Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: Hrana kao lek  (Read 18194 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

12 Januar, 2009, 18:53:31
Reply #20
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.352
  • Ocena: +251/-27
  • Gender: Male
  Mandarina je po svom sastavu vrlo slična naranči. U 100 g mandarine ima 30 mg vitamina C (naranča na istu količinu ima 50 mg C vitamina), a tu su i vitamini B skupine, minerali kalcij, magnezij, cink, pa čak i 160 mg kalija, koji je, između ostalog, zaslužan za dobar rad srca.

Općenito, agrumi imaju vrlo malu energetsku vrijednost - 100 g mandarine imamo samo 34 kcal. Valja naglasiti i obilje vlakana, koja mandarinu svrstavaju u namirnicu povoljnu za poticanje probave.

Najvažnije fitokemikalije mandarine su flavonoidi i terpeni, a žućkasta boja potječe od ksantofila. Mandarina, dakle, u svom sastavu ima beta-karotene, a razgradnjom beta-karotena sisavci sintetiziraju vitamin A, koji je zaslužan za dobar vid i baršunastu kožu.
Jutarnji sok

Svježe iscijeđen sok mandarine savršen je odabir za fresh početak dana. U 100 g soka od mandarine ima 180 mg kalija, 18 mg kalcija, 8 mg magnezija, 14 mg fosfora, a tu su i željezo, cink i bakar, uz obilje antioksidativnih fitokemikalija.

Ako ste tijekom tjedna izloženi stresu, neprimjerenoj prehrani i poteškoćama u probavnom sustavu, predlažemo "vikend" detoksifikaciju organizma uz mirisne mandarine.

Započnete li subotu, nedjelju i ponedjeljak napitkom po našem savjetu, u novi radni tjedan možete krenuti potpuno spremni.
Citrus cocktail
2 naranče
2 mandarine
½ limuna
grančica svježe mente

Oguljenim narančama i mandarinama uklonite koštice i iscijedite ih u sokovniku, zajedno sa svježom mentom.

Ukoliko nemate svježu mentu, sok možete razrijediti s 50 ml Čaja od mente Podravka, koji ste prethodno ohladili, a priprema se tako da se u 50 ml vrele vode uroni jedna filter vrećica Čaja od mente Podravka.

Napomena: djeci i starijim osobama uvijek planirajte napitak od pola količine soka i isto toliko vode.

U svježim mandarinama i soku od mandarina može se nesmetano uživati bez straha od povećanja tjelesne mase, a uz jamstvo unosa obilja dragocjenih nutritivnih tvari.
« Last Edit: 12 Januar, 2009, 18:57:00 by manca »
glavni, pomocni i kondicioni trener ST.K. Morava Vladicin Han
12 Januar, 2009, 19:16:28
Reply #21
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.352
  • Ocena: +251/-27
  • Gender: Male
   Smatra se da je MASLINA jedna od najstarijih namirnica, poznata već između 5 i
7 000 godina, porijeklom s Krete. Ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju.    Spominje se u Bibliji, opisana je u djelima drevne egipatske civilizacije, a veliku ulogu imala je i u grčkoj mitologiji, gdje se spominje da je maslina nastala kada je božica Atena u nadmetanju s Posejdonom bacila kap vode na klisuru, na kojoj je potom izrasla maslina.

Od antičkih vremena maslinovo drvo osiguravalo je hranu, koristilo se za ogrjev i građu, a plod se koristio u liječenju mnogih bolesti. Smatrana je simbolom mira i mudrosti.
Od drveta do stola

Masline su vrsta voća i plod su drveta Olea europaea. Zbog visokog postotka masti (15-35%), maslina je dobila ime po latinskoj riječi olea, što znači ulje. Cvate u travnju i svibnju, a plod se bere u jesen.

U doba dok se tehnologija prerade još nije razvila, dio nezrelih maslina ubirao bi se u rujnu i neko vrijeme namakao u morskoj vodi, nakon čega bi se one oprale i spremale u kamene posude ili staklenke, te prelile morskom vodom s dodanim grančicama komorača. Tako pripremljene, mogle su se konzumirati do sljedećeg proljeća. Crne, potpuno zrele masline solile su se i spremale u posude ili pletene košare koje su propuštale vodu.

