Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: DISCIPLINA, potreba dece i odraslih  (Read 712 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

18 April, 2009, 20:38:32
  • Moderator
  • Deda meraklija
  • *****
  • Posts: 650
  • Ocena: +62/-9
  • Gender: Female
DISCIPLINA, potreba dece i odraslih 

ovaj tekst je pozajmljen iz časopisa "Tragovi"
Saznajte više o ovom časopisu...

Najbolji oblik discipline je onaj koji dolazi iz nas, koji je zasnovan na razvijenom osećaju za pravedno i ispravno, i na našim sopstvenim ciljevima. Disciplina je veština koja se uči tokom odrastanja kroz suočavanje sa sve većim izazovima.

Šta je disciplina? U većini slučajeva, kada se izgovori ova reč ona u sebi nosi prizvuk nečeg strogog i "opasnog", i asocira na zabranu ili kaznu. Međutim, disciplinovanje nije isto što i kažnjavanje. Disciplina, reč koja u svom korenu ima značenje učiti ili podučavati označava proces učenja dece prihvatljivom ponašanju unutar određanih granica. Ona uključuje postavljanje jasnih pravila deci kao i realnih očekivanja od njih, uz doslednost od strane odraslih u nastojanju da ih se pridržavaju. Za razliku od kazne koja je sasvim mali deo discipline i koja osobu tretira kao krivca suočavajući ga sa prošlošću, disciplina tretira pogrešno ponašanje i suočava se sa sadašnjošću i budućnošću.
Zašto je važno biti disciplinovan?
Disciplina je oblik vežbe za život koja, kada se jednom iskusi i praktikuje, razvija sposobnost pojedinca da kontroliše svoje postupke. Ona nam omogućava da se posvetimo nekom zadatku i da budemo istrajni u ostvarenju sopstvenih ciljeva. Disciplina nas uči kako da poštujemo pravila koja su neizostavni deo života u zajednici. Kod dece je cilj postepeno postići samodisciplinu koja će im biti vodič kroz svet.

Očekivanja i mogućnosti

Razmislimo o tome koliko puta dnevno deci kažu da ne rade nešto dobro: nisi dobro pospremio sobu, nisi se dobro obukla, ne gledaš kuda ideš, prestani da galamiš i sl. Ponekad su očekivanja odraslih mnogo veća od razvojnih mogućnosti dece. Naime, deca mlađa od pet godina ponašaju se tako da steknu odobravanje svojih postupaka od strane odraslih osoba bitnih u njihovom životu ili da izbegnu posledice neprimerenog ponašanja. Dobro i loše za njih su apstraktni pojmovi čije razumevanje zahteva vreme i iskustvo.
Deca različitog uzrasta imaju različite potrebe i različito se ponašaju pred izazovima svakodnevnog života.
Sa godinu dana deca tek počinju da uče pa se ne mogu uvek ponašati onako kako bi odrasli hteli, ona još uvek ne mogu razumeti i slediti pravila.
Sa dve godine deca počinju da poštuju jednostavna pravila, ali nisu u stanju da ih se dosledno pridržavaju.
Trogodišnjaci razumeju i usvajaju nešto više pravila, ali doslednost u pridržavanju im nije jača strana. Uobičajeno je se odazovu na poziv, da mogu da sačekaju svoj red, da se pridržavaju nekih pravila kako bi izbegli opasnost i da ponekad žele da udovolje odraslima.
Četvorogodišnjaci još uvek imaju ograničenu samokontrolu, ali mogu slediti neka pravila, udovoljavati zahtevima odraslih, odnositi se pažljivo prema igračkama isl.

Sasvim je prirodno da se mala deca ponekad ružno ponašaju jer su ona tek u procesu učenja. Njima je neophodna briga i zaštita odraslih jer nisu u stanju da predvide posledice svog ponašanja, niti da se dosledno pridržavaju nametnutih pravila.
Veliki broj "disciplinskih prekršaja" male dece može se sprečiti tako što će se prostor u kojem ona borave, bilo da se radi o porodici ili kolektivu, učiniti bezbednim i što će se slediti dnevne rutine vezane za jelo, spavanje, obaveze ili igranje. Rutine deci obezbeđuju ugodnu sigurnost u kojoj znaju šta i kada da očekuju.
Sa uzrastom stvari se menjaju. Deca bivaju u stanju da razumeju smisao i potrebu postavljanja i pridržavanja određenih regula, premda im se nekada čini da odrasli preteruju ili da izmišljaju čudna pravila. U redu, ako je tako, dobro je da odrasli razgovaraju sa decom, da im ispričaju koja pravila su morali i sami da poštuju kada su bili istih godina, zašto je to bilo vredno i šta se dešavalo kada se pravila nisu poštovala. Takođe, zajedno sa decom može se napraviti lista nepoželjnih oblika ponašanja u kući (vrtiću, školi) kao što su galama, udaranje, ostavljanje stvari u neredu itd., a zatim definisati odgovarajuće reakcije, posledice ako se neko od tih ponašanja javi. Tako pravila postaju zajednička (deca učestvuju u njihovom formiranju), ali i odgovornost za ono što će se preduzeti ako se ona prekrše.

