Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: AMERICKA BOROVNICA  (Read 14583 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

16 Februar, 2011, 00:58:22
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Danas sam posadio 15 sadnica Americke borovnice i 5 sadnica Aronije koje sam kupio da proverim da li ove vrste mogu da uspevaju kod nas, ako bude ok kupicu jos. Kupio sam ih u Agro Jugu iz Nisa, cene su za borovnicu 500 din a za Aroniju 600 din po komadu. Ovo su dvogodisnje sadnice.
Sa njima sam dobio i ovo uputstvo za sadnju i gajenje pa koga interesuje moze da procita i da se informise o ovim veoma malo rasprostranjenim vrstama kod nas.


ГАЈЕЊЕ ВИСОКОЖБУНАСТЕ БОРОВНИЦЕ
Високожбунаста америчка боровница потице из САД. У дивљем стању се простире у источном делу САД-а (од Флориде на југу до Мичигена на северу). Достиже висину од 3-4,5 м, а најбоље успева на влажним стаништима и већој надморској висини. Због специфичности кореновог система, веома је осетљива на сушу. Према последњим подацима високожбунаста боровница се у САД-у гаји на површини од око 8500 ха, са годишњом производњом око 50000 тона. Боровница се на нешто већим површинама гаји и у Канади, Холандији, Енглеској, Новом Зеланду, Аустралији, Чилеу, Швајцарској, Белгији и Немачкој. Боровница је по много чему специфична биљка. Припада групи јагодастих воћака и веома је значајна и корисна са аспекта хранљивости и лековитих својстава плода. Врло мало је искоришћена у односу на могућности које пружа. Боровница је дуговечна биљка и њена експлоатација траје од 20 па до 50 год и више. Једна је од најскупљих воћних врста и за подизање 1 ха засада кошта око 20.000 € и то без противградне мреже. Са мрежом цена прелази 35.000 €. Обзиром на дужину експлоатације стопа амортизације није велика. Инвестициони период траје од три до шест година, а највећа улагања су у припреми земљишта и подизању засада (хумус, материјали за поправку земљишта, саднице (једна квалитетна садница коста око 4,5 до 5 €), систем за наводњавање и др.). Од треће до шесте године приноси се увећавају а од седме године засад улази у пуни род.
У пуној експлоатацији највећи трошкови су у берби која се обавља више пута. Плодови, првенствено намењени свежој потрошњи када имају и највећу цену, морају се брати пажљиво у мале посудице што додатно успорава и поскупљује бербу.
Гајена високожбунаста боровница (Vaccinium corymbosum L.) или популарно названа “америчка боровница" је врло мало заступљена у Србији, испод 10 хектара. Њена производња у свету последњих година премашује 200.000 тона и има тенденцију повећања. Највећи произвођачи су САД и Канада са око 140.000 т, затим Пољска, Немачка, Холандија, Скандинавске земље, Румунија и др. У свету високожбунасту боровницу производе још Нови Зеланд, Аустралија, Јапан, Чиле (где површине нагло расту) а следе и Аргентина и Уругвај. Шумска боровница (Vaccinium myrtillus L .) је распрострањена у свету, а и код нас на планинским пропланцима и висовима Копаоника, Голије, Јавора, Медведника, Власине и др. од 800 па до 1300 м надморске висине. Укупно се откупи више десетина тона годишње а велики део убране боровнице се користи у домаћинсвима тако да се не може утврдити тачна производња.

Значај плода боровнице: Плод боровнице је веома цењено и укусно воће. Има висок садржај шећера (просечно 6,5 до 8% и више), укупних киселина (1-3%), затим протеина (1,1%), целулозе (1,5 - 2%), пектина (1,8%), антоцијанина, минералних соли, витамина и др. Енергетска вредност боровнице је ниска свега 60Kcal у 100г плода тако даје врло корисна у дијетама против гојазности.
Користи се углавном свеж, што је и најкорисније, замрзнут или у облику неких прерађевина као што су мармеладе, воћни јогурти, сокови, желеа, слатка, компоти и др. У фармацеутској индустрији користе се специфицне терапеутске особине једињења присутних у боровници (иначе ретка у другим биљним есенцијама), највише у справљању препарата за превенцију и лечење болести очију. Конзумирање боровнице у разним облицима помаже у превенцији и лечењу повишеног шећера у крви, склерозних оболења, лоше циркулације крви, пролива, болести желудца и црева, мокраћних канала и др. Сок боровнице из свежег плода има благо асептично дејство и користи се при упалама грла и десни. Антоцијани из плода боровнице делују као изразити антиоксиданси у борби против слободних радикала и спречавању настанак разних болести па и канцера код човека. Боровница је на челу листе обојеног воћа и поврћа по садржају антиоксиданаса па је отуда разумљива повећана тражња за овим воћем у свету последњих година нарочито шумске боровнице.
У нашој земљи има веома мало искустава у гајењу високожбунасте боровнице. Од 70-тих година прошлог века до данас чињено је неколико покушаја уводења у производњи ове племените воћне врсте. Упркос релативно повољним условима резултати су углавном били незадовољавајући, тако да је и интерес произвођача био занемарљив. Интензивна и профитабилна производња високожбунасте боровнице подразумева редовну и обилну родност и висок квалитет плода, као и знатно већу вредност производње у односу на друге трошкове. Обзиром да експлоатациони век плантажно гајене боровнице износи 15 до 20 година, а да подизање засада захтева улагање великих новчаних средстава, због чега је неопходно, пре отпочињања инвестиције извршити детаљну анализу агроеколошких и других услова који су релевантни за ову производњу на одреденом простору. Рентабилна производња ове воћне врсте могућа је једино у одговарајућим агроеколошким и другим условима.
Услови успевања: Гајена боровница има широк ареал успевања и својеврсне захтеве у погледу климатских и земљишних услова. Од климатских чинилаца за гајење боровнице највећи значај имају топлота, вода и влажност ваздуха и светлост. Гајеним сортама боровнице највише одговарају умерено топла и умерено влажна подручја, са вегетационим периодом дужим од 160 дана. Близина водених површина, такоде повољно делују на раст и развиће ове воћне врсте.
Положај: Боровница успева на надморској висини измеду 300 и 800 м, а у јужнијим локалитетима и до 1000 м. Изнад ових висина плодови високожбунасте боровнице појединих година не могу да дозре и накупе довољно шећера па је тамо гајење ризично и у том случају искључиво треба бирати раностасне сорте. У топлијим и ниским пределима високожбунаста боровница не накупи довољно ниских температура које су потребне за редовну родност. Најбољи положаји су северни и северозападни (осојни) јер боље задржавају влагу. Јужне експозиције треба избегавати посебно на мањим надморским висинама због јаког загревања земљишта и губљења влаге. Нагиб терена треба да је од 30 до 50. Природни индикатор успешног гајења боровнице је близина четинарских шума у којима има црног бора.
Земљиште: Оптималан садржај хумуса у земљишту за гајење боровнице је 7 до 10%. Лака, структурна, добро дренирана и добро аерирана кисела земљишта богата хумусом одговарају боровници. То су пре свега шумска земљишта богата остацима насталих распадањем шумских састојака, гајњаче, делувијална земљишта са пуно хумуса у подножју планинских висова, вишегодишњи пашњаци и сл.
Органске материје (хумус) помажу у заштити осетљивих коренова боровнице тако што спречавају изненадне промене pH вредности, влажности и температуру земљиста. Киселост земљишта (pH) треба да буде између 4,2 и 4,8 са врло малим одступањима. Она мора да се редовно контролише мада је свако одступање веома брзо визуелно уочљиво на жбуну боровнице. Дубина земљишта треба да је од 30 до 50 цм, а што је дубљи слој богат са хумусом то је успех у гајењу боровнице бољи. Ниво подземне стајаће воде треба да је на 50 цм од површине како не би угрозавао њен опстанак. Земљиште мора бити сталне умерене влажности, а недостатак влаге надомешћује се уградњом система за наводњавање. Посебну пажњу треба обратити на присуство трулежница корена вишегодишњих култура које могу изузетно штетно деловати на симбиотску микоризу корена боровнице. Присуство обичне (шумске) боровнице је сигуран показатељ повољности неког земљиста за гајење високожбунасте боровнице. С обзиром да ова производња захтева релативно мале површине, потребно је сваку парцелу брижљиво одабрати и извршити неопходну педолошко-агрохемијску анализу земљишта.
Топлота: Боровница подноси температуре до -300 Ц а оштећења су мања ако је она у дубоком снежном покривачу који није претерано сабијен. Позни пролећни мразеви могу оштетити отворени цвет боровнице на 3,10 Ц што је ипак ретко јер високожбунаста боровница касно цвета (друга половина маја) знатно касније од шумске боровнице. Да би се цветање и други биолошки процеси нормално одвијати потребно је да боровница прође током зимског мировања одредено време на температури нижој од -7,20 Ц (од 650 до 850 часова). После периода зимског мировања, гајене сорте боровнице су релативно осетљиве на колебљиве зимске температуре, посебно ако температура варира измецу +600Ц у току дана и -700Ц током ноћи. Рани јесењи мразеви, при температури од -12,00 Ц, могу нанети штете недозрелим изданцима и цветним пупољцима. Позни пролећни мразеви по правилу не представљају већу опасност због тога што боровница релативно касније цвета.
Температуре утичу и на нормало сазревање плодова. У зависности од сорте и температуре, боровница сазрева од 50 до 90 дана после цветања. Ниже температуре и недовољна сума топлоте утичу да плодови неравномерно сазревају или да уопсте не сазре. Високе летње температуре штетно утичу на жбун боровнице. Плодови брже дозревају, ситни су и неквалитетни а на 35 до 400Ц долази до сушења жбуна јер корен, без коренових длацица, не може довољно да усвоји воде колико се изгуби транспирацијом. Тада је потребно орошавање.
Топлотни удари, који се на неким локалитетима могу јавити у топлим и влажним летима, могу да нанесу извесне штете, па чак и сушење боровнице. Оптимална усклађеност метаболитичких процеса се остварује у условима релативно топлијих дана а свежијих ноћи, када се процес дисања у току ноћи прекида, тако да биљкама на располагању остаје целокупна количина акумулираних хранљивих материја. Због тога су плодови из локалитета где владају овакви услови неупоредиво укуснији и квалитетнији од оних где то није случај. Температурни екстреми (који су доста ретки) могли би у неким годинама и под за то повољним околностима (без снежног покривача у зимским или ниска релативна влажност ваздуха у летњим месецима) нанети извесна оштећења на изданцима и плодовима боровнице.

