Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: Rock 'n' Roll - Istorijat  (Read 7350 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

28 Septembar, 2008, 01:05:49
  • Guest


Nakon drugog svetskog rata usled odbijanja RnR-a od strane nekih starijih muzičkih stilova, ova muzika je ipak na neki način uspela da se stacionira i pusti korenje naravano u gradu koji nikad ne spava NEW YORK, tačnije u Pan Alley. Rock and Roll je kombinacija RnB stila jump blues, zatim Gospel vokala i njihovog stila doo wop, zatim piano blues-a boogie woogie (ili barrelhouse), i stila country muzike poznatog kao honky tonk.
1950.

Nakon drugog svetskog rata usled odbijanja RnR-a od strane nekih starijih muzičkih stilova, su omogućili da se ova muzika na neki način stacionira i pusti korenje naravano u gradu koji nikad ne spava NEW YORK, tačnije u Pan Alley. Rock and Roll je kombinacija RnB stila jump blues, zatim Gospel vokala i njihovog stila doo wop, zatim piano blues-a boogie woogie (ili barrelhouse), i  stila country muzike poznatog kao honky tonk.

Tokom ’50.-ih godina prošlog veka Rock and Roll je zapravo bio RnB za belce. Sami počeci se vežu za male izdavačke kuće i DJ-eve na radio stanicama kao što je Alan Freed, koji je koristio RnR da bi pridobio publiku koja nije bila upoznata sa RnB zvukom. Munjevitom brzinom su se prosečni tinejdžeri belci navukli na sve ovo, a samim tim i glavne izdavačke kuće koje su odmah videle novi vid zarade.

Najpopularniji izvodjači tog vremena vuku korene različitih muzičkih pravaca. Bend Bill Haley and the Comets, koji su zapravo imali prvi RnR hit “Rock Around the Clock” snimljen 1955. godine su bili zapravo country band iz Pensilvanije sa primesama RnB zvuka. Takodje se tu ubraja i Chuk Berry. Začetnik Piano Rock and Roll stila bio je Fats Domino koji kao i Little Richard vuče korene iz New Orleans RnB-ja. Rockabilly zvuk koji je zapravo bio spoj RnR-a i Country-ja  je pokrenuo čovek po imenu Sam Philips, za čiju izdavačku kuću Sun Records label  su svoje prve pesme snimili kralj roka Elvis Presley, Jerry Lee Lewis i Carl Perkins. Standardnu Rock and Roll postavku (bubnjevi, bas, gitara i vokal)  postavio je Buddy Holly, inače poreklom iz Teksasa.



1960.

Na početku 1960.-ih godina ova muzika je postala porilično popularna i već tada su uveliko za snimanja korišćeni profesionalni studijski muzičari, producenti... Tih godina jedni od poznatijih producenata bili su Carole King i Neil Sedaka koji su uradili brojne hitove za ženske grupe kao što su Ronettes and Shirelles. Početkom 1962. godine producent  Berry Gordy na tržište je plasirao crossover (crni muzičari koje je slušala bela publika) zajedno sa izvođačima kao što su The Supremes ( Diana Ross), The Temptations i Smokey Robinson and the Miracles koji su bili pod okriljem Motown Records čiji je vlasnik Berry Gordy. Drugi stilovi koji su se u to vreme razvili bili su surf sound, pretpostavljate u kom delu Amerike - Los Angeles i okolina sa svojim predvodnicima The Beach Boys, dok se na drugoj obali, u New York-u razvio tzv folk music of the Greenwich Village movement sa svojim liderom tog vremena Bob Dilanom. Tih godina se pojavljuje definitivno najpoznatija grupa svih vremena poreklom iz Liverpula, The Beatles, koji  1964. godine dolaze u New York da bi se pojavili u televizijskoj emisiji The Ed Sullivan Show i tako britansku scenu Rock and rolla doneli u Ameriku. Samim tim britanski bendovi razvijaju svoje stilove sviranja. Na bend Animals su veliki uticaj imali blues i RnB, a dok su na Rolling Stones takođe veliki uticaj imali blues muzičari ali iz Čikaga. Britanske bendove u početku u Americi nisu shvatali ozbiljno, međutim, to je bilo samo u početku. Kako su se oni izborili za svoje mesto pod suncem u Americi, tako su američki muzičari bili primorani da razvijaju drugačije stilove, kao što su folk-rock  čiji su začetnici Bob Dylan i The Byrds. Takođe vredi pomenuti i band koji nije dugo radio, a to je Buffalo Springfield koji su kombinovanjem  rock i country-and-western zvuka  stvorili country rock. San Francisco rock ili psychedelic rock, uz pomoć halucinogenih droga prvi put se čuo otprilike 1966. godine. Muzičari kao što su Jerry Garcia and the Grateful Dead su eksperimentisali sa dugim, improvizovanim muzičkim deonicama nazvanim jams. Uprkos antiestablišmentskoj orijentaciji omladine u San Francisku muzičari poput Jefferson Airplane i Janis Joplin su potpisali zaista velike ugovore sa glavnim izdavačkim kućama. Još jedan važan centar RnR-a bio je i Los Angeles i najvažnija figura u rocku koja je upravo odatle je Jim Morrison i The Doors naravno kao i Frank Zappa sa svojim bendom Mothers .of Invention . U kasnim šezdesetim kulminira hard rock sa veoma jakim zvukom i virtuoznim gitarskim solo deonicama. Jimi Hendrix razvija electric guitar stil koji veliku promociju doživljava na dva festivala Monterey Pop (1967) and Woodstock (1969), naravno u Americi. 1966. godine prvi power trio je osnovan u Londonu – The Creams, gitarista Eric Clapton, basista Jack Bruce i bubnjar Ginger Baker. Za te godine se vežu još neki stilovi u Americi kao na primer Southern rock i pionire the Allman Brothers Band, zatim Jazz rock i band Blood, Sweat & Tears i  Latin rock (mešavina latino zvuka, jazz i rock zvuka i narvno RnB-ja) čiji je predstavnik naravno Carlos Santana.
 


