Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: Mobilna iskušenja  (Read 2116 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

15 Avgust, 2010, 13:30:17
  • Moderator
  • Deda meraklija
  • *****
  • Posts: 650
  • Ocena: +62/-9
  • Gender: Female
Mobilna iskušenja


Današnji tinejdžeri ne mogu da zamisle kako je svet izgledao pre mobilnih telefona, a ponekad im pridaju toliku važnost da postaju pravi zavisnici. Lekari, međutim, upozoravaju da ova korisna spravica, sa kojom svakodnevno živi dve trećine čovečanstva, može biti opasna po zdravlje

Zabranite mi izlaske, ukinite džeparac, oduzmite kompjuter, samo mi ostavite mobilni – bez njega ne postojim! – zavapio je jedan beogradski srednjoškolac kome su roditelji zapretili kaznom zbog lošeg uspeha u školi: ispostavilo se da je, umesto da uči, razgovarao i razmenjivao poruke.

Neki stručnjaci bi oduzimanje mobilnog telefona tinejdžeru ocenili kao veoma pametan potez, ne (samo) zato što je to delotvorna vaspitna mera, već prvenstveno jer znači uklanjanje moguće pretnje po zdravlje „duha i tela” mladih. Naime, ova neosporno korisna stvarčica, koja je većem delu čovečanstva olakšala, ulepšala, poboljšala i, u određenim slučajevima, spasla život, optužena je da može izazvati razna oboljenja, od pada imuniteta, oštećenja sluha, smanjenja reproduktivnih sposobnosti, tumora na mozgu, kardiovaskularnih smetnji, genskih oštećenja i preranog gubitka pamćenja, pa do patološke zavisnosti.

Konačni sud još nije izrečen, ali mnogobrojna istraživanja u svetu dosad su pokazala tri stvari. Prvo, umerena – povremena i kratkotrajna – upotreba mobilnih telefona, u skladu sa uputstvima, neće nam naškoditi. Na raspolaganju nam je i čitav niz saveta i mnoštvo sprava (antene, slušalice, zaštitni keramički cilindri, maske, filteri...) koje bi trebalo da neutralizuju njegovo zračenje. Drugo, preterano korišćenje ove sprave može biti opasno po zdravlje, pogotovo na duži rok (rezultati najnovije studije Američke zdravstvene fondacije ukazuju da bi se posledice zračenja mobilnih telefona mogle pojaviti za desetak godina, kad sadašnji tinejdžeri budu zasnivali porodicu i gradili karijeru). Treće, mlađoj deci bi trebalo, iz predostrožnosti, sasvim onemogućiti, a tinejdžerima ograničiti držanje ove sprave, koja bi – poput svih ostalih mikrotalasnih uređaja – svojim zračenjem mogla loše uticati na organizam u razvoju.

A upravo su deca najvatreniji pobornici mobilnog telefona. Sad je već i u našoj sredini postalo uobičajeno da ga i đaci nižih razreda nose sa sobom u osnovnu školu (pa i mališani u vrtić!). Uprkos protestima i žalbama profesora, „celularac” uporno ometa nastavu u srednjim školama i na fakultetima. Tinejdžeri ne prestaju da „kuckaju” ni za vreme pozorišnih i bioskopskih predstava (na užasavanje okoline) ili dok ručaju sa porodicom (što redovno izaziva gnev roditelja), pa ni kad hodaju ulicom – a ta nepažnja bi ih već mogla koštati glave.

Nova manija – nomofobija
Pripadnici starijih generacija koji su i običan, fiksni telefon koristili uglavnom za kratak dogovor, a sa prijateljima se družili uživo, teško razumeju vezanost svojih potomaka za spravicu što svaki čas pišti, svira i proizvodi razne druge zvuke, dok današnji tinejdžeri jednostavno ne mogu ni da zamisle kako je svet izgledao pre mobilnih telefona.

Dosadašnja istraživanja u razvijenim zemljama pokazala su da više od polovine korisnika mobilnih telefona spada u gotovo patološke zavisnike od ove spravice, koji su u stalnom paničnom strahu od mogućnosti da negde zaborave telefon, da im se ispraznila baterija, da su na mestu gde nema dometa ili da su istrošili kredit. Nekima je dovoljno da se mobilni ne oglasi par sati, i već se unervoze. Stručnjaci su smislili i ime za ovu novu bolest – nomofobija, od reči „no mobile“ („bez mobilnog“) i „fobija”.

A američki „Časopis za psihijatriju” piše o novoj vrsti mentalnog poremećaja – zavisnosti od slanja SMS-a, kojoj su najviše podložni tinejdžeri. Kao drastičan slučaj pominje se maloletna Amerikanka koja je slala i do 5.000 poruka mesečno. Nažalost, sve je više njenih vršnjaka koji bi da obore ovaj neslavni rekord. Psihijatri zato preporučuju da se obrati pažnja na tinejdžere koji zanemaruju uobičajene, neposredne kontakte sa ostalim ljudima, zapostavljaju dnevne aktivnosti zbog poruka ili postaju depresivni kada im se uskrati ta vrsta komunikacije.

