Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: OBRATI PAŽNJU !!!  (Read 31178 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

01 Septembar, 2010, 21:50:24
Reply #40
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Миодраг Стојковић
Паразити

Што је сиромаштво веће, већи им је апетит



На овом свету постоји велики број паразита. На пример, младе форме једне врсте црва имају апарат за бушење како би лакше ушле у тело домаћина. Домаћин је најчешће скакавац. Одрасли црви напуштају домаћина како би у води легли јаја и као такви ти црви се могу наћи и у нашим потоцима. Као и други паразити и ови црви користе домаћине на фасцинантан начин: терају залуђене скакавце да потраже воду и смрт у њој. Који је механизам управљања судбином скакавца који не уме да плива нико са сигурношћу није доказао.

Постоје научне студије које указују на утицај паразитских хормона или неуротрансмитера који проузрокују смрт одређених нервних ћелија домаћина. Црв управља инсектом директно преко домаћиновог централног нервног система.

Ипак овај црв је као паразит аматер према човеку паразиту. Док црв мора да уђе у тело домаћина, човек-паразит то ради из даљине управљајући понашањем других људи из различитих позиција, најчешће седећих, било да су то шалтери, климаве столице различитих бироа, било угодне фотеље. Ти паразити се директно играју нашим материјалним и нервним могућностима управљајући нашим временом и судбинама. Обично кажу да када кренеш у било коју установу, наоружај се везом, временом, живцима а зависно од услуге (и паразита) не би било лоше и ситно млевеном кафом, флашом стране производње или ковертом без адресе. Ово последње поменуто је најгоре, људи се потплаћују да ураде посао за који су плаћени, за посао за који су положили заклетву заклињући се држави, Јустицији, Хипократу, свевишњем, родитељима и себи да ће га часно радити. До прве прилике и искушења. Понеки не. Понеки су постали паразити јер их је спопао други човек-паразит или схвате да колега, а човек-паразит, лепше живи. При том процесу преласка у паразите новац је најјачи неуротрансмитер.

Тога паразитима никада доста. Сисају и до последње капи јер знају да је домаћин очајан, да нема завршеног посла без међусобно завршеног ,,посла”. Некада давно наши стари нису имали толико да би плаћали и поклоне за разне услуге. Али временом то је прерасло у нормалну појаву и ако данас нешто не однесете нисте нормални. Или вас гледају као изгубљеног или вас и не погледају.

Оно због чега људи у свету губе посао код нас је део свакодневице било да је она везана за прасенце било питања: ,,Колико ће то да ме кошта” и ,,колико је чика добар?” А добри чика-паразит мора да буде добар јер су паре домаћина већ испланиране. Ко има завршиће посао, ко има више завршиће пре (или једини), добиће лек, правни, хемијски, умирујући, победнички. Ко нема ништа, нема шансе и предности у животу. Једина предност је то што их човек-паразит одлаже у фајл: није интересантан као домаћин.

Човек-паразит је у Србији и на почетку 21. века и даље присутан у свакодневном животу. Паразити се правдају сиромаштвом и малим платама јер што је сиромаштво веће већи им је апетит. Зато су паразити све дебљи а домаћини малокрвнији. А ако неки савесни домаћин антипаразитској служби ипак пријави свог или туђег паразита може му се десити да буде награђен губитком посла.

Код оног поменутог црва човек је погрешни домаћин а ако се код њега ипак нађе не наноси му штетне последице. То важи и ако се нађе код корумпираног човека. 

Миодраг Стојковић
објављено: 31.08.2010.


Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Paraziti.sr.html

“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
05 Septembar, 2010, 23:20:35
Reply #41
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
ШТА ДА СЕ РАДИ

Државни и приватни универзитети – по чему (не)треба да се разликују – Љубиша Рајић

Предузећа или развојни ресурси

Државни универзитети у Београду и Новом Саду још увек укупним квалитетом одскачу од свих других



Државни универзитети се оснивају да би задовољили разноврсне потребе друштва за академски образованим стручњацима, чак и онима чија ће знања бити ретко потребна, чиме се друштво чува од могућег губитка појединих домена стручности. Понекад се оснивају из развојних разлога око водећих привредних предузећа (универзитет у Нишу и Крагујевцу, Рударски факултет у Бору), одржавају се (Универзитет у Косовској Митровици) или оснивају (Универзитет у Новом Пазару) из политичких разлога. Истурени факултети и одељења се већ дуго оснивају из комерцијалних, а понекад и политичких разлога.

Приватни универзитети се оснивају првенствено из комерцијалних разлога, понекад уз политичку подршку. Наши приватни универзитети су уског профила, по правилу се састоје од неколико факултета који су на државним факултетима углавном смерови. Један мали број приватних факултета је основан да би се на њима радило боље или бар другачије него на државним факултетима. Сем једног медицинског, стоматолошког и ветеринарског факултета, сви остали су у оквиру нискотрошковних наука као што су економија, право, информатика, новинарство и уметности.

Универзитети-задужбине су комерцијалне установе, али се зарада усмерава на њихов даљи развој, не у дивиденде, и не постоје код нас.

Свеобухватном реформом прописа предвиђено је да се приватним домаћим и страним инвеститорима олакшају комерцијалне инвестиције у високо школство, а поједини политичари желе приватизацију знатног дела државних факултета. Тиме се сигнализира да универзитети нису развојни ресурс друштва већ предузећа која продају знање на тржишту, да је високо образовање приватна инвестиција појединца у сопствену каријеру, а не инвестиција друштва у своју будућност, те да ће се државни универзитети максимално гурати ка самофинансирању. Именовање једног професора најутицајнијег приватног универзитета за министра просвете потврђује тај развој.

Не могу се лако поредити квалитет науке, наставе и студената, те лакоћа стицања диплома на државним и приватним универзитетима, јер има државних универзитета и факултета врло лошег квалитета и приватних факултета врло доброг квалитета, али у целини посматрано државни универзитети у Београду и Новом Саду још увек укупним квалитетом одскачу од свих других. Кључни проблеми су ипак заједнички: неспособност Министарства просвете да планира и прати развој високошколских институција; лош Закон о универзитету који више ствара него што решава проблеме; предимензионирана мрежа (тренутно седам државних и 13 приватних, још три у оснивању); нерационална расподела области (огроман вишак појединих грана науке и потпуно одсуство неких других); недостатак наставног и научног кадра (имамо га за највише три општа универзитета и један универзитет уметности); веома лош систем акредитације; погубни резултати лошег спровођења Болоњске декларације уз инсистирање на проходности уместо на знању; трка за прелазним оценама уместо знањем; раширена корупција на коју се не реагује (има је и на државним и на приватним факултетима); лоша опремљеност већине факултета; застарео начин наставе; лоша стратегија научног рада; можда најгори систем докторских студија у Европи; непостојање систематских истраживања високог школства; трка институција за парама уместо за квалитетом; скоро потпуно одсуство воље унутар универзитета да се озбиљно позабави собом уз непрекидну нереалну причу о доласку на Шангајску листу и хвалисање повременим налажењем на бесмисленој Шпанској листи; лоше стручно и синдикално организовање наставника и студената и тако даље.

На скоро све ово је указано у расправама на Унифоруму током деведесетих, то су у великој мери били и закључци екстерне евалуације, на то је указано у много јавних расправа и докумената, али се мало шта изменило. Да немамо један број одличних наставника и катедара и део угледа појединих универзитета и факултета који је преживео из неких минулих времена, слика би била још гора. У њима је клица побољшања, али није сигурно да ће јој се дозволити да израсте.

*Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду

Љубиша Рајић

објављено: 06/09/2010

Izvor: Politika
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
05 Septembar, 2010, 23:32:44
Reply #42
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Obratite paznju na podebljani deo crvenim slovima u tekstu. Stalno mi se mota po glavi kako smo zemlja sa najeftinijim duvanom tj. cigaretama u Evropi i sa najskupljim mlekom. A pogledajte ovaj odnos u odnosu na cene obrazovanja... A onda pogledajte gornji tekst takodje o obrazovanju i lepota jedna. Jedan od najvaznijih resursa (obrazovanje) je sve manje dostupan vecini ali su zato cigarete i alkohol jeftini i dostupni svima. NIsam nigde prokomentarisao al se sad namesti prilika: tuzno je sto se u hanu prodaje alkohol maloletnicima u 00h, video sam to nekoliko puta dok sam setao gradom kako bas mladi ljudi vuku sa sobom na SC alkoholna pica - ne radi se o pivu, nego o picima sa znatno vecim procentom alkohola u sebi.

ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Свадба, свадба

Земљи у којој су сви на власти, опозиција је једино народЗемља која је остала без 15 одсто територије дугује 24 милијарде евра, што је 76 одсто БДП-а.



Једна смо од четири најсиромашније земље Европе. Од 200 земаља света налазимо се на 163. месту по степену запослености (у друштву Габона, Сенегала и Џибутија). Чак 164 земље на свету имају мању инфлацију од Србије. Куповна моћ грађана за две године пала је за 50 одсто. Раст цена у образовању је 14 пута већи од раста цена алкохола и дувана. Имамо 150.000 новоодбеглих младих стручњака. Парадајз је скупљи од меса, а влада која се у Уједињеним нацијама бори за Косово, не може да се избори са пар млекаџија и несташицом млека, са поскупљењем хране и лекова.

Али овај ужас ублажила је одлучност власти да се енергично обрачуна са удовицама и њиховим пензијама. Народ већ кличе том јунаштву! Јер, у нечасној намери да преживе, оне угрожавају темеље економског и правног система. Те темеље иначе не угрожава ниједан тајкун или политичар. Нико као Ева Рас, државни непријатељ број један! Ту застајем и додајем: живела Ева Рас, у инат државном буџету!

Нисмо далеко од дана када ће темељно криминалне удовице, спаљивати на ломачи са покојницима. Из чисто економских разлога, у складу са прокламованом политиком социјално одговорне државе и нама блиским индијским обичајним  правом... Које је звезда водиља на нашем одлучном европском путу... Већ видим министре у влади како очи копају један другом, ком тајкуну ће дати монопол на увоз бакљи и ломача, изводећи прецизну рачуницу колико се могу овајдити од грама пепела нечастиве, израженог у еврима.

Том ритуалном спаљивању несавесних корисница пензионог фонда, које су се дрзнуле да живе, неће присуствовати 600 лекара из Србије, којима ће Немачка дати посао за плату од 3.500 евра и то без нострификација диплома и уз обезбеђен смештај. Па, ко каже да у Србији нема и срећника? Има их. У Србији су срећни само гастарбајтери, кад дођу на одмор и виде одакле су побегли.

Истовремено, гробар опозиције прекомандован је у голуба писмоношу, али уместо да, по задатку одлети у Пакистан да брани Косово, давнашња и искрена љубав понела га је пут Брисела. Распон крила сада му је баждарен искључиво на ту дестинацију. Остаје тајна да ли је узрок унутрашње или спољашње природе. За лет преко баре, у постојбину УјкаСема, мораће много више да уступи од опозиционог статуса. На пример, свој такође непоколебљиви  патриотизам, којим је годинама уназад опхрван. Јер, сад су у њему узбуркане страсти: да ли ће Србију преварити са Европом, или Европу са Србијом? Нема дилеме. Биће принципијелан, као и увек.

А, у Бриселу су му већ проводаџисали. Новопечени европски кумови већ су му бегенисали младу. Жуту, а плавушу. И то је по повратку одмах објавио, радошћу успаљеног тинејџера, остављајући нам да нагађамо да ли је млада већ трудна или су посреди исконски чисте емоције. Тако ће нас брак дивова коначно затрти до краја. Поготово у ситуацији када српска влада делује као фарма нојева (сем пар часних изузетака, у које пре свега убрајам Ивицу Дачића). Свима су главе у песку, а све остало им се поносно шепури на тропским температурама. Ефекат таквог, сунцем окупаног положаја, не треба ни описивати. Осећамо га...

Званична државна политика, која се као мантра понавља у четири речи: „И Косово и Европа”, сваком добровидећем грађанину свела се само на две речи: „Значи ништа!” И дупло ништа – кад се дода и урушавајући стандард. Зато добровидеће грађане треба заслепити тим неприродним венчањем. Биће то светлост јачине оне коју емитује атомска печурка... И ефекти на грађане биће истоветни онима које производи атомска печурка...

Питам се да ли, пре овог великог праска, има политичара који сме овом народу да саопшти болну истину: Косово је све више прошлост, а Европа све мање будућност.

Властољубље им не дозвољава да буду искрени. Али решење постоји.

У земљи у којој су сви на власти, опозиција је једино народ.

Жарко Јокановић
објављено: 13/08/2010


Izvor: Politika
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
22 Septembar, 2010, 12:46:03
Reply #43
  • Stariji meraklija
  • ***
  • Posts: 204
  • Ocena: +4/-16

Mirko Cvetkovic danas u Vranju

http://www.vranjepres.info/sh/1776/10/25597/

u maloj sali Skupštini grada biće održan sastanak premijera sa predsednicima opština sa područja Pčinjskog okruga, javio je Vranje Press.


Voleo bih da znam sta ce nas predsednik da kaze na tom sastanku, sta planira, koji su problemi, sta ga muci,... mozda se pozali od nas forumasi....
Istina je najjace oruzje !!!
22 Septembar, 2010, 15:16:48
Reply #44
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.453
  • Ocena: +109/-8
  • Gender: Male
  • Svaki trud se isplati!!!
Куповна моћ грађана за две године пала је за 50 одсто. Раст цена у образовању је 14 пута већи од раста цена алкохола и дувана. Имамо 150.000 новоодбеглих младих стручњака.

''Pronasao'' sam se medju ostecenima, jer je podnosenje prijave za master studije 2000 dinara, koje mora da plati svaki student na mom fakltetu, naravno svaki koji hoce da upise master studije!!!!!???????????????
Uzas i sramota drustva...
Prava pravda je SAVEST!
01 Oktobar, 2010, 11:18:35
Reply #45
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Evropa u štrajku
Neredi i nasilje


piše: Branislav Jelić


Bliski susret države i poreskog obveznika: Santjago de Kompostela, Španija

Ekonomska kriza, spori oporavak, oštre mere radi smanjenja budžetskih deficita, raspalili su plamen radničkog nezadovoljstva koji se širi po gradovima Evrope. U sredu je proglašen generalni štrajk u Španiji, prostestvuje se i Belgiji, Poljskoj, Slovačkoj, Sloveniji. Srbija je izašla iz krize, saopštio je ministar ekonomije, tako da nema brige zbog socijalnih nemira

Prvi put posle osam godina u Španiji je na snazi generalni štrajk ili, u najtežim egzistencijalnim slučajevima, juriš na samoposluge. Radničko nezadovoljstvo isprovocirano je rigidnim ekonomskim merama socijalističke vlade premijera Zapatera, kojima su siromašniji slojevi stanovništva izloženi zbog pohlepnosti bankara. Mere uperene protiv budžetskog deficita podrazumevaju smanjenje plata funkcionera i državnih službenika, u proseku pet procenata, ali i zamrzavanje penzija u 2011, što bi do kraja naredne godine, prema zvaničnim procenama, trebalo da smanji rashode za 15 milijardi evra.
Vodeći radnički sindikati su objavili da se štrajku odazvalo preko 70% zaposlenih u celoj Španiji i verovatno svih 20% nezaposlenih (od ukupnog broja radno sposobnih) koliko je evidentirano od početka ekonomske krize krajem 2008. Demonstracije su se odvijale u većini španskih gradova, a u mnogim od njih je dolazilo do dramatičnih sukoba radnika i policije, ali i radnika i štrajkbrejkera. U Madridu je povređeno na desetine protestanata i potvrđeno je da je policija upotrebljavala vatreno oružje. Neredi su eskalirali i u Barseloni gde su demonstrati jurišali na policiju pokušavajući da probiju blokade na Trgu Katalonije i Univerzitetskom trgu. Uhapšeno je preko pedeset štrajkača koji su palili policijska vozila. U Malagi su snage reda i zakona čuvale ulaze u najveći lokalni šoping-mol.


Barselona...

