није будућност. Тајкунима са 34.000 хектара земље ово велим у брк.

Раша Попов
објављено: 21.10.2010.


Izvor: ПОЛИТИКА (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Iz-zemlje-bez-krava.sr.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 31 Oktobar, 2010, 08:54:06
NOAM ČOMSKI: Amerika podseća na Treći rajh!

Zastrašuje nivo iracionalnog straha i mržnje u Americi. Podseća me na Nemačku pre Drugog svetskog rata, rekao je slavni lingvista i filozof Noam Čomski

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/9/30/121772/1401-Reuter-1.jpg)

Amerika danas podseća na Nemačku uoči Drugog svetskog rata, upozorio je Noam Čomski, jedan od najvećih svetskih intelektualaca, lingvista i filozof koji se nalazi na listi sto najvećih umova svih vremena.
Čomski je do paralele sa Hitlerovom Nemačkom došao analizirajući američke unutrašnje društvene, političke i ekonomske prilike, zaključujući da zastrašuje nivo „iracionalnog straha i mržnje" koji vlada u Americi.
Strah od muslimana
On je u intervjuu za zagrebački nedeljnik „Globus" rekao da stanovništvo ne uspeva da jasno artikuliše svoje zahteve i da u njemu vladaju „besciljni strah i bes"

- Delom je opravdan, jer za razliku od finansijske elite, većina stanovništva za 30 godina nije imala realno povećanje prihoda. Teško se preživljava, a porodica nema nikakvu podršku u evropskom smislu. Ljudi se i dalje zadužuju, a vrednost njihove imovine, kao što su kuće, opada. To je dugoročno neodrživo - navodi Čomski i dodaje da je nezaposlenost u proizvodnom sektoru „doslovno na nivou Velike depresije".

- Mi smo i dalje najbogatija zemlja na svetu, ali to većina ne može da oseti u vlastitom životu - kaže on.
Čomski je rekao da se američka ekonomija ne nalazi u bezizlaznoj situaciji, ali da je situacija ozbiljna.

- Kad putujete u Evropu i vratite se ovamo, čini vam se da ste došli u zemlju trećeg sveta. Ništa ne funkcioniše, vozovi, putevi. Infrastruktura je pred kolapsom.
Budućnost američke ekonomije je neizvesna, jer u trci za profitom banke i korporacije novac ulažu u Meksiko i Kinu odakle se ne vraća u vidu novih radnih mesta, a problem predstavlja i ogroman deficit - polovina je uzrokovana vojnim budžetom.
Deficit „prati proglašenje mesijanske misije širenja demokratije u svetu", iza čega se, kako kaže Čomski, nalazi „pre svega odbrana vlastitih vojnih i ekonomskih interesa".
On tvrdi da ne samo da se nije smanjilo izdvajanje za vojsku pod vlašću Baraka Obame, već da je u ovom trenutku ono najveće od Drugog svetskog rata!
- Uz to raste strah od useljenika, posebno muslimana. Veruje da se postoji muslimanska zavera za preotimanje zemlje i uvođenje šerijatskog prava, a da je Obama njihov predstavnik. Zastrašujuć je nivo iracionalnog straha i mržnje. Podseća me, da budem iskren, na Nemačku pre Drugog svetskog rata - rekao je Čomski.
Iracionalne sile
On tvrdi da Obama ne samo da je povećao vojni budžet, već i značajno povećao ratnu opasnost, jer je na ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu poslao „stotine tzv. bombi za duboko penetriranje, najveće bombe u arsenalu nuklearnog oružja, koje su uperene prema Iranu".
- I polako se ide prema tome da postane sasvim normalno da se one upotrebe jer navodno nema izbora - kaže Čomski i dodaje da je najveći greh Irana to što „ne postupa po naredbama iz Vašingtona i pokušava da proširi svoj uticaj na susedne zemlje".
Prema slavnom naučniku, Iran nije jedina zemlja koja odbija da se povinuje zahtevima iz Vašingtona, već se taj talas neposlušnosti širi. Turska najavljuje da će utrostručiti trgovinu sa prokaženim Iranom, dok ga Brazil „otvoreno podržava".
- Ako ih (SAD) nije briga za druge zemlje, Kinu ne mogu da ignorišu. I postaju nervozne zato što Kina ne prihvata njihov diktat.
U američkom dvorištu, tj. Južnoj Americi, države po prvi put počinju da stvaraju zajedničke institucije i da rešavaju svoje unutrašnje probleme.
- U prošlosti, kad bi se tako nešto događalo, SAD bi jednostavno svrgle vladu. To više ne može da čini - kaže Čomski.

On kaže da je još važnije to što se menjaju „modeli investiranja i trgovine".
- Kina posebno zamenjuje SAD u mnogim zemljama kao vodeći investitor i kupac. Čak se i Brazil kreće u tom smeru. Stvari se događaju mimo SAD, a one ne mogu da učine ništa.
On je objasnio da je i sa Obamom na snazi u američkoj istoriji duboko ukorenjena teza da je „put do sigurnosti u ekspanziji" - „drugim rečima, ako sve ne kontrolišete niste sigurni".
- To je i danas dominantna politika. Ali je vrlo opasno u svetskom kontekstu kad imate vrlo moćnu državu koju vode vrlo iracionalne sile. I mnogo straha i velika moć destrukcije - rekao je Čomski.

Izvor: Pressonline (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/globus/story/138859/NOAM+%C4%8COMSKI:+Amerika+podse%C4%87a+na+Tre%C4%87i+rajh!.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 16 Novembar, 2010, 00:23:45
Stav
 
Multi-kulti
 
Branko Dragaš

 
 
   MULTI-KULTI - Izjava kancelarke Merkel da je multikulturalizmu u Nemačkoj odzvonilo i da oni koji žele da ostanu u Nemačkoj moraju dobro da nauče jezik i prime kulturu domaćina, jer su bez obzira na to koliko dugo žive u Nemačkoj ipak samo stranci i gosti, i ništa više, da su tu privremeno i da moraju da odu kada više ne budu poželjni ili kada se ne uklope u kulturu domaćina, najznačajnija je izjava nemačkog političara u poslednje tri decenije. Mislim da više ništa nije kao što je do sada bilo, da se savremeni evropski kapitalizam iz temelja menja i da jedino to naši politički diletanti ne vide, da Nemačka ponovo postaje evropska velesila koja će diktirati istorijske događaje. Kakve događaje?
Ako se uskoro ništa ne bude promenilo, ako se nastavi s takvom politikom, Evropa će za pedeset godina, kako prognoziraju kineski stručnjaci, postati muzej koji će služiti istočnim narodima da pokazuju svojoj deci na ekskurzijama kako je nekada izgledala civilizacija koja je propala jer je izgubila smisao i svrhu života. Zasigurno će se to dogoditi ako se nešto hitno ne promeni u evropskom društvu i politici. Da li je ova izjava Merkelove na liniji tih promena? Reklo bi se da jeste.
Oni koji imaju prilike da krstare starom Evropom znaju da kriza razara i da su nemiri u Grčkoj i Francuskoj samo početak velikih potresa koji će iz temelja promeniti sudbinu Evrope. Oni koji idu na političke ekskurzije u Brisel da referišu kako ide s uništavanjem Srbije, koji grade svoje političke laži na obmanjivanju naroda o evropskim integracijama, koji nemaju nikakvu političku ideju osim da kradu i da što duže ostanu na vlasti, oni ne vide šta se zaista dešava u Evropi. U njihovim glavama je virtuelna Evropa iz prošlog stoleća, Evropa koje više nema i Evropa koja je umrla u izjavi nemačke kancelarke. Pobede i jačanje desnice u mnogim evropskim državama samo su logičan odgovor na promašenu strategiju evropskih integracija u kojima je mamutska i parazitska briselska administracija radi sopstvenih interesa zarobila i okovala evropsku ideju u basnoslovnom profitu multinacionalnih korporacija, koje su pokušale da nam dokažu da će neoliberalni kapitalizam konačno dovesti do kraja istorije i pobede nad zastarelim i prevaziđenim idejama tradicije, nacije, države i religije. Ta ideologija je omogućila bogatima da postanu još bogatiji, dok su siromašniji postali još siromašniji; ta ideologija je bankrotirala izbijanjem velike krize zapadne demokratije i kapitalizma, a pokušaji da se propali neoliberalni kapitalizam spasava ubacivanjem desetina hiljada milijardi štampanih evra i dolara u oboleli sistem, propašće kao i nasilno nametnuta ideja o multikulturalizmu u društvu u kojem gosti neće da se menjaju, preziru domaćine i šire se takvom brzinom da počinju da ugrožavaju samobitnost onih koji su pristali da ih ugoste. Bilo je samo pitanje vremena kada će se sve to ogoljeno pojaviti.
I ko će biti prvi. Lično sam znao da će to prva uraditi Nemačka i da će ona posle izjave kancelarke početi da sprovodi čišćenje nemačkog društva od multikulturalnosti. To će se izvoditi na različite načine. Kancelarka je već istakla da će gosti tu biti samo neko vreme, dok domaćinu budu potrebni, i da će ostati samo oni koji budu vrlo dobro znali nemački, a svi ostali koji ne budu znali tačno da pišu i izgovaraju prošla vremena od nepravilnih glagola teško da će moći da opstanu u nemačkoj zajednici. To praktično znači da će ostati vrlo mali broj obrazovanih i školovanih kadrova koji su Nemcima potrebni i koji će se u potpunosti inkorporirati u nemačko društvo, dok će svi ostali morati da se vrate tamo odakle su došli.
Pucnjava ekstremnih ultradesničara na sve koji ne liče na Šveđane i prodesničarsku vladu u nekadašnjoj socijalističkoj Švedskoj samo su dokaz u kom smeru se kreće Evropa, a guslanje Borisa Tadića o evropskim vrednostima samo je žalosno marketinško trabunjanje režima koji je na odru.
Evropa nema velikog izbora. Ili će se zaista pretvoriti u muzej voštanih figura, koje će zapišavati pijani balavci s Istoka koji su na ekskurziji, smejući se toj ucveljenoj, staroj gospođi koja je preparirana kao ustreljena ptica, ili će se probuditi katolički dišpet i protestantska privrženost porodici, tradiciji, naciji i državi takvom silinom da će zaprepastiti i zastrašiti svaki multikulturalizam. Otvaranje muzeja Adolfu Hitleru i njegova sve veća popularnost među nezaposlenom nemačkom omladinom i porast industrijske proizvodnje u nekoliko kvartala od 2,2 odsto, dok se ostale evropske članice dave u krizi, samo su dokaz da se nešto iza brda ozbiljno valja. Srpski politički moroni ništa ne shvataju šta se dešava pa i dalje mirno stoje pred portirima iz Brisela, verujući da će tako sačuvati vlast i da će ulazak Srbije u raspadajuću EU najzad rešiti sve njihove probleme. To je nova politička zabluda srpske kvazielite koja ne razume svetska kretanja, ne prati istorijske talase i ništa nije naučila od istorije, učiteljice života.
Treba biti pripreman za novo doba koje stiže, ali bojim se da su naši političari potpuno zaveli narod na stranputicu i da ga vode u propast iz koje se vekovima nećemo izvući. Potpuno mi je razumljivo i prirodno da više volite svoju decu, nego decu svog komšije ili gosta u vašoj kući, ali se bojim, poučen negativnim iskustvom iz prošlosti, da se zaljuljano klatno ne vrati suviše u desnu stranu i da tada dobijemo velike probleme. Demagozima i nacionalsocijalistima otvara se širok prostor za nesmetano delovanje. Budimo oprezni i gledajmo svoje interese. Plašim se da ponovo ne budemo izvedeni na klanicu. Hoće li se to dogoditi, zavisi od nas samih. Zato pišem ove redove i opominjem. Čitajte pažljivo!