1970.

Na početku treće decenije rock and roll muzike na mainstream sceni dominirali su bendovi kao The Rolling Stones, The Eagles, Fleetwood Mac, and Chicago, ali i individualci kao što su Stevie Wonder i  Elthon John. Sva ova imena iza sebe su već tada imala milionske tiraže, i samim tim su rock and roll postavljali na novu lestvicu muzičke industrije. U to vreme popularan  bio je i  deo urban – folk zvuka koje su predvosili muzičari Carole King, James Taylor, and Jackson Browne. Pojavljuje se i pravac o kom ću nešto više pisati u sledećim tekstovima a to je heavy metal zasnovan na veoma agresivnom gitarskom sviranju. Najznačajniji bendovi za ovaj pravac bili su, a i još uvek su Led Zeppelin, Black Sabbath, and Deep Purple. Možda i najzanimljiviji pravac barem za sedamdesete godine bio je art rock sa bendovima poput Emerson, Lake and Palmer koji rock and roll kombinovali sa klasičnom muzikom i sve to vizuelno sjajno zapakovali sa spektakularnim scenskim nastupima. Kad sam već kod takvih umetničkih muzičkih formi definitivno treba pomenuti muzičare kao što su David Bowie ili Marc Bolan koji su se na sceni pojavljivali u bizarnim kostimima i sa dosta šminke na sebi. Oni su svirali Glitter rock ili glam rock. Treba pomenuti i disko muziku. Možda je malo čudno pominjati disko u ovom tekstu ali ova muzika je ipak imala veliki uticaj na razvoj rocka, posebno posle izdavanja soundtracka za film „Groznica subotnje večeri“ i promocije grupe Bee Gees. Kako je dolazilo do komercijalizacije rock zvuka tako je dolazilo i do sazrevanja underground pravaca. Najpoznatiji je definitivno punk rock ili samo punk čija ideja je i bila protivljenje komercijalizaciji rock muzike. Punk se razvio i u Londonu i u New Yorku kako podaci do kojih sam došao govore oko 1976. godine i bio je poprilično sirov i brz. Po mom skromnom mišljenju najpoznatiji punk bend su definitivno Sex Pistols, ali naravno treba pomenutii The Clash kao i Police.Ovi bendovi su vezani za London. U New Yorku su na punk i new wave (pravac sličan punku) najveći uticaj ostavili the Ramones, Blondie, and Talking Heads kao i Patti Smith. Naravno nije sve bilo tako sjajno. Zanimljiv podatak je da je američka rock and roll industrija u periodu od 1978. do1982. godine godine imala velike finansijske poteškoće. Prodaja ploča je opala za čak 1 milijardu dolara, a i prodaja karata za koncerte je pravila otprilike iste gubitke.


 
1980.