16 Februar, 2011, 01:05:39
Reply #1
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Светлост: Боровница је светољубива биљка. У засени смањена је фотосинтеза што директно утиче на број и квалитет родних пупољака. Светлост као климатски фактор је веома ретко ограничавајући чинилац производње, осим уколико се засади не подижу у непосредној близини високог растиња или услед неодговарајуће (превелике) густине склопа и одсуства примене агро и помотехничких мера. У условима засене не долази до образовања родног потенцијала, што доводи до изостанка или веома малог рода. У облачном лету плодови се слабије развијају и раније опадају а родност и жбун се знатно смањује. Зато је веома важна добро одабрана локација и правилно постављени редови и растојање садње а касније и редовна резидба.
Вода и влажност: За успешно гајење боровнице потребно је од 900 до 1400 мм воденог талога годишње од тога преко 1000 мм равномерно распоређених у периоду вегетације а релативна влажност ваздуха изнад 80%.
По неким ауторима у периоду интензивног пораста жбуна (недељни прираст буде и око 5 цм) потребно је од 25 до 50 мм воденог талога недељно. За нормалан развој, родности постизање оптималних приноса по јединици површине, потребно је да у засадима боровнице током вегетације буде довољно влаге у земљишту (75%-80%) и да просечна релативна влажност ваздуха буде 75%. Критични период и за влагу код боровнице су у фенофази цветања (мај), раста и зрења плодова (јун, јул, на вишим теренима и август) и образовања родног потенцијала за наредну годину (август). Интензивна и високопродуктивна производња боровнице могућа је једино у крајевима са преко 800 мм воденог талога годишње, с тим да је више од 50% истих правилно распоредено у току вегетационог периода. Све ово захтева и оптималне остале агроеколошке и друге услове, као и адекватну примену агротехничких и помотехничких мера. Уколико су недељне количине падавина у току вегетације мање од 20 до 50 мм неопходно је извршити наводњавање системом "кап по кап", вештачком кишом или воденим колима. Карактеристичан симптом недовољне количине влаге је црвенило листа. Услед суше младари постају слаби, слабије је заметање плодова, а лишће превремено отпада. У екстремним случајевима долази до сушења младара, па чак и читаве биљке. До ове појаве релативно често долази због специфичности грађе кореновог система боровнице, који је веома плитак. Највећа маса корена се налази на дубини од 15 од 40 цм. На кореновом систему боровнице не постоје коренове длачице (жиле сисавице), већ се биљке обезбедују водом и минералним материјама из земљишта уз помоћ специфичне микоризе (симбиоза кореновог система и неких корисних врста гљива). У случајевима земљишне и ваздушне суше, које су уз то праћене високом температуром, коренов систем није у могућности да обезбеди довољне количине влаге па долази до оштећења на биљкама. Боровница такође не подноси вишак влаге у земљишту. Ниво подземних вода би требало да буде најмање 50 цм испод површине земљишта. Уколико се појави вишак воде у зони корена у току више дана, односно ако иста не отиче, може доћи до стварања неких једињења токсичних за биљку и повољних услова за развој гљивичних болести изазивача труљења корена и изданака боровнице. Град наноси значајне штете боровници, како плоду и листу тако и једногодишњим леторастима и старијем дрвету. Штете су вишегодишње. Жбун се тешко оправља а обнавља се тек за 2 до 3 године после интензивних резидби у циљу његове обнове. У подручјима у којима се јавља град обавезно је постављање противградне мреже што додатно поскупљује инвестицију.
Избор садног материјала
Највећи број сорти високожбунасте боровнице је самооплодан, али се произвођачима, ради сигуније оплодње препоручује гајење неколико које се међусобно могу опрашивати. На избор сорти утичу следећи чиниоци: захтеви тржишта, родност, време сазревања, дужина бербе и отпорност према болестима. За подизање плантажних засада боровнице користити искључиво садни материјал произведен на неки од вегетативних начина, у расадницима који су под сталном контролом државних овлашћених институција. Садни материјал мора бити гарантоване сортне чистоће и беспрекорног здравственог стања (без присуства вирусних и других обољења, нематода и гриња), односно мора поседовати одговарајући цертификат у Републици Србији се углавном може набавити садни материјал из увоза. На тржисту земаља са развијеном културом гајења високожбунасте боровнице се најчешће могу наћи две врсте садног материјала: контејнерске саднице и балиране (стегнуте) саднице. Контејнерске саднице се налазе у одговарајућим контејнерима са већом или мањом количином супстрата. Могу се садити током читаве вегетације, од пролећа до јесени. Такоде, добра особина оваквих садница је да се могу транспортовати на велика растојања у дужем временском року без опасности од сушења и оштећења. Балиране саднице су стегнуте у мрежу у којој се налази микоризни супстрат. Мрежа и супстрат се стављају након вађења саднице, пре испоруке. Обично су старе три године и боље су развијене од контејнерских. После садње мрежа се временом сама распада.

