Vaše Pesme

[Kaktus]

                               Sinoć sam spavao na nebu
                               Video sam sve planine sveta u proleće
                               Svuda sam bio i mnogo sam naučio
                               Video sam pticu kako doleće

                               Nosila mi je pokidani cvet

                                Sinoć sam mislio na tebe...


                                            januar     1980  Kaktus

[Kaktus]

      Stigao je broj 21
      Guraš se za mesto u mravinjaku
      punom sjaja i parfema
      raznih vrsta

      Grč u vazduhu
      Žuriš da ne propustiš nešto
      Vidim te kako uniformisana srca stojiš
      u redu za raj
      I smeješ se
      kada nije smešno
      i plačeš
      kada nije tako crno

      Jutros su sunčevi zraci
      otvorili vrata moje kuće
      Znam da nisam uradio mnogo
      ali sasvim sigurno znam
      da nisam tražio puno
      Još uvek se čuje zvuk gitare
      iz moje sobe...

      Rano jutros stojim na vratima
      dok se tamo levo u sobi kuva
      prva jutarnja kafa...

      Znam da nije previše
      Ali znam
      da si propustila...užasno mnogo.


                                         Kaktus        juli   1985.

     

[Kaktus]

   Umorna duša
Razapete oči
Pivo
Posmatrati ljude
Uvek biti u potrazi
Spuštena glava čelični pogled
Pogled bez topline
Nepripadnost
Kao da se svemir i beskraj
Uvlače u moje kosti
Kao i bol-duga i teška
Stara koliko i ja
Guraju me nasmejana lica
Glupave i nameštene face
Intelektualci svih vrsta
Tražeći istinu-u mojim očima
Gorčina u zubima
Bes
Zauvek usađena
Ograničeno vreme
Ograničeni ljudi
Razapete oči
Okrenuta leđa
   - pivo...


                         Kaktus  27.03.1981.

              

                  

[Kaktus]

   Da joj se nasmejem u lice
zvao sam sudbinu...i nisam kleo
promašaje
Sav taj nemir i moja osećajnost
učinili su da vidim čisto
Ali-svi ti snovi...
Nisam želeo da je vidim ponovo
piće mi je zamutilo pogled
i svetlo je ostalo do jutra
Znao sam  da je uzalud
i zvao sam sudbinu
   da joj se nasmejem -u lice
Mnogo je vremena prošlo
Bacio sam sve te prazne dane
Pune mladosti i nisam žalio
Sam sam izabrao put

   Da li mi veruješ?

Postoji nešto što naslućujem
uvek sam ćutao
Ćutao sam
Ali neka sam proklet ako nisam
osuđen
da njena kosa bude uvek
          ispred mojih očiju...


              Kaktus, septembar 1988

[Kaktus]

                   Ti što si mu prislonio tu cev
                    Pre nego što pitisneš okidač
                      Okreni se i pogledaj
                         Tamo je -  smrt
                            Stara je
                   Prekrstila je noge i čeka
                      Ne brini za njega
                         On je otišao davno
                             Njega nije ni pogledala
                      Pored nje je samo prošao - jer,

                                            -čeka tebe...


                                                            Kaktus   oktobar  1980

[Kaktus]

    Počela si da žuriš
    uspeli su da te ponesu
    pohvalama i priznanjima...
    Postala si zrno među prevarenima
    u svetu veštačkih vrednosti i ćutanja

    Kao jutro
    u pogrešnom danu

    Uhvatili su anđela za tebe
    poklonili ti ostrvo od betona
    Odabrala si igračku
    plavog princa bolesnog
    od usamljenosti
    Anđeo je plakao
    princ je bio prejako bolestan
    plakala si i ti
    Kao pogrešna ljubav
    Kao san koji zauvek
    nosi deo srca sa sobom

    Kao jutro
        u pogrešnom danu...


                                 Kaktus  januar 1984.