Razvojem tehnologije dolazi i do potpune profesionalizacije i komercijalizacije zvuka i muzičke industrije. Tržište je obogaćeno novim medijima kao što su spotovi koji su doveli do stvaranja MTV-ja 1981. godine , kao i prvi cd objavljen 1983.godine. Tih godina rock and roll dobija dosta mekan zvuk kao i žanr pop rock. Shodno svemu tome, 1982. godine Michael Jackson objavljuje Thriller koji je postao najprodavaniji album svih vremena i koji je postavio nove standarde izdavačkim kućama za ostvarivanje još većeg profita. Uspeh „belog crnca“ i njegovi zaista sjajni spotovi su dosta pomogli što boljem plasiranju video zapisa kao promociji hitova.  Zanimljiv podatak  je da je spot za pesmu „Bad“, koji inače traje nekih 15 minuta i u kom glumi Wesley Snipes, potpisao Martin Scorseze. Pa vi onda zamislite kolika neko treba da bude zvezda da bi mu spot potpisao ovaj pre svega genijalni, a naravno i slavni režiser. Naravno, posle ovakvog uspeha se pojavljuju i drugi izvođači koji u svom radu upotrebljavaju igranje i spotove. Jedan od takvih je i Prince koji sa svojim hitom „When Doves Cry“ koji je objavljen 1984. godine, uspeva da u samom vrhu kako pop tako i rnb top liste Billboard magazina ostane više od 20 godina. Naravno, tu je i Madonna koja je u svojim veoma kontraverznim pesmama i spotovima promovisala erotsku slobodu žene. Drugi mainstream hitovi osamdesetih godina su stvarani od strane izvođača koji su se držali socijalne tematike. Tako je i Bruce Springsteen bio predstavnik radničke klase ljudi. Osamdesetih godina dolazi i do širenja heavy metal publike. Od radničke klase kako je bilo na samom početku ovog pravca sada je tu dobar deo publike koji je pripadnik neke prosečne dobrostojeće populacije. Na samom kraju decenije, računica je ta da su bendovi Van Halen, AC/DC, Guns N’ Roses, and Metallica prodali 40 procenata od svih prodatih muzičkih albuma u Americi. Kako je došlo do pojave punka sedamdesetih kao oponenta mainstream sceni, tako je osamdesetih godina došlo do pojave  alternative rocka koji naravno nije bio prihvaćen od strane vodećih ljudi muzičke industrije, tako da su alternativni bendovi bili prinuđeni da snimaju za nezavisne izdavačke kuće i da sviraju po malim klubovima daleko od očiju javnosti. U tekstovima ovih bendova bile su zastupljene taboo teme (narkomanija, samoubistva, incest, AIDS, pravo na abortus). Za R.E.M., The Replacements, Hüsker Dü, The Pixies i druge jedino se moglo čuti preko studentskih radio stanica ili starim dobrim „od usta do usta“. Inspirisana reggae muzikom sedamdesetih godina dolazi do stvaranja worldbeat (ethnopop) pravca koji je svojih pet minuta dočekao u prvoj polovini osamdesetih godina, preciznije 1982. godine i albumom Juju Music nigerijskog muzičara King Sunny Ade. Njegova muzika okarakterisana afričkim ritmovima, električnim gitarama i klavijaturama, pokrenula je interesovanje za neameričke i neengleske muzičare i otvorila vrata velike scene muzičarima poput Youssou N'Dour iz Senegala, Papa Wemba Demokratske Republike Conga (nekadašnji Zair), Ladysmith Black Mambazo iz Južne Afrike,  Ofra Haza iz Izraela,  Nusrat Fateh Ali Khan iz Pakistana i  The Gipsy Kings iz Francuske. Peter Gabriel, David Byrne i Paul Simon – čiji  1985. objavljeni hit album Graceland na kom su svirali muzičari iz Afrike i Južne Amerike su odigrali veliku ulogu u promociji worldbeata publici u Americi i Evropi. 
 


1990.

