PROSLO JE 10 GODINA... BILO NE PONOVILO SE!

[shaney]

   Cuvsi sirene i listajuci danasnje izdanje vecernjih novosti,resila sam da otvorim ovu temu. Gledajuci sliku male Milice iz Batajnice koja je poginula za vreme bombardovanja,nisam izdrzala - jednostavno su mi se oci napunile suzama...
  Eto proslo je deset godina. Ko bi rekao. Ni ja sama ne mogu da poverujem u to! Kao da je bilo juce... Bila sam dete,bila ucenica petog razreda i imala 11 godina... Ali vrlo dobro se secam tog jutra,pre 10 godina ,kada sam ustala da krenem u skolu,a na tv-u su javili da je pocelo bombardovanje nase drzave od strane NATO agresora. Tada sam bila dete, bila sam u selu, i nista nisam shvatala. Secam se samo jednog popodneva kada smo setali na jednom brdu,da sam vidla avion koji izbacuje neke svetlece flase ( rakete,koje su se presijavale na suncu),na Surdulicu... Secam se i da smo jednog petka dosli u Han sa mamom da vidimo babu i dedu. Bio je suncan,pijacan dan. Samu su se odjednom cule sirene,a ubrzo i avion se video koji oblece Han. Mama je samo zagrlila mene i brata i rekla da se ne plasimo. Ipak tog petka nisu gadjali Han. Bomba je izbacena u Vlaskom Dolu. Znam da su posle pricali da je "ta" raketa bila namenjena nasem mostu,ali da je bilo puno ljudi ,pa su ipak odlucili da je izbace negde drugde kako ne bi bilo mnogo zrtava.
   Ja sam ta tri meseca provela u selu, i nisam bila tu kada su gadjali most,al ovoga cu se secati uvek.
I samo mogu da kazem - BILO , NE PONOVILO SE NIKAD VISE!!!

[shaney]

         
                               DANI SMRTI I RAZARANJA!!!



   U predvecje 24-og marta 1999 godine sirene u svim gradovima najavile su nalete "milosrdnog andjela",kako je Nato nazvao svoju akciju protiv SRJ. Napad je bez odobrenja Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija,usledio na osnovu naredbe tadasnjeg generalnog sekretara alijanse Havijera Solane. Prve rakete pale su oko 20 casova na KOsovo i Metohiju,kasarne u Kraljevu i Mladenovcu i na Batajnicki aerodrom. Iste noci jugoslovenska vlada proglasila je ratno stanje.
   Devetnaest zemalja sveta,sa ekonomskim potencijalom sest stotina puta vece od Jugoslavije, obrusilo se da "spreci humanitarnu katastrofu na Kosovu" i tadasnji rezim Slobodana Milosevica "bace na kolena".
   Tokom 78 dana u napadima je prema proceni poginulo 2500 hiljade ljudi,i medju njima je bilo  79 dece.Tesko je razorena infrastrusktura,privredni objekti,skole,zdravstvene ustanove,medijske kuce,spomenici kulture.
   Neposredni povod za Nato bombardovanje  SRJ bila je ajcija srpske policije u Racku,jednom od uporista UCK,15 januara 1999 god.Tadasnji sef Verifikacione komisije OEBS na Kosmetu Vilijem Voker,oruzanu akciju policije protiv terorista ,predstavio je kao "masakr civila". Toga dana pocela je medijska priprema za napad,koji je usledio dva meseca posle.
  NATO je napade na SRJ izvodio sa brodova u Jadranu,iz cetiri vazduhoplovne baze u Italiji,a u nekim operacijama ucestvovali su i strateski operatori koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi,pa i SAD. Stroub Talbot ,jedan od glavnih americkih ucesnika u pregovorima koji su na kraju doveli do zavrsetka bombardovanja,navodi da je ovo bio poslednji veliki medjunarodni sukob u najkrvavijem stolecu. Bilo je to po prvi put u 50 godina postojanja Nato da je on krenuo u rat,prvi put da je jedna koalicija zemalja napala neki rezim kako bi okoncala njegovu brutalizaciju jedne nacionalne manjine. Prvi put da je za pobedu bilo dovoljno samo  vazduhoplovstvo,i prvi put da su americke vojne snage izvele neku duzum vojnu operaciju,a da pri tom nisu izgubile ni jednog vojnika.Bombardovanje Jugoslavije zavrseno je 10 juna usvajanjem Rezolucije 1244 saveta bezbednosti UN. Dan ranije predstavnici vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnoicki sporazum.Ovim sporazumom utanaceno je povlacenje snaga VJ sa Kosova i ulazak medjunarodnih trupa (Kfor). Ove snage u cijem sastavu je bilo 37 200 vojnika iz 36 zemalja,imale su zadatak da "obezbede mir" za sve nacionalne zajednice na KiM. Nisu u tome uspele - pod pritiskom terorista protetrano je 280 000 Srba,kidnapobvano oko 1 500 nealbanaca. A u juznu srpsku pokrajnu uslo je oko 800 000 Albanaca,od toga trecina onih koji nikada nisu ziveli na Kosovu. Nastupilo je vreme  u kome su kriminal i teror prema oceni Medjunarodne krizne grupe sa sedistem u Briselu,postali prepoznatljiv zig ovog dela Evrope.
   Devet godina posle bombardovanja,Kosovo, etnicki gotovo ocisceno od Srba,proglasilo je nezavisnost 17-og februara 2008 godine.