DRUG TITO - Prema poselednjim istraživanjima, 85 odsto ljudi smatra da je život u vreme druga Tita bio bolji. Adolfu Hitleru se to istraživanje svakako ne bi svidelo. Ne sviđa se ni Borisu Tadiću i njegovim savetnicima. BT ima popularnost daleko manju od Slobodana Miloševića. Ali nešto veću od Milutinovića. Sve u svemu, BT ostaje ili da napravi politički zaokret, otpusti savetnike, uhapsi tajkune, nacionalizuje otetu imovinu i podeli tu imovinu narodu ili da, opijen lažima i licemerima, nastavi po starom i dočeka da mu narod sa ulice sudi zbog kolaboracije sa tajkunima i partijskim kriminalcima. BT treba da odluči. Moj mu je savet da napravi zaokret. Ne nastavljaj dalje, čoveče! Ne srljaj više! Stani i podvuci crtu! Vođenje države je ozbiljna stvar. Nije to blejanje po dorćolskim kafićima. Pred tobom je istorijska odgovornost. Miloševića je to nerazumevanje istorije dovelo u Hag, gde su ga ubili. Đinđića su izveli na streljanje. Drug Tito danas ponovo jaše na čelu kolone. Neverovatno kakav istorijski salto mortale. Mada je on začetnik sveg ovog zla što nam se danas dešava. Ali kada druga Tita poredite s ovim diletantima u politici, onda je jasno zašto bi on pobedio na slobodnim izborima, uprkos medijskom mraku koga su uveli BT tutumraci. Drug Tito je bio svetski prevarant, veliki meštar svih hulja, a danas na vlasti imamo seoske kokošare i jajare.

RASPAD - Režim je u potpunom rasulu. Ponavljaju sudbinu svih totalitarih režima. Ni komičan pokušaj stvaranja kulta ličnosti od provincijalnog i narcisoidnog klovna ne uspeva. Režim je u završnoj fazi raspada. Dokaz za to nije prazan budžet, medijski mrak, nasilna prodaja Telekoma, dužničko ropstvo, nezaposlenost, siromaštvo i beda većine građana Srbije, već činjenica da je Jeca postala ikona bankrotiranog režima. Kada je JUL doneo odluku da Zorica Brunclik bude kandidatkinja za ministra kulture, to je bio jasan pokazatelj da je režim SM odlepio i da mu se kraj približio. Pevanje nacionalne Cece na proslavama narodnjaka bio je siguran signal da nesposobni i metiljavi Koštunica gubi vlast. Ubacivanje estradnih zvezda u politiku je dokaz nemoći politike da se suoči sa realnim problemima i da građanima ponude prava i trajnja rešenja. Silikonske pevaljke pokušavaju da produže agoniju totalitarnog režima. Jecin slučaj je zanimljiviji od dosadašnjih manipulacija režima. Malograđanska Srbija je pokazala svoje pravo rošavo lice. U obračunu s navodnm nacionalizmom, tradicionalizmom i spinovanim fašizmom, krmeljiva i parazitska malograđanska kvazielita, koja je monopolizovala medije, uzdigla je Jecu do ikone. Nepismeni tekstovi u kojima telefon zvoni zvr-zvr, u kojima trepavice trepću trep-trep, tekstovi u kojima silikonska pevaljka odlučno odbija da puši svome mužu i odriče mu svako pravo na njenu guzu, mucavi nastupi u kojima se priznaje da ledi ne razume teške i dugačke rečenice, ne razume zašto se piše takvim rečenicama kada je mnogo jasnije kada se napiše da telefon zvoni zvr-zvr i trepavice trepću trep-trep, najbolji su dokaz propasti kako folirantskog režima, tako i njegove skorojevićke i palanačke kvazielite koja otima novac od poreskih obveznika na svakom mestu. Nije, dakle, problem što se japi Čeda i silikonska Jeca grle i ljube, to je razumljivo jer oni dele istu kriminalnu prošlost, kada su se isto tako srdačno i strastveno ljubili sa kriminalnim ološem koji su bili barjaktari tranzicione propasti, već je problem u tome što jedan Jovan Ćirilov sebi dozvoli da pred TV kamerama poljubi ruku toj novokomponovanoj kolumnistkinji koja, uprkos podršci i Basare i Srbljanovićke, ne može da sakrije svoju vezu sa kriminalnim podzemljem i svoju elementarnu nepismenost. Epilog svega, čekamo istorijski talas da odnese u zaborav sve ove tranzicione kreature koje će biti zaboravljene čim građani budu srušili odnarođeni režim.

KANDIDATURA - Režim veliča svoj uspeh kandidujući se za prijem u EU. U jednoj polemici sa nama koji smo negirali strategiju nametnutih reformi, tvorac kriznih štabova i profiter reformi Labus napisao je da će Srbija najdalje do 2005. ući u EU i da samo treba da se strpimo. Strpljivo smo čekali i videli da je to sve bila prevara. U međuvremenu, opljačkani su i država i građani, što je nezabeleženo u istoriji našeg naroda. Nismo ušli u EU. Sada smo pred kandidaturom. Treba samo da odgovorimo na 4.000 pitanja. Voleo bih da se neka pitanja odnose na to: ko je i koliko novca uzimao od tajkuna, koliko je stvarno bogatstvo srpskih političara, ko su vlasnici firmi koje su se preko noći obogatile, ko se ljubio sa kriminalcima i koga su oni plaćali, gde je potrošeno 100 miliona dolara datih za rušenje SM, ko kontroliše medije, preko čije firme svi moraju da se reklamiraju, ko gradi po Beogradu, kolika je stvarna vrednost mosta na Savi. I mnoga druga pitanja koja se neće naći u tom upitniku. Najvažnije pitanje treba da postave građani Srbije - kakav je naš interes da uđemo u EU. Šta dobijamo? Ne prazna politička priča, već ekonomska računica. Proračun. Prihodi i rashodi. I kada budemo imali kalkulaciju, onda treba mi da odlučimo. Primer Rumunije i Bugarske je poučan. Ne treba nam takvo članstvo. Srbiji treba nova evropska ideja. Ali to ne mogu da donesu ovi korumpirani političari. Potrebni su nam novi ljudi za novu evropsku priču.