U današnje doba masline se beru u listopadu i studenom. Neke se ubiru dok su još zelene i nezrele, a druge se puste da potpuno dozriju i postanu crne. Međutim, crna boja može se postići i ako se nezrele zelene masline ostave na zraku, pa one naknadnom oksidacijom dobiju tamniju boju.
Raznolikost plodova

Izvorno je plod gorak, a okus uzrokuje glikozid oleuropein, koji se nalazi u koži masline. Zato se nakon branja plod mora obraditi. Način obrade sirovih maslina ovisi o vrsti, mjestu uzgoja, vremenu branja te okusu, teksturi i boji koju se želi postići.

Masline su vrlo dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75% masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje razinu kolesterola.

Na boju masline, koja određuje njene konačne karakteristike, utječe se različitim metodama obrade kojima se maslina podvrgava, uključujući fermentaciju i/ili čuvanje u ulju, vodi, rasolu ili soli. Osim što maslina mijenja boju u crnu, ljubičastu, smeđu, crvenu ili žutu, ovim se postupcima mijenja i tekstura kože, koja može biti glatka i sjajna ili naborana.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po okusu, koji može biti kiselkasto-gorkast, pikantan ili sladak. Danas se sve češće u trgovinama mogu pronaći masline bez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom, kaparama ili orašastim voćem.
Ljekovita svojstva

Masline su vrlo dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75% ukupnih masti čini oleinska kiselina, za koju se pokazalo da smanjuje razinu kolesterola. Zahvaljujući stabilnosti mononezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno djelovanje na stanice, osobito u kombinaciji s vitaminom E. Njihovim uzajamnim djelovanjem smanjuje se rizik od oštećenja stanica, kao i nastajanje upalnih procesa.

Vitamin E je glavni tjelesni antioksidant, topiv u mastima, koji hvata i neutralizira slobodne radikale u svim područjima u tijelu gdje je prisutna mast. Slobodni radikali uzrokuju oštećenja koja mogu dovesti do brojnih oboljenja. Tako, na primjer, oksidiraju kolesterol, koji se potom nakuplja u arterijama, a posljedica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije kolesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti.

Osim mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E, maslina sadrži i brojne aktivne fitonutrijente, poput polifenola i flavonoida, koji također imaju protuupalna svojstva. Njihovim djelovanjem smanjuju se simptomi astme, osteoartritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanak najveći krivci slobodni radikali. Pokazalo se da vitamin E iz maslina može čak ublažiti pojavu osjećaja vrućine kod žena u menopauzi.
Upotreba maslina

Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica, poznata već između 5 i 7 000 godina, porijeklom s Krete.

Osim za proizvodnju maslinovog ulja, masline se u kulinarstvu koriste za pripremu različitih namaza za predjela, ali i za umake za ribu i perad. Može ih se dodati u gotovo sve salate, a sve se češće dodaju i u umake za tjesteninu.

Želite li pripremiti marinirane masline, stavite ih u maslinovo ulje i dodajte limunov sok, te sjemenke korijandera i kima.

U Španjolskoj se nedavno pojavio i kruh koji sadrži hydroxytyrosol, antioksidant dobiven iz maslina, koji pomaže u sprečavanju starenja. Kod nas se u nekim trgovinama mogu kupiti lepinje s komadićima maslina.

Na otoku Braču priprema se i liker od crnih maslina. Za to su vam potrebni rakija, zrele crne masline, šećer, korica limuna, naranče i grejpa, te klinčić. Nakon miješanja svih sastojaka, posuda u kojoj se priprema ostavi se da odstoji 40 dana, potom se filtrira i ostavi da sazrije kroz 6 mjeseci.
glavni, pomocni i kondicioni trener ST.K. Morava Vladicin Han
12 Januar, 2009, 19:37:20
Reply #22
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 868
  • Ocena: +123/-22
  • Gender: Male
  • Reci NE drogama!!
U ovim praznicnim danima ne odričite se orahnjača i drugih tradicionalnih kolača. Pojedete li šaku badema, oraha ili nekih drugih orašastih plodova na dan, možete značajno smanjiti rizik od smrtonosnih srčanih oboljenja, tvrde u svom izveštaju naucnici iz Bostona. Orašasti su plodovi izvrstan izvor proteina, zdravih ulja i drugih hranjivih materija, posebno E vitamina (koji je antioksidans). Belančevine su biološki vredne, s dobrim rasporedom aminokiselina, pa mogu zameniti one iz mesa. Uz to, orasi, odnosno svi orašasti plodovi, sadrže omega 3 nezasićene masne kiseline (kao i losos), a one poboljšavaju nivo dobrog holesterola i štite srce. Tokom studije, započete 1982., dr. Christine Albert ispitala je uticaj orašastih plodova u ishrani 21.000 lekara. Ustanovila je da je među onima koji su redovno konzumirali orašaste plodove broj smrtnih slučajeva kao posledice iznenadnog srčanog udara bio za 47 posto manji nego među onima koji orašaste plodove uopste nisu uzimali.



