Zbog ?ega strah od zahvata u usnoj duplji?

[Dina]

 
Svi doživljavamo određenu nelagodnost u trenutku kada trebada sednemo na stomatolo šku stolicu. Neprijatni zvuci koji se čuju u čekaonici, pojačavaju ovu nelagodnost. Međutim, šta se događa ako ta nelagodnost preraste u pravu fobiju, koja može da dovede do toga da osoba počne da prezire bol i druge tegobe, samo da ne bi morala ponovo da poseti stomatološku ordinaciju i umesto posete, pokuša sama da se reši bolova uzimanjem lekova i alkoholnih pića? U tim slučajevima može nastupiti ozbiljno narušavanje funkcije aparata za žvakanje, a kao posledica nemogućnosti žvakanja, javlja se i po remećaj u načinu ishrane. Patološki strah od zubara naziva se oralo fobija i on se mora lečiti.
Od oralofobije, u narodu poznatije kao strah od zubara, pati oko 15% stanovništva. Ovaj poremećaj se obično pokazuje kao lupanje srca, mučnina, pojačano znojenje, nagon za povraćanjem i napadi panike. Problem je pojačan i činjenicom da mnogi stomatolozi ne znaju da se ophode prema strahovima pacijenata koji pate od oralofobije, jer mnogo puta, ponašanje stomatologa još više pogorša situaciju. Razlog za to je što stomatolozi zapravo nemaju odgovarajuću obuku iz psihologije i ne znaju kako se treba ponašati prema takvim pacijentima, a s druge strane, problem je i u tome što pacijenti retko otvoreno predočavaju stomatologu svoju oralofobiju.

 
Zbog čega strah od zahvata u usnoj duplji?
U medicini ne postoji nijedan opisan poremećaj sličan oralofobiji, što znači da nijedan vid terapije, koji primenjuju lekari iz drugih oblasti medicine, nije povezan sa tolikim obimom straha, kao što je to slučaj sa stomatološkom terapijom tj. zahvatima u usnoj duplji. Ovo je razumljivo, ako se uzme u obzir da usna duplja ne služi samo za žvakanje, nego predstavlja i visoko senzibilan organ, preko koga se upoznajemo sa svojom okolinom i u kome su smeštena čula. Japanski naučnici u jednom istraživanju dokazali su da pacovi pokazuju smanjene mogućnosti za učenje kada u ustima imaju manji broj zuba. Uostalom, i beba kad se rodi, prvo doživljava svet i svoju okolinu preko usne duplje – sisanjem, što se u psihologiji i definiše kao oralna faza u razvoju deteta. Razlozi za postojanje ekstremnog straha od zubara mogu se pronaći u detinjstvu određene osobe. Obično se radi o nekom negativnom iskustvu sa grubim stomatologom, ali se oralofobija može javiti i kada strah od zubara postoji u porodici ili krugu prijatelja tj. strah koji je izražen u životu bliske osobe, može da doprinese razvoju fobije.

Kakva terapija postoji?
Psihološki tretman i vežbe opuštanja mogu značajno da smanje napetost kod ovih osoba, mnogo uspešnije nego bilo koje sredstvo za smirenje. U takvim slučajevima preporučuje se kratkotrajna terapija kod psihologa, koja spada u uobičajene terapijske metode za savlađivanje strahova bilo kog porekla. Ovaj psihološki tretman treba da obuhvati i vežbe za opuštanje. Terapija oralofobije kojom se može postići dugotrajan efekat, treba zapravo da bude terapija fobičnih razmišljanja. Najuspešnijom psihoterapijskom metodom za lečenje straha, smatra se kognitivna terapija, koja se bavi otkrivanjem »grešaka u razmišljanju«, kojima su obično podložne osobe koje pate od strahova, čime nesvesne radnje postaju transparentne. Pacijent se pri tome uči da svesno vodi svoja razmišljanja u željenom pravcu, čime se uči i kako da se opusti u slučaju kada se nađe u prilici koja izaziva strah. Druga metoda psihoterapije koja se koristi je konfrontaciona terapija, kada se, kako joj i samo ime govori, simulira zamišljena situacija, koja je uzrok pacijentovog straha i koju on obično pokušava da izbegne. Terapeut pokušava da dovođenjem pacijenta u tu, za njega neugodnu situaciju, kod njega zapravo ispravi to njegovo negativno iskustvo i omogući mu da shvati da ta situacija i nije toliko nepodnošljiva i ne predstavlja katastrofu. Ovako se u organizmu zapravo pokreće proces odvikavanja, u kome organizam uči da u određenim prilikama ne reaguje strahom i njegovim pratećim simptomima. Pre početka terapije, važno je sa pacijentom porazgovarati, jer se tako obično otkriva lični problem koji pacijent ima, a dobija se i detaljnija slika poremećaja, što omogućava bolji izbor terapije, koja je individualno prilagođena svakom pacijentu. Psihoterapija obično traje dve nedelje i nakon toga pacijent je obično spreman da lakše prihvati situaciju koja mu je pre terapije izazivala patološki strah. Ukoliko se odlučimo zakon frontacionu terapiju, preporučuje se da psihoterapeut zajedno sa pacijentom ode sto ma tologu, koji je unapred pri premljen za ovakvu posetu, što znači da je isplanirao svoje vreme, tako da može malo duže da se posveti tom pacijentu. Istraživanja rađena na temu uspešnosti ovakve terapije oralofobije govore da su četi ri od pet pacijenta koji su pri hvatili konfrontacionu terapiju, trajno prevazišli ovaj problem.