Pozitivan pristup

Nije uvek lako izabrati pravi pristup u vaspitavanju deteta. Kada se suočite sa "problemom sa disciplinom", veoma je važno da pokušate da sagledate stvari iz dečjeg ugla. Pokušajte da čujete detetovo mišljenje o sopstvenom ponašanju, da ga razumete, da zajedno pronađete prihvatljivo rešenje. Možete pokušati sledeće: ne obraćajte pažnju, odnosno potpuno ignorišite sve što dete uradi kako ne treba, a uvek primetite i pohvalite ono što radi dobro. Budite veoma određeni kada ga hvalite jer dete mora tačno da zna šta vam se u njegovom ponašanju dopalo.
Uvek imajte na umu sledeće:
- Odnosite se prema detetu s poštovanjem koje želite i za sebe. Kada želite da disciplinujete dete, upitajte se da li mu pokazujete takvu pažnju i uvažavanje koje želite da vam ono uzvrati. Ukoliko to nije slučaj, izaberite neki drugi pristup.
- Pomozite detetu da svoju energiju usmeri u pozitivnom smeru. Omogućite mu dovoljno kretanje i aktivnosti. Dete treba da trči, skače, peva, da pleše jer je njegova energija neiscrpna i treba je usmeriti u pozitivnom pravcu. U suprotnom, moglo bi da se desi da ona pređe u nepoželjne oblike ponašanja.
- Utvrđivanje porodičnih pravila jeste jedan od najboljih načina postavljanja granica detetu. Kada ih kreirate, usmerite se na jednostavne pozitivne poruke koje uče dete određenim vrednostima. Pravila treba da budu jednostavna, kratka i da ih nema previše. Na primer: koristimo reči, a ne ruke, kada rešavamo neki problem, kuću održavamo urednom tako što svako pospremi za sobom isl.

Da li je batina iz raja izašla

Kada je Budimir Nešić, pre tridesetak godina, razgovarao sa decom predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta na temu batina je iz raja izašla (šta to znači, zašto je izašla, da li je to tačno...), dobio je interesantne odgovore koji su objavljeni u knjizi "Kako raste pamet". Nijedno dete nije se složilo sa ovom poslovicom: " To se kaže tako zato što ti na to mesto bude posle sve rajasto!", To je što ništa ne razumeš, samo te strah", "Ja mislim da treba tamo da se vrati!", "To nije tačno, batina nije dobra za umirivanje dece!".
Koliko mudrosti u ozbiljnim životnim situacijama!
Danas, većina stručnjaka se slaže da NIKAD ne treba koristiti kaznu koja fizički ili emotivno šteti detetu, uključujući lupanje po guzi, šamaranje, pljuskanje isl. Takvi postupci odraslih govore o njihovoj nemoći da reše problem mudro, već koriste svoju fizičku nadmoć nad detetom, što može trenutno da zaustavi ili redukuje nepoželjno ponašanje, ali vremenom postaje sve manje efektivno. Deca koja se tako disciplinuju uče da je to prihvatljiv način rešavanja konflikata i usvajaju agresivne oblike ponašanja. Posebno je opasno kada se to čini u ljutnji jer su tada povećani rizici od povređivanja deteta.
Disciplinske metode poput odvraćanja pažnje, kratkog odmora, logičnog zaključivanja ili pozitivnog podsticaja mnogo su efektnije od primene sile.

STAR

Pre nego što izgradite svoje disciplinske metode, pokušajte pronaći brzo rešenje za neki problem. U tome da prvo razmislite, a tek onda da delujete može vam, kako navode američki autori, pomoći STAR metoda.
- S (stop) - stanite i usredsredite se na sebe, dete i problem. Razmislite o tome šta želite postići pre nego što učinite nešto što će dodatno zakomplikovati život detetu i vama.
- T (think) - razmislite o rešenjima. Pokušajte pronaći puno rešenja, različitih rešenja.
- A (act effectivelly) - budite delotvorni. Ono što ste isplanirali, sprovedite u delo. Odredite pravo vreme, potražite pomoć ako vam je potrebna.
- R (review, revise, reward) - kritika, revizija, nagrada. Većina odraslih mora prilagođavati i korigovati svoje planove dok ne dođu do pravog rešenja. Samo neki u potpunosti uspevaju iz prvog pokušaja. Nagradite sebe za uspešne korake.

Primenjući STAR metod sigurno ćete uvideti da su, osim fizičkog kažnjavanja, neprihvatljive pretnje i podmićivanje deteta jer ga uče manipulaciji, a da su najbolji načini da motivišete dete da se pridržava određenih pravila da mu se zahvalite ili ga pohvalite. Nemojte se suzdržavati od humora, problemi ne moraju izgledati tako ozbiljno. Humor može smanjiti stres, napetost, olakšati potencijalno teški situacije, zbližiti vas sa detetom. Malo humora neće uništiti vaš disciplinski plan, već će učiniti život ugodnijim. Zato, osmeh na lice kada birate pravi put za vaspitanje deteta.
http://www.pedagog.rs/disciplina.php