Deca najugroženija
Primarijus dr Radomir Kovačević, načelnik Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja pri Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije „Dr Dragomir Karajović” u Beogradu, upozorava i na drugu opasnost:
– Oko 70 odsto radiofrekventnog zračenja koje emituje mobilni predajnik dok telefoniramo, prodire jedan centimetar u dubinu glave, pretvara se u toplotnu energiju i zagreva tkiva, čime se povećava rizik od nastanka tumora glave i ušne školjke. Mobilni telefoni su posebno opasni po zdravlje najmlađih: zračenje dopire mnogo dublje u glavu petogodišnjaka nego odrasle osobe, jer su kosti lobanje mališana neuporedivo tanje – kaže dr Kovačević.
– U studiji Međunarodnog centra za istraživanje raka navedeni su zaključci da elektromagnetni talasi, kakve emituju i prenosivi telefoni, „mogu biti kancerogeni za čoveka i potencijalna opasnost za nastanak leukemije kod dece“. Ipak, nijedna studija nije zatražila zabranu korišćenja mobilnog telefona, samo preporučuju da ga ne nosimo uz telo, da prekinemo vezu kad je loš prijem jer je tad zračenje veće, i da trudnice ne bi trebalo da ga drže u blizini stomaka, a deca u džepu u blizini srca i genitalnih organa. U stvari, najbolje bi bilo da ga deca u vreme rasta i razvoja uopšte ne nose – dodaje naš sagovornik.

Umesto druženja – razmena SMS-a
I ugledni britanski naučnik Vilijam Stjuart smatra da mališani mlađi od osam godinauopšte ne bi smeli da koriste ovaj aparat, deca od osam do 14 godina samo u krajnjoj nuždi, a starija – uz oprez. „Ako imate tinejdžera i smatrate da mu mobilni telefon zaista koristi za ličnu bezbednost, to je onda vaša lična odluka kao roditelja, ali mislim da nema nikakvog opravdanja da ovaj telefon bude dostupan deci između tri i osam godina“, ističe Stjuart.

U Velikoj Britaniji se, zato, roditeljima preporučuje da deci ne dozvole upotrebu mobilnih, ili da njihovu primenu ograniče na desetak minuta razgovora tokom dana (deca koja ih koriste duže od 60 minuta dnevno mogla bi čak da izgube i sluh, ukazuje dr Majkl Hofer, otorinolaringolog), a francuska vlada se sprema da donese zabranu korišćenja ovih telefona u osnovnom školama. I pored toga, mobilni telefoni su jedini električni uređaji na kojima čak ne postoji ni preventivno upozorenje da se drže dalje od domašaja dece. Da li to znači da doktori, možda, previše brinu i preteruju sa upozorenjima?

Istine i zablude
Mobilni telefoni, kao i bazne stanice pomoću kojih se odvija komunikacija, emituju radio-talase sasvim drugog spektra u odnosu na radioaktivna zračenja. Ti elektromagnetni talasi, prema dostupnim saznanjima, nemaju štetno dejstvo po ljudsko zdravlje, ukoliko su uređaji ispravni i rade u okviru zakonom propisanih vrednosti.
– Uz svaki mobilni telefon kupac dobija i informaciju o zračenju aparata, koje se meri specifičnom stopom apsorpcije, takozvanom SAR (Specific Absorption Rate) vrednošću. Ona označava količinu elektromagnetne energije koju naše telo upija u jedinici vremena dok koristimo mobilni telefon. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, SAR se ograničava na 2 W/kg, mada ljudsko telo može da toleriše i 50 puta veću vrednost. Uz to, mobilni telefoni imaju mehanizam za dinamičku kontrolu snage koji obezbeđuje da uređaj uvek zrači minimalnom snagom potrebnom za zadati kvalitet komunikacije. Svaki ovakav telefon, kupljen kod operatera i ovlašćenog distributera, poseduje sertifikat Republičke agencije za telekomunikacije koji potvrđuje da je aparat urađen u skladu sa propisima, po svim karakteristikama, uključujući i SAR – kaže Dragana Roter-Crkvenjakov, rukovodilac korporativnih komunikacija u kompaniji „Vip mobajl“.

Ne postoje preporuke proizvođača koliko vremena u toku dana je bezbedno koristiti mobilni telefon, kaže naša sagovornica, jer je stav relevantne naučne javnosti, Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućih zračenja (ICNIRP) da korišćenje ispravnog mobilnog telefona, u skladu sa uputstvom, ne utiče na zdravlje.