KURS - Prema zvaničnim izveštajima, od početka godine do danas prodato je preko 3,5 milijardi evra. Za taj novac je moglo, ako za otvaranje jednog radnog mesta treba 5.000 evra, da se zaposli 700.000 nezaposlenih ljudi. Gotovo većina zvanično nezaposlenih bi se zaposlila. Nažalost, taj novac je nepovratno otišao. Novi guverner nastavlja staru politiku. Stari guverner nam je odneo mnogo novca. To nikoga ne zanima. Režimu ne zvoni telefon zvr-zvr i ne trepću svetla trep-trep. Zrelo je da se prekine ova tragedija. Hoće li sindikati izaći na ulicu da zaštite svoja građanska prava kao svuda u EU ili će se zadovoljiti povišicom od nekoliko procenata, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, Srbija je pred socijalnom revolucijom. Otvoreno je mesto za srpskog Leha Valensu. Imate li petlje?
Probajte. Možda ste baš vi naša poslednja nada.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 22 Novembar, 2010, 18:50:32
Ceo tekst Ovde (http://www.e-novine.com/index.php?news=42488)

A evo zanimljivog dela da vas zainteresuje

...Baraćeva je dodala da su sada uz vlast isti oni savetnici i tajkuni koji su bili i uz Miloševićev režim i koji pokazuju da u Srbiji ”imamo kontinuitet” sa Miloćevićevim vremenom.
“Biznismeni, konsultantske kuće, sve su to bili stubovi i Miloševićevog režima, a njihova moć potiče od prljavog novca iz vremena njegove vladavine”, istakla je Verica Barać.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 20 Decembar, 2010, 10:31:13
Obratite pažnju na "Utisak nedelje" od sinoć. Odgledajte reprizu danas ili ga pogledajte na sajtu kad ga postave. Emisija od 19.12. za sad je još uvek nema, ali postaviće je  http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=907 (http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=907)

Srbijanka je odlično objasnila šta nam se dešava.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 28 Decembar, 2010, 10:59:07
Evo samo dela kolumne, a procitajte celu Ovde (http://www.politika.rs/pogledi/Jovo-Bakic/Nobelova-nagrada-za-mir-i-Hasim-Taci.sr.html) odlicno analizirano.

Постоји, међутим, теорија да „демократије” не ратују, а нарочито не једна против друге, док ауторитарни режими воде освајачке ратове. Ако поредимо Кину и САД, онда то никако није тачно, јер потоња глобална сила готово стално, нарочито после ,,хладног рата”, туче различите непријатеље по свету. Осим тога, ова „демократија” је подржавала различите ауторитарне режиме познате по кршењу људских права; нпр. генералу Пиночеу у Чилеу је помогла да свргне и убије на регуларним изборима изабраног председника Аљендеа. Напослетку, САД и друге бранитељке људских права окупљене у НАТО су тукле Србију коју је предводио уистину окрутни тлачитељ албанског живља и подржавале мафијашко-терористичке структуре ОВК током рата и по његовом завршетку.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 29 Decembar, 2010, 10:15:11
ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Жарко Јокановић

За будућност смо закаснили

Срећна вам Нова година. Биће потребно пуно среће. Без обзира на то да ли ће нам остати стара влада или ћемо имати нове изборе... Без избора...

Сви су потрчали у Европу. Демократе најбрже. Трчећи у Европу, оборили су систем. Систем за гласање на сопственом конгресу. Па су морали то ручно да обаве. Заборављајући да Европа не воли ручно. Само стручно.

Зато ће Деда Милоје из Горобиља морати да постане двострука личност. Јер да би по новом, европском закону, пекао ракију мораће да буде правно лице. И инжењер, приде. А до сада му је законом било дозвољено да буде само деда. Зато, у складу са Законом против дискриминације, ни бабе које праве домаћи пекмез не могу више бити обичне бабе – него правна лица. И инжењери. Што је за бабе природно стање. И то је сасвим логично. Неће наш европски прогрес кочити самоуки сељаци, који не обезбеђују овцама смештај у спаваћој соби. Персирање кравама пре муже биће саставни део политичке коректности, културна политика која ће се из штала прелити и у парламент.

А до тада једино власт нико неће санкционисати. Зато што се судство никада неће реформисати. Једини доказ да су реформисани био би да сами себе ухапсе и правоснажно осуде – како би доказали да је реформа била исправна, стручна и неполитична. Јер шта је друго, ако не стручност, ако се у реизбору унапреди судија, за кога се на Интернету може наћи податак да је имао 73 одсто поништених пресуда. Па још кад тај судија пресуди и да 1. април почиње 25. марта – шта друго него да истински поверујемо да је струка у правосуђу надмоћно победила политику. Тако што је памет нокаутирана.

Том логиком се и бабе и деде имају претворити у правна лица. Само тако ће постати безопасни по режим и ући у режим ПДВ-а. Зато ће баба Добриjа из Буара унуцима са закашњењем мазати џем на палачинке, тек након што умашћене руке обрише о кецељу, не би ли све тањи слој пекмеза прошао кроз регистар касу. А раздрагани унуци ће весело, европски утренирано, фискалним рачуном који им је баба издала за услугу „доручак”, забашурити крчање својих младих, а већ демократски освешћених црева.

За то време, скупштина ће усвојити десетине нових, европских закона. Политичари ће давати изјаве – које ни најљућа деда Милојева ракија не може умекшати: на пример да ће се са Тачијем разговарати, јер је невин док се не докаже супротно. Дакле оно што цео свет зна – да је касапин. Изгледа да је цела Србија постала необавештена, што је доказ да нас је претходни, морални, а успављујуће бескорисни „гигант” српске политичке сцене, темељно заразио.

Зато сам забринут за нашег председника. Не због тога што га боли пета. Него зато што је Тачи изјавио да би за нашу европску будућност њихов сусрет био здрав. Што је дискутабилно са становишта дислоцирања бубрега његовог саговорника. Сигурно је једино да би тај сусрет био профитабилан за Тачијеву мафијашку трговину: јер њему је свеједно да ли отима Косово или бубреге. У сваком случају све што отме – уновчи.

Али, у овим свечаним данима, када се, по ко зна који пут, оптимизмом пелцује нација, чини се да имамо само једну жељу за Деда Мраза. Пошто су нам премијер и „министар за лаж”, већ неколико пута и прошле и ове године, поносно објавили да смо изашли из кризе – преклињемо те Деда Мразе: завежи им нечим уста, пре него што нам радосно објаве како ће нам и следеће године бити боље. Ако у томе успеш, Деда Мразе, без обзира на то да ли си правно лице или не, као што би сваки поштени деда то требало да буде, свака ти част! Биће то најрадоснији догађај који нам Нова година може донети: њихово ћутање!

П. С.

Ако сте поборник реформисаног правосуђа већ сте закаснили да прославите ову нову годину. Јер, ако је наше неподмитљиво, а стручно реформисано судство, утврдило да април почиње 25. марта, онда је Нова година била 26. децембра. Срећан вам повратак у прошлост! За будућност смо закаснили!

Жарко Јокановић
објављено: 29.12.2010.


Izvor: Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Za-buducnost-smo-zakasnili.sr.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 05 Januar, 2011, 20:04:18
Mozda je ovo resenje...

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/821658/Bi%C4%8Devanje+za+dobro+pam%C4%87enje
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 21 Januar, 2011, 11:09:21
ФЕЂА ДИМОВИЋ

Мирис јасмина иза гвоздене завесе

За разлику од јунака бројних „наранџастих” и „плишаних” револуција, учесници „Јасмин револуције” у Тунису нису добили подршку водећих светских сила

Кроз гвоздену завесу „наших” медија поново није процурело довољно правих информација о драматичним догађајима у Тунису. Ово је ко зна који пут да до нас допиру површни извештаји о важним светским дешавањима. На телевизији се може сазнати нешто мало више, нпр. ко је од „звезда” ушао на „Двор”, или какво је мишљење естрадних личности о иницијативи за промену Устава. Ретки, који су гладни информација, још увек имају на располагању Интернет, све док Вашингтон не одлучи да и на њега окачи катанац.

У кратким цртама, народ Туниса се одлучно побунио против двадесеттрогодишње диктатуре председника Зина ел Албидина Бен Алија, коју су обележиле глад, немаштина, незапосленост, али и огромна корупција и богаћење уског владајућег круга. Пламен револуције запалио је 17. децембра сиромашни двадесетшестогодишњи продавац воћа Мухамед Буазија, који се спалио у знак протеста против власти, након што му је полиција запленила робу коју је продавао. Мухамед је имао диплому машинског факултета, али му она није помогла да себи обезбеди живот достојан човекa. Својим самоспаљивањем он је постао симбол борбе народа против тираније, која је добила назив „Јасмин револуција”, будући да је као и биљка јасмин, ова револуција оригинални производ Тунишана, а не семинарски планиран државни удар. За разлику од јунака бројних „наранџастих” и „плишаних” револуција које су се догодиле након пада Берлинског зида, учесници „Јасмин револуције” нису добили подршку водећих светских сила. Јер председник Бен Али је био један од главних савезника САД и ЕУ (нарочито Француске) на подручју Северне Африке. На Западу је често био хваљен због свог секуларизма и наклоњености према либералном капитализму. Администрација САД је сматрала да су афрички лидери, попут Бен Алија, важно оружје у борби против све већег пораста исламског фундаментализма, па су увек били спремни да зажмуре пред свим његовим злочинима. Извештаји Викиликса јасно показују да је амерички амбасадор у Тунису добро знао да је режим Бен Алија тирански и до сржи корумпиран, да су медији потпуно цензурисани, да новинари и опозиционари нестају преко ноћи и да већина народа живи у потпуном сиромаштву. И поред тога, велики „борци” за демократију и људска права нису дигли свој глас због очигледне неправде.

Поводом нереда, у којима је до сада погинуло 78 демонстраната, државни секретар Хилари Клинтон је лицемерно изјавила да САД немају право да заузимају било чији страну, што у преводу значи да неће подржати демократске промене у Тунису. Тешко се може поверовати у искреност ових изјава, иза којих стоји историја интервенција и мешања у политичке прилике других држава, потпиривање грађанских ратова и револуција, подржавање војних хунти и бројних опресивних режима. Где је била та „неутралност” када су војне хунте у Јужној Америци киднаповале, мучиле и убијале на хиљаде својих неистомишљеника, по рецепту који су добили од ЦИА? Зашто је подршку могао да добије један Сухарто или Пол Пот, који су иза себе оставили стотине хиљада лешева? Ту ,,неутралност” смо ми добро осетили на својој кожи 1999! Чињеница је да сваки интервенционизам и политика забадања носа у туђе двориште управо доприноси јачању милитантних групација, као реакција на спољне притиске. Стално ширење страха од глобалног тероризма не може бити оправдање да једна нација живи у беди и безнађу.