Обавезно садни материјал треба да прати потребна документација: цертификат о сортној чистоћи и фитосанитарно уверење о здравственом стању. Избор здравог садног материјала је од највећег значаја за рентабилну производњу. Може се користити само садни материјал од произвођача и дистрибутера који су регистровани за ову делатност.
Материјал мора да поседује декларацију о квалитету и мора да одговара нормативима, у складу са Законом о садном.
Опис неких сорти високожбунасте боровнице
Bluta (Bluetta) је релативно кржљава, врто родна сорта, раног сазревања. Плодови су ситни до средње крупни, привлачне тамно плаве боје. Погодна је за ручну бербу. Слабо подноси транспорт.
Blukrop (Bluecrop): је америчка сорта створена у Weyneouth-u у држави New Jersey. Жбун је бујан, усправан, отпоран према суши, зимским мразевима и проузроковачима болести. Врло је родна сорта. Грозд је растресит са крупним, лоптасто-колачастим чврстим бобицама, светлоплаве боје. Мезокарп је накисео, ароматичан, доброг квалитета. Бобице не пуцају и не опадају у пуној зрелоси. Добро подноси транспорт и чување због чега се препоручује као водећа сорта.
Blurej (Blueray) је такође америчка сорта настала у истој истразивачкој станици као претходна сорта. Жбун је бујан, усправног раста, виталан. Гране се под теретом рода повијају. Сазрева средње рано. Гроздови су мали, збијени. Бобице су веома крупне, лоптасто-колачастог облика светлоплаве боје, са обилним пепељком. Не пуцају. Месо је чврсто, слатконакисело, ароматично и врло укусно. Одлично подноси манипулацију и транспорт.
Berkli (Berkley) је стара сорта амертичка сорта, умерене бујности, снажне и широке крошње. Осетљива је на зимске мразеве. Обилно рађа. Зри средње касно. Грозд са бобицама је средње дуг. Плод је врло крупан око 2 гр лоптастоспљостеног облика, светлоплаве боје и са јако израженом петељком. Месо плода је мекано, киселкастог укуса и слабо изражене ароме. Погодан је за свежу употребу и замрзавање. Није погодан за механизовану бербу. Лоша страна ове сорте је осипање плодова пред бербу нароцито у сушним годинама. Прилично је осетљива на болести годронију и антрактнозу.
Spartan има бујан пораст, усправне изданке и ширу крошњу и захтева прецизну резидбу. Није осетљива на зимске мразеве. Средњег времена цветања и средње раног зрења. Задовољавајуће родности. Плодови су врло крупни, мало спљоштени, светло плаве боје. Месо плода цврсто, компактно, изузетног пријатно киселкастог укуса и ароматично. Може да се гаји и у топлим подручјима.
Погодан је за механизовану бербу и трешење. Плод је погодан за све видове употребе (свеж, замрзнут и увиду прерађевина).
Duke је новија америчка сорта у производњи од 1986.г Умерене је бујности и јаких усправних изданака. Цвета касно па се може препоручити за подручја где има позних пролећних мразева. Има средњу али редовну родност.
Сазрева рано. Плод је средње крупан око1,7г. спљоштен, јако плаве боје са обилним пепељком, пријатног слатко киселкастог укуса и ароме. Одлично подноси транспорт и погодна је за свежу потрошњу. Поред описаних сорти постоје још рана новозеландска сорта Река, као и позне сорте Нелсон, Елизабета и Елиот.
Подизање засада
Парцеле за подизање засада боровнице потребно је брижљиво одабрати и извршити основна испитивања квалитета земљишта (pH вредност, садржај хумуса, N, P205 i K2O), као и испитивања здравственог стања земљишта. Одабрана парцела треба да уз оптималну примену агротехничких и других мера обезбеди принос од најмање 4,0 тоне по хектару плодова доброг квалитета (праг рентабилности) Такоде парцела мора бити у близини извора воде и добрих путева.
Припрема земљишта за подизање засада, подразумева нивелисање и равнање (валовитих, неравних) терена, уништавање вишегодишњих корова, дубоко орање (до дубине ораничног слоја), површинска припрема земљишта (дрљање, тањирање, фрезирање).
Мелиоративно дубрење: Због велике вегетационе масе и релативно високих приноса боровница из земљишта износи значајне количине хранљивих материја. Поред тога, мора се имати у виду и чињеница да ће засад на истом месту остати 15 и више година. Мелиоративно дубрење је обавезна мера и она се састоји у растурању и заоравању 40-60т/ха добро згорелог стајског ђубрива (говеђег или овчијег, а никако коњског или свињског) и 600-900 кг НПК минералног дубрива (НПК 8:12:26 + 3% MgO, затим 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24). Половину минералних ђубрива растурити по целој површини пре орања и заорати, а другу половину после сађења око сваке саднице (20-30 грама по садници).
Повољан супстрат за гајење боровнице се добија и додавањем струготине четинара, чиме се повољно утиче и на биланс воде у земљишту. Такоде је веома добар субстрат тресет типа сфагнум. Овај тип тресета налази се на Власинском језеру.
Садња боровнице: Боровница се сади на претходно припремљеном земљишту. Уместо класичне припреме целе површине, данас се све више препоручује садња у канале (ровове), садња на лејама (банковима) и садња у ископане јаме. Јесења садња има низ предности, из два основна разлога:
-   Саднице се у току зимског одмора обезбеде довољним колицинама влаге;
-   Биљке имају ранији поцетак вегетације и брже се развијају.
Засади високожбунасте боровнице подигнути ујесен, у првој години по садњи развијају снажне изданке, а већ у трећој години могу донети значајну количину рода чија вредност покрива трошкове текуће производње. Пре почетка садње, уколико у претходној припреми земљишта нису уништене штеточине земљишта, потребно је у отворене бразде за садњу ставити неки од земљишних инсектицида, као што су Forat G-5, Galation (Rovicid), Dotan и др, у прописаним количинама. Због најбољег искоришћења светлости, препоручује се да правац редова буде север-југ. Растојање измеду садница је у зависности од бујности сорте, измеду редова 2,5-3 м, а у реду од 1 м за мање бујне (Bluta), до 1,5 м за бујне сорте (Blukrop). Ако се биљке саде у канале, потребно је да канали буду широки око 1 м, а дубоки 40-50 цм. Канал се испуни одговарајућим супстратом. Саднице се постављају на предвиђено растојање, након чега се по врху додају букова кора или отпаци четинара. Потребно је редовно додавати нове количине супстрата због процеса хумификације и распадања.
Садња на лејама (банковима) није за препоруку. Углавном се на банковима засади подижу уколико се ради о неодговарајућем земљишту. Најрационалнији и најпрепоручљивији начин, је поступак садње у јаме, које су димензија 80-100 цм ширине и 50-60 цм дубине.
Јаме се највећим делом пуне супстратом у количини од око 50 лит. коме је пожељно додати до 1/3 земље лакшег механичког састава. Садња боровнице се по правилу врши ручно, мада је могуће механизовати овај радни процес. Најбоље је садњу обављати по облачном времену или у јутарњим и послеподневним часовима. Саднице се саде мало дубље него што су биле у расаднику. Да би редови били прави, претходно се дуж истих затеже канап, па се саднице постављају уз њега. Контејнерске саднице се могу садити током целе сезоне. Пажљиво се пресађују да би супстрат око корена остао што компактнији. Балиране саднице је најбоље садити од октобра па све док временски услови то дозвољавају. Пролећну садњу обављати на већим надморским висинама и местима где постоји опасност од појаве јаких пролећних мразева. Одмах по садњи треба извршити средње обилно заливање сваке саднице. Неопходан предуслов успешне производње боровнице је постављање одговарајућег система наводњавање.
Нега и заштита засада боровнице упрвој години: Негом и заштитом у првој години потребно је засад припремити за што већу и квалитетнију родност у годинама експлоатације. Ове мере се углавном своде на окопавање и ручно плевљење и траве око саднице, наводњавање и заштиту од болести и штеточина.
Нега засада у роду обухвата неколико агротехничких и помотехничких мера како би боровница сваке године давала стабилан и квалитетан принос и то: прихрањивање засада минералним ђубривима, одржавање земљишта, малчирање, резидба, наводњавање и одржавање земљишта у стању оптималне влажности и заштита од болести, штеточина и корова.
Прихрањивање се изводи на основу стања засада и стварних потреба биљака. При изводењу ове мере мора се бити обазрив како се неправилном применом не би изазвала промена pH вредности супстрата, што би имало негативни ефекат по саднице. За постизање високих и редовних приноса потребно је ђубрење органским и минералним дубривима. Сваке треће године треба користити стајњак у колицини од 30 тона по хектару. Боровница добро реагује на азотна дубрива, али се бољи резултати постижу употребом комплексних дубрива. У мају или јуну прве године послесадње треба користити по 50-60 г КАН-а по садници. Ђубриво растурити на 25-30цм од садница боровнице. После ступања засада на род треба користити комплексна ђубрива (NPK - 8:12:26 + MgO) или воћкал (НПК 8:5:24 + MgO i gvozdje) у количини 400-500 кг/ха. Ђубрење треба извести крајем новембра или почетком децембра пре снега. Прихрањивање КАН-ом у количини од 200 до 250 кг/ха изводити почетком марта и крајем маја, с тим што се у првом термину користи 100-150 кг/ха, а у другом термину100 кг/ха.