Sreda radničkog nezadovoljstva srušila se i na Brisel, administrativno sedište imperije blagostanja, gde je više desetina hiljada besnih demonstranata iz Belgije, Francuske, Poljske, Slovačke i Nemačke, defilovalo uz zvuke vuvuzela i petardi, protestujući protiv ekonomskih mera koje se sprovode u Evropi. Briselska policija nije sedela skrštenih pendreka već je, baš kao u Spilbergovom SF-u Minority Report, pristupila preventivnim hapšenjima (svega 148) jer su štrajkači nosili “neprikladne predmete” ne precizirajući o kakvim lascivnim pomagalima je reč.
Odazivajući se pozivu na protest protiv evropskih ekonomskih mera štednje koji je uputila Evropska konfederacija sindikata, više hiljada poljskih nezadovoljnika je izašlo i na ulice Varšave. Zastave sindikata Solidarnost ponovo su se zavijorile i podsetile na vremena kada nismo imali šta da izgubimo, dok je slogan “Ne preko naše grbače” ukazivao na sadašnjost u kojoj nemamo šta da dobijemo. Iako je Poljska jedina članica EU koja je održala rast (1,7%) u 2009, stopa nezaposlenosti dostigla je neprijatnih 9,9%.
Štrajkovalo se i u Sloveniji, ali ublaženo. Tamošnji sindikat je pronašao zlatni protestni kompromis - “Štrajk će biti zaoštren, zaposleni će raditi, ali sporije.” Gde nego na graničnim prelazima prema Hrvatskoj, gde se u oba smera čeka u proseku oko tri sata.


Varšava...

Bunt se kao bauk širi Evropom, vrišti iz svake obespravljene favele i donosi miris paljevine. Napetost kulja evropskim ulicama, pištaljke svuda zvižde na uzbunu i poručuju da neće dobro završiti. Dobro, ne baš svuda. Ima jedno malo parče planete, Tadića plac, gde cvatu hiljade holandskih lala i kosovskih božura. Ljudi su tamo svesni prolaznosti i besmislenosti života, pa tako milion njih ispod granice siromaštva, i još milion nezaposlenih, nemaju primedbe na životni standard, paralizirajuće poreze, monstruozne monopolske marže, najnižu zaradu u regionu, nestašice elementarnih životnih namirnica, najavljena i prećutana poskupljenja, parazitsku državnu upravu, kolabirani saobraćaj, Dinkićeve pesme i sve ostalo. Blaženi mir naruši tek po koja vest o sportskom porazu i lopovskom suđenju.


Barozo, tornjaj se: Brisel

Izvor: e-novine



“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
04 Oktobar, 2010, 21:43:31
Reply #46
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 448
  • Ocena: +97/-26
  • Gender: Male
  • Carpe diem
Живот (ни)је чудо: Где су нам деца?

Пише: Радоман Ирић
 

Горан Јешић је председник општине Инђија. Млад, храбар, лидер модерног кова, чаробњак за прављење пара и отварање нових радних места.

Пре три године својим послом долазио је у Врање. Неколико дана пре, новинари су питали челнике локалне власти из СПС-а, да им уприличе састанак са њим. Одговор њиховог генсека Зорана Антића био је у фазону: Јешић? Шта ми имамо да учимо од њега?

Том скандалу на отвореном враћам се данас. Тек, да сумирамо чињенице. Врањски социјалисти су 20 година, свакога дана у сваком погледу, обећавали чуда. У томе су и дефинитивно успели: од Врања су направили привредног богаља и страдалника.

У Инђији Јешић растура: довлачи донаторе, мерка фондове. Ови наши имају преча посла - обилазе Дупељево, Несврту… праве изборну кампању.

Инђија је по броју и обиму инвестиција, одавно већ српско чудо. И Врање је српско чудо јер је главни град СПС.

Горана су грађани бирали да ради за њихово добро. Грађани Врања социјалисте бирају да раде за себе.

Јешић и његов тим мандат ће измерити бројем фабрика на сремским лединама. Ови наши бројем станова у Нишу и Београду.

Општина Инђија постала је индустријска зона. Врање је одавно зона сумрака.

Инђију походе еври, донатори и компаније. Врање походе шлепери са хуманитарном помоћи и донације капацитета кафених кашичица.

У Инђији се повећава број запослених. У Врању се повећава број места у народној кухињи.

Грађани Инђије гледају у будућност. Нама је из будућности закључена јединица.

Не слажете се?! Онда погледајте где су нам деца. Ако још нису отишла – отићи ће.


Link:  http://www.vranjske.co.rs/node/4025
Ja im reko': ako vlast postoji zbog onih koji je vrse onda meni tamo  nije mesto..... i  oni me smeniše !!! 
05 Oktobar, 2010, 11:46:34
Reply #47
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 448
  • Ocena: +97/-26
  • Gender: Male
  • Carpe diem
Ja im reko': ako vlast postoji zbog onih koji je vrse onda meni tamo  nije mesto..... i  oni me smeniše !!! 
10 Oktobar, 2010, 18:54:23
Reply #48
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 448
  • Ocena: +97/-26
  • Gender: Male
  • Carpe diem
Neredi u Beogradu !


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Drustvo/777876/Neredi+u+Beogradu

PS:  Danas su mladi besni muškarci  u trenerkama koji vole da prave decu na jednoj strani i mladi muškarci u uniformama koji takođe vole da prave decu,  na drugoj strani

RAZBIJALI GLAVE JEDNI DRUGIMA !!!!........................


Zašto       ?????????????????????????????????????????????????????????


Zato što su jedni napadali a drugi branili one koji ne vole da prave decu !!!

Pitam se, ima li u zemlji Srbiji ičeg više što nema cenu i što nije na prodaju !!!!

« Last Edit: 10 Oktobar, 2010, 18:57:18 by hawk »
Ja im reko': ako vlast postoji zbog onih koji je vrse onda meni tamo  nije mesto..... i  oni me smeniše !!! 
15 Oktobar, 2010, 08:14:53
Reply #49
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
ФЕЂА ДИМОВИЋ

Револуција под лупом

Много лакше ће нам бити ако прилике у Србији посматрамо са геополитичког уместо са дневнополитичког становишта

Након нереда који су избили поводом одржавања геј параде у Београду, у јавности се отворила дебата о могућности избијања нове револуције која би довела до насилне промене власти. Да ли је у прошлу недељу одржан искључиво протест против ,,Параде”, или је то зачетак општенародног устанка? Иако већина осуђује поновно ломљење града и пљачкање бутика, чињеница је да је овом народу догорело до ноктију, и да су многи, барем кришом, прижељкивали коначно уздизање куке и мотике. Истина је да би један овакав инцидент, у свакој одговорној држави, већ сам по себи довео, ако не до суштинских, онда барем до неких кадровских промена. Оставке министара полиције, одбране, кључних људи БИА и београдског МУП-а, блистале би се на премијеровом столу још у понедељак изјутра. Неко би морао да одговара због намерног изазивања опсадног стања у престоници, јер су и пијанци у парку знали да ће Београд 10. октобра личити на Палестину. Поставља се питање коме је одговарала цела ова ситуација? Демонстрантима? – И поред свог напора и добре организације нису успели да спрече одржавање геј параде, а већина њих се налази у притвору из којег се у Србији не излази. ЛГБТ популацији? – Степен хомофобије је сада само још већи него раније, јер их многи криве што су остали до краја тврдоглави, и што се нису уздржали а да не упуте коју отровну жаоку. Остатку народа? – Бачене каменице и запаљени контејнери нису успели да повећају запосленост и напуне празне новчанике. Остаје да је једино од свих профитирала искључиво партијска олигархија, која је овај инцидент искористила да се још јаче учврсти на власти. Режимски медији распалили су пропагандну канонаду, са циљем да у корену сасеку сваки облик протеста у будућности. Водитељи искривљених гримаса, политичари, забринути аналитичари и НВО активисти рецитовали су добро познате десетерце о хулиганима и фашизму који су рак рана демократске Србије, која по оцени Хилари Клинтон има потенцијал да буде и лидер у Европи, а не само у региону! Ако ускоро буде неког радничког штрајка, биће проглашен за штрајк радника хулигана са фашистичким захтевима да им се повећају плате којима би финансирали хашке бегунце.