Остаје да сачекамо епилог „Јасмин револуције”, са надом да и она, као и многе пре ње, неће бити изневерена. Тешко да ће владари света дозволити да један афрички народ самостално одлучује о својој судбини. Исти инструменти који су онемогућили Манделу да свој народ избави из сиромаштва вероватно ће поново бити примењени. За пропаст Манделиног сна било је довољно да режим апартхејда задржи у влади место министра финансија и уз помоћ ММФ-а опструише економске промене. У Тунису је управо ситуација да ће стари режим у новој прелазној влади покушати да задржи портфеље унутрашњих и спољних послова, одбране и финансија.Много је важније, међутим, то да се људи полако буде из апатичног зимског сна и шаљу поруку да више не желе да живе као робови. Талас „Јасмин револуције” брзо се шири на још неке афричке државе. У глобалном свету проблеми су постали универзални, тако да више нико не може да нас убеди да се Грци, Шпанци, Португалци буне само зато што су лењи, Енглези, Ирци, Бугари и Румуни зато што су неспособни... Обични људи целог света полако постају свесни да су таоци малог процента моћника. У Србији се вести о протестима у свету редовно спинују, како би народ био што дуже анестезиран. Код нас још пролази прича о ЕУ – елдораду, где на сваком ћошку расту печене шеве. Откривање истине разбило би и мит о томе како САД и ЕУ подржавају само демократске и напредне режиме. У том случају, неко би се већ запитао зашто ова власт заслужује толику подршку са Запада.

члан групе ,,Београдски синдикат”

Феђа Димовић
објављено: 21.01.2011.


Izvor: ПОЛИТИКА (http://www.politika.rs/pogledi/Fedja-Dimovic/Miris-jasmina-iza-gvozdene-zavese.sr.html)
Title: Hleb postao luksuz
Post by: AlexTheGreat on 27 Februar, 2011, 10:40:37
Hleb postao luksuz

D. MARINKOVIĆ | 26. februar 2011. 21:13

Standardni beli hleb ponegde dostigao cenu od 60 i više dinara, što je rekord u poslednjih deset godina. Povećanje od 25 odsto je šok za istanjene novčanike


VEKNA belog hleba dostigla je najvišu cenu u poslednjih deset godina. Velike industrijske pekare mese, od ove nedelje, veknu od 500 grama, brašno tipa T-500, za 55 dinara. To je povećanje od 25 odsto i, naravno, novi šok za istanjene novčanike potrošača. Neki privatni pekari su, već ranije, formirali cenu ove vrste hleba na 60, pa i više dinara.

- Treba imati u vidu da cena hleba prati kretanje cena brašna, odnosno pšenice, na tržištu - kaže Zdravko Šajatović, pomoćnik dorektora novosadske „Žitovojvodine“. - Skupa pšenica nije rezultat špekulacija na domaćem tržištu, nego je realni odraz stanja na svetskom tržištu.

I ekonomisti ukazuju da je najnovije poskupljenje hleba posledica rasta cena pšenice, koja se, trenutno, uglavnom prodaje po 32 dinara za kilogram sa PDV, ali i energenata, gasa i dizela. Upozoravaju i da se na berzi već nudi pšenica po 33,4 dinara.

Kada se uporedimo sa regionom, cene hleba u Srbiji su i dalje niže nego u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Neznatno jeftiniji hleb u odnosu na Srbiju jedu samo građani Makedonije.

- Možda je trenutna situacija sa visokom cenom hleba prilika da neko upita najodgovornije u ovoj državi zašto Robne rezerve Srbije nemaju na zalihama 250.000 tona pšenice, što odgovara dvoipomesečnoj potrošnji pšenice u Srbiji - ističe Šajatović. - Recimo, svetske zalihe pšenice iznose oko 170 miliona tona, što takođe odgovara dvoipomesečnoj svetskoj potrošnji.

Da su Robne rezerve Srbije u vreme žetve roda 2010. kupile oko 250.000 tona pšenice po 13 dinara za kilogram, što je u to vreme bila realna cena, bi bile osposobljene da intervenišu na domaćem tržištu pšenice preko Produktne berze u Novom Sadu. Mesečno bi mogle da puste nekoliko desetina hiljada tona pšenice po nižoj ceni od one koja se sada traži. Tako bi „smirivale“ tržište, a istovremeno i „zaradile“ na razlici.

SOCIJALNA KARTA
Danas je u Srbiji hrana jeftina za bogate, a sve nedostupnija za milionsku armiju siromašnih. Srbija nije za najsiromašnije građane, a ima ih oko milion, uvela „socijalnu kartu“ i obezbedila za njih budžetska sredstva, kao što su to davno uradile SAD, najbogatija država na svetu. Da jeste, sada bi najsiromašniji mogli bar duplo jeftinije da dobiju osnovne životne namirnice - hleb, mleko, ulje i šećer.


Izvor: Novosti (http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:320843-Hleb-postao-luksuz)

Osvrnuo bih se na ovu socijalnu kartu na kraju teksta podebljanu i podvučenu. Čak su i SAD uvele tu "socijalnu kartu" i vode računa o najsiromašnijim građanima, i to kao zemlja gde je pominjanje bilo čega "socijalnog" nešto gore od bilo kakvih prirodnih nepogoda ili ne znam ni ja čega...
Ova naša vlada je 2008. godine najavljivana kao socijalna (odnosno vlada koja će veliku pažnju posvetiti najsiromašnijima i rešavanju njihovih problema), međutim za dve i po godine koliko postoji, najsiromašnije građane je mogla da zadesi samo još teža situacija i poskupljenja osnovnih životnih namirnica.
Title: ?????????? ????
Post by: AlexTheGreat on 09 Mart, 2011, 10:40:44
ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Раша Попов

Филозофија беде

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/169731/i/1/popov-rasa.jpg)


Cећам се да је код нас у Банату месо трошено самo двапут недељно. Криза је улепшани израз за обележавање растуће беде. Током кризе количина новца с којом становништво може да купи средства за живот рапидно се смањује. То му дође као нека освета за године које су кризи претходиле. Тада су се банкарско -шпекулантски кругови разбацивали новцем. Вратоломна авантура необуздане потрошње доведе до изненадног слома. Мене су од дечаштва прогониле слике богаташа који су преко ноћи осиромашили, банкротирали. Они су се у мајци свих криза, силесији над силесијама, махом бацали под точкове подземне железнице. То је жалосна филозофија кризе.

Али то је тек површински слој овог друштвено-привредног феномена. Филозофија кризе се катаклизмичком брзином претвара у свеопшту филозофију беде. Све више је људи који што је ближи дан исплата надница, пензија и плата горко узвикују: „Пред сваку следећу исплату пара, ја сам банкрот!” Осиромашују стотине хиљада људи. Верујемо да је њима лакше да поднесу проклету редукцију доступних добара. Њих не гони клетва која виси над свим богаташима: „Дабогда имао па немао!” Здрав разум их је учио да у часовима оскудице ваља „стезати каиш”. Упркос томе, у време владавине филозофије беде, људи се невољно одричу потрошње на коју су навикли. Скврчавање количина добара свима пада тешко. Па се каиш стеже у паници и на болестан начин. Пацијенти се одричу лекова!

Кад су мене једном у поноћ довели у болницу, пита ме строга докторка. „Узимате ли средства за обарање притиска?” „Не. Мени је то прописано пре две деценије али ја сам за време оне беде деведесет и треће престао да купујем лекове. Навикао сам да живим без њих, и ево већ осам година не гутам пилуле...” Наљути се докторка на медицинског неписмењаковића, и оде мојој жени, чујем, пита је: „Шта је, забога оном човеку?” „Како шта је?” „Осам година не узима лекове против високог притиска! Наравно да га је ударило...”

Кад смо једном у животу стезали каиш, смањили смо количине меса: двапут недељно. Али сећам се да је код нас у Банату месо трошено самo двапут недељно и то у оквиру традиционално увреженог начина исхране. Средом смо јели тесто с кромпиром и луком („гренадир марш”), а петком обавезни пасуљ без меса. Бар двапут недељно јели смо „лажни паприкаш” (без меса али са листовима лорбера). Али колико је људи којима је и лажни паприкаш луксуз!? То се баш данас морамо сви питати.

То су вечита поглавља филозофије беде. Међутим, у животу ствари се одвијају на уврнут, рекао бих лукав начин. Нe трошимо ми људи према насушним потребама! Тржиште, то божанство модерних времена, одевено је у јаркошарене боје. Не троши се само кад си жедан и гладан, троши се и кад хоћеш да се направиш важан. Економиста Веблен, пре више од сто година је открио такозвани сноб ефекат. Кад се отвори нов скуп ресторан, људи жељни друштвеног успона навале у њега. Убрзо се њиме засите, па наваљују у неки још новији, још ексклузивнији. И тако у недоглед. Наравно, ако трошиш да би се истакао, да би се направио важан, ти онда нећеш стезати каиш онако како ти филозофија беде налаже. Стегнеш каиш за једну рупицу, па онда, држ’ не дај, видиш луксузна кола или елитни провод и одећу, па каиш попустиш за две рупице. Беда ти запрети још јаче. Платежно си поткопан! Али си зато важан.