Одржавање земљишта у засадима боровнице се најчешће врши тако што се међуредни простор затрави и касније редовно врши малчирање. Мање је повољно одржавати земљиште у виду јаловог угара јер се честим фрезирањем губе огромне количине вегетативне масе. Простор у реду се одржава плитким окопавањем, водећи рачуна да се не оштети коренов систем саднице. Примена хербицида није препоручљива осим у случају када немамо другог избора. Тада се веома опрезно могу користити неки од контактних хербицида (Gramokson, Basta) у количини 3-5 лит./ха. Тоталне хербициде не користити у засадима високожбунасте боровнице. Малчирање је поступак застирања засада различитим материјалима. У ту сврху се могу употребљавати букова кора, струготина или фолија. Добре стране малчирања су што је земљиште испод малча у стању повољне влажности, није могућ пораст корова и слично. Велики недостатак је да се испод малча насељавају разлиците врсте глодара који могу нанети огромне штете кореновом систему. Из тог разлога је неопходно поставити мамке.
Резидба боровнице нема интензиван карактер као код већине других воћних врста. Боровница доноси род на леторастима из претходне вегетације, а почиње да рађа друге године после садње. Најкрупнији и најквалитетнији плодови су на бујним леторастима. Пошто већина сорти имају склоност да прероде, намеће се потреба уклањања једног дела родног дрвета путем резидбе. Код сората са тенденцијом полегања бочних изданака намеће се њихово уклањање или прекраћивање, док је код сората са вертикалним изданцима потребно проређивање родних грана унутар жбуна. По правилу резидба треба да је умерена и прилагођена родном потенцијалу и стању сваког жбуна по наособ. Јака резидба која се састоји у уклањању ситних родних грана, уклањању појединих изданака жбуна и јаком прекраћивању изданака доводи до знатног смањења приноса, повећања крупноће плода и ранијег зрења. Уколико се жели постићи касније зрење резидбу треба свести на најмању меру. Уопштено говорећи, оштра резидба боровнице се не препоручује, сем у случајевима јаче регенерације и обнављања жбунова. Бујнији жбунови дају крупније плодове и већи принос, те због тога треба слабије орезати. Њима треба обезбедити одговарајућу количину воде у свако доба. Јача резидба се спроводи код слабијих жбунова, на лошијим земљиштима са дефицитом хране и влаге. Са резидбом треба поцети тек у четвртој години после садње, када се уклањају закржљале гране при основи жбуна. У петој години треба уклањати поломљене и суве гране. Резидбу треба сто више редуцирати на неколико јачих резова у циљу уштеде радне снаге при чему се све непотребне гране уклањају до основе или до неке бујне бочне гране. Повијене бочне изданке такође треба уклањати. Често је потребно вршити смањење родног потенцијала на 3 - 5 родних пупољака по грани. Јачина резидбе зависи од броја родних пупољака по гранчици, што зависи од услова гајења и сорте. Резидбу треба спроводити после престанка опасности од позних пролећних мразева. У принципу резидба се може извршити у свако доба после опадања лишћа до завршетка цветања уколико је потребно.
Многи произвођачи занемарују улогу пчела у гајењу ове воћне врсте. Бројним огледима је доказано да са уношењем пчелињих друштава у засаде боровнице долази до боље оплодње, крупнијих и квалитетнијих бобица а тиме и неупоредиво већег рода. На површини од 0,20 ха довољно је уношење једног јаког пчелињег друштва.
Наводњавање: Наводњавању као неопходној мери код плантажног гајења боровнице мора се посветити посебна пажња. Поред обезбеђења довољних количина воде мора се водити рачуна и о њеном квалитету, хемијском саставу, pH вредности и садржају гвозђа. Потребне су честе провере pH вредности воде да не би дошло до промене киселости супстрата на којем се боровница гаји.
16 Februar, 2011, 01:07:56
Reply #2
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Висок садржај гвожђа у води за заливање може да изазове на бобицама појаву пега браон боје које смањују тржишну вредност плодова.
Најквалилетнији начин заливања се обезбеђује системом "кап по кап". Употребом овог система најрационалније се користи вода, биљке се не квасе по површини лишћа чиме се смањује опасност од настајања и преношења болести. Посебна погодност се огледа у чињеници да се помоћу "дозатора" кроз систем заједно са водом могу додавати потребне количине лако растворљивих ђубрива. Мана овог система је његова велика осетљивост на механичка оштећења и утицај временских услова. Такође, недослатак је и испирање лако покретљивих елемената (азот) из зоне квашења у дубље слојеве, услед чега они постају недоступни кореновом систему биљке. Наводњавање вештачком кишом путем инсталираних стационарних или покретних система има бројне предности. Ови системи се одликују дугим веком употребе, не представљају сметњу при извођењу разлититих операција у засаду и веома се ефикасно могу употребити при заштити засада од позних пролећних мразева. Посебно је значајна његова улога у стварању повољног микроклимата у засаду (влажности ваздуха која се веома повољно одражава на кондиционо стање биљака), што није случај са применом система "кап по кап". Због ове и чињенице ефикасне заштите од мраза, препоручујемо инсталирање оба система ("кап по кап" и система за наводњавање вештачком кишом).
Трећи, ништа мање ефикасан систем је наводњавање воденим колима којим се заливање врши врло рационално и квалитетно. Систем се састоји од мини водених топова који праве непрекидно водено коло испод биљке. Пречник воденог кола је обично једнак пречнику кореновог система. Употреба било ког од ова три система за наводњавање је у зависности од спољашње температуре, влажности земљишта или фенофазе у којем се биљке налазе.
Заштита боровнице од болести и штетоцина и корова
Боровницу нападају многе биљне болести и штеточине, које могу нанети велике економске штете, а у екстремним случајевима довести и до пропадања засада. С обзиром да се боровница не гаји у ближој и даљој околини смањена је могућност постојања веће концентрације природних штеточина и болести. Због тога је врло важно здравствено стање садница боровнице. Евентуална појава болести и штеточина може бити проузрокована и здравствено неисправним садницама. Штете боровници могу нанети ериофидна гриња, цветојед, смотавац плода боровнице, лисни минер, штитаста ваш и рутава буба у време цветања. Кржљавост жбунова боровнице изазива вирус кржљавости боровнице. Уколико се у засаду примете такви жбунови треба их одмах искрчити и уништити и обратити се производачу садница. Пламењача боровнице се јавља у виду пега величине 2 - 20 мм на гранцицама, лисћу и зеленим плодовима. Зараза може бити јача у условима повећане влажности (кишних година) и више температуре. Болест се сузбија препаратима на бази каптана (Venturin), манкозеба (Ditan) и стробилурина. Рђа стабла и листа боровнице може нанети велике штете овој воћки. Испољава се у облику мрких пега величине 2 -3 мм. Пеге се постепено шире и могу захватити читав жбун. Највећа опасност прети крајем пролећа и почетком лета при влажном и топлом времену. Болест утиче на смањење приноса и погоршање квалитета плодова. Проузроковач ове болести се сузбија истим препаратима као пламењача боровнице а рокови примене се практично подударају. Ериофидна гриња оштећује цветне пупољке боровнице за време топлих зима. Женка полаже јаја у касну јесен у близину цветних пупољака. У пролеће када отопли ларве се излегу и нападну отворене пупољке. Сузбијање се изводи у периоду излегања ларви. За сузбијање се користи Galmin заједно са Bakarnim oksihloridom. Гриња се може сузбити и акарицидима (Omite, Ortus, Demtan) чим се примети присуство гриња. У време цветања се може појавити и рутава буба. Ако се примети присуство штеточине треба поставити беле ловне клопке (lepljive-Rebellbianco или визуелне, које се до пола напуне воденим раствором 1% детерџента).
У циљу заштите боровнице у пракси се примењује метод интегралне заштите, који у суштини претпоставља ограничену примену пестицида, уз истовремену примену разних превентивних мера (здрав садни материјал, увођење отпонијих сорти, благовремена примена одређених агротехничких мера и др).
Оријентациони програм интегралне заштите боровнице, обезбеђује ефикасну заштиту боровнице као и испуњавање захтева Европске уније, у погледу остатка резидуа пестицида у плодовима.
Услов успешности је да се овај програм стриктно спроведе. Посебно наглашавамо значај третирања засада одмах након бербе, непрекидног уништавања корова и биљних ваши као и правилног избора сорте и парцеле за подизање засада, а нарочито обезбеђење здравог садног материјала.
Заштита боровнице од неповољних чинилаца средине: Заштита од касних пролећних мразева се најефикасније спроводи ако је у засаду инсталиран систем за заливање вештачком кишом. Систем се укључује најкасније када температура падне на 00Ц. Непрекидним орошавањем се на површини биљке ствара ледени филм који штити цвет од измрзавања. Овај начин је ефикасан чак и када температура падне на -8,10Ц. Са орошавањем се прекида следећег јутра, у моменту када лед почне да се топи. У случају избора неодговарајуће парцеле, ветрови могу представљати велики проблем. Ветрови ометају лет пчела, исушују жиг тучка, хладе земљиште, успоравају поједине фенофазе развоја. Заштита се врши постављањем ветрозаштитних појасева од букве или јове. Нису погодне смрча и бреза. Постављање противградних мрежа изнад плантажа је у нашим условима једини ефикасан начин заштите боровнице од града. Мреже уједно представљају и веома ефикасну заштиту од птица. Птице представљају значајан проблем у гајењу боровнице.
 