     Izvor : Vecernje novost , 24 mart 2009 godina

[Jexy]

  Ne mogu da verujem da je proslo 10 godina...Svega se secam kao da je juce bilo...Sve vreme sam bila ovde, u Hanu i iako sam tada jedva znala o cemu se radi, mislim da ce mi uvek ostati urezano u secanje vece kada su gadjali most. Secajuci se ovoga, mogu samo da budem zahvalna Bogu sto sam ziva, u isto vreme se moleci da se tako nesto nikad ne ponovi   

[admin]

Jučerašnji dan je bio ispunjen žalom za sve žrtve tog glupog bombardovanja pogotovo za one koje smo poznavali. I naš Han, ali i ceo kraj je izvukao debeli kraj ako se tako može reći i ako uopšte postoji tanji kraj u stradanju.
Čujem da će se izgraditi memorijalni centar za sve stradale i to je neka logična i ispravna stvar kako bi se izbegao zaborav.

Jako gorak ukus je na mene ostavilo to što i dalje neki ljudi koriste ovakve prilike da iskažu svoju politiku sa kojom se više niko normalan ne slaže. Ponovni osećaj nesigurnosti i straha je poslednje što nam treba, a upravo sam se tako juče osećao odlazeći i dolazeći sa posla. 1000 besnih ljudi ne čini Srbiju već milioni iskrenih i dobrodušnih. Nenadoknadiva je šteta što nas takvi ljudi "predstavljaju" u Svetu i što zbog takvih nikad nećemo ići napred.
Još veća je šteta što se i kroz svaku "svetu" temu provlači neka politika, ali mi smo izgleda takva zemlja i iz prošlosti pre uzimamo loše mesto dobrih stvari.

Neka Bog prosti duše svih poginuli i neka im je laka zemlja.

[mrka72]

     Tek sada neke stvari koje su bile u pozadini ovog genocidnog pustošenja jedne male zemlje izlaze na svetlost dana. Naravno da se niko normalan ne slaže sa politikom koja je vodjena. Ali takodje niko normalan u svetu ne može da se složi šta su nam uradili svetski moćnici. Kakvi šiptari kakvi Srbi pa oni samo prepoznaju svoje interese i ništa drugo, bole njih i za šiptare i za Srbe.

Bilo ne ponovoilo se. Možda će se i ponoviti samo što mi nemamo uticaja na to kao što mnogo uticaja nismo imali ni te 99 godine. Samo se je sad malo promenio odnos sila u svetu......
Sednu 5 baraba koji nemaju veze sa mozgom i humanošću  i odlučuju o sudbini jednog celog naroda.
Izgovor humanitarna katastrofa, kao da ih posle njihovog dolaska nije bilo. Čist cinizam i j.... nekog u zdrav mozak.