Људи који су изнад црвене црте богатства, могу и усред кризе да одрже свој снобизам. Они ће куповином ради социјалног истицања остати још платежно чврсти. Моћи ће и да се кицоше и да потцењују озбиљност кризе.

То води заоштравању друштвених односа.

Раша Попов
објављено: 08.03.2011.

Izvor: ПОЛИТИКА (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Filozofija-bede.sr.html)
Title: Miodrag Stojkovi?: Ima nade dok se ?ujemo
Post by: AlexTheGreat on 13 Mart, 2011, 09:40:32
Miodrag Stojković: Ima nade dok se čujemo

Daliborka MILJKOVIĆ | 12. mart 2011. 20:58

Dr Stojković o rađanju, jugu Srbije, kako ništa ne učimo iz istorije i gde se krije šansa: Za bolje sutra naše zemlje dve stvari su apsolutno ključne - natalitet i posao.

(http://novosti.rs/upload/thumbs/images/2011/03/1203/dr-stojkovic_310x186.jpg)

Ne treba biti pesimista, u Srbiji još uvek postoji dovoljno ljudi koji umeju da prepoznaju šta je za nju dobro. Očuvano je zdravo jezgro, imamo „kritičnu masu“ koja uskoči uvek kad je neophodno i osvajamo „prva mesta“ kad već izgubimo nadu. Zato i nema nikakvih osnova za neverovanje u sebe i sopstvene snage.

Ovo su reči su prof. dr Miodraga Stojkovića, svetski poznatog genetičara, kome su Britanci dozvolili da se na njihov račun upiše kao „prvi u Evropi“ koji je klonirao ljudski embrion u naučne svrhe, Špance je osvojio kada im je pokazao kako se pravi „veštačka krv“, a Amerikanci su mu poverili da bude glavni urednik najuticajnijeg medicinskog časopisa iz oblasti matičnih ćelija „Stem cel“.

Tri godine je prošlo kako je svoj rad preselio u Srbiju, na jug, u Leskovac.

- Nisam se pokajao. Program vantelesne oplodnje se razvio, kreće i veliki naučni projekat u Kragujevcu, gde će se raditi sa svim tipovima matičnih ćelija, tako da blede početne sumnje da li će sve biti u redu. Tu i tamo javi se nečija zavist, ali to su boginje, dečija bolest. Znam da mnogima nije bilo logično što sam se vratio u rodni grad, ali bespomoćan sam ako je pojedincima teško da shvate zašto neko hoće da dođe kući.

* Verovatno polaze od toga da jug Srbije daleko ekonomski zaostaje čak i za ostatkom republike, a vi ste otišli baš tamo...

- Pre dolaska u Leskovac ja i moja ekipa znali smo da bismo u Beogradu imali tri puta veću bolnicu i daleko više posla. Ali, baš Leskovcu je bio potreban ovakav objekat. I mladima na jugu treba otvoriti perspektivu i šansu...

* I ima li nade za jug Srbije?

- Pada mi na pamet čuvena replika iz partizanskog filma: „Dok god čujete pucnje sa Ljubinog groba...“, mislim da je „Sutjeska“ u pitanju. Ima nade dok se čuje „pucnjava“. A čujemo se, radi se, živi, bori...

* Šta vas posebno brine?

- Što ništa ne učimo iz istorije ili, ako hoćete, istorija nas ničemu nije naučila. Probleme sa Kosovom imamo zbog toga što je tamo većinsko stanovništvo albansko. Ako dozvolimo da se jug Srbije isprazni, odumre, onda je logično šta sledi. Ne treba uopšte da se pitamo šta nas čeka.

* Može li „crni scenario“ da se spreči?

- Može, dve stvari su ključne - natalitet i posao. Prevedeno, budućnost za mlade.

* Na biroima za zapošljavanje je 45.000 ljudi sa fakultetskim diplomama? Treba li smanjiti „produkciju“ visokoškolskih kadrova? Ili drugačije organizovati univerzitetsko obrazovanje?

- Treba nam ciljano obrazovanje, ne stihijsko. Dok je u nekim oblastima hiperprodukcija kadrova, u Vranju nema diplomiranih farmaceuta. A u Srbiji ne možete da nađete biohemičara.

* Kriza u Srbiji ne ustupa. Osećate li je u vašem poslu? Uočavate li siromaštvo oko sebe?

- Teško je ne videti ga. Sve može da se kupi, ali nema čime. Mladi bez posla, stari sa nedostojnim penzijama. Siromaštvo se oseća i u poslu kojim se ja bavim - u vantelesnoj oplodnji. Država nema para da pomaže, a čak 15 odsto bračne populacije ima potrebu za ovim tretmanom. Čuo sam od parova nebrojeno puta priče kako su godinama štedeli, odricali se svega samo da bi prikupili novac da dobiju potomstvo. Neki su odlagali čekajući „bolja vremena“, a onda im je istekao biološki sat... U drugim zemljama država plaća šest pokušaja (Slovenija) ili dok ne uspe (Izrael) ovakva oplodnja, ali mi smo daleko od toga.

* Ko može da otvori perspektivu - svako sam sebi, političari, država, neka šira grupacija, EU?

- Potrebno je samo da svako radi posao koji najbolje zna. Političari služe da to omoguće. A EU treba da nam pomogne da nađemo taj put. Imaju odgovornost prema nama jer su i oni svojom politikom doprineli da budemo tu gde smo.

* Da li biste ušli u politiku?

- Ne bavim se politikom jer nemam vremena, ali pratim šta se dešava. Iskreno, pristao bih da uđem u politiku samo ako bih imao slobodu da sprovedem ono što mislim da treba. Konkretno, što se tiče nauke i obrazovanja: samo onaj ko redovno objavljuje ozbiljne naučne radove može da se kvalifikuje za zvanje univerzitetskog profesora. Neko ko pet godina ništa nije objavio i čiji rad nije verifikovan kroz projekte koji mogu da donesu dodatna finansijska i naučna sredstva, ne treba da bude promovisan u zvanje profesora.

* Spadate u deo društva koji se naziva inteligencija. Ona je kod nas gotovo napadno nezainteresovana da javno razmatra goruće probleme. Ćuti, „gleda svoja posla“...

- Razumem to. Pametan čovek pokuša jednom nešto da kaže, pokuša i drugi put, a ako i tada niko ne obrati pažnju na njegove reči - odustaje. Govorim to i iz ličnog iskustva.

* Ko onda treba uporno, stalno, da ukazuje na katastrofalno stanje sa prirodnim priraštajem u Srbiji? I ko da ponudi rešenje?

- Zakonom treba uvesti obavezne, redovne preglede mladih ljudi. Onda bi na vreme znali šta im je činiti i ne bi čekali da prođu godine i dođu u situaciju kada ni nauka, ni medicina ne mogu da im pomognu. Mora se i mnogo više raditi na edukaciji. Jedna smo od malo evropskih zemalja gde mladi i dalje misle da je abortus najbolji i najjeftiniji način kontracepcije.

* Posvetili ste život stvaranju novog života. Pitate li se katkad u kakav život ulaze deca čiji ste vi „otac“?

- Ja sam samo neko ko voli svoj posao i koristi specijalnu granu medicine da pomogne bračnim parovima koji iz medicinskih razloga ne mogu da dođu do potomstva. Budućnosti nema ako nema dece. A i bez obzira koliko sadašnjost izgleda crno, samo deca mogu da je ulepšaju.


SAN POSTAJE JAVA

* Pre nekoliko dana potpisan je protokol o izgradnji Centra za matične ćelije u Kragujevcu. Trebalo bi da počne da radi sredinom sledeće godine...


- Jeste, potpisan je ugovor za opremanje i izgradnju novog centra u vrednosti blizu 5,2 miliona evra. Odobren je i projekt koji ima za cilj da se intenzivnije radi sa svim tipovima matičnih ćelija, kao i da se one što pre dovedu iz laboratorije do bolesnika. Mene posebno raduje što će tu naći posao, a nadam se i sebe u njemu, veliki broj mladih ljudi koji će imati moderne uslove da se bave istraživanjima sa ciljem da se nekim bolestima stane na put.

* Bez stvaranja lažne nade, šta će tačno moći da se leči primenom matičnih ćelija?

- Naravno da matične ćelije nisu rešenje za veliki broj bolesti, ali njihova primena je sve veća. Trenutno u svetu postoji više od 2.000 studija u poodmakloj fazi ispitivanja i primene matičnih ćelija. Želja mog tima je da nastavimo ono što smo radili u inostranstvu, a to je povreda kičmene moždine. U Kragujevcu će biti centar nacionalnog značaja sa internacionalnim gostima i saradnicima, koji su već spremni da se uključe u projekte kao što su bolesti oka, srčanog mišićnog tkiva ili neke neurodegenerativne.

* Raduje vas taj projekt?

- Jedva čekam da krene izgradnja i opremanje centra, jer će onda još jedan san da mi se ostvari. A ljudi žive od snova i za snove, inače ne bismo bili tu gde smo. Poznato je, san o letenju stariji je od svake letelice.

Quote
ZAVIST U GENETSKOM KODU

* Pomenuli ste zavist koja vas povremeno „ošine“. Da li je odbojnost prema uspešnima naša karakterna crta ili ste je primetili i u svetu?