Уколико на плантажи не постоји противградна или мрежа за заштиту од птица мера се спроводи помоћу справа које производе звукове различите врсте и интензитета.
За заштиту од дивљих животиња, најефикасније је засаде заштитити жичаном оградом висине 1,5 м по којој се на врху поставља бодљикава жица.
Берба боровнице
Берба боровнице се обично протеже у периоду од 6 до 8 недеља с обзиром да постоје ране, средњеране и позне сорте. Свака сорта се бере три до седам пута у интервалу од 5 до 7 дана у зависности од особина сорте и временских услова. Плодови боровнице нису осетљиви као плодови малине. Беру се само зрели плодови плаве боје, пошто су црвенкасти-полузрели плодови кисели. Плодови се стављају директно у специјалну амбалажу запремине 0,57 л. Могу се користити и мале кофице. Када се користе кофице долази до оштећења пепељка. Приликом паковања плодова уклања се лишће и незрели-црвенкасти плодови. Ако је добар род један берач за 8 часова може напунити 60-80 кутијица поменуте запремине. Код бербе треба настојати да се одвоје плодови по крупноћи у више класа. Крупнији плодови постижу вишу цену на тржишту. Ако се кутијице покрију са целофаном повећава се трајашност плодова и постиже већа атрактивност. Принос по жбуну постепено расте са старошцу, почев од друге године. Одрасле биљке могу дати 6-8 кутијица, а добро неговани жбунови цак и 20 кутијица. Плодови боровнице се могу продати за потрошњу у свежем стању, али се такоде могу конзервирати у 50% раствору сахарозе или замрзавати. Замрзнути плодови су готово истог квалитета као и свежи.
Трзиште и пласман
Производња боровнице одликује се изразито високим степеном робности преко 95% од убраних плодова у прерађеном и свежем стању пласира се на тржисте (светско и унутрашње). Извоз боровнице, највећим делом у смрзнутом стању, усмерен је углавном ка најразвијенијим земљама Европе и САД. Ова тржишта захтевају висок квалитет призвода од боровнице. Због тога је неопходан услов за развој примарне производње ове врста воћа је постојање капацитета за њихову прераду, складиштење и испоруку. Највеци део боровнице у свежем и смрзнутом стању у западно европским-земљама пласира се преко ланаца хипермаркета где се остварују просечне цене од 1.50 USD lkg за свежу боровницу, односно 2,70 УСД л/кг смрзнуте боровнице. Велико интересовање за ову воћну културу доводи до наглог ширења засада у Чилеу, Пољској, и Румунији што ће сигурно довести до повећања понуде боровнице на светском тржишту.
Организациони аспекти гајења боровнице: Локалитети који у погледу педоклиматских особина одговарају за гајење боровнице у нашој земљи најчешће су у планинским и припланинским теренима често доста удаљени од већих насељених места и без добре путне мреже. То значајно утиче на повећање трошкова производње (превоз радника) и пад квалитета плодова због дугог транспорта лошим путевима. Посебан проблем у гајењу боровнице у нашој земљи је и недостатак искуства и знања код произвођача о овој врсти. Такође, мали број стручњака има искуства у гајењу ове, по много чему специфичне врсте јагодастог воћа.
16 Februar, 2011, 04:02:55
Reply #3
  • Stariji meraklija
  • ***
  • Posts: 124
  • Ocena: +6/-5
Dejane ovde na periferiji Vankufera te borovnice su biznis plantaze su im po5hetara i krupne velicine visnje 1 libra 5dolara mislim da je to dobar biznis,neznam kako je kod nas ali sav rod ti bude otkupljen,po zagarantovanoj trzisnoj ceni, neradjaju nekoliko godina ali kad rode imas sta brati,traze dosta rada negu mislim da si trebao da kupis u povecoj kolicini i pronadjes kupca.Klima ovde u Vankuveru ti je ista kao kod nas jeste da je zima malo ostrija kod nas,sadnice nagrni uz stablo pred zimu a leti ih navodnjavaj,prskaj i rezi,srecno,dobar biznis,pa kad rode javi se bas me zanima kako ce se ponasaju na nasoj klimi,da ne zaboravim traze dosta vodu ili zemljiste podlozno vlagi ne previse.
16 Februar, 2011, 10:27:11
Reply #4
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Nisam smeo da uzimam vise, prvi put saradjujem sa ovom firmom koja uvozi sadnice iz Nemacke, pa sam hteo da ove uzmem kao uzorak da vidim kakvog su kvaliteta sadnice (ipak je ovo veoma velika cena po komadu za nase uslove) a i da vidim kako ce se ponasati kad ih posadim. Ako se lepo prime i napreduju na jesen kupujem jos za 30-35 ari. Imam problem i sa zemljistem, sve njive sam zauzeo malinama i lesnicima ostala jos jedna gde otac sadi kukuruz a i pregovaram da kupim neku novu. Problem je sto ima mnogo zemlje koja se ne obradjuje ali ljudi nece ni da je prodaju.
Inace ja sam kupio tri sorte borovnice i to Berkley, Bluecrop i Duke, pa videcemo sta ce da bude, sva svoja zapazanja cu napisati ovde na forumi i nadam se da ce to nekome da pomogne.
17 Februar, 2011, 21:23:26
Reply #5
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male

- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs/)
Borovnica bogom dana

U selima Šumadije, a tako je, nažalost i širom Srbije, sve je više zatvorenih seoskih kuća i zaparloženih imanja. Oni koji nasleđuju kuće i imanja najčešće svoje nasleđe prodaju u bescenje, ili ga, ako niko neće da ga kupi i po toj bagatelnoj ceni, prepuste korovu. Tako je, posle smrti domaćina Staniše Milosavljevića iz sela Drenova, nedaleko od poznatog milanovačkog izletišta Savinac, veliko imanje od tridesetak hektara pripalo njegovoj ćerki Milanki i zetu Dragiši Vasilijeviću, vlasniku privatne firme za kompjuterske programe u Beogradu. Međutim, za razliku od onih prvih, koji prodaju očevinu u bescenje, pa i onih drugih koji dozvole da korov pokrije i imanje i kuću, programer Dragiša je programirao svoj život sasvim drugačije.

- Nije mi palo napamet da prodamo imanje, a još manje da ga prepustimo korovu. Jedino sam razmišljao o tome šta bi bilo pametno raditi sa tolikom zemljom. Prvo sam hteo da formiram zasad kruške viljamovke, ili šljive i da pravim rakiju posebne robne marke, ali jednom prilikom, sasvim slučajno, na nekoj televiziji sam video ponudu za prodaju sadnica borovnice iz kontingenta borovnice koju je vlada Holandije dala Vladi Srbije i to je bilo odlučujuće. Sa Interneta sam pokupio sve što je napisano o borovnici - sortama, načinu sadnje, uzgajanje, rodnosti, zaštiti, isplativosti, plasmanu... apsolutno sve. Tek tada, ali uz potpunu podršku mojih sinova Milana (29) i Dušana (27) odlučio sam da se posvetim uzgajanju borovnice. Po ceni od 1,5 evra po sadnici, mada joj je uobičajena cena 5,2 evra, iz Holandije koja je najveći proizvođač sadnog materijala za borovnicu, pretprošle godine kupio sam 1.300 sadnica koje sam posadio na površini od 60 ari i ove godine sam već ubrao drugi rod. Probe radi, prodao sam oko 100 kg borovnice po ceni od 680 dinara za kilogram, a ostali rod sam skinuo kako bih ojačao izdanke za narednu godinu. Iako je zasadu tek treća godina, lepo je rodio. Kada bude u punom rodu, a to je između pete i sedme godine, svaki žbun davaće u proseku od 10 do 12 kg borovnice. Odnosno, tada ću tržištu moći da ponudim oko 10 do 15 tona najkvalitetnije borovnice.[ antrfile ]

U selima Srbije ljudi nemaju se baš poverenja u nešto što je novo i nešto što odmah ne donosi nekakvu dobit.

- Pa, tako je bilo sa malinom pre tri-četiri decenije. Svi su bili nešto nepoverljivi, ali ispostavi se da je danas strateški proizvod. To što komšije sumnjičavo vrte glavom uopšte me ne interesuje. Ovo je prvi zasad u čitavoj Šumadiji koji je već počeo da rađa, a od naredne godine počinjem da proširujem zasad do 5 hektara pod borovnicom. Prednost borovnice je u tome što nema neizvesnog otkupa. Kilogram borovnice u našim maloprodajama je od 1.000 do 1.500 dinara, u Australiji je cena 5.200 dinara, a o Americi koja je najveći proizvođač i uvoznik ovog voća da ne govorim. Dakle, najbitnije je da je tržište stabilno, da je cena više nego dobra i da će tako biti još dugo. Potražnja za borovnicom je velika zbog njenih svojstava i široke upotrebe, a mnogi stručnjaci tvrde da je ova voćka izvanredna odbrana od malignih oboljenja. Danas se borovnica u svim trgovinama i u svetu i kod nas može naći samo u ranim jutarnjim satima. Znači, proizvodnja borovnica je veliki prostor za srpsku poljoprivredu jer je kvalitet zemlje kao bogomdan za njeno uzgajanje.

Zasad borovnice Dragiše Vasilijevića je tek prvi u ovom delu Srbije, ali treba napomenuti da sredstva za započinjanje ozbiljnog posla nisu mala, kao što nije mala ni dobit.