U drugom američkom istraživanju, nutricionisti su dve grupe ljudi držali na vrlo niskokaloričnoj dijeti, ali su jednima davali po osamdesetak grama badema na dan, a drugima kompleksne ugljikohidrate, poput testenine, riže i krompira. Posle 24 nedelje, prva je grupa smršavila u proseku 19 kilograma, a druga svega 12. Osim toga, u prvoj je grupi utvrđeno i snižavanje povišenog krvnog pritiska. Znači, kao zdraviju alternativu čipsu, štapićima ili perecima, bolje je posegnuti za bademima, orasima bilo koje vrste (obični, indijski, brazilski) ili kikirikijem.

Podrazumeva se umerenost: šaka bilo kojih biće dovoljna. A to znači sedam badema, koji mogu biti i proprženi, ali neslani..
Zbog jedne reci coveka cesto smatraju mudrim, a zbog jedne reci cesto ga smatraju glupim. Uistinu moramo dobro paziti što govorimo
12 Januar, 2009, 19:40:34
Reply #23
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 868
  • Ocena: +123/-22
  • Gender: Male
  • Reci NE drogama!!
 

Konzumiranje jednog grejpa na dan, posebno crvenog ploda, može biti veoma korisno u sprečavanju razvoja srčanih bolesti, ustvrdili su nedavno izraelski naucnici. Dajući pacijentima sa srčanim bolestima iz grupe pod nadzorom svakodnevno po jedan grejp, lekari su utvrdili da je kod njih nakon određenog vremena znatno smanjen nivo holesterola u odnosu na grupu pacijenata koji nisu konzumirali grejp, a otpre je poznato da je visoki holesterol u krvi jedan od glavnih uzroka razvoja srčanih bolesti. U istraživanju je sudelovalo 57 pacijenata, muškaraca i žena, čije su krvne pretrage ukazivale na povišene vrednosti holesterola, koji su nedavno bili podvrgnuti ugradnji srčanih premosnica i čiji organizam nije reagovao na lekove za smanjenje holesterola na bazi statina, izvestila je voditeljka studije, magistra Shela Gorinstein s jeruzalemskog Hebrew Universitya.
U drugom istraživanju što su ga sproveli izraelski naucnici ustanovljeno je da je konzumiranje crvenog grejpa, u odnosu na žuti plod, bolje te da je kod pacijenata koji su ga svakodnevno konzumirali bitno smanjen nivo masnoća u krvi, posebno triglicerida.



 Naucnici veruju da su za ovakve rezultate odgovorni antioksidansi kojima obiluju plodovi grejpa, no ne isključuju ni mogućnost da crveni grejp sadrži za sada nepoznate hemijske sastojke odgovorne za smanjenje triglicerida te nameravaju nastaviti istraživanja o tome.
Zbog jedne reci coveka cesto smatraju mudrim, a zbog jedne reci cesto ga smatraju glupim. Uistinu moramo dobro paziti što govorimo
16 Februar, 2009, 22:27:26
Reply #24
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.352
  • Ocena: +251/-27
  • Gender: Male
Сочност и сласт, као и дивна црвена боја јагода могу побољшати и укус и изглед сваког јела. Јагоде су најомиљеније бобичасто воће на свету. Могу се набавити и у другим периодима године, али њихова права сезона је од априла до краја јула, када су најукусније.


Здравствена корист

Оне су богат извор фенола - а то је битан антиоксидант који помаже у заштити ћелијских структура, срца, а делује и антиканцерогено.

Захваљујући осталим својим састојцима (а то су: витамин Ц, манган, влакна, витамин Б5, витамин Б6, витамин К, магнезијум и др), јагоде су делотворне у заштити од дегенерације мишићног склопа, артритиса, као и за очување општег здравља.


Основне особине

У свету постоји око 600 врста јагода, које се разликују по величини, али им је свима заједничка јарка црвена боја са ситним семенкама које пробијају површину, као и мала зелена капа од лишћа, која подсећа на минијатурну круну. Поред домаћих, постоје и јагоде које расту у дивљини. Дивље јагоде су много ситније од домаћих, а имају донекле другачији интензиван укус.

