Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: Roots  (Read 1057 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

17 Septembar, 2008, 21:57:20
  • Moderator
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.637
  • Ocena: +141/-17
  • Gender: Male
  • Peace,love and prosperity!
    • http://reload.vladicinhan.com/

 "Najpre smo pod pojmom reggae podrazumevali nesto aljkavo, neuredno. A onda je to pocelo da dobija novo znacenje, pocelo je da se odnosi na nesto sto dolazi od naroda. Svakodnevne stvari. Stvari iz geta, iz mase. Stvari koje ljudi pricaju i rade svaki dan, mi samo na to dodali muziku. Reggae je poceo da govori o stvarnim ljudima, ljudima koji pate." (Toots Hibbert, jedan od pionira reggae zvuka).

Iskustva ljudi sa ulice, zvuk geta, odmah se povezao sa Rasta filozofijom. Rastafarijanizam, vec i po svojoj definiciji religija potlacenih, izrabljenih, brzo naisao na pristalice medju ljudima iz geta. I naravno, ovaj spoj je bio tako jak da ga nista vise nije moglo zaustaviti. 1966. car Hajle Selasije I posetio je Jamajku, njegov dolazak organizovala je vlada jer se nadala da ako Selasije sam kaze rastafarijancima da nije bog, oni ce mu poverovati. Poseta je proizvela potpuno suprotan efekat, samo je jos vise ucvrstila njegovu veru, Raste su odbile da poveruju u njegove reci, kao sto ce odbiti da poveruju u njegovu smrt 20 godina kasnije.

Ska, rocksteady i rani reggae bili su pre svega muzika za igru. Medjutim, nova decenija je donela i nove promene - mogucnost da muzika postoji sama zbog sebe. Novi bendovi nisu vise hteli da zadovoljavaju zelje producenata, zahtevali su umetnicku slobodu, pravo da samostalno odlucuju o svojim pesmama. Bilo je to rodjenje roots reggae-a. Jedna od pesama koje su oznacile pocetak ove promene je "Blood and Fire" (Niney Holness). Imala je zvuk uz koji si mogao da igras, ali ljudi su radije stajali da cuju sta pesma ima da kaze - govorila je o sudnjem danu koji dolazi.

Religija je imala znacajno mesto u roots reggae-u, ali svest o drustvenoj nepravdi i zelja da se to izmeni bili su zvezda vodilja ovog zvuka. To je bilo vreme velikih politickih sukoba na Jamajci. Na jednoj strani je bio Michael Manley, lider opozicione partije PNP, koji se zalagao za socijalizam i povezivanje Jamajke sa Kubom. Na drugoj strani bio je Edward Seaga sa svojom JLP partijom, koji je vladao uz podrsku Amerike i CIA. I jedan i drugi su pokusavali da pridobiju ljude iz geta, 1972. pobedio je Manley, zahvaljujuci i podrsci nekih reggae muzicara kao sto je Max Romeo. Medjutim, ova pobeda nije doprinela smirenju situacije na Jamajci. Sada u opoziciji, Seaga je u pomoc CIA okupljao bande i naoruzavao ih za politicku borbu. Ubrzo su obe partije imale svoje pristalice, koje su naoruzane prinudjivale ljude da se opredele, na ulicama Kingstona se odigravao pravi rat. Nazalost, ovakvo stanje na Jamajci traje i danas, politicki sukobi na ulicama su zesci nego ikad.
Uspesan covek nije onaj koji redja diplome, vec onaj koji ima ideju koja pokrece i njega i sve oko njega!

http://reload.vladicinhan.com
FACEBOOK: Reload festival - Vladicin Han
17 Septembar, 2008, 21:58:39
Reply #1
  • Moderator
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.637
  • Ocena: +141/-17
  • Gender: Male
  • Peace,love and prosperity!
    • http://reload.vladicinhan.com/

U ovakvoj atmosferi je 1976. doslo i do atentata na Bob Marley-a, koji na srecu preziveo. U ovakvoj atmosferi je nastala i pesma "Two Sevens Clash" (The Culture), koja je svojom apokalipticnom vizijom skrenula paznju celokupnog sveta na zbivanja na Jamajci.

Ovaj period obelezio je veliki broj izvanrednih muzicara, medju njima i Lee Perry, Bob Marley, Max Romeo, Jimmy Cliff, Dennis Alcapone, U Roy, The Culture, Burning Spear, The Abyssinians, Dennis Brown....1972. snimljen je film "The Harder They Come", u kome je glavnu ulogu igrao Jimmy Cliff, a koji je govorio o surovoj stvarnosti u jamajcanskoj muzickoj industriji. Film je postao veoma popularan i izvan Jamajke i znatno je dobrineo internacionalnom priznavanju reggae muzike. 1973. izdat je album "Catch A Fire" (Bob Marley & The Wailers), koji se smatra prvim reggae albumom - do tada su se uglavnom izdavale samo kolekcije singlova. Po prvi put su reggae muzicari poceli da prave muziku za inostrano trziste, neke od pesama i su naknadno rearanzirane kako bi odgovarale evropskom uhu.

Iako su i ranije poneki muzari prihvatali Rastafarijanizam, do 1973. bilo ih zanemarljivo malo. Prva reggae zvezda koja je nosila dredove na sceni bio je Big Youth. Rastafarijanci su do tada smatrani za otpadnike i kriminalce, ali sa dolaskom reggae muzike stvari se menjaju. Ubrzo su svi poznatiji reggae muzicari imali dredove i pevali o Selasiju (posmatrajuci omote Marlijevih albuma moze se primetiti kako mu dredovi postepeno rastu). Jos tada su Holness i Romeo upozoravali na talas laznih Rasta, ali oni nisu mogli ni da sanjaju da ce neku deceniju kasnije ljudi po celom svetu nositi dredove i crveno-zuto-zelene kapice, bez ikakve veze sa Rastafarijanizmom. Veze reggae muzike sa Rasta religijom je, narocito u ocima inostrane publike, bila toliko jaka da su predstavnici stranih izdavackih kuca, kada su dosli na Jamajku u potrazi za talentima, jednostavno odbijali da potpisu ugovore sa pevacima koji nisu bili Raste i nisu imali dredove.

Veliki uticaj u internacionalnom sirenju reggae muzike imao je i engleski punk pokret. Punk bend The Clash radio je obrade roots reggae pesama, kao sto su "Police & Thieves" (Junior Murvin),a u londonskim punk klubovima reggae dj-evi su pustali muziku, jer je tada samo mali broj punk bendova imao snimljene albume. Punk publika je lako prihvatila roots - iako su stilovi bili veoma razliciti, osecanje koje ih proizvodilo bilo je isto, poziv na pobunu protiv postojeceg sistema im je bio zajednicki. Neki mladji reggae bendovi, kao sto je Misty In Roots, nastupali su zajedno sa engleskim punk bendovima u projektu "Rokom protiv rasizma".

Medjutim, taman kad je reggae postajao popularan izvan zemlje, na Jamajci su stvari ponovo pocele da se menjaju - zapocinjala je vladavina dancehall-a.
Uspesan covek nije onaj koji redja diplome, vec onaj koji ima ideju koja pokrece i njega i sve oko njega!

http://reload.vladicinhan.com
FACEBOOK: Reload festival - Vladicin Han