Некако опет случајно се потрефило да су навијачи прекинули утакмицу у Ђенови, а минут након тога, у ванредном дневнику РТС-а, водитељка је прочитала већ спремно саопштење о невиђеној бруци и „ружној слици коју смо поново послали у свет”. У сенци ових догађаја остала је посета америчке државне секретарке, која је свратила да нас љубазно замоли да се манемо Косова и Републике Српске, да се учланимо у НАТО и коначно завршимо са мрачним деведесетим у којима смо изазвали све те силне ратове. Прича о насиљу скренула нам је мисли од финансијског колапса, незапослености, општег штрајка у „реформисаном” правосуђу, Мишковићевих дугова добављачима, Луке Београд, несташицама млека, банкарских крвопија...

Већ сам читаоцима „Политике” постао досадан са својим трактатима о држави без легитимитета, која нема никакву моралну ни духовну димензију, а није ни суверена у одлучивању. Пошто власт у земљи не ужива подршку већине грађана, она намерно генерише насиље како би владала у једној врсти незваничног ванредног стања. Вешто се манипулише са огромним бесом нагомиланим у народу, па се по потреби изазивају или организују инциденти о којима се данима распреда, а који суштински не могу угрозити владајућу машинерију. Ако погледамо уназад, у Србији се није одиграла ниједна насилна промена режима а да није била организована споља. Учили су нас у школи пароле „боље рат него пакт, боље гроб него роб!” иако је заправо било „боље Черчил него Хитлер”. Подметали смо бубреге под Милошевићеве пендреке док је опозиција грицкала семенке на семинару у Будимпешти. Морамо да престанемо да промене везујемо за политичке странке које су нам тренутно понуђене, јер све оне одавно функционишу у истом систему. Да није тако, неко би им већ пресекао снабдевање, или би се против њих покренуо поступак пред Специјалним судом. Много лакше ће нам бити ако прилике у Србији посматрамо са геополитичког уместо са дневнополитичког становишта. Ако схватимо да се преврати у малим земљама не дешавају спонтано, вољом народа, већ у складу са интересима великих играча. Онда ћемо умети да међу собом препознамо искрене родољубе, а да раскринкамо убачене провокаторе. Нећемо чекати да нас неко заведе него ћемо имати јасну слику какву земљу желимо да створимо. Борићемо се за то да нам се деца школују и запосле, уместо што ћемо анатемисати читаве генерације. Онда ћемо можда имати и своју праву народну револуцију, јер ћемо се борити са смислом уместо да у борби тражимо смисао. Кад будемо изашли на улице, знаћемо зашто и за кога, а онда нема сузавца ни лисица које ће моћи да зауставе нашу идеју.

члан групе Београдски синдикат

Феђа Димовић
објављено: 15.10.2010.


Izvor: Politika
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
21 Oktobar, 2010, 17:08:01
Reply #50
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Раша Попов

Из земље без крава

Криза млека је општедржавна. Од беле суше је чувају трдокорни, традиционални сељаци.




Пио сам ових дана млеко Landmilch. Увозно. Ја разумем да једем увозни кикирики, али сам збуњен што пијем ето сад увозно млеко.

Крава смо имали одувек. И моја баба, врло сиромашна, држала је краву и запајала нас, кад јој дођемо, свеже помуженим млеком. Оно је пенушаво и деликатесно! Сада, ево 2010. на опште згражање, сазнајемо да у Србији нема довољно нашег млека.

Јављају да је наша говедарска фарма „Златица”, са хиљаду грла најексклузивније пасмине света „црвени холштајн”, поклана и претворена у саламе и кобасице. Сад тамо има још 50 грла! Али изгледа да до тога није дошло због државне кризе крава, јер како чујем њу је најпре откупио један велики месар. То је као оно кад би метнули у исти чамац курјака и козу. Шта би курјак урадио с козом: преклао би је.

Голему средњобанатску фарму крава продали су једном од четворице браће тајкуна. Тај се није тамо појавио, био је невидљиви газда. Уз њу је продато и 12.000 хектара најплодније земље на свету. У мом родном селу Мокрину имали су фарму са 300 грла. То је купио један млади Београђанин. Фарма више не постоји. Драгоцени генетски материјал је пропао.

Да није све у злонамерним растрошним купцима добара, види се по томе што је мокринску свињогојску фарму купио један предузетник. Тамо је сад 15.000 грла. Процват! Од пет некадашњих радника, газда плаћа садашњих двадесетпеторо. И то све са доприносима.

Очевидно, свиње се брже размножавају. За годину дана, после шест плус четири месеца, свињски накот се удвостручи... За обнову говеђег фонда треба чекати скоро три године. Зато је помор говеда раван елементарној катастрофи. Слушао сам узнемирене сточаре како се питају: коме је у интересу био помор говеда и усахнуће вимена с млеком? Слушајући ове присталице теорије завере, сазнам да они мисле да је намерни циљ, Нечији, а Чији не знамо, био да се доведе држава до потребе увоза млека у праху, страног млека, страних јунади. То би, кажу, одговарало само увозницима, трговцима, од којих многе називамо тајкунима.

Ја не знам да ли је то истина. Али сам сазнао да би уместо наших покланих говеда и јунади, чија је цена око 60.000 динара, требало, ако хоћемо обнову говеђег фонда, куповати увозна грла по цени од 2.000 евра. У тим разликама цена слуте се и грандиозни, масни профити за касту трговаца.

Лично сумњам у сваку теорију завере. Мислим да је напросто код нас, из страха од инфлације дошло до ограничавања цене млека. Говедарима се све мање исплаћивало да добијају 21 или 22 динара по литри. Чак им се није исплаћивало ни 26-27 динара по литри. Па су своје краве излиферовали кланицама. Значи – за уложен новац говедар није добијао натраг ни онолико колико је дао. Он дакле није више био на тржишту, него се нашао на танком леду.

Обично се каже: што држава нешто не предузме? Шта? Гледао сам филм о раду белгијске државе. Министарство пољопривреде шаље трочлану комисију стручњака у дом белгијског сељака. Он је наследио од дедова једну шталу, а сада хоће да адаптира све шупе и магазе у нове шталске просторије. Враћају се у собу која личи на собе свих наших и светских сељака. Он излаже свој финансијски капацитет са сто или две стотине будућих крава. Потписује се уговор о кредиту. С тим што није опасни кредит добијен од банке, него је нешто под заштитом државе. Не знам да ли наша држава може да чини такве протекционистичке мере? Можда је Белгија као бивша колонијална сила, несравњено богатија, па је њеној држави лакше да уводи протекционизам у аграру.

Знао сам у Мокрину породицу произвођача најбољег сира (седам пута премирани златом на Новосадском сајму), Терзиће. Имали су лане 12 крава. Данас имају шест, али и шест младих које ускоро постају млекуље. Бојка Плавшић, власница млекаре „Салашарски сир”, има фарму говеда у Иђошу.

Пре пет година имала је 40 крава, сада 80. „Сваких пет година чопор се удвостручи”. Њен је снабдевач млеком Цветко Кришан. Он има сталност уговора и поверење у раду с млекаром. Зато његов запат сеже чак и до 200 грла.

Мокрин као да не зна за кризу млека. Председник МЗ Горан Думитров каже да сад у селу има 1000 крава. А краве су, по сазнању Саве Терзића, кланици продали само чланови око стотину беземљашких породица које су имале по једно грло. То су добиле као отпремнину растуром запослења. Прави „паори” се не растају од крава.

Криза млека је општедржавна. Од беле суше је чувају трдокорни, традиционални сељаци, прави сељаци. Не волим дан у коме би прави сељаци са малим поседима ишчезли. То није будућност. Тајкунима са 34.000 хектара земље ово велим у брк.

Раша Попов
објављено: 21.10.2010.


Izvor: ПОЛИТИКА
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
31 Oktobar, 2010, 08:54:06
Reply #51
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
NOAM ČOMSKI: Amerika podseća na Treći rajh!

Zastrašuje nivo iracionalnog straha i mržnje u Americi. Podseća me na Nemačku pre Drugog svetskog rata, rekao je slavni lingvista i filozof Noam Čomski



Amerika danas podseća na Nemačku uoči Drugog svetskog rata, upozorio je Noam Čomski, jedan od najvećih svetskih intelektualaca, lingvista i filozof koji se nalazi na listi sto najvećih umova svih vremena.
Čomski je do paralele sa Hitlerovom Nemačkom došao analizirajući američke unutrašnje društvene, političke i ekonomske prilike, zaključujući da zastrašuje nivo „iracionalnog straha i mržnje" koji vlada u Americi.
Strah od muslimana
On je u intervjuu za zagrebački nedeljnik „Globus" rekao da stanovništvo ne uspeva da jasno artikuliše svoje zahteve i da u njemu vladaju „besciljni strah i bes"

- Delom je opravdan, jer za razliku od finansijske elite, većina stanovništva za 30 godina nije imala realno povećanje prihoda. Teško se preživljava, a porodica nema nikakvu podršku u evropskom smislu. Ljudi se i dalje zadužuju, a vrednost njihove imovine, kao što su kuće, opada. To je dugoročno neodrživo - navodi Čomski i dodaje da je nezaposlenost u proizvodnom sektoru „doslovno na nivou Velike depresije".