Zubar – strašilo za decu?
Strah od zubara nije urođen! Stoga je prirodno da deca nemaju osećaj straha prilikom prve posete zubaru. Međutim, to zapravo nije tako, jer roditelji svoj strah od zubara prenose na decu, tako da su deca već zaplašena prilikom prve posete ordinaciji. A onda, kada i dožive stomatološki tretman, situacija postaje još teža. Deca vrlo snažno reaguju na gestove, raspoloženja i ponašanje prema njima i to na njih ima mnogo veći uticaj nego reči. Kod dece se vrlo brzo razvija osećanje bespomoćnosti i napuštenosti. Reči koje stomatolog i roditelj obično govore deci, kao što su »ništa te neće boleti« i »ne treba da se plašiš«, obično izazivaju suprotni efekat. Kod dece, kao i kod drugih pacijenata koji se plaše, važi pravilo da je najbolje sa njima sve unapred dogovoriti, da su sa svim saglasni i da neće biti rađeno ništa što nije dogovoreno. Takođe je veoma važno objasniti svaki postupak i način na koji se on sprovodi, kao i to da se svaki postupak najavi u trenutku kada počne njegova primena. O funkciji aparata i o neprijatnim zvucima detetu treba pričati na njemu razumljiv način. Tokom intervencije dete trebačesto pohvaliti, jer to podiže njegovo samopouzdanje, tako da poseta stomatologu ostane detetu kao prijatna uspomena.

Iz časopisa DENTAL TRIBUNE (Autor: Žanet Enders, Švajcarska)
Dr Zoran Buršić,
stomatolog

[Dina]

Auuuuu,vi se izgleda ne bojite zubara,ja priznajem,strah me je 2X,    1Xkad idem kod zubara,2X  kad moram racun platiti.

[Suzyq]

Haha, ja se evo ne bojim zubara.

Važno je imati poverenja u osobi koju si izabrao da ti brine o zubima. Za moje zube je zadužena dr Vesna iz Predejana koja inače radi i u Hanskom Domu Zdravlja. Izuzetan je stručnjak, pre 2 godine sam sredila sve zube i prezadovoljna sam.

3 puta dnevno perem zube i uveče obavezno ih očistim koncem. Četkicu(Signal) menjam na 3-4 meseca, pastu koristim isključivo Kolynos Whitening, a konac Oral B. Povremena kontrola i to je uspeh za zdrave i lepe zube. Sa tim receptom odlazak kod zubara vam nikada neće predstavljati traumu.

[ZZ]

3 puta dnevno perem zube i uveče obavezno ih očistim koncem. Četkicu(Signal) menjam na 3-4 meseca, pastu koristim isključivo Kolynos Whitening, a konac Oral B.

Kad porastem ce budem Suzyq! Ocu da budem Suzyq! 
<a href="http://www.youtube.com/v/f-9Uyb4Tfjc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/f-9Uyb4Tfjc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;</a>
I ja se ne plashim zato shto sam mazohista...eto, da ne kazete da begam od temu 

[Igor_TECH a TECH]

mene lozi kada zeni smrdi iz usta na trulez.

Ali ne na trulez posle mesa, nego kada jede voce na primer.

[Goga]

ne znam kako da shvatim  termin "zahvat".....pa još u usnoj duplji....malo strašno zvuči....

[TzaR99]

Ja sam povadio 12 komada.