[Kaktus]

   Znala si šta je
jadna soba puna samoće
i jeftini filmovi
Ponekad pogled
ponekad osmeh
i retko sunce

   Znala si da nisam mogao mnogo
osim da ćutim
jer-kada jednoga dana krene
onda je to do kraja
    moja ljubavi

Ispisaću svoju priču po mesecu
i neka od hiljade zvezda
umeće da shvati šta znači
mrak u sobi prepunoj samoće
   Jer kada jednoga dana krene
onda je to do kraja
    moja ljubavi

   Neki ljudi odlaze
neki uvek ostaju
ljudi sa suprotne strane
nisu naučili da zaboravljaju

   Pored spakovanih stvari
zaboravila si naočare za sunce
            i dušu...
                        moja ljubavi


                                             april 1986       Kaktus

[Kaktus]

         Ne govori danas
kada iza dna čaše
ne želim da vidim ništa
Možeš ustati i otići
nečemo govoriiti o stvarima
kao što je kraj

         Po ulicama jure
hiljade srećnika
kada me već pitaš o ljubavi
vidim strah u tvojim očima
Zato
možeš ustati i otići

          Večeras ti je potrebna sreća
osećam to u tvom osmehu
           Znam da u trci učestvuješ
samo zato da bi pobedila
Neke stvari ti ne mogu dati
suviše su duboko u meni

           Bože!

Kada me već pitaš za ljubav
nikog nisam voleo kao tebe

          Sretnice!

Možeš ustati i otići
uradi to jednostavno


                                   Kaktus  1981

[Kaktus]

    Svi osećajni uđite
Zaboravite poglede na ulici
i svu bol nagomilanu od juče
Veče je kao stvoreno za vas
tu je i obeležena gospođica
melem za hladna srdašca
Upravo se sprema
da povede sa sobom
još jedan zadah alkohola i suza
Uradiće to u jednom dahu
radosno i strogo poslovno
Ove će se noći na njenim grudima
lepiti samo krupne novčanice
U ime ljudske humanosti
idobrote
Zato-uđi i ti momče
na startu si puta
sagrađenog od snova
Novčanice vire iz levog džepa
ponekad se isplati biti uteha
Uđite gospodo
Samo napred u raj
zvani "Usamljena duša"
bit će prvoklasnog pića
      za sve...


               novembar 1980

[Kaktus]

   Užasna dosadna i mračna praznina
gura se u tvoj život
i pored toga
što stalno bežiš od nje

   Možda želiš da popiješ nešto?
   Smeješ se toj pomisli...


   Opet psuješ


   Zar samo zato
   što nemaš kome
   da pričaš o sreći...

        Ne veruješ u nu?
        Tražišje sam?
        Da li si umoran?
        Jesi li dugo bio u potrazi?

 Pitanja...


       Opet psuješ


                           AVGUST 1983

[Kaktus]

                                                              PRIČA   O   STARCU



   Taj novembarski dan bio je neobično lep za to doba u godini.Pored stare kuće blitu šume na jutarnjem suncu stajala su lepo poređana ,iscepkana drva,spremljena za zimu.
         "Zima može da bude veoma oštra",razmišljao je starac dok je stajao na pragu kuće.Ispred njega na panju,stajala je teška sekira koju mu je ostavio njegov otac.
Starac je nosio gunj od ovčije kože i staru košulju zakrpljenu na rukavima koju mu je zašila za života njegova pokojna žena.Nije imao desce i navikao se je na život u samoći.Zakoračio je nekoliko koraka na malom imanju ispred kuće.Sagao se i sakupio nekoliko suvih bukovig grančica da potpali vatru.Grane je uneo u malu kuhinjicu koja je imala još jednu sobuu.
    Grane je lomio preko kolena,stavio malo stare ahrtije koju mu je doneo vršnjak iz susednog sela,upalio je šibicu.Ubrzo je prostorija postala topla.Starac je u rukama doneo još drva i pomislio koliko je život zapravo,lep.Toga se je jutra osećao zaista dobro.Skuvao je kafu,na pragu zamotao cigaru.Seo je na pragu kuće i počeo da razmišlja o životu.
   "Eh...",razmišljao je starac,"Tolko sam toga prošao,ratove,glad i nemaštinu,a sada eto imam svega"."Imam brašna,mesa,konzervi,često odem do prodavnice a i penziju mi donose kod kuće,pa šta još čovek da traži".
    Starac je mrzeo politiku jer je znao da je narod samo narod a zakon je zakon pa ga valja poštovati.
    Odjednom je osetio umor,počele su da ga bole noge."Ma to je od rada u planini",razmišljao je starac.Otišao je u sobu da prilegne.
Soba je bila neuredna,stvari su ležale na podu a on je legao u stari drveni krevet sa postavom od slame.
     Usno je lep san,u snu je počeo da leti preko planina i šuma.
                                                                                                          Nikad se više nije probudio.


Kaktus,13.12.2013.

[Kaktus]

                    Петар са Таре




                   https://www.youtube.com/watch?v=Ua_vZtEzOck&spfreload=10

[Kaktus]

                              The Law - Laying Down The Law





                              https://www.youtube.com/watch?v=YPAyAOGTAu0