- Ima je, naravno, i u svetu, ali nije toliko izražena. Razlozi su pre vezani za razlike u mentalitetu. Mi Srbi, kao i svi južnjaci, emotivni smo, lako se posvađamo, prebrzo sudimo drugima...
To nam je kao genetski kod. Nekada i pomaže. Ja sam u vreme najgore medijske kampanje protiv nas radio sa pripadnicima naroda koji su učestvovali u satanizaciji Srbije. Nije me to deprimiralo, više je delovalo stimulativno, po principu - „da vidite od koje drvo se prave kašike“. Niko mi nikada nije ništa direktno prebacivao, ali ako bih u nekoj situaciji odreagovao malo žešće bilo je dobacivanja: „Ma pusti ga, on je Srbin, Balkanac“.

SIROVINE

* Mislilo se da će 21. vek biti mirniji nego prethodni. Sada se pojavljuju teorije da će biti krvaviji. Kojem „proročanstvu“ ste bliži?

- Odgovor je sa izbora za Mis univerzuma: „Mir u svetu!“. Pošto toga neće biti, ostaje mi samo da konstatujem da će rata uvek biti jer je on u ljudskoj prirodi. Ne treba da budemo mnogo upućeni da bismo shvatili da se moderni ratovi vode daleko od mesta gde su planirani. Čitaj - zbog sirovina.

Izvor: Novosti (http://novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:322642-Miodrag-Stojkovic-Ima-nade-dok-se-cujemo)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 20 Mart, 2011, 08:41:16
Izgrebana serpa (http://www.politika.rs/pogledi/Boshko-Jakshic/Izgrebana-serpa.sr)



Godine opasne skupoce (http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-hrana-srpska-nafta/Godine-opasne-skupoce.sr)
Title: U Srbiji nema levice
Post by: AlexTheGreat on 31 Mart, 2011, 11:47:55
SRBIJA | 31.03.2011.

U Srbiji nema levice

(http://www.dw-world.de/image/0,,5354546_1,00.jpg)
Postoji levica kao intelektualni stav pojedinca,
ali levica kao organizovana snaga ne postoji


Profitabilno je formirati partiju prave levice u Srbiji koja bi se pozabavila egzistencijalnim problemima građana. Međutim, bavljenje tim problemima očigledno se smatra političkim kulukom na koji zasad niko ne pristaje.

Na političkoj sceni Srbije nema ozbiljne i iskrene levičarske partije, koja bi se na suštinski način bavila nagomilanim socijalnim i egzistencijalnim problemima građana, a ta činjenica dodatno produbljuje probleme u zemlji. To smatra i glavni urednik lista „Republika“ Zlatoje Martinov.
 
„Levice kao organizovane snage u Srbiji nema. Postoji levica kao intelektualni stav pojedinca, ali levica kao organizovana snaga ne postoji. One partije koje sebe smatraju levičarskim to nisu po svom programu, a ni po svom delovanju“, kaže Martinov.
 
Lažna levica
 
S njim se slaže i politikolog Duško Radosavljević. „Ima nekoliko socijaldemokratskih partija u Srbiji koje su to ime - pa čak i učešće - u Socijalističkoj internacionali uzele više zbog mode, ili zbog trenutno dobre prođe na političkom tržištu, ili zbog međunarodnih kontakata i međunarodne pomoći“, kaže Radosavljević.
 
Bavljenje konkretnim, takozvanim malim životnim problemima građana u Srbiji, političke partije jednostavno izbegavaju, smatra politikolog Radosavljević. „Velika većina tih ljudi koji se bave politikom ne želi da rešava te male, konkretne, životne probleme građana. Pogledajte, vodeće partije u Srbiji se ne tuku ni za mesto socijalnog staranja, ni za zdravstvo, ni za obrazovanje. I onda dolazite u situaciju da je lepše pričati o nekim vanvremenskim pitanjima, o pitanju Kosova, o spoljnim poslovima... Sve su to neka pitanja koja su naravno legitimna, ali to jednostavno nisu pitanja za koja jedan normalan, prosečan čovek u Srbiji može da se uhvati“, ukazuje Radosavljević.
 
Nema ni sindikata
 
Glavni urednik „Republike“ Zlatoje Martinov smatra da su radnička prava u Srbiji potpuno derogirana. „Mi smo derogirali sve te tekovine i vratili smo se unazad. Naši radnici su potpuno obespravljeni i ponašamo se kao u onoj fazi prvobitne akumulacije kapitala. I to je nešto što je užasno“, ocenjuje Martinov.
 
Sem levo orijentisanih političkih partija, Srbiji nedostaju i pravi sindikati, smatra Duško Radosavljević. „Ti sindikati su toliko loši da im niko ne veruje. Partije ih ne uzimaju za ozbiljno, bilo u vlasti bilo u opoziciji i to je jedna od velikih slabosti, zbog koje ne postoji jaka levica. Jer nema jake levice bez sindikata koji levici isporučuje svoje probleme, odnosno probleme svoga članstva“, podseća Radosavljević.
 
Ipak, smatraju naši sagovornici, u zemlji siromaštva, koje traje već 20 godina, politički je profitabilno formirati partiju istinske levice koja bi se pozabavila egzistencijalnim problemima građana. S druge strane, smatraju oni, bavljenje takvim problemima očigledno se smatra političkim kulukom, na koji zasad niko ne želi da pristane.
 
Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Izvor: DW-world (http://www.dw-world.de/dw/article/0,,14957625,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 11 April, 2011, 10:03:15
http://www.youtube.com/v/UVFIcHtnzpw?fs=1&hl=en_US&rel=0
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 11 April, 2011, 11:18:52
E, g-dine Ziko, jedino u cemu gresite je kad kazete da "ovi numedu da rade"...

Umedu, ... umedu oni, al Vam nisu isti ciljevi i prioriteti ... sm169

A mi cemo dobiti TRAMVAJ !!!

http://www.vranjske.co.rs/2011-04-07/%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%83.html
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 11 April, 2011, 17:00:03
Ja ne znam, kad ovi političari daju obećanja da li misle da je narod baš tolko glup? Ej tramvaj   ???   funnysm Svašta... Pa autobuse ne mož se napuni ni dva polaska, a on će prai tramvajsku liniju koji je kapacitivniji prevoz od autobuskog - a ljudi nigde... tj. sve manje i manje. Infrastruktura i vozila kolko koštaju da ne pišem uopšte...

Da su bar malo realniji kad izgovaraju svašta...
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 12 April, 2011, 09:50:24
Akcija Pokreta za slobodu

Nisam Milan Beko

(http://www.e-novine.com/thumbnail.php?file=photo/ekonomija/berze/bane-razno20/Beko_u_h_691064568.jpg&size=headline_large&scale_by=width)
Predvodnik kaste privilegovanih: Milan Beko                                                   Photo: Novosti

Povodom nedavnog pisma koje je Milan Beko poslao Mirku Cvetkoviću i brzine kojom je Tadićev prvi ministar reagovao na taj podnesak, Pokret za slobodu je pozvao građane Srbje da toj organizaciji dostave svoja dosadašnja obraćanja premijeru na koja im nikada nije odgovorio

“Miloševićev ministar i Tadićev biznismen Milan Beko obratio se nedavno predsedniku Vlade pismom u kojem traži zaštitu od Saveta za borbu protiv korupcije, koji je do sada u nekoliko svojih izveštaja Vladi i obraćanja javnosti izneo činjenice koje ukazuju da je Milan Beko ono što čitava Srbija zna da jeste, a što nam je bez pravosnažne sudske presude po Zakonu o javnom informisanju zabranjeno reći“, navodi se u uvodnom delu saopštenja Pokreta.
Ta organizacija dalje upozorava da je kontroverzni tajkun „u stanju uračunljivosti, svestan značaja svoga dela i želeći njegovo izvršenje, već unesrećio stotine hiljada ljudi i da se na tome neće zaustaviti“.
"Premijer je pismo građanina Beka prosledio Savetu za borbu protiv korupcije na izjašnjenje, kako bi pripremio odgovor podnosiocu predstavke. Ovo, naravno, samo po sebi ne bi bilo naročito sporno u slučaju da je svako ko se ikada obratio predsedniku Vlade zbog nepravde koju mu nanose državni organi imao jednak tretman kao i građanin Beko", stoji u saopštenju.
Zbog toga je Pokret za slobodu pozvao građane da toj organizaciji dostave svoja ranija obraćanja predsedniku Vlade na koja im nikada nije odgovoreno, ili su dobili samo šturu informaciju da je njihpv predmet prosleđen na nadležno mesto.
"Vaše predstavke će bez ikakve selekcije biti okačene na našem sajtu. U obzir, naravno, dolaze i dopisi koje ste slali i drugim premijerima, bez razlike da li su sa Milanom Bekom bili u poslovnoj, ili političkoj vezi“, navodi se u pozivu Pokreta za slobodu.
Organizacija je građane zamolila da svoja obraćanja premijerima dostave na mail adresu nisammilanbeko@pokret.net, sa naslovom "Ja koji po milosti božjoj nisam Milan Beko".

Izvor: E-novine (http://www.e-novine.com/index.php?news=46521)
Title: ?????? ?????, ? ???? ???? ??????? ????????
Post by: AlexTheGreat on 13 April, 2011, 10:24:48
Гасимо своје, а ничу туђе фабрике трактора

Из буџетских средстава грађана Србије, бесповратним средствима помаже се продаја машина страних произвођача.