[peca stubal]

                               Neka vam je za utehu ljudi to što je svaka imperija koja je
                               nasrtala na Srbiju, sada svedena u svoje nacionalne teritorije.

                               Tako će biti i sa Amerikom

                              Sa tim što njima nakon neizbežnog finansijskog kraha sleduju
                              takođe međuetnički sukobi, ma kako vam to sada izgledalo nemoguće.

                              Nije isključena i mogućnost otcepljenja neke od federalnih jedinica
                              koje su site rasipničke centralne vlasti.

                              Setite se poslednje velike Britanske imperije...

                              Jeste i dalje uticajna ali je to ipak u svetskim okvirima mala ostrvska
                              zemlja.

                              Prosto više nisu imali para da održavaju onoliku vojsku na onolikim
                              razdaljinama.

                              U ovakvoj finansijskoj krizi za očekivati je ubrzano slabljenje političkog
                              i vojnog uticaja Amerike.

                              Više se nema para.......

                              Uživajte u počecima nestajanja imperije.

                              Naneli su nam veliko zlo i od nas Srba nema suza za njih.     
                               

[miroki]

     Tek sada neke stvari koje su bile u pozadini ovog genocidnog pustošenja jedne male zemlje izlaze na svetlost dana. Naravno da se niko normalan ne slaže sa politikom koja je vodjena. Ali takodje niko normalan u svetu ne može da se složi šta su nam uradili svetski moćnici. Kakvi šiptari kakvi Srbi pa oni samo prepoznaju svoje interese i ništa drugo, bole njih i za šiptare i za Srbe.

Bilo ne ponovoilo se. Možda će se i ponoviti samo što mi nemamo uticaja na to kao što mnogo uticaja nismo imali ni te 99 godine. Samo se je sad malo promenio odnos sila u svetu......
Sednu 5 baraba koji nemaju veze sa mozgom i humanošću  i odlučuju o sudbini jednog celog naroda.
Izgovor humanitarna katastrofa, kao da ih posle njihovog dolaska nije bilo. Čist cinizam i j.... nekog u zdrav mozak.

aktivno sam ucestvovao ali kao radioamater (yt1mi, cudi me da jos nisam u hagu)
necemo nikad da zaboravimo iz prostog razloga sto je poluraspad uranijuma koji je bacen po
nasoj zemlji poprilican, a ono sto je bacano jos a sto i ne znamo ... kancer povecan u stanovnistvu
vise od tri puta, etc etc

Експерименти са оружјем НАТО-а


НАТО оружјем нарочито су циљано бомбардовани : инфраструктурни објекти, телевизијске станице, фабрике, електро-централе, мостови, железница и колоне избеглица.Сви наведени објекти са тачним називом и местом бомбардовања могу се наћи у публикацији ” Yugoslav Daily Survey” од 8 Јуна 1999. Чак што више да додамо и једно право еколошко пустошење, како то показује публикација Војина Јоксимовића: НАТО починио екоцид у Србији (NATO Commits Ecocide in Serbia, конференција одржана на Српском Конгресу Уједињења, Serbian Unity Congress, septembre 1999, Cleveland / Ohio ) Животна средина срба је загађена; сви наши саговорници су то потврдили. Постоји и пођеднака сагласност у потврди да су Американци испробавали нова оружја. Не постоји прихватљиво објашњење у избору места на југу Србије, која су бомбардовали муницијом са осиромашеним уранијумом у региону вододелница, где се сливови река одливају у различита мора- зашто баш та места? Кад тамо нема ни војних постројења, ни градова, ни фабрика, нема ничег што би могло на први поглед да има карактер војно или стратешки интересантног објекта
Процењује се да је око 15 тона осиромашеног уранијума бачено у широј околини Урошевца. А одатле се реке сливају према Црном Мору и према Егејском Мору. Да ли су хтели да загаде ова мора са уранијумом или са плутонијумом? Нико не зна одговор на ову енигму. Само „партнери” НАТО-а могу дати неки одговор. Било како било остаје чињеница да на Косову млади људи умиру. На посмртним плакатима и читуљама пише увек исто „после краће и тешке болести”.Што значи „рак”.
http://www.dverisrpske.com/tekst/129547

[steeler]

Proslo je deset godina a olovna kugla u grudima se ne smanjuje. Burazeru, neka je tebi i Gogi vecna slava!
Igor,

[admin]

Slava im.