Za jačinu zračenja je bitno i da li se nalazite u području gde je pokrivenost signalom dobra, jer vaš telefon tada sa manje snage uspostavlja vezu sa baznom stanicom. Takođe, ako neko želi da dodatno smanji izloženost radio-talasima, može, pored razgovora, da komunicira slanjem SMS-a i MMS-a. Moguće je koristiti i „hends fri“ ili „blutut“ uređaje kojima se telefon drži dalje od tela. Mnogo je raznih nalepnica i privezaka čiji proizvođači tvrde da štite korisnika od elektromagnetne emisije, ali njihova efikasnost nije dokazana, niti su u tom svojstvu zakonski obavezni. Najjednostavniji savet je da mobilni telefon koristimo efikasno, da mu jačina zvuka bude podešena na maksimum, a sam aparat tek ovlaš prislonjen na uho.

Na pitanje da li je utvrđen optimalni rok trajanja mobilnog telefona, koji, navodno, vremenom sve više zrači, od stručnjaka smo dobili odgovor da je ovo verovatno jedna od češćih zabluda vezanih za funkcionisanje tih aparata. Oni tvrde da, ako posedujete uređaj koji je kupljen legalno, odnosno kojem nisu neautorizovano menjane neke karakteristike, možete bezbedno da ga koristite sve dok je ispravan. „Renomirani proizvođači garantuju kvalitet svog uređaja, a tu su i ovlašćeni serviseri kojima možete da se obratite ako imate neke sumnje“, uveravaju nas domaći mobilni operateri.

Kako nas štite novi zakoni
U javnosti se sve češće iskazuje zabrinutost zbog postavljanja mobilnih predajnika koji bi, na šta upućuju neke studije u svetu, takođe mogli nepovoljno da utiču na zdravlje ljudi koji žive u blizini. Naučna istraživanja urađena za potrebe Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućih zračenja, međutim, ukazuju da nema štetnih efekata od emisije mobilnih telefona, baznih stanica i drugih bežičnih uređaja na čovekovo zdravlje i okolinu ako se koriste u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima.

Trebalo bi istaći da su u Srbiji i dalje na snazi strože granične vrednosti radi zaštite zdravlja čoveka i njegove okoline. Recimo, kod nas je maksimalno dozvoljen nivo električnog polja od 27,5 V/m, dok propisi u Evropskoj uniji određuju maksimalno dozvoljeni nivo električnog polja od 41 V/m za opštu populaciju, i čak 90 V/ m za tehničko osoblje.

Novi zakoni ne propisuju, kao što se ponekad u javnosti može čuti, zabranu podizanja baznih stanica u blizini mesta gde ljudi borave tokom celog dana, a takvu odrednicu ne sadrži nijedan zakonski akt u Evropi, niti postoji preporuka slične sadržine Svetske zdravstvene organizacije. Naš zakonodavac definiše kategoriju „izvora nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa“ (IPI) i „područja povećane osetljivosti” .

U potonje spadaju stambene zone, škole, vrtići, bolnice i druga mesta na kojima ljudi mogu boraviti 24 sata dnevno, dok su izvori od posebnog interesa oni koji u zonama povećane osetljivosti mogu da generišu nivoe nejonizujućeg zračenja više od 10 odsto od zakonom propisanih vrednosti. Ovi izvori podležu posebnom režimu gradnje i eksploatacije: za njih je potrebno izraditi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i vršiti periodična kontrolna merenja nivoa nejonizujućeg zračenja koje oni generišu.

Postavljanje baznih stanica mobilne telefonije je izuzetno zahtevan inženjerski posao, koji se realizuje u skladu sa licencom koju operator ima, a pod nadzorom Republičke agencije za telekomunikacije. Ovu oblast regulišu nedavno doneti Zakon o građenju, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja. Pošto je ovo i velika investicija (recimo „Vip mobajl“ je, kako saznajemo, u poslednje dve i po godine u izgradnju vlastite mreže investirao više od 200 miliona evra), u najboljem je interesu vlasti, operatera i krajnjeg korisnika da ovaj posao bude optimalno urađen.

Domaći mobilni operateri su nam potvrdili da opremu kupuju od renomiranih inostranih proizvođača, što znači da ona poseduje sve domaće i strane sertifikate, a rad opreme za telekomunikacije se stalno kontroliše merenjem zračenja koje vrše ugledne nezavisne institucije, kao što su Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Elektrotehnički fakultet u Beogradu i Tehnički fakultet u Novom Sadu. Oni su uradili više od 1.500 merenja na lokacijama širom Srbije, tako da bi trebalo da verujemo njihovoj oceni da se mobilni operateri pridržavaju propisanih granica elektromagnetnog zračenja.