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/173784/i/1/traktori-foto-A-VASILJEVICH.jpg)


...

Кулминација незадовољства Слободана Петровића, генералног директора ИМТ-а, уследила је после уласка на српско тржиште „Беларуса”, са подршком Војвођанске развојне банке од два милиона евра и финансирања са 1.300 евра по новозапосленом раднику.

– Није ми јасно зашто се из буџетских средстава, који пуне сви грађани Србије, бесповратним средствима помаже подизање погона страних произвођача – указује Петровић подсећајући да са једне стране, ИМТ и ИМР имају помоћ државе, у виду субвенционисања цене њихових трактора. Али, са друге стране, неки други органи у истој држави, директно помажу конкуренцији.

...

Према подацима Петровића, више од 90 одсто свих подстицајних средстава према уредби Министарства пољопривреде отишло је страним компанијама, чиме је забележен својеврсни апсурд – да су они заправо финансирани из буџета Србије.  
...

Ceo tekst: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gasimo-svoje-a-nicu-tudje-fabrike-traktora.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Gasimo-svoje-a-nicu-tudje-fabrike-traktora.sr.html)

Quote
Evo i komentara sa sajta

Nezadovoljni Milutin | 13/04/2011 08:14

Stvarno nema smisla da se proizvodnja nasih traktora gasi a tudjih podrzava. Korisnici traktora za IMT imaju delova i znanja za njihovo koriscenje a za strane to nemaju. Zar je toliko bitno tih 37 hektara zamlje na Novom Beogradu za stanove? Zar ce cela Srbija u Novi Beograd. Celu industriju nam namenski unistavaju da bi oni usli na nase trziste
Title: Vratite nam jagnje?e brigade
Post by: AlexTheGreat on 20 Maj, 2011, 09:54:35
BEOGRAD 19. 05. 2011
PRESS
KOMENTAR DANA -MILAN GRUJIĆ


Vratite nam jagnjeće brigade

Izgradnja tri najskuplja vojna objekta u Jugoslaviji, luke Lora u Splitu, Titovog atomskog skloništa u planini Prednja kod Konjica i čuvenog bihaćkog podzemnog aerodroma, koštala je bivšu državu skoro 18 milijardi dolara!

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/4/18/139314/GRUJIC.jpg)

Ta prokužena SFRJ je prema procenama nekih istraživača potrošila neverovatnih 90 milijardi dolara na četrdesetak objekata strateške namene! Hoćete brojevima - 90.000.000.000 dolara. Nekih 80 puta više nego što je Srbiji ponuđeno za 51 odsto „Telekoma".
Sad verovatno mislite da ću ostatak teksta da optužujem vođstvo nekadašnje države za rasipništvo. Ne, hvaliću ih za neverovatno dobro organizovan ekonomski sistem koji je uspeo da napravi tolike pare. A kako odmah ne bi skočili netalentovani kritičari društvene i državne svojine i plaćeni pobornici liberalnog kapitalizma, valja podsetiti da je SFRJ svoj životni vek završila sa spoljnim dugom od oko 20 milijardi dolara, što će reći da je ogroman deo svega što je napravljeno finansirano sopstvenim parama! A pomenuli smo samo strateške vojne objekte, šta je sa kompletnom industrijom, tolikim putevima, prugama, mostovima, hotelima duž Jadrana...
Zaključak nije teško izvesti. U poređenju sa današnjom jadnom srpskom privredom, efikasnost ondašnje ekonomije bila je kolosalna! Sve još više dobija na težini ako se zna da je ostvareno u komunističkom režimu, koji svojim građanima nije garantovao neke osnovne slobode, pa se s pravom postavlja pitanje - kako je moguće da su ljudi u ovoj zemlji pre tridesetak godina bili toliko organizovaniji i pametniji od nas danas?
A stvar je relativno prosta - ondašnja država napravila je bar po jednu fabriku za sve proizvode koji su građanima bili potrebni i strogo kontrolisala uvoz. I to je sve. Rezultat su bili ogromna proizvodnja i izbalansiran spoljnotrgovinski bilans. Nije, doduše, u prodavnicama bilo popularne zapadne uvozne robe, ali je standard građana bio neuporediv.
Danas bi naravno bilo potpuno deplasirano zabranjivati uvoz bilo čega, ali bi skoro isti posao napravile pametna carinska i poreska politika, uz bilateralne sporazume o uvozno-izvoznim kvotama. Jer, insistiranje Zapada, koje mi bespogovorno potpisujemo, da Srbija potpuno otvori svoje granice za svu njihovu robu, a sve u uslovima njihove apsolutne tehnološke superiornosti, ima svoje pravo ime - ekonomsko porobljavanje.

MILAN GRUJIĆ

Izvor: Pressonline (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/161667/Vratite+nam+jagnje%C4%87e+brigade.html)


Ko hoće može klikom na link iz izvora da pročita i komentare čitalaca. Ima dosta interesantnih. Evo jednog

U SFRJ od 100 miliona za puteve išlo je svih sto. Kod Slobe od sto miliona 30 u privatne džepove 70 za puteve danas od sto miliona
70 ide u privatne džepove a 30 u puteve, to je obrazac u svim oblastima. Može li se tako zemlja graditi?


I evo još jedne jako dobre kolumne iz politike od Raše Popova da ne kopiram celo tekst ostaviću link ko hoće nek pročita:
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Marginalni-ljudi.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Marginalni-ljudi.sr.html)
Title: ???? ?????, ?????? ? ??
Post by: AlexTheGreat on 04 Jun, 2011, 14:22:17
КУЛТУРНИ ДОДАТАК

МЕРА ЗА МЕРУ
Моја црква, цунами и ја


(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/179596/i/1/am.jpg)

Од када знам за себе, више од пола века, на нашу славу Светог Николу долазио нам је свештеник да пресече колач. Било их је разних, али ово што сам последњи пут видео је било фарса. Та појава која као брзи воз пробрбља молитве, онда седне и као нафедер навијен издекламује своје глупости намењене пастви коју очигледно види као дебиле, затим постави нека питања, а онда уопште не чује нити га занима одговор, да би се затим хитно дигао, узео свој хонорар и одмаглио; дакле та особа у црном заиста пре личи на пореског извршитеља него на свештеника. Више га не зовем, уздам се да смо небесима сасвим довољни ми укућани, окупљени око жита и свеће. 

 Наш патријарх Иринеј је недавно два пута поновио да је узрок катастрофа и земљотреса у Јапану и Краљеву то што смо грешни. Нису овакве мудрости оригиналне. Пет Робертсон, најпознатији амерички ТВ проповедник, редовно се јавља: Хаићани су заслужили земљотрес јер су пре неколико векова склопили пакт са ђаволом да би се ослободили од Француске. Да нема хомосексуалаца не би било ни торнада, а рушење кула у Њујорку је казна за секуларизацију америчког друштва. Срчани удар Аријела Шарона је, по њему, божја казна за предају неких територија Палестинцима, а и Јицак Рабин је умро због истог греха. Њему терцира у свему један други евангелиста Џери Фолвел (рођен у Линчбургу) који поручује: „Синдикати треба да студирају Библију уместо што траже паре. Када се обоже, радници ће боље да раде.“

Ја сам веровао да ће се неко подсмехнути нашим вуду-верзијама, али реакције нема. Ипак се надам да сеизмолози неће дићи руке од изучавања тектонских плоча.

Такође, Његова светост апелује да се цркви врате имања, а народу слобода. Слобода? Стварно не могу да докучим дубину ове мисли. Да се вратим на овоземаљске ливаде.

Када путујете по Србији, заиста видите много знакова пропадања, запуштене земље. Једино што ниче јесу нове цркве. Усред муке и сиротиње цркве цветају. Зар црквеним оцима не изгледа да ту нешто није у реду, да има важнијих ствари од тога ко ће где да буде владика. Неће ваљда бити потребно да им ја, лаик, цитирам свете књиге.

Може ли црква нешто да пружи народу у невољи? Ако већ не граде нити држе болнице, као што је Свети Сава радио, где су бар наше монахиње по болницама да помогну најболнијима, као што су то некада радиле католичке часне сестре? Шта је са црквеним народним кухињама; зар црква заиста не осећа да је њена, пре свега њена, дужност да помогне да се прехране гладни. Где су верници који под окриљем цркве обилазе усамљене, старе, несрећне, дрогиране? Коме од нас пада на памет да се у личној невољи обратимо свештенику за савет? Овaквим делима се мери овоземаљска улога и доброчинство,а не имовинским трансакцијама..

Уопште не видим шта ће им та имања. Њима одлично иде. Узимају, а ништа не дају. Ослобођени пореза, возе лепа кола, адаптирају станове, па нису задовољни, па их опет адаптирају. Имају тарифе, али никоме не признају право да се меша у њихове финансије. Граде позлаћене, неподношљиво кичерске дворе, и правдају се да то раде како се не би постидели ако (не дај боже) неки значајан гост сврати у Бијељину. Сетио сам се тог владике ових дана када чујем да ова млада госпођа која је трошила паре из фондације за рак на суду тврди како је морала да купује хаљине да би изгледала како треба, пред онима које пељеши. Врх, брате. Уствари, два врха, брате!

Ипак има разлике, млада дама је на суду, а владици и даље љубе руке.