Devedesetih se nastavljaju trendovi započeti osamdesetih godina uključujući još veći rast worldbeata kao i heavy metala i upoznavanje novih tehnolohija u vidu prenosa i reprodukcije zvuka. Tih godina dolazi i do još veće podele rocka na podpravce. Elektronska dance muzika, techno,  postaje veoma popularna krajem prošlog veka. Sada će se neko od vas pitati zašto pominjem techno u ovom tekstu. Ja vas razumem u potpunosti. Ovi podaci su i meni bili čudni. Odgovor je taj da ga pominjem iz razloga što vuče korene iz sedamdesetih godina i zato što je na ovu muziku veliki uticaj imao punk. Zapravo samo na neke podpravce. Ostali vuku korene iz jazza, funka, rapa... Moram da vam kažem da sam dosta naučio dok sam radio ovaj tekst. Najpoznatiji izvođači su definitivno The Prodigy, Orbital i Moby koji su devedesetih napravili popriličnu pometnju na top listama. U delu o osamdesetim godinama pomenut je alternative rock kao oponent mainstream sceni. Desetak godina kasnije situacija se drastično menja. Popularnost alternative rocka je explodirala devedesetih godina. Naravno, i ovaj pravac ima svoje predstavnike. To su R.E.M., Nine Inch Nails, Red Hot Chili Peppers, Rage Against the Machine, i The Dave Matthews Band. Alternative Rock čak dobija i svoje podpravce kao što je grunge rock i predstavnike: Nirvana, Sound Garden i Pearl Jam. Nirvana je više od svih ostalih bendova zaslužna za komercijalizaciju alternative rocka. U periodu 1991. i 1994. godine Nirvana, inače bend koji su činili pevač i gitarista Kurt Cobain, basista Krist Novoselic i bubnjar Dave Grohl, je objavila dva multiplatinasta albuma (Nevermind i In Utero) i tako prebacila alternative rock iz specijalizovanih prodavnica ploča pravu u prve redove prodavnica koje su se bavile prodajom komercijalnih albuma. Zapanjujuće samoubistvo Kurta Cobaina 1994. godine, medijski je bilo veoma propraćeno. Komercijalizacija alternative rocka, muzičarima je predstavljala i veliki pritisak zbog činjenice da su se zbog platinastih tiraža, kako bi po mom mišljenju zlobnici rekli  prodali.




2000.

Dok sam radio na ovom tekstu mislio sam da ću ovde imati najviše podataka. Razlog je taj što se radi o poslednjih sedam godina. Međutim, ukapirao sam da u tih sedam godina zapravo i nije bilo nikakvih inovacija. Sve se svelo na reizdanja starih albuma, još većem mlaćenju para od strane pop zvezda i frci oko piraterije. Jedan od najuticajnijih albuma u poslednjih desetak godina je izdanje retro - rockera i gitarskog genija Carlosa Santane – Super Natural koji je i dobitnik Grammy nagrade za najbolji album. Na ovom albumu Santana se upliće u razne žanrove i saradnje sa muzičarima različitih profila. Ima tu jazz-a sa Wayne Shorterom, zatim RnB-ja sa The Product G&B i čuvenim i dosta prežvakanim hitom Maria Maria, Rob Thomas i takođe veliki hit Smooth. Tu su još i Lauryn Hill, Everlast, Eric Clapton... Zaista jedan kompletan album propraćen i sjajnim DVD izdanjem. Pojavljuje se i re-izdanje Beatles – Greatest Hits. Naravno, urađen je kompletan remastering tako da to sada tehnički zvuči izvrsno. Jedan veoma živi metal-rap band Limp Bizkit i njihov prvi hit Nookie je takođe imao veliki odjek na muzičkoj sceni. Moby izdaje album Play sa kog je gomila stvari iskorišćena za reklame ili kao soundtrack za filmove. Neko koga moram da pomenem u skoro svakoj recenziji, pa i ovde je Jay Z i njegova saradnja sa bendom Linkin Park.  Ali najveću medijsku pažnju su ipak dobile tinejdžerske zvezde Nsync svima „omiljena“ Britney Spears. Tehnološki razvoj su je u najvećoj meri kriv za način na koji se rock and roll muzika snima, sluša i prodaje danas. Razvoj niskobudžetne tehnologije snimanja omogućio je klincima da svoju muziku snimaju kod kuće za računarom. A pojavom internet servisa kao što su MP3.com i Napster ušlo se u „bunar bez dna“ a to je piraterija. Ljudi danas mmogu da „skidaju muziku sa interneta“ i tako su dovedena u pitanje autorska prava. Kako je to Bora Čorba rekao nedavno: „25 godina rada Riblje Čorbe sada može da se kupi za 300 dinara.“ Ali ima to i svojih prednosti. Alternativni pravci su dosta zastupljeniji a i sada možete da miksujete šta god hoćete samo ako znate, a verujem da će uskoro biti i softvera za one koji ništa ne znaju, pa ćemo tako svi moći da miksujemo i pravimo šta god nam odgovara. Ubijena je kreativnost komponovanja. Sada se kod obične publike više ceni kvalitetan DJ nego kvalitetan kompozitor.