Pitanje koje na kraju treba postaviti nije, dakle, da li bi trebalo da koristimo mobilne, već – kako da ih bezbedno upotrebljavamo.

Aleksandra Mijalković

Novi zavisnici
Posedovati ovaj uređaj za mlade nije samo praktična stvar, već i pitanje prestiža, identifikacije sa uzorima (koji ih „bombarduju” sa reklama), ali i lične nesigurnosti. Naime, lakše je komunicirati SMS-om nego „oči u oči”. Da bi se, međutim, razvila bolesna zavisnost od mobilnih telefona, koja se obično javlja zajedno sa opsesivnom vezanošću za kompjuter, odnosno internet, potrebni su poseban, introvertan tip ličnosti i specifično okruženje (disfunkcionalna porodica). U lečenju joj pristupamo u sklopu drugih zavisnosti i zloupotreba, kroz porodičnu terapiju. Kako je reč o novijoj pojavi, koja još nije medicinski klasifikovana, za nju ne postoje utvrđeni dijagnostički kriterijumi, a istraživanja u svetu su još u začetku – kaže dr Ivica Mladenović, psihijatar, koji u Klinici za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu vodi Dnevnu bolnicu za bolesti zavisnosti u adolescenciji.

Brojke, brojke
- Broj korisnika mobilnih telefona u svetu: 4,2 milijarde
- Broj korisnika mobilnih telefona u Srbiji: 9,7 miliona
- Prosečni mesečni račun za razgovor mobilnim telefonom u Srbiji: 370 dinara
- Količina elektromagnetne energije koju naše telo upija dok razgovaramo mobilnim telefonom: 2 W/kg, (ljudsko telo može da toleriše do 100 W/kg)
- Maksimalno dozvoljen nivo električnog polja: u Srbiji: 27,5 V/m, u Evropskoj uniji 41 V/m


Dva – po glavi stanovnika
Po podacima Međunarodnog telekomunikacionog saveza, oko dve trećine ljudi na našoj planeti, ili oko 4,2 milijarde (što je dvostruko više nego 2000. godine!), koristi mobilne telefone, koji tako zauzimaju drugo mesto među najprihvaćenijim tehnologijama za ličnu upotrebu (odmah iza televizora sa 4,9 milijardi korisnika, ali mnogo ispred računara sa 1,9 milijardi korisnika). U proseku svaki korisnik poseduje dva „celularca“, a predviđanje je da će ih do 2015. imati po šest. Prema poslednjem izveštaju Republičke agencije za telekomunikacije, na kraju 2008. godine Srbija je imala oko 9,7 miliona korisnika usluga mobilne telefonije, pri čemu svaki četvrti korisnik ima po dve SIM kartice, odnosno dva mobilna telefona.

Deset preporuka
- Grupa od 20 čuvenih kardiologa iz raznih zemalja, koje je okupio David Servan Šrajber, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu (SAD), sačinila je 10 preporuka za zaštitu od elektromagnetnih talasa koje emituju mobilni telefoni:
- Zabranite ga deci mlađoj od 12 godina, osim u hitnim slučajevima, jer su organi u razvoju osetljiviji na elektromagnetne talase.
- Držite telefon (kad ne razgovarate) na udaljenosti od jednog metra od tela, jer se tako amplituda magnetnog polja smanjuje 50 puta.
- Udaljite se od osobe koja razgovara mobilnim bar jedan metar.
- Izbegavajte nošenje mobilnog neposredno uz telo i ne ostavljajte ga noću u blizini kreveta.
- Antenu usmerite od tela.
- Što kraće razgovarajte mobilnim telefonom, i ne približavajte ga uhu sve dok se pozvana osoba ne odazove.
- Prilikom razgovora redovno menjajte uho na kojem držite ovaj uređaj.
- Izbegavajte korišćenje mobilnog kada je slab signal ili prilikom brzog kretanja, na primer u automobilu ili vozu.
- Umesto da razgovarate, šaljite poruke.

Izaberite uređaj s elektromagnetnim talasima koji najmanje prodiru u organizam, što može da se utvrdi u konsultaciji s operaterom ili pregledom uporedne liste nivoa elektromagnetnih talasa koje emituju različiti modeli uređaja (na sajtu www.guerir.fr)

Menjali sina za telefon
Jedan mladi par iz Pekinga menjao je svog novorođenog sina – za dva nova mobilna telefona. Kako je objavila agencija DPA, oni su bebu, rođenu pet dana ranije, prodali za oko 1.500 dolara, da bi kupili spravice za kojima su čeznuli. Nakon što su uhapšeni, po prijavi detetovog strica, 22-godišnja majka se pravdala policiji: „Nisam znala da je nezakonito prodati sina“.

Izvor: POLITIKA
http://www.roditeljportal.com/Clanak/tinejdzeri/mobilna-iskusenja.htm