- Mi smo i dalje najbogatija zemlja na svetu, ali to većina ne može da oseti u vlastitom životu - kaže on.
Čomski je rekao da se američka ekonomija ne nalazi u bezizlaznoj situaciji, ali da je situacija ozbiljna.

- Kad putujete u Evropu i vratite se ovamo, čini vam se da ste došli u zemlju trećeg sveta. Ništa ne funkcioniše, vozovi, putevi. Infrastruktura je pred kolapsom.
Budućnost američke ekonomije je neizvesna, jer u trci za profitom banke i korporacije novac ulažu u Meksiko i Kinu odakle se ne vraća u vidu novih radnih mesta, a problem predstavlja i ogroman deficit - polovina je uzrokovana vojnim budžetom.
Deficit „prati proglašenje mesijanske misije širenja demokratije u svetu", iza čega se, kako kaže Čomski, nalazi „pre svega odbrana vlastitih vojnih i ekonomskih interesa".
On tvrdi da ne samo da se nije smanjilo izdvajanje za vojsku pod vlašću Baraka Obame, već da je u ovom trenutku ono najveće od Drugog svetskog rata!
- Uz to raste strah od useljenika, posebno muslimana. Veruje da se postoji muslimanska zavera za preotimanje zemlje i uvođenje šerijatskog prava, a da je Obama njihov predstavnik. Zastrašujuć je nivo iracionalnog straha i mržnje. Podseća me, da budem iskren, na Nemačku pre Drugog svetskog rata - rekao je Čomski.
Iracionalne sile
On tvrdi da Obama ne samo da je povećao vojni budžet, već i značajno povećao ratnu opasnost, jer je na ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu poslao „stotine tzv. bombi za duboko penetriranje, najveće bombe u arsenalu nuklearnog oružja, koje su uperene prema Iranu".
- I polako se ide prema tome da postane sasvim normalno da se one upotrebe jer navodno nema izbora - kaže Čomski i dodaje da je najveći greh Irana to što „ne postupa po naredbama iz Vašingtona i pokušava da proširi svoj uticaj na susedne zemlje".
Prema slavnom naučniku, Iran nije jedina zemlja koja odbija da se povinuje zahtevima iz Vašingtona, već se taj talas neposlušnosti širi. Turska najavljuje da će utrostručiti trgovinu sa prokaženim Iranom, dok ga Brazil „otvoreno podržava".
- Ako ih (SAD) nije briga za druge zemlje, Kinu ne mogu da ignorišu. I postaju nervozne zato što Kina ne prihvata njihov diktat.
U američkom dvorištu, tj. Južnoj Americi, države po prvi put počinju da stvaraju zajedničke institucije i da rešavaju svoje unutrašnje probleme.
- U prošlosti, kad bi se tako nešto događalo, SAD bi jednostavno svrgle vladu. To više ne može da čini - kaže Čomski.

On kaže da je još važnije to što se menjaju „modeli investiranja i trgovine".
- Kina posebno zamenjuje SAD u mnogim zemljama kao vodeći investitor i kupac. Čak se i Brazil kreće u tom smeru. Stvari se događaju mimo SAD, a one ne mogu da učine ništa.
On je objasnio da je i sa Obamom na snazi u američkoj istoriji duboko ukorenjena teza da je „put do sigurnosti u ekspanziji" - „drugim rečima, ako sve ne kontrolišete niste sigurni".
- To je i danas dominantna politika. Ali je vrlo opasno u svetskom kontekstu kad imate vrlo moćnu državu koju vode vrlo iracionalne sile. I mnogo straha i velika moć destrukcije - rekao je Čomski.

Izvor: Pressonline
« Last Edit: 31 Oktobar, 2010, 08:56:01 by AlexTheGreat »
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
16 Novembar, 2010, 00:23:45
Reply #52
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Stav
 
Multi-kulti
 
Branko Dragaš

 
 
   MULTI-KULTI - Izjava kancelarke Merkel da je multikulturalizmu u Nemačkoj odzvonilo i da oni koji žele da ostanu u Nemačkoj moraju dobro da nauče jezik i prime kulturu domaćina, jer su bez obzira na to koliko dugo žive u Nemačkoj ipak samo stranci i gosti, i ništa više, da su tu privremeno i da moraju da odu kada više ne budu poželjni ili kada se ne uklope u kulturu domaćina, najznačajnija je izjava nemačkog političara u poslednje tri decenije. Mislim da više ništa nije kao što je do sada bilo, da se savremeni evropski kapitalizam iz temelja menja i da jedino to naši politički diletanti ne vide, da Nemačka ponovo postaje evropska velesila koja će diktirati istorijske događaje. Kakve događaje?
Ako se uskoro ništa ne bude promenilo, ako se nastavi s takvom politikom, Evropa će za pedeset godina, kako prognoziraju kineski stručnjaci, postati muzej koji će služiti istočnim narodima da pokazuju svojoj deci na ekskurzijama kako je nekada izgledala civilizacija koja je propala jer je izgubila smisao i svrhu života. Zasigurno će se to dogoditi ako se nešto hitno ne promeni u evropskom društvu i politici. Da li je ova izjava Merkelove na liniji tih promena? Reklo bi se da jeste.
Oni koji imaju prilike da krstare starom Evropom znaju da kriza razara i da su nemiri u Grčkoj i Francuskoj samo početak velikih potresa koji će iz temelja promeniti sudbinu Evrope. Oni koji idu na političke ekskurzije u Brisel da referišu kako ide s uništavanjem Srbije, koji grade svoje političke laži na obmanjivanju naroda o evropskim integracijama, koji nemaju nikakvu političku ideju osim da kradu i da što duže ostanu na vlasti, oni ne vide šta se zaista dešava u Evropi. U njihovim glavama je virtuelna Evropa iz prošlog stoleća, Evropa koje više nema i Evropa koja je umrla u izjavi nemačke kancelarke. Pobede i jačanje desnice u mnogim evropskim državama samo su logičan odgovor na promašenu strategiju evropskih integracija u kojima je mamutska i parazitska briselska administracija radi sopstvenih interesa zarobila i okovala evropsku ideju u basnoslovnom profitu multinacionalnih korporacija, koje su pokušale da nam dokažu da će neoliberalni kapitalizam konačno dovesti do kraja istorije i pobede nad zastarelim i prevaziđenim idejama tradicije, nacije, države i religije. Ta ideologija je omogućila bogatima da postanu još bogatiji, dok su siromašniji postali još siromašniji; ta ideologija je bankrotirala izbijanjem velike krize zapadne demokratije i kapitalizma, a pokušaji da se propali neoliberalni kapitalizam spasava ubacivanjem desetina hiljada milijardi štampanih evra i dolara u oboleli sistem, propašće kao i nasilno nametnuta ideja o multikulturalizmu u društvu u kojem gosti neće da se menjaju, preziru domaćine i šire se takvom brzinom da počinju da ugrožavaju samobitnost onih koji su pristali da ih ugoste. Bilo je samo pitanje vremena kada će se sve to ogoljeno pojaviti.
I ko će biti prvi. Lično sam znao da će to prva uraditi Nemačka i da će ona posle izjave kancelarke početi da sprovodi čišćenje nemačkog društva od multikulturalnosti. To će se izvoditi na različite načine. Kancelarka je već istakla da će gosti tu biti samo neko vreme, dok domaćinu budu potrebni, i da će ostati samo oni koji budu vrlo dobro znali nemački, a svi ostali koji ne budu znali tačno da pišu i izgovaraju prošla vremena od nepravilnih glagola teško da će moći da opstanu u nemačkoj zajednici. To praktično znači da će ostati vrlo mali broj obrazovanih i školovanih kadrova koji su Nemcima potrebni i koji će se u potpunosti inkorporirati u nemačko društvo, dok će svi ostali morati da se vrate tamo odakle su došli.
Pucnjava ekstremnih ultradesničara na sve koji ne liče na Šveđane i prodesničarsku vladu u nekadašnjoj socijalističkoj Švedskoj samo su dokaz u kom smeru se kreće Evropa, a guslanje Borisa Tadića o evropskim vrednostima samo je žalosno marketinško trabunjanje režima koji je na odru.
Evropa nema velikog izbora. Ili će se zaista pretvoriti u muzej voštanih figura, koje će zapišavati pijani balavci s Istoka koji su na ekskurziji, smejući se toj ucveljenoj, staroj gospođi koja je preparirana kao ustreljena ptica, ili će se probuditi katolički dišpet i protestantska privrženost porodici, tradiciji, naciji i državi takvom silinom da će zaprepastiti i zastrašiti svaki multikulturalizam. Otvaranje muzeja Adolfu Hitleru i njegova sve veća popularnost među nezaposlenom nemačkom omladinom i porast industrijske proizvodnje u nekoliko kvartala od 2,2 odsto, dok se ostale evropske članice dave u krizi, samo su dokaz da se nešto iza brda ozbiljno valja. Srpski politički moroni ništa ne shvataju šta se dešava pa i dalje mirno stoje pred portirima iz Brisela, verujući da će tako sačuvati vlast i da će ulazak Srbije u raspadajuću EU najzad rešiti sve njihove probleme. To je nova politička zabluda srpske kvazielite koja ne razume svetska kretanja, ne prati istorijske talase i ništa nije naučila od istorije, učiteljice života.
Treba biti pripreman za novo doba koje stiže, ali bojim se da su naši političari potpuno zaveli narod na stranputicu i da ga vode u propast iz koje se vekovima nećemo izvući. Potpuno mi je razumljivo i prirodno da više volite svoju decu, nego decu svog komšije ili gosta u vašoj kući, ali se bojim, poučen negativnim iskustvom iz prošlosti, da se zaljuljano klatno ne vrati suviše u desnu stranu i da tada dobijemo velike probleme. Demagozima i nacionalsocijalistima otvara se širok prostor za nesmetano delovanje. Budimo oprezni i gledajmo svoje interese. Plašim se da ponovo ne budemo izvedeni na klanicu. Hoće li se to dogoditi, zavisi od nas samih. Zato pišem ove redove i opominjem. Čitajte pažljivo!