28 Septembar, 2008, 02:03:39
Reply #1
  • [Global Moderator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.875
  • Ocena: +230/-26
  • Gender: Male
Quote
Ubijena je kreativnost komponovanja. Sada se kod obične publike više ceni kvalitetan DJ nego kvalitetan kompozitor

  Tužno, ali je tako... To se ne može promeniti i to je neki vid evolucije u muzici.. E sad je samo pitanje koliko je to novo što evoluira bolje od predhodnog? Kao što je pitanje koliko su ljudi bolji od životinja...
  Ali i rok bend sa prosečno 5-6 članova je bio mnogo manji od nekog orkestra koji je svirao klasičnu muziku pa su i na rok tad ljudi gledali na isti način kao što se u ovom tekstu o roku gleda na nove stvari u zaključku teksta...

  P.S. koji je kritičar pisao ovaj tekst? Odlično je napisan...
“...U Srbiji samo krvava revolucija moze promeniti neke stvari!..”

Plasim se da u Han ni atomska bomba ne bi nista promenila... Ima mnogo “bubasvaba” i “miseva”, neko od njih bi mozda preziveo.
28 Septembar, 2008, 03:25:59
Reply #2
  • Stariji meraklija
  • ***
  • Posts: 166
  • Ocena: +30/-8
aca je pogodio u centar. svaka generacija kuka kako je muzika u njihovo vreme bila kvalitetnija. kao sto je sa nastankom elektricnih gitara doslo do rEvolucije u muzici, tako se i sa pojavom kompjutera nastavilo. e, sad, druga je stvar sto ja ne volim elektronsku muziku. to je stvar ukusa. ima milion vrhunskih rock/punk/hc bendova, samo treba malo da se istrazuje. kvalitetna rock muzika vise nije mainstream, sad su u fazonu drkadzije kao 50 cent, britney, justin timberlake... takoreci americke cece i karleuse. poenta je da je ranije mainstream muzika bila mnogo kvalitetnija, a to je povezano sa drustveno-politickim dogadjanjima. 60ih su pocinjali da stvaraju muziku klinci koji su ziveli u doba oporavka od drugog svetskog rata, pa je muzika bila pozitivna (bitlsi), a kasnije je dosao period borbe protiv rata u vijetnamu. klinci su pevali politicki angazovane pesme i to je bio najkreativniji period. padom berlinskog zida nije postojala opasnost od nuklearnog rata, zemlje su se razvijale, pa je muzika odslikavala stanje u drustvo ( hedonizam, materijalizam...). sve je povezano.
28 Septembar, 2008, 11:51:18
Reply #3
  • Guest
Cilj mi je bio da ovim tekstom malo animiram omladinu Vladičinog Hana da spoznaju prave vrednosti, jer sam primetio da omladina masovmo se prepušta Grand kulturi za koju smatram da ima jedno iskrivljeno viđenje ljudskih vrednosti i pogrešan pristup kulturnim vrednostima. Da vulgarizujem malo, mislim da je to šund i kič. Jer svi znate da je ta kultura nastala '90-ih godina u Srbiji u vreme kriza, sankcija, ratova i nepoštovanja ljudskih vrednosti zbog preživljavanja.
 
Što se tiče elektronske muzike (tehno),  smatram da je to početak jednog novog (naravno u skladu sa vremenom u kojem živimo) pravca u kulturi. Jer, složićete se, i za stvaranje jedne takve vrste muzike potrebno je malo kreativnosti kod onoga koji je stvara, što treba ceniti.
01 Oktobar, 2008, 12:29:32
Reply #4
  • [Administrator]
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • ******
  • Posts: 2.021
  • Ocena: +290/-13
  • Gender: Male
  • Rad, rad i samo rad. Pa kolko izdržim!
    • VladicinHan.com
Svaka čast Eric za tekst. Hanu fali mesto gde bi ljudi slušali rock N roll tako da nepostoji alternativa. Ovako smo svi osuđeni na slušanje muzike po šankerovom meraku, a šanker je obično neko čiji bi vrhunac karijere bio sedenje u prvom redu na snimanju Grand-a.
02 Oktobar, 2008, 00:19:28
Reply #5
  • Guest
Imam je fantastičnu ideju kako ponovo da zaživi r'n'r u Hanu, samo određeni ''kadrovi'' iz prethodne vlasti  to ne dozvoljavaju. Bilo je letos nekoliko koncerata mladih hanskih rokera, naravno sa gostima iz Surdulice i Vranja, i mogu vam reći da naši momci, iako zaostaju za gostima u pogledu kvaliteta sviranja, imaju volje da rade i usavršavaju kvalitet zvuka koji proizvode. Treba im samo mala smernica i naravno dosta vežbanja.
10 Oktobar, 2008, 00:40:31
Reply #6
  • Moderator
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.637
  • Ocena: +141/-17
  • Gender: Male
  • Peace,love and prosperity!
    • http://reload.vladicinhan.com/
Najbolje da opstina kupi jedan video projector i da se stavi onde kod dom omladine.
Svako vece da se pustaju Rock 'n' Roll  koncerti...