[saskahani]

Sa Milanom sam bila u istom odeljenju u Osnovnoj školi i danas nemogu da poverujem da više nije sa nama, Gogu sam manje znala ali to sad nije bitno bitno je da su mogli biti sa nama i danas da nije bilo tog kobnog 11. maja 1999. još uvek bolnog za sve nas.

[miroki]

ТАЈНА АКЦИЈА СРПСКИХ АВИОНА Г-4 У РАТУ ПРОТИВ НАТО
Мирослав ЛАЗАНСКИ
 

Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?
У Вашингтону су звонили бубњеви и тумачења да је све осим тоталне победе заправо тоталан пораз за Запад. Јер, ваздушни удари нису сломили кичму југословенске војске, морал војске и народа био је висок и сви су били уједињени у жељи за отпором.
Мишљења западних аналитичара да ће бити потребно само неколико дана бомбардовања да Београд поклекне, нису се показала као тачна. Југославије није одиграла онако како је то НАТО очекивао, није се предала после неколико дана. На брзину инсценирани сценарио реализовао се са невероватним контраефектима. НАТО је интервенисао да би, наводно, спречио хуманитарну трагедију, али ју је проширио и убрзао. Интервенисао је да би спречио да криза дестабилизује друге земље, а она се у међувремену проширила и на Македонију са неизвесним последицама по питању статуса Космета. У првом постмодерном рату конфузија би била забавна да није била и крвава.
Виктор Черномирдин стигао је 22. априла 1999. у Београд у покушају проналажења решења и некаквог компромиса да се рат заустави. Тог дана југословенска ПВО добила је стриктно наређење да не дејствује управо због авионског лета руског преговарача и могуће грешке. Ту чињеницу НАТО је искористио и један амерички ловац-бомбардер Ф-16 летео је од мађарске границе до Београда у радарској сенци цивилног авиона Виктора Черномирдина да би затим бацио бомбу од скоро три тоне на подземни објекат Стражевицу. Ратно лукавство, или кршење међународног ратног права? Сазнавши да их је амерички Ф-16 искористио као штит у прилазу Београду, руски пилоти су у одласку Черномирдинов авион окренули потпуно другим коридором, тамо где није ни било предвиђено, па се авион одједном нашао изнад положаја једне пешадијско-артиљеријске јединице у Срему. Са земље је на непознати и ненајављени авион отворена урнебесна ватра чак и из пиштоља и пушака. Срећом нису га погодили, јер је одмах узео велику висину.
Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране. На том аеродрому била је смештена америчка борбена група „Соко” са 24 хеликоптера типа „апач”, као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 „супер-галеб” југословенског РВ, иначе из састава акро-групе „Летеће звезде”. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање. Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет „апача” док су још три била озбиљно оштећена.
Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког „апача на рутинском лету” поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.
На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.
Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци крај Подгорице посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се и налазили авиони Г-4 из акро-групе „Летеће звезде”. Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Један од југословенских пилота тих је дана добијајући војно одликовање рекао да га прима за успех у тајној мисији.
Прошло је од тада доста година, по међународном праву Југославија је имала пуно право на одмазду по оним државама које су своју територију, или ваздушни простор „изнајмиле” за извршење агресије на нашу земљу. Ипак, пилоти о акцији на аеродром Ринас не желе уопште да причају. Хаг и све оно што се догодило са генералима из Србије одређују и сва каснија понашања. Дакле, што се тиче пилота и њиховог поноса, та се прича никада није догодила. Службено, не. Неслужбено, „Летеће звезде” одлетеле су у легенду...