DRUG TITO - Prema poselednjim istraživanjima, 85 odsto ljudi smatra da je život u vreme druga Tita bio bolji. Adolfu Hitleru se to istraživanje svakako ne bi svidelo. Ne sviđa se ni Borisu Tadiću i njegovim savetnicima. BT ima popularnost daleko manju od Slobodana Miloševića. Ali nešto veću od Milutinovića. Sve u svemu, BT ostaje ili da napravi politički zaokret, otpusti savetnike, uhapsi tajkune, nacionalizuje otetu imovinu i podeli tu imovinu narodu ili da, opijen lažima i licemerima, nastavi po starom i dočeka da mu narod sa ulice sudi zbog kolaboracije sa tajkunima i partijskim kriminalcima. BT treba da odluči. Moj mu je savet da napravi zaokret. Ne nastavljaj dalje, čoveče! Ne srljaj više! Stani i podvuci crtu! Vođenje države je ozbiljna stvar. Nije to blejanje po dorćolskim kafićima. Pred tobom je istorijska odgovornost. Miloševića je to nerazumevanje istorije dovelo u Hag, gde su ga ubili. Đinđića su izveli na streljanje. Drug Tito danas ponovo jaše na čelu kolone. Neverovatno kakav istorijski salto mortale. Mada je on začetnik sveg ovog zla što nam se danas dešava. Ali kada druga Tita poredite s ovim diletantima u politici, onda je jasno zašto bi on pobedio na slobodnim izborima, uprkos medijskom mraku koga su uveli BT tutumraci. Drug Tito je bio svetski prevarant, veliki meštar svih hulja, a danas na vlasti imamo seoske kokošare i jajare.

RASPAD - Režim je u potpunom rasulu. Ponavljaju sudbinu svih totalitarih režima. Ni komičan pokušaj stvaranja kulta ličnosti od provincijalnog i narcisoidnog klovna ne uspeva. Režim je u završnoj fazi raspada. Dokaz za to nije prazan budžet, medijski mrak, nasilna prodaja Telekoma, dužničko ropstvo, nezaposlenost, siromaštvo i beda većine građana Srbije, već činjenica da je Jeca postala ikona bankrotiranog režima. Kada je JUL doneo odluku da Zorica Brunclik bude kandidatkinja za ministra kulture, to je bio jasan pokazatelj da je režim SM odlepio i da mu se kraj približio. Pevanje nacionalne Cece na proslavama narodnjaka bio je siguran signal da nesposobni i metiljavi Koštunica gubi vlast. Ubacivanje estradnih zvezda u politiku je dokaz nemoći politike da se suoči sa realnim problemima i da građanima ponude prava i trajnja rešenja. Silikonske pevaljke pokušavaju da produže agoniju totalitarnog režima. Jecin slučaj je zanimljiviji od dosadašnjih manipulacija režima. Malograđanska Srbija je pokazala svoje pravo rošavo lice. U obračunu s navodnm nacionalizmom, tradicionalizmom i spinovanim fašizmom, krmeljiva i parazitska malograđanska kvazielita, koja je monopolizovala medije, uzdigla je Jecu do ikone. Nepismeni tekstovi u kojima telefon zvoni zvr-zvr, u kojima trepavice trepću trep-trep, tekstovi u kojima silikonska pevaljka odlučno odbija da puši svome mužu i odriče mu svako pravo na njenu guzu, mucavi nastupi u kojima se priznaje da ledi ne razume teške i dugačke rečenice, ne razume zašto se piše takvim rečenicama kada je mnogo jasnije kada se napiše da telefon zvoni zvr-zvr i trepavice trepću trep-trep, najbolji su dokaz propasti kako folirantskog režima, tako i njegove skorojevićke i palanačke kvazielite koja otima novac od poreskih obveznika na svakom mestu. Nije, dakle, problem što se japi Čeda i silikonska Jeca grle i ljube, to je razumljivo jer oni dele istu kriminalnu prošlost, kada su se isto tako srdačno i strastveno ljubili sa kriminalnim ološem koji su bili barjaktari tranzicione propasti, već je problem u tome što jedan Jovan Ćirilov sebi dozvoli da pred TV kamerama poljubi ruku toj novokomponovanoj kolumnistkinji koja, uprkos podršci i Basare i Srbljanovićke, ne može da sakrije svoju vezu sa kriminalnim podzemljem i svoju elementarnu nepismenost. Epilog svega, čekamo istorijski talas da odnese u zaborav sve ove tranzicione kreature koje će biti zaboravljene čim građani budu srušili odnarođeni režim.

KANDIDATURA - Režim veliča svoj uspeh kandidujući se za prijem u EU. U jednoj polemici sa nama koji smo negirali strategiju nametnutih reformi, tvorac kriznih štabova i profiter reformi Labus napisao je da će Srbija najdalje do 2005. ući u EU i da samo treba da se strpimo. Strpljivo smo čekali i videli da je to sve bila prevara. U međuvremenu, opljačkani su i država i građani, što je nezabeleženo u istoriji našeg naroda. Nismo ušli u EU. Sada smo pred kandidaturom. Treba samo da odgovorimo na 4.000 pitanja. Voleo bih da se neka pitanja odnose na to: ko je i koliko novca uzimao od tajkuna, koliko je stvarno bogatstvo srpskih političara, ko su vlasnici firmi koje su se preko noći obogatile, ko se ljubio sa kriminalcima i koga su oni plaćali, gde je potrošeno 100 miliona dolara datih za rušenje SM, ko kontroliše medije, preko čije firme svi moraju da se reklamiraju, ko gradi po Beogradu, kolika je stvarna vrednost mosta na Savi. I mnoga druga pitanja koja se neće naći u tom upitniku. Najvažnije pitanje treba da postave građani Srbije - kakav je naš interes da uđemo u EU. Šta dobijamo? Ne prazna politička priča, već ekonomska računica. Proračun. Prihodi i rashodi. I kada budemo imali kalkulaciju, onda treba mi da odlučimo. Primer Rumunije i Bugarske je poučan. Ne treba nam takvo članstvo. Srbiji treba nova evropska ideja. Ali to ne mogu da donesu ovi korumpirani političari. Potrebni su nam novi ljudi za novu evropsku priču.