Кад већ неће народу ништа да поклоне–боље рећи да врате–имам предлог за државу. Продајте нека од тих имања, направите велику болницу, позовите их да окаде (платите по тарифи), паим вратите ту имовину. Волео бих да чујем аргументе против ове идеје, не глембајевске, одвјетничко-јуридичке, већ душевне, мисионарске, милосрдне, како већ цркви приличи.

Пре седам година, у време док је патријарх Павле био још довољно здрав, припремио сам сценарио за серију о њему. Наслов је био његов: ИЛИ КАО ЉУДИ, ИЛИ ДА НАС НЕМА. Прочитао сам све што се о њему могло пронаћи, разговарао са многим сведоцима, пронашао продуцента (РТС) и добио писмено мали крстић са речју „Павле“, његов благослов. То ми је много значило, јер сам знао колико не воли да га истичу. Серија није остварена. Знате зашто? Зато што је Патријаршија учинила све да то онемогући. Ја сам упоран човек, али сам дигао руке; било је немогуће.

Само један детаљ који говори све: тражећи његове књиге, тражио сам и у Патријаршијској библиотеци. Испоставило се да немају ниједну. Патријарх Павле је био, а и даље јесте, најомиљенији човек у српском народу. Осим код његових службеника и владика. Разликовали су се као небо и земља. Он је био небо.

У црквици Ружици на Калемегдану продају свету водицу у пластичним флашицама– али исцељења нема. Ваљда смо исувише грешни, не вреди нас целити, чекамо цунами.

Ево, завршавам, а Амфилохија нисам ни поменуо.

Александар Мандић
објављено: 04.06.2011.


ПОЛИТИКА (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Moja-crkva-cunami-i-ja.sr.html)


Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 03 Jul, 2011, 21:42:31
Novine VRANJSKE

ВЛАДИЧИН ХАН: ОФАНЗИВА И КОНТРАОФАНЗИВА

А сад опет мало ми


PS: ovaj deo mi se najviše sviđa:

''КОНФУЗИЈА У СКУПШТИНИ
 Ханска Скупштина званично има 37 одборника, мада функционише са 36, јер се један одборник из редова ДС одселио у Аустрију. Од тога, СПС 13, што је за 10 више него пре двадесетак дана када су се социјалистима прикључили Нова Србија и две групе грађана. Са друге стране ДС има 9 одборника, ДСС 4, СНС 4, СРС 3 и ЛДП 2 одборника.''


evo linka za kompletan tekst:

http://www.vranjske.co.rs/2011-06-30/а-сад-опет-мало-ми.html (http://www.vranjske.co.rs/2011-06-30/а-сад-опет-мало-ми.html)

Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: adler on 03 Jul, 2011, 22:03:08
SAN SVAKOG surdulicanina JE DA BUDE HANCANIN!  grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg grouphugg.VLADICIN HAN-centar okruga. greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar greenstar
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 03 Jul, 2011, 22:04:00
Занимљив текст о свему што се издешавало. Појаснио ми је ствари, пошто нисам имао појма зашто и како је настала фрка...
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: hawk on 03 Jul, 2011, 22:49:46
Занимљив текст о свему што се издешавало. Појаснио ми је ствари, пошто нисам имао појма зашто и како је настала фрка...

Ma nije baš sve tako jasno kako se čini,   ni ja baš nemam ''pojma zašto i kako je nastala frka'', i što bi rekli Hančani:   ''kraj će kaže''  coffee
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 04 Jul, 2011, 13:36:36
Odusevio me ovaj citat u "vranjske"

Quote
У овој општини не зна се ко је тачно на власти
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 22 Septembar, 2011, 08:48:17
Још један генијалан текст у Политици Раше Попова, прочитајте обавезно.


ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Раша Попов

Мамутски дефицити, камаре новца

Испада да је тај новац узет од радних маса да се загуши експлозија пропасти банака и тајкуна

(http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/191689/i/1/popov-rasa.jpg)

Кад се Европа уједињавањем увећала, увела је европски новацевро. Тад смо сви приметили да тај јарким бојама одштампани новац почиње да бледи. Он је мењан по курсу један евро за две немачке стабилне марке. Ако си имао четири хиљаде марака у банци су ти исплаћивали две хиљаде евра. Значи, евро је вредео двоструко више од марке.

После непуне две године, магловито смо осетили да тај нови, скупи евро својом вредношћу једва да премаша ону нашу стару стабилну валуту, немачку марку. Није много воде протекло Дунавом, кад смо схватили да оно што сад можеш да купиш за хиљаду евра, вреди баш онолико колико је пре замене новца вредело хиљаду марака! Евро је миц по миц бледео и губио своју снагу. Са ужасом сам схватио да су нас све сви европски банкари опљачкали за половину новца који смо ми Европљани имали! Где су те паре отишле?

Ових дана у Културном центру Београда предавање је држао Џон Релстон Сол, председник светског Пен клуба. Говорио је о својој књизи о пропасти глобализма. Називају га једним од стотине најмудријих мислилаца света. Он је луцидно продро кроз маглу савремене светске економије и открио да је она подложна прављењу џиновских дефицита. Њом у време глобализма (и приватизације) влада доктрина да ће све нагомилане противречности решити тржиште. Зато вође данашњег света све препуштају тржишту да оно исправи сваку грешку и глупост. Теоретичари тог новог светског ума (глобалисти) позивају се при том на класичног шкотског економисту Адама Смита (1723–1790). Џон Сол у свом београдском излагању изненадио је публику тврдњом да ту мисао о тржишту које решава све Смит записује узгред, у само два реда! Очигледно да отац теорије да богатство настаје производним радом, ту забелешку није сматрао ни важном ни капиталном.

Сол је разгалио публику кад је рекао да су данашњи политичари ограниченог ума, кадри да производе финансијске марифетлуке. И да се и модерне државе воде у правцу једне скривене врсте банкрота. Избила је криза, они је називају финансијском, а она има низ дубоких узрока. Кад су почели да решавају кризу, кишом новца су потпомогли богаташима. Испада да је тај новац узет од радних маса да се загуши експлозија пропасти банака и тајкуна.

Тај суноврат у коме се државе налазе, већ је познат из историје. Властодршци једне историјске државе западну у дугове. Позову банкаре и траже нове паре. Ови не дају! Тад им властодршци рекну: проблем се може решити на два начина: или да ми вас обесимо, или да вас протерамо... Успели су да прођу са пет одсто камате. У сали смех.

Џон Сол на крају скреће пажњу да је пре четрдесет година у свету било двадесет пута више новца од добара, а да данас мора бити да је наштампано сто пута више новца од количине добара. То је разлог што новац све више бледи. Јер увек је здравији новац којег има колико и добара у промету.

Једна од најлепршавијих одбрана капитализма као светског система јесте веровање у слободну конкуренцију коју он ствара, ослобађајући тако људе и народе. Али Џон Релстон Сол у једном свом делу каже да данас само пет корпорација држе у рукама половину светског богатства. Од слободне конкуренције остала је само бледа сенка, дим и паучина.

Слушао сам га и питао се: није ли и код нас појава мамутских система сузбила мале дућанџије и часне породичне људе који су хтели Горбачовљевом „породичном економијом” да дођу до коре хлеба.

По свему, студиозни и духовити говор и књиге овог канадског мудраца, већ две су код нас преведене, далеко су од оптимистичког веровања у лак излазак из светске кризе.

Раша Попов
објављено: 20.09.2011.


Извор: ПОЛИТИКА (http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Mamutski-deficiti-kamare-novca.sr.html)
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 31 Oktobar, 2011, 18:34:51
NOAM CHOMSKY
STRATEGIJA MANIPULACIJE STANOVNIŠTVOM PUTEM MASOVNIH MEDIJA


1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih  problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA

Ta metoda se naziva i "problem-reagovanje-rešenje". Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da  javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, "na kašičicu", mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom  malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje  mnogoranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena,  jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i "zajednička nada u bolju budućnost" olakšava njihov prihvat.

5) UPOTREBA DEČJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju  kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo  na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup  mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI 

Javnost treba  podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.


 9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih  sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 20 Decembar, 2011, 07:57:59
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/296581/Aleksinac-lezi-na-nafti-vrednoj-180-milijardi-dolara (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/296581/Aleksinac-lezi-na-nafti-vrednoj-180-milijardi-dolara)

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/296800/Investicija-od-tri-milijarde-dolara-Srbija-ce-imati-najvecu-solarnu-elektranu-na-svetu (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/296800/Investicija-od-tri-milijarde-dolara-Srbija-ce-imati-najvecu-solarnu-elektranu-na-svetu)

Aleksinac na nafti, jug na suncu a mi na nekoliko meseci do izbora...

Nazalost ljudi ce se primiti na ovo...

 tvrdzid

Komentari su HIT. Ova dva vezana su genijalna:

Quote
Kako lažu pred izbore... pa milosti nemaju! Šta je sledeće, rudnik dijamanata u deliblatskoj peščari?

i odgovor:

Nije. U pescari je termoelektrana, a dijamanti su kod Merosine. Znam, ortakinja mi je kafe kuvarica kod Sapera.
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: bili piton on 20 Decembar, 2011, 10:57:07




... Kako lažu pred izbore... pa milosti nemaju!



Stara skola !!!

http://www.youtube.com/watch?v=a2rbr5Z8LaA
Title: Odg: OBRATI PAŽNJU !!!
Post by: AlexTheGreat on 10 Avgust, 2012, 00:49:54
Kliknite i pročitajte ovaj odličan tekst

http://www.rudan.info/strah/ (http://www.rudan.info/strah/)