Ljudi i onako nemaju gde da izlaze, ovako mogu da iskuliraju i odgledaju neki koncert uz pivce  drinking2

 pobedasmajli
« Last Edit: 10 Oktobar, 2008, 00:42:49 by Ceka »
Uspesan covek nije onaj koji redja diplome, vec onaj koji ima ideju koja pokrece i njega i sve oko njega!

http://reload.vladicinhan.com
FACEBOOK: Reload festival - Vladicin Han
29 Jun, 2011, 20:32:59
Reply #7
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • ******
  • Posts: 2.393
  • Ocena: +14/-0
  • Od vrane sokoli od sokoli vrane

                         JIMI HENDRIX DUŠA ROCK N ROLL-A KOJA ŽIVI

                             " Kada umrem obucite staru odeću i zasvirajte bluz na mom grobu"

    Davne 1968 godine ulicama svog rodnog grada Sietla u SAD-u,šetao je čovek koji je umnogome
promenio zvuk električne gitare James Marshal Hendrix.Na ulici u crnačkom delu grada čuo je
sviranje nekog tamnoputog dečaka koji je svirao bluz na skoro polomljenoj staroj akustičnoj gitari,
trudeći se da zaradi džeparac.Dva sata kasnije dečak je veselo svirao na novoj "Fender Stratokaster" gitari koju mu je kupio Džimoi Handriks.
   Rođen je 27.11.1942 godine u skromnoj porodici,otac mu je bio vrtlar a majka indijanskog
porekla rano je umrla.Svoj neosporni muzički talenat pokazivao je svirajući zamišljenu gitaru
na metli uz muziku sa radija.Otac mu je u jedanaestoj godini kupio gitaru od koje se Džimi do svoje smrti nije odvajao.
   Sviranje gitare učio je u školi  a kasnije u vojsci slušajući bluz standarde Roberta Džonsona,B.B.Kinga i Madija Votersa.Po povratku iz vojske 1963 godine počinje da zarađuje za život
kao prateći gitarista svojih nekadašnjih idola B.B.Kinga,Liltl Ričarda,Vilsona Piketa i drugih.
   Na tim turnejama Chas Chandler iz grupe Animals prvi je shvatio Hendriksove mogućnosti i
dovodi ga u Englesku koja je do tada bila svetska prestonica rock n roll-a.Džimi formira grupu 1966 godine sa imenom "Jimi Hendrix Expirience" za bubnjevima je bio Mitch Mitchell na bas gitari Noel Redding.
   Interesatan je događaj audicija za gitaristu na kojoj se je Noel prijavio,posle zajedničke svirke sa Hendriksom Noel je izjavio:
   "Prelazim na bas,ne verujem da sa ovim čovekom iko može svirati solo".
   Noel nije bio daleko od istine jer od tada poimanje zvuka električne gitare kao i tokovi rock n roll istorije u mnogo čemu su promenjene.
   Džimi je uzeo stvar u svoje ruke.
   Velikim hitom iz1966 godine "Hey Joe"započinje Hendriksova blistava ali na žalost kratka karijera
,tekst pesme je usmeren protiv rata u Vijetnamu("Hej Džo,kuda si krenuo sa tom puškom u ruci...").
    Pregana Američka državna bezbednost svrstala  ga je uz Boba Dylana,Joan Beaz,Johna Lennona u državne neprijatelje broj jedan.
    Gitaristički uvod ove pesme i dalje je domaći zadatak svetskim gitaristima,slede albumi:Are You
Experienced?","Axis:Bold As Love","Smash Hits","Electric Ladyland","Band Of Gipsies,"Cry Of Love"
Hitovima,"Purple Haze","Voodoo Chile",Foxy Lady",prekrasna "Little Wing","Angel","The Wind Cryes Mary", Džimi osvaja Ameriku i njegove pesme već tada su istinska škola pravog rock n roll zvuka.
     Snima i Dilanovu "All Along The Watchtower" za koju sam autor tvrdi da je bolja od originala
i Dilan je snima mnogo kasnije ponovo ali na Džimijev način sviranja.
   Kompanija "Fender-Stratocaster" pravi za Džimija specijalnu belu gitaru sa kojom je 18.09.1970 godine Džimi Hendriks sahranjen.
    Umro je u svojoj 27-oj godini od posledica trovanja.
    "Kada umrem obucite staru odeću i zasvirajte bluz na mom grobu",govorio je Hendriks koji je
pred kraj svog života bio opsednut smrću.Na skromnoj sahrani pored ostalih svirao je i Teksaški gitarista Johhny Winter.
     Na maloj nadgrobnoj ploči u Sietlu stoji jednostavno:
                             JAMES MARSHALL HENDRIX-GITARISTA
i mladi je iz celog sveta neprekidno prekrivaju ružama.
    Džimijeva gitara se ne čuje više ali dok god bude ljudi koji će shvatati"šta je to dobri Džimi hteo da kaže"njegova muzika će živeti.