KURS - Prema zvaničnim izveštajima, od početka godine do danas prodato je preko 3,5 milijardi evra. Za taj novac je moglo, ako za otvaranje jednog radnog mesta treba 5.000 evra, da se zaposli 700.000 nezaposlenih ljudi. Gotovo većina zvanično nezaposlenih bi se zaposlila. Nažalost, taj novac je nepovratno otišao. Novi guverner nastavlja staru politiku. Stari guverner nam je odneo mnogo novca. To nikoga ne zanima. Režimu ne zvoni telefon zvr-zvr i ne trepću svetla trep-trep. Zrelo je da se prekine ova tragedija. Hoće li sindikati izaći na ulicu da zaštite svoja građanska prava kao svuda u EU ili će se zadovoljiti povišicom od nekoliko procenata, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, Srbija je pred socijalnom revolucijom. Otvoreno je mesto za srpskog Leha Valensu. Imate li petlje?
Probajte. Možda ste baš vi naša poslednja nada.
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
22 Novembar, 2010, 18:50:32
Reply #53
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Ceo tekst Ovde

A evo zanimljivog dela da vas zainteresuje

...Baraćeva je dodala da su sada uz vlast isti oni savetnici i tajkuni koji su bili i uz Miloševićev režim i koji pokazuju da u Srbiji ”imamo kontinuitet” sa Miloćevićevim vremenom.
“Biznismeni, konsultantske kuće, sve su to bili stubovi i Miloševićevog režima, a njihova moć potiče od prljavog novca iz vremena njegove vladavine”, istakla je Verica Barać.
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
20 Decembar, 2010, 10:31:13
Reply #54
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Obratite pažnju na "Utisak nedelje" od sinoć. Odgledajte reprizu danas ili ga pogledajte na sajtu kad ga postave. Emisija od 19.12. za sad je još uvek nema, ali postaviće je  http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=907

Srbijanka je odlično objasnila šta nam se dešava.
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
28 Decembar, 2010, 10:59:07
Reply #55
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Evo samo dela kolumne, a procitajte celu Ovde odlicno analizirano.

Постоји, међутим, теорија да „демократије” не ратују, а нарочито не једна против друге, док ауторитарни режими воде освајачке ратове. Ако поредимо Кину и САД, онда то никако није тачно, јер потоња глобална сила готово стално, нарочито после ,,хладног рата”, туче различите непријатеље по свету. Осим тога, ова „демократија” је подржавала различите ауторитарне режиме познате по кршењу људских права; нпр. генералу Пиночеу у Чилеу је помогла да свргне и убије на регуларним изборима изабраног председника Аљендеа. Напослетку, САД и друге бранитељке људских права окупљене у НАТО су тукле Србију коју је предводио уистину окрутни тлачитељ албанског живља и подржавале мафијашко-терористичке структуре ОВК током рата и по његовом завршетку.
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
29 Decembar, 2010, 10:15:11
Reply #56
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
ПОГЛЕДИ СА СТРАНЕ

Жарко Јокановић

За будућност смо закаснили

Срећна вам Нова година. Биће потребно пуно среће. Без обзира на то да ли ће нам остати стара влада или ћемо имати нове изборе... Без избора...

Сви су потрчали у Европу. Демократе најбрже. Трчећи у Европу, оборили су систем. Систем за гласање на сопственом конгресу. Па су морали то ручно да обаве. Заборављајући да Европа не воли ручно. Само стручно.

Зато ће Деда Милоје из Горобиља морати да постане двострука личност. Јер да би по новом, европском закону, пекао ракију мораће да буде правно лице. И инжењер, приде. А до сада му је законом било дозвољено да буде само деда. Зато, у складу са Законом против дискриминације, ни бабе које праве домаћи пекмез не могу више бити обичне бабе – него правна лица. И инжењери. Што је за бабе природно стање. И то је сасвим логично. Неће наш европски прогрес кочити самоуки сељаци, који не обезбеђују овцама смештај у спаваћој соби. Персирање кравама пре муже биће саставни део политичке коректности, културна политика која ће се из штала прелити и у парламент.

А до тада једино власт нико неће санкционисати. Зато што се судство никада неће реформисати. Једини доказ да су реформисани био би да сами себе ухапсе и правоснажно осуде – како би доказали да је реформа била исправна, стручна и неполитична. Јер шта је друго, ако не стручност, ако се у реизбору унапреди судија, за кога се на Интернету може наћи податак да је имао 73 одсто поништених пресуда. Па још кад тај судија пресуди и да 1. април почиње 25. марта – шта друго него да истински поверујемо да је струка у правосуђу надмоћно победила политику. Тако што је памет нокаутирана.

Том логиком се и бабе и деде имају претворити у правна лица. Само тако ће постати безопасни по режим и ући у режим ПДВ-а. Зато ће баба Добриjа из Буара унуцима са закашњењем мазати џем на палачинке, тек након што умашћене руке обрише о кецељу, не би ли све тањи слој пекмеза прошао кроз регистар касу. А раздрагани унуци ће весело, европски утренирано, фискалним рачуном који им је баба издала за услугу „доручак”, забашурити крчање својих младих, а већ демократски освешћених црева.

За то време, скупштина ће усвојити десетине нових, европских закона. Политичари ће давати изјаве – које ни најљућа деда Милојева ракија не може умекшати: на пример да ће се са Тачијем разговарати, јер је невин док се не докаже супротно. Дакле оно што цео свет зна – да је касапин. Изгледа да је цела Србија постала необавештена, што је доказ да нас је претходни, морални, а успављујуће бескорисни „гигант” српске политичке сцене, темељно заразио.

Зато сам забринут за нашег председника. Не због тога што га боли пета. Него зато што је Тачи изјавио да би за нашу европску будућност њихов сусрет био здрав. Што је дискутабилно са становишта дислоцирања бубрега његовог саговорника. Сигурно је једино да би тај сусрет био профитабилан за Тачијеву мафијашку трговину: јер њему је свеједно да ли отима Косово или бубреге. У сваком случају све што отме – уновчи.

Али, у овим свечаним данима, када се, по ко зна који пут, оптимизмом пелцује нација, чини се да имамо само једну жељу за Деда Мраза. Пошто су нам премијер и „министар за лаж”, већ неколико пута и прошле и ове године, поносно објавили да смо изашли из кризе – преклињемо те Деда Мразе: завежи им нечим уста, пре него што нам радосно објаве како ће нам и следеће године бити боље. Ако у томе успеш, Деда Мразе, без обзира на то да ли си правно лице или не, као што би сваки поштени деда то требало да буде, свака ти част! Биће то најрадоснији догађај који нам Нова година може донети: њихово ћутање!

П. С.

Ако сте поборник реформисаног правосуђа већ сте закаснили да прославите ову нову годину. Јер, ако је наше неподмитљиво, а стручно реформисано судство, утврдило да април почиње 25. марта, онда је Нова година била 26. децембра. Срећан вам повратак у прошлост! За будућност смо закаснили!

Жарко Јокановић
објављено: 29.12.2010.


Izvor: Politika
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
05 Januar, 2011, 20:04:18
Reply #57
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 448
  • Ocena: +97/-26
  • Gender: Male
  • Carpe diem
Ja im reko': ako vlast postoji zbog onih koji je vrse onda meni tamo  nije mesto..... i  oni me smeniše !!! 
21 Januar, 2011, 11:09:21
Reply #58
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
ФЕЂА ДИМОВИЋ

Мирис јасмина иза гвоздене завесе

За разлику од јунака бројних „наранџастих” и „плишаних” револуција, учесници „Јасмин револуције” у Тунису нису добили подршку водећих светских сила

Кроз гвоздену завесу „наших” медија поново није процурело довољно правих информација о драматичним догађајима у Тунису. Ово је ко зна који пут да до нас допиру површни извештаји о важним светским дешавањима. На телевизији се може сазнати нешто мало више, нпр. ко је од „звезда” ушао на „Двор”, или какво је мишљење естрадних личности о иницијативи за промену Устава. Ретки, који су гладни информација, још увек имају на располагању Интернет, све док Вашингтон не одлучи да и на њега окачи катанац.