- Sredstava koja treba uložiti u kupovinu sadnica i podizanje zasada su znatna, ali ako se ima u vidu da već od druge godine žbunovi borovnice daju rod, a u petoj godini se sa hektara može „ubrati“ oko 150 hiljada evra, onda je očigledno kolika je zarada. Na kraju, ubeđen sam da će za nekoliko godina borovnica, kao što je sada malina, biti strateški proizvod za državu, a takođe, drago mi je što je država ovog puta to prepoznala i materijalno pomaže one koji bi da ulažu u proizvodnju borovnice. Pa, možda je i to put povratka mnogih koji bi da se vrate na svoja imanja i sačuvaju ih od korova - razmišlja programer i proizvođač borovnice Dragiša Vasilijević.
17 Februar, 2011, 21:49:13
Reply #6
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
americka visokozbunasta borovnica
17 Februar, 2011, 21:50:17
Reply #7
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
18 Februar, 2011, 21:58:39
Reply #8
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Evo jos jedan deo o pripremi zemljista za sadnju borovnice iz PRIRUCNIKA ZA PROIZVODNJU BOROVNICE ZA SVEZU UPOTREBU dr Kortni Veber

PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
Borovnica najbolje uspeva kada je u potpunosti
izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena
dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od
oštećenja koja mogu da izazovu niske temperature
i prolećni mrazevi. Cvetni pupoljci većine
visokožbunastih borovnica mogu da izdrže temperature
i do -26°C, dok vegetativni pupoljci i
drvenasta tkiva podnose temperature i do -28°C.
Pupoljci mnogo teže podnose temperature niže
od -18°C krajem jeseni i početkom proleća, stoga
treba izbegavati lokalitete na kojima je ova
pojava moguća. Topla i sunčana leta su idealna
za uspešno uzgajanje borovnice, mada se visoke
temperature mogu negativno odraziti na aromu
i čvrstinu plodova.
Umereni nagib od 3% do 5% idealan je za
obezbeđivanje dobre ventilacije i zaštitu od većih
količina površinskih voda. Slaba ventilacija i
mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova
u proleće. Gajenje borovnice na nagibima
okrenutim ka jugu je krajnje rizično zbog mogućeg
prolećnog izmrzavanja, jer sadnice obično
ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova
takođe se nikako ne preporučuju za gajenje borovnice,
zbog mogućeg izmrzavanja usled stalne
izloženosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe
umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih
oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost
vazduha oko listova i plodova, što pogoduje
razvoju bolesti listova i truljenju plodova
izazvanog gljivicama. Divlje biljne vrste slične
borovnici koje rastu oko parcele predviđene za
postavljanje zasada takođe su dobro stanište za
štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih
patogena. Odstranite ih u krugu od 200
metara oko parcele na kojoj ćete zasnovati zasad
sa borovnicom.
ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Borovnica najbolje rađa na visoko propustljivoj,
peskovitoj ilovači čiji sadržaj organske materije
iznosi najmanje 3,0%, i čija se kiselost (pH)
kreće između 4,2–4,8. Uzgajivači bi trebalo da
izbegavaju lokalitete sa plitkim zemljištem finijeg
sastava, ili zemljišta sa visokim sadržajem
gline, zatim zemljišta sa slabom drenažom, ili
lokalitete na kojima usled velikih količina padavina
dolazi do zadržavanja vode u površinskim
slojevima. Borovnica dobro podnosi i zemljišta
kiselosti 3,8 – 5,5, ukoliko je sadržaj organske
materije zemljišta (humusa) visok. Pri visokoj
kiselosti zemljišta često dolazi do pojave nedostatka
hranljivih materija, naročito gvožđa.
Zemljišta sa neznatno izraženijom kiselošću od
poželjne mogu se ‘uskladiti’ unošenjem sumpora
tokom perioda pripreme zemljišta za sadnju. Na
teška zemljišta (sa <20% gline ili mulja) sa kolebljivom
kiselošću veoma je teško trajno uticati.
Nije teško sniziti nivo kiselosti na lakim, peskovitim
zemljištima sa visokim pH, međutim,
neophodno je svake godine u zemljište unositi
sumpor ili slično, kako bi se održavao nivo kiselosti.
Uobičajene količine sumpora koje treba
primenjivati prikazane su u Tabeli 1. Zemljišta
sa visokim sadržajem aluminijuma ili mangana
treba održavati na pH 5,2, da bi se izbegla
toksičnost koju izazivaju ovi metali. Zemljišta
đubrena gnojivom sa sadržajem organske materije
u rasponu od 20 – 50% mogu pogodovati
borovnici, uz dobru propustiljivost zemljišta i
održavanje odgovarajuće kiselosti zemljišta.
Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu
do dve dana pre sadnje, kako bi se povećao
sadržaj organske materije u zemljištu, uskladila
kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), eliminisali
problemi sa korovom i obezbedili odgovarajući
sadni kanali. Kod organske proizvodnje,
sa suzbijanjem korova treba početi 2–3 godine
pre sadnje, uz kombinovanje sadnje površinskih
useva i obrade zemljišta.
Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni
se mogu suzbiti intenzivnijom primenom agrotehničkih
mera, iako hemijska sredstva daju mnogo
bolje rezultate. Uopšteno govoreći, smena površinskih
useva i primena herbicida širokog spektra pokazala
se efikasnom u suzbijanju pojave korova na
novozasađenim površinama. Lakše je suzbiti korov
pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
18 Februar, 2011, 22:16:17
Reply #9
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
imam ovaj prirucnik u pdf formatu ali je prevelik da bi ga postavio ovde, pa koga interesuje nek se javi da mu posaljem na mail, pozzz
20 Februar, 2011, 21:07:06
Reply #10
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Agroekološki uslovi za gajenje borovnice

Borovnica ima širok areal uspevanja i posebne zahteve u pogledu klimatskih i
zemljišnih uslova.
Položaj. Uspeva na nadmorskoj visini od 300 do 800 m a u južnim lokalitetima i do
1.000 m. U toplijim i niskim predelima borovnica ne nakupi dovoljno niskih
temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su severni i
severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vodu. Nagib terena treba da je od 3 do 50.
Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina šuma u kojima ima crnog
bora.

Zemljište.

 Optimalan sadr"aj humusa je 7 do 10%. Odgovaraju joj laka, strukturna,
dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta. To su pre svega šumska zemljišta,
gajnja/e i deluvijalna zemljišta. Humus pomaže u zaštiti osetljivih korenova borovnice
tako što spre/ava iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperature
zemljišta. Kiselost zemljišta treba da je izmeBu 4,2 i 4,8 (4 do 5) sa vrlo malim
odstupanjima i mora redovno da se kontroliše. Dubina zemljišta treba da je od 30 do
50 cm. Nivo podzemne vode treba da je na 50 cm od površine.

Toplota.

 Podnosi temperature do – 30 C. Pozni prole"ni mrazevi mogu oštetiti
otvoreni cvet na -3,10 C. To se retko dešava jer ona cveta kasno – druga polovina
maja. Pri kraju cvetanja mladi plodi"i stradaju na – 2 C a formirana bobica i na 0 C.
Za borovnicu su štetniji rani jesenji mrazevi koji nanose ošte"enja nedozrelim
lastarima koji zbog kasnog djubrenja azotnim bjubrivima dugo ostaju zeleni. Za vreme
biološkog zimskog mirovanja (1-1,5 mesec), žbun je vrlo otporan ali se ta otpornost
smanjuje od polovine februara. Visoke letnje temperature štetno uti/u na žbun
borovnice a plodovi brže dozrevaju sitni su i nekvalitetni. Na temperaturi od 35 do 40
C dolaži do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dla/ica, ne može dovoljno da
usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Spre/avanje štetnog dejstva visokih
temperatura vrši se zasenjivanjem žbunova specijalnim mrežama.

Voda I vlažnost.

 Za uspevanje borovnice potrebno je od 900 do 1.400 mm vodenog
taloga godišnje od /ega preko 1.000 mm ravnomerno rasporeBenih u periodu
vegetacije a relativna vlažnost vazduha iznad 80%. Za uspešno gajenje borovnice u
zasadu je obavezno instaliranje sistema za navodnjavanje.

Sneg.

 Za borovnicu je veoma koristan dubok sneg (30 cm i više). On štiti i žbun ali i
zemljiše u kome je plitak koren da ne izmrznu.

Grad.