                          (Povodom 25 godina smrti Džimija Hendriksa


                                            Nekada...                     Novine  Hanske


 

                                                                    
                                                                          
« Last Edit: 29 Jun, 2011, 20:39:10 by Kaktus »
30 Jun, 2011, 00:36:34
Reply #8
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • ******
  • Posts: 2.393
  • Ocena: +14/-0
  • Od vrane sokoli od sokoli vrane


                                 ERIC CLAPTON LJUBAVNIK GITARE

                 Trideset tri godine traje karijera najpoštovanijeg "belog" gitariste među "crnim" muzičarima


      "Počeo sam i završiću sa bluzom"-kaže ovaj virtouz na gitari.
Skromnost u njegovim izjavama i intervjuima neće nam odati najcenjenijeg živog heroja gitare
Erika Kleptona.Samo na sceni,kada je sa gitarom i bluzom i kada krene "Duplja nevolja",time počinje priča o Eriku Kleptonu,zaljubljeniku u gitaru.
    Rođen je u Engleskoj,(grad Ripli),30.03.1945. godine i detinjstvo je proveo bez roditelja živeći kod babe i dede.Njegov osećaj za bluz i emotivni način sviranja gitare vuče korenje iz njegovog veoma teškog detinjstva.
   Rastući u u samoći i nemaštini Klepton je počeo da sakuplja i da se se sve više interesuje za muziku američkih crnaca.
   "Šta je to bluz,ja to tada nisam znao,ali sam tu muziku osećao u sebi" govori Klepton.
    Sa vršnjacima se nije previše družio.Noći je provodio sa gitarom,dok je danju,da bi zaradio za život,radio na gradilištima.Svirao je u dvema nepoznatim grupama, a onda 1963 godinedobija poziv
prve ugledne grupa "Yardbirds".Ubrzo kao gitarista snima četiri albuma.Klepton ipak ne želi da svira"komercijalni bluz",i odlazi u veliku grupu "Bluesbreakers" koju je vodio čuveni Džon Majal.
    Od tada počinje da kruži priča o neverovatnom gitaristi što će Kleptonu,zbog njegovog karaktera
,uvek smetati u karijeri.
   Klepton potom sa grupom "Bluesbreakers" snima 1966 godine "John Mayall with Eric Clepton"
i"The blues Alone" kada osniva super grupu "Cream" sa Džk Brusom na basu i Džindžer Bejkerom
za bubnjevima.Epohalna grupa "Cream" definitivno učvrćuje Kleptona kao majstora gitare.
    Zanimljiv  je Kleptonov odnos prema Džimiju Hendriksu koga je neobično poštovao.
    Dve legende gitare ovog veka svirali su nekoliko puta zajedno,ali zbog velikog obosranog respekta nikada se nisu upustili u gitaristčke dvoboje.Hendriksova smrt ga je uzdrmala iz temelja.Emotivna veza sa njegovom tadašnjem devojkom Pati Bojd rezultirala je raskidom.              
    Ubrzo joj posvećuje dupli album "Layla" i upada u depresiju i bolest.
    Najteži period u životu majstora gitare počinje 1971 godine.Od tada je tri ipo godina u totalnom mraku.
      Već su svi počeli da da pišu i govore "Sladeći mrtvi heroj rock n roll-a iza Džimija i Dženis biće Erik Klepton".
     Jahač na duge staze se ipak vraća,albumom "461 Ocean Boulevard".Visoko naštimovana majstorska gitara čuje se ponovo i bluz ide dalje.Slede albumi."E.C.Was Here","No Reason to Cry",
"Slowhand","Backless","Juust one night" i t d.
      Njegova diskografija je velika,a uticaj ogroman tako da danas nema značajnijih dešavanja u svetu rock n roll-a bez gitare čoveka kome je taj isti rock n rill puno uzeo ali i puno dao.
       "Počeo sam i završiću sa bluzom"
kaže i danas Erik Klepton.Na njegovom koncertu 26.01.1984. u Beogradu pred 18 000 ljudi,bili smo u prvim redovima...Kada je zasvirao bluz "Duplja nevolja" svi smo bili nemi i bez reči...
kako i dolikuje kada se sluša čovek od koga smo učili.