У кратким цртама, народ Туниса се одлучно побунио против двадесеттрогодишње диктатуре председника Зина ел Албидина Бен Алија, коју су обележиле глад, немаштина, незапосленост, али и огромна корупција и богаћење уског владајућег круга. Пламен револуције запалио је 17. децембра сиромашни двадесетшестогодишњи продавац воћа Мухамед Буазија, који се спалио у знак протеста против власти, након што му је полиција запленила робу коју је продавао. Мухамед је имао диплому машинског факултета, али му она није помогла да себи обезбеди живот достојан човекa. Својим самоспаљивањем он је постао симбол борбе народа против тираније, која је добила назив „Јасмин револуција”, будући да је као и биљка јасмин, ова револуција оригинални производ Тунишана, а не семинарски планиран државни удар. За разлику од јунака бројних „наранџастих” и „плишаних” револуција које су се догодиле након пада Берлинског зида, учесници „Јасмин револуције” нису добили подршку водећих светских сила. Јер председник Бен Али је био један од главних савезника САД и ЕУ (нарочито Француске) на подручју Северне Африке. На Западу је често био хваљен због свог секуларизма и наклоњености према либералном капитализму. Администрација САД је сматрала да су афрички лидери, попут Бен Алија, важно оружје у борби против све већег пораста исламског фундаментализма, па су увек били спремни да зажмуре пред свим његовим злочинима. Извештаји Викиликса јасно показују да је амерички амбасадор у Тунису добро знао да је режим Бен Алија тирански и до сржи корумпиран, да су медији потпуно цензурисани, да новинари и опозиционари нестају преко ноћи и да већина народа живи у потпуном сиромаштву. И поред тога, велики „борци” за демократију и људска права нису дигли свој глас због очигледне неправде.

Поводом нереда, у којима је до сада погинуло 78 демонстраната, државни секретар Хилари Клинтон је лицемерно изјавила да САД немају право да заузимају било чији страну, што у преводу значи да неће подржати демократске промене у Тунису. Тешко се може поверовати у искреност ових изјава, иза којих стоји историја интервенција и мешања у политичке прилике других држава, потпиривање грађанских ратова и револуција, подржавање војних хунти и бројних опресивних режима. Где је била та „неутралност” када су војне хунте у Јужној Америци киднаповале, мучиле и убијале на хиљаде својих неистомишљеника, по рецепту који су добили од ЦИА? Зашто је подршку могао да добије један Сухарто или Пол Пот, који су иза себе оставили стотине хиљада лешева? Ту ,,неутралност” смо ми добро осетили на својој кожи 1999! Чињеница је да сваки интервенционизам и политика забадања носа у туђе двориште управо доприноси јачању милитантних групација, као реакција на спољне притиске. Стално ширење страха од глобалног тероризма не може бити оправдање да једна нација живи у беди и безнађу.

Остаје да сачекамо епилог „Јасмин револуције”, са надом да и она, као и многе пре ње, неће бити изневерена. Тешко да ће владари света дозволити да један афрички народ самостално одлучује о својој судбини. Исти инструменти који су онемогућили Манделу да свој народ избави из сиромаштва вероватно ће поново бити примењени. За пропаст Манделиног сна било је довољно да режим апартхејда задржи у влади место министра финансија и уз помоћ ММФ-а опструише економске промене. У Тунису је управо ситуација да ће стари режим у новој прелазној влади покушати да задржи портфеље унутрашњих и спољних послова, одбране и финансија.Много је важније, међутим, то да се људи полако буде из апатичног зимског сна и шаљу поруку да више не желе да живе као робови. Талас „Јасмин револуције” брзо се шири на још неке афричке државе. У глобалном свету проблеми су постали универзални, тако да више нико не може да нас убеди да се Грци, Шпанци, Португалци буне само зато што су лењи, Енглези, Ирци, Бугари и Румуни зато што су неспособни... Обични људи целог света полако постају свесни да су таоци малог процента моћника. У Србији се вести о протестима у свету редовно спинују, како би народ био што дуже анестезиран. Код нас још пролази прича о ЕУ – елдораду, где на сваком ћошку расту печене шеве. Откривање истине разбило би и мит о томе како САД и ЕУ подржавају само демократске и напредне режиме. У том случају, неко би се већ запитао зашто ова власт заслужује толику подршку са Запада.

члан групе ,,Београдски синдикат”

Феђа Димовић
објављено: 21.01.2011.


Izvor: ПОЛИТИКА
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
27 Februar, 2011, 10:40:37
Reply #59
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Hleb postao luksuz

D. MARINKOVIĆ | 26. februar 2011. 21:13

Standardni beli hleb ponegde dostigao cenu od 60 i više dinara, što je rekord u poslednjih deset godina. Povećanje od 25 odsto je šok za istanjene novčanike


VEKNA belog hleba dostigla je najvišu cenu u poslednjih deset godina. Velike industrijske pekare mese, od ove nedelje, veknu od 500 grama, brašno tipa T-500, za 55 dinara. To je povećanje od 25 odsto i, naravno, novi šok za istanjene novčanike potrošača. Neki privatni pekari su, već ranije, formirali cenu ove vrste hleba na 60, pa i više dinara.

- Treba imati u vidu da cena hleba prati kretanje cena brašna, odnosno pšenice, na tržištu - kaže Zdravko Šajatović, pomoćnik dorektora novosadske „Žitovojvodine“. - Skupa pšenica nije rezultat špekulacija na domaćem tržištu, nego je realni odraz stanja na svetskom tržištu.

I ekonomisti ukazuju da je najnovije poskupljenje hleba posledica rasta cena pšenice, koja se, trenutno, uglavnom prodaje po 32 dinara za kilogram sa PDV, ali i energenata, gasa i dizela. Upozoravaju i da se na berzi već nudi pšenica po 33,4 dinara.

Kada se uporedimo sa regionom, cene hleba u Srbiji su i dalje niže nego u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Neznatno jeftiniji hleb u odnosu na Srbiju jedu samo građani Makedonije.

- Možda je trenutna situacija sa visokom cenom hleba prilika da neko upita najodgovornije u ovoj državi zašto Robne rezerve Srbije nemaju na zalihama 250.000 tona pšenice, što odgovara dvoipomesečnoj potrošnji pšenice u Srbiji - ističe Šajatović. - Recimo, svetske zalihe pšenice iznose oko 170 miliona tona, što takođe odgovara dvoipomesečnoj svetskoj potrošnji.

Da su Robne rezerve Srbije u vreme žetve roda 2010. kupile oko 250.000 tona pšenice po 13 dinara za kilogram, što je u to vreme bila realna cena, bi bile osposobljene da intervenišu na domaćem tržištu pšenice preko Produktne berze u Novom Sadu. Mesečno bi mogle da puste nekoliko desetina hiljada tona pšenice po nižoj ceni od one koja se sada traži. Tako bi „smirivale“ tržište, a istovremeno i „zaradile“ na razlici.

SOCIJALNA KARTA
Danas je u Srbiji hrana jeftina za bogate, a sve nedostupnija za milionsku armiju siromašnih. Srbija nije za najsiromašnije građane, a ima ih oko milion, uvela „socijalnu kartu“ i obezbedila za njih budžetska sredstva, kao što su to davno uradile SAD, najbogatija država na svetu. Da jeste, sada bi najsiromašniji mogli bar duplo jeftinije da dobiju osnovne životne namirnice - hleb, mleko, ulje i šećer.


Izvor: Novosti

Osvrnuo bih se na ovu socijalnu kartu na kraju teksta podebljanu i podvučenu. Čak su i SAD uvele tu "socijalnu kartu" i vode računa o najsiromašnijim građanima, i to kao zemlja gde je pominjanje bilo čega "socijalnog" nešto gore od bilo kakvih prirodnih nepogoda ili ne znam ni ja čega...
Ova naša vlada je 2008. godine najavljivana kao socijalna (odnosno vlada koja će veliku pažnju posvetiti najsiromašnijima i rešavanju njihovih problema), međutim za dve i po godine koliko postoji, najsiromašnije građane je mogla da zadesi samo još teža situacija i poskupljenja osnovnih životnih namirnica.
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.