 Nanosi zna/ajne štete i one su višegodišnje. Žbun se teško oporavlja a
obnavlja se za 2 do 3 godine posle intenzivne rezidbe u cilju njegove obnove. Posle
grada obavezno je prskanje fungicidom. U podru/jima u kojima se javlja grad
obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.

Podizanje zasada borovnice

Priprema zemljišta. Podrazumeva privoBenje zemljišta poljoprivrednoj kulturi
(ravnanje, uklanjanje ostataka drve"a, šiblja i žbunja, panjeva i žila sa parcele).
Obavezna je izrada agrohemijskih analiza zemljišta radi utvrBivanja plodnosti i
davanja preporuka za meliorativno Bubrenje odnosno popravku zemljišta ako je to
potrebno. Nakon ispitivanja zemljišta i davanja preporuka za Bubrenje, obavljamo
meliorativno ubrenje kao obaveznu meru koriš"enjem slede"ih sredstava:
 Stajnjak za pove"anje sadržaja humusa (40 - 60 t/ha ili više),
 NPK mineralna Bubriva u koli/ini od 600 do 900 kg/ha, kombinacije
8:12:26+3%MgO ili 8:16:24,
 Kre/ ukoliko je potrebna kalcifikacija za podizanje nivoa kiselosti (2 t/ha u
jednom navratu),
 Sumpor u prahu ako treba kiselost spuštati na potreban nivo (0,4 do 1,3 t/ha u
zavisnosti od tipa zemljišta)
 Povoljan supstrat za gajenje borovnice dobija se i dodavanjem strugotina
/etinara, /ime se povoljno uti/e i na bilans vode u zemljištu.
 TakoBe je veoma dobar supstrat treset tipa sfagnum. Ovaj tip treseta nalazi se
na Vlasinskom jezeru.
Nakon meliorativnog Bubrenja obavljamo duboko oranje (min. 40 cm. dubine) u
avgustu ili septembru. Orati niz nagib da ne bi došlo do zadržavanja vode. Izorano
zemljište ostavlja se 1,5 do 2 meseca pod uticajem klimatskih faktora. Fina priprema
zemljišta (drlja/ama ili tanjira/ama) obavlja se neposredno pre sadnje da bi se
o/uvala vlažnost i dobila sitnogrudvasta struktura.
Sadnja. Obavlja se na rastojanju 2,5 do 3 m izmeBu redova i 1 do 1,5 m u redu.
Kod manje bujnih sorti rastojanje može biti i manje (2X1m). Optimalno vreme sadnje
je kraj zime i po/etak prole"a (gde zime nisu jake može se saditi i u jesen i tokom
zime). Za sadnju koristiti dvogodišnje i trogodišnje sadnice sa busenom
(kontejnerske sadnice) , ne manje visine od 30cm. Sade se nekoliko santimetara
dublje nego što su bile u kontejneru. Pravac redova treba da bude sever – jug zbog
optimalnog osvetljavanja. Redovi treba da su što pravlji zbog lakše kasnije primene
agrotehniških mera. Sadnicu pri sadnji postavljati uspravno. U slu/aju sadnje u jame
potrebno je obezbediti i oko 30 do 50 l kiselog treseta pomešanog sa 1/3 plodne
zemlje po jednoj rupi. Pri sadnji u kanale on se popunjava kiselim tresetom
pomešanim sa zemljom a po vrhu se dodaje bukova kora ili otpaci /etinara (mlevena
kora). Sadnja na bankinama ili nasipima primenjuje se kada je mogu"e zabarivanje.
Bankine su visine 60 do 80 cm i širine 80 do 100 cm (svi zasadi u ileu podignuti su
na ovaj na/in). Izbegavati preduboku sadnju jer koren zahteva dobro aerirana
zemljišta bez zadržavanja vode. Nakon sadnje sadnice zaliti sa najmanje 10 l vode
po sadnici. Postavljanje sistema za navodnjavanje je neophodno odmah po sadnji,
posebno ako je sadnja obavljena u prolece.
« Last Edit: 20 Februar, 2011, 21:09:24 by c_dejan75 »
25 Februar, 2011, 16:39:56
Reply #11
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Evo par fotki zasadjenih borovnica

25 Februar, 2011, 16:41:58
Reply #12
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
12 Mart, 2011, 10:04:27
Reply #13
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Deluje zanimljivo. Svaka čast što se upustaš u eksperimentisanje sa novim sadnicama koje u našem kraju niko nije pokušao da gaji
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
12 Mart, 2011, 21:23:13
Reply #14
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Pokusavam brate sve sto mogu da nekako zaradim neki dinar. Radim u Simpu u Belom Polju, evo sest meseci sedim kuci, nema posla, daju po neki dinar, bace onako ko ruznoj k.rvi, da mi nije ostao po neki dinar od malina i da me moji ne pomazu ja neznam sta bi radio. Pokusavam tu sa nekom poljoprivredom, ide nekako ali tesko, nema se dovoljno para, drzava nista prakticno ne pomaze, a i razumevanje okoline slabo,nezgodno, ali eto borim se nekako. Moji su prihvatili posao sa malinama i to sad svi radimo, ali lesnici, borovnice, aronije, ma ni da cuju. A i sa drugima kad pricam, obicno je odgovor "ma zaj.bi te gluposti, to se ne isplati, to nije sigurno ...... itd " , a sta je to sigurno u nasoj drzavi? Nemogu da menjam ni drzavu ni vreme u kojem zivim ( jbg rodili smo se u nezgodno vreme ), borim se koliko mogu u situaciji takvoj kakva je. Evo grade se dve velike hladnjace, a bice ih sigurno jos, eto prilike da jos sirimo posao jer ce kod njih moci i da se proda to sto se proizvede. Ovde u Jelasnici, imamo dobru zemlju, vode u izobilju, fantasticnu klimu, ali nema ko da radi. Pored ovih vrsta koje sam opisao u temama ovde, pokusavam da radim nesto i sa jagodama sto rastu uz "pritku", kupio sam jesenas sto komada i ovih dana ih rasadjujem u lejice da ih razmnozim, ocekujem na jesen da imam bar tri hiljade sadnica, imam nameru da uradim prvu parcelu u ovom kraju, jagoda u spaliru a i da jedan od tri plastenika koristim za ranu proizvodnju jagoda (ove jagode su "mesecarke" tj radjaju tokom cele godine ). A posadio sam i tri kiwija, ako sve bude ok do jeseni kupicu jos, pokusavao sam i nesto sa smokvama ali nemam dobru parcelu pa sam odustao od toga. Ovde sam na forumu i poceo da pisem bas iz razloga sto sam hteo da cujem i druga misljenja o ovome sto radim, neke druge ideje, iskustva ako je ko radio nesto oko ovoga a mnogi sigurno jesu, da se posavetujemo, da se pomognemo koliko mozemo, da nekako prezivimo ovu krizu i bedu koja nas je snasla, a kojoj ja nikako ne vidim kraj. Nazalost moram da kazem da zasad i ovde nailazim na jako malo interesovanja, ali nema veze, ako se pojavi makar neko koga ovo zanima i ko zeli da saradjuje, ja cu biti zadovoljan i svo ovo moje mucenje tastature nece biti uzaludno  Thankyou
« Last Edit: 12 Mart, 2011, 21:27:39 by c_dejan75 »
17 April, 2011, 17:07:50
Reply #15
  • Moderator
  • Stariji meraklija
  • *****
  • Posts: 107
  • Ocena: +1/-0
  • Gender: Male
Jutrosnji snimci












(Powered by frubar.net)