Латински називи за јагоду су "Fragaria virginiana" и "Fragaria chilioensis".


Порекло

Дивље јагоде су присутне на земљиној површини веома дуго, у разним областима света. Људи су почели да их одгајају у својим баштама пре почетка хришћанства, а на високој цени биле су код старих Римљана. После пада Рима, дуго нису биле у првом плану, а поново су постале цењене у средњем веку, и то више због медицинских својстава него као добра храна. Тадашње јагоде нису биле тако лепе и укусне као данашње врсте. Облик сличан данашњем почеле су да попримају у 18. веку. Тада је француски инжењер био послат у Чиле и Перу да надгледа шпанске активности у овим земљама. Открио је врсту јагода много већу од дотадашњих познатих врста. Однео је семе и узорке у родну Француску и тада у Европи почиње планско узгајање овог воћа.

У 19. веку, као и друго воће које није дуготрајно и које се лако квари, јагоде су на трпези имале само богате породице. Са проналаском железнице лакше су преношене у удаљене крајеве и ускоро су постале свима доступне.
glavni, pomocni i kondicioni trener ST.K. Morava Vladicin Han
28 Februar, 2009, 12:52:59
Reply #25
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.171
  • Ocena: +75/-5
  • Gender: Male
  • Samo vas gledam....
                                                           Psihologija jela

Da su ishrana i duševno stanje čoveka povezani jedno s drugim, potvrđuju i savremena istraživanja mozga, objašnjava bečki psiholog Julija Umek.
Poznata je izreka da „i oči jedu“ ili osećaj da prisećanjem na neko omiljeno mamino ili bakino jelo čoveku pođe voda na usta.

Sve što osećamo rezultat je naših biohemijskih reakcija. Čak su i naša osećanja vođena transmiterima koji se razmenjuju između nervnih ćelija. Na primer, kad preovladaju osećanja tuge, uz pomoć jela koje je nekad spremala majka ili baka, čovek se može oraspoložiti.

Takođe, za organizam je veoma važno dovoljno unošenje tečnosti, i to najmanje dva litra dnevno. Kada organizam ima dovoljno tečnosti, može da transportuje hormone sreće. Naš krvni pritisak je kao reka, objašnjava Umek. Ukoliko je nedovoljno tečnosti u venama, onda je protok veoma spor. Voda, i to hladna, takođe je korisna za ublažavanje besa i agresije, da bi se ugasila unutrašnja vatra.

Žvakanje tvrde hrane kao što su šargarepa, tvrde jabuke ili celer, opušta centar agresije u mozgu. S druge strane, mineralni sastojci i hladna voda pomažu da se hormoni stresa izbace.

Isprobajte kako čarobno deluje kada parče crne čokolade sa najmanje 70 odsto kakaoa pustite da se polako istopi na jeziku. Takođe konzumiranje špageta može da smiri i podigne raspoloženje nakon napornog dana. Ugljeni hidrati pomažu da se poveća sadržaj šećera u krvi, tako da kroz hormon insulin u ćelijama bude dovoljno šećera. Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga dobra su i za stanje duha. Jer, ko poboljša sposobnost pamćenja, povećava rezistenciju stresa, a to omogućava da se sačuva unutrašnji mir – omiljeno stanje duha.

Za bolji rad mozga preporučuju se lešnici, jabuke, banane, mahunasto povrće, testenina, riba i dnevno 2,5 litra vode.
Bolje da me mrze zbog onoga sto jesam,nego da me vole zbog necega sto nisam!
10 Mart, 2011, 09:33:42
Reply #26
  • Novajlija
  • *
  • Posts: 2
  • Ocena: +0/-0
Jezgra koštice kajsije i šljive u borbi protiv kancera

U jezgrima kostice kajsije, sljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveca koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrima kostica jabuke, kajsije, nektarine, kruske, sljive, tresnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd.

Samo da skrenem pažnju da se odskoro B17 u obliku kapsula nalazi i na tržištu Srbije. Imate oglas u malim oglasima, a pokazao se vrlo efikasan, naravno, u kombinaciji sa C vitaminom (natrijum askorbat) i enzimima pankreasa, kako pokazuju povratne informacije od korisnika. Nešto više na sajtu http://www.svejeizljecivo.com