                                           18.09.1997-   Novine  Hanske






          
                  
« Last Edit: 30 Jun, 2011, 00:40:06 by Kaktus »
30 Jun, 2011, 15:57:31
Reply #9
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • ******
  • Posts: 2.393
  • Ocena: +14/-0
  • Od vrane sokoli od sokoli vrane



                                              legenda o predvodniku


                                        NIKO KAO BOB DILAN


   Daleko ispred svih,svitu rock n roll poklonika i muzičara,već godinama vodi mršavi kantautor
i pesnik,po imenu Bob Dilan.Ne bez razloga,beskompomisni borac za istinu,Dilan je protiv ugnjetavanja,ratova i rasizma svuda u svetu.Početkom šezdesetih godina nastupa pred stotinama hiljada ljudi i postaje vođa mladih Amerike.Njegove pesme o usamljenim herojima,starim kaubojima,odmetnicima i prerijskim tipovima,navele su i najozbiljnije poznavaoce rock kulture da ga proglase za najvećeg kompozitora i proroka ovog veka.
   Grad Dulut u Minesoti je mesto gde se 24.05.1941. godine rađa Bob.Od svoje desete godine
"redovno" beži od kuće,u dvanaestoj svira gitaru,a u trinaestoj piše pesme.
   Upisuje univerzitet u Minesoti i posle šest meseci "studiranja",1960 godine odlazi u Njujork.
Dilan posećuje bolnicu u kojoj teško bolestan leži njegov veliki učitelj legendarni lutajući folk-pevač
i gitarista sa početka ovog veka Vudi Gatri koji kasnije umire na njegovim rukama.
   Potom,Bob Dilan je bez novca,gladuje,svira folk muziku po Njujorškim klubovima za hranu i prenoćište.Naredne godine biva primećen i snima album pod nazivom"Bob Dylan"koji se dobro prodaje iako je autor tada nepoznat.Presudne 1963 godine Dilan snima ploču kojom "ruši" Ameriku i rat u Vijetnamu,što je najveća sramota Američke istorije,u pesmi on kaže:
                                 "Koliko čovek mora da prođe
                                  da bi ga nazvali čovekom?
                                   Koliko će metak biti ispaljeno
                                   dok ih ne zabrane?
                                   Odgovor je,prijatelju moj
                                   odneo vetar..."
   Naredne 1964 godine Dilan snima dva klasična LP-ija gde stvara novi stil u muzici folk-rok.
Tradicionalni Američki Newport folk-festival održava se 1965 god.Svi su sa nestrpljenjem čekali nastup Boba Dilana.Svetla se gase,nastupa Dilan i svira folk sa električnom gitarom iako se zna da u istoriji festivala niko nije svirao folk električnom gitarom.Amerika se deli u "za i protiv" Dilana,zbog njegovih tekstova.Proglašavaju ga mesijom,država "gori",a predsednik Kenedi javno čita njegove
pesme.
   Ipak,rok mašinerija preti da ga uništi i Dilan sa ženom i sinom odlazi na svoje imanje u Vudstok gde u prizemnoj kući živi vrlo skromno(kao i danas).Preživljava tešku saobraćajnu nesreću na motoru,snima albume,nastupa i opet se povlači.Svaki njegov uspeh i svaka njegova greška se uveličavaju do besmisla.
   Svetske rock veličine snimaju njegove pesme "pirati" njega i Hendriksa najviše kradu,a oči mladih Ameroke uprte su u njega.
   On i dalje nosi svoju predvodničku značku i pre nego što zakuca na "nebeska vrata" znamo da će je još dugo nositi jer najbolji i pravedni ostaju.
    A,Dilan je ispred svih.


                                      1997 godine    Novine Hanske