Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: INDIJANCI  (Read 50013 times)

0 Members i 1 gost pregledaju ovu temu.

02 Novembar, 2008, 15:50:03
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
     Kada je predsednik SAD-a Abraham Lincoln, pre gotovo jednog i po veka (1854 godine) ponudio da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je ponuđen rezervat, na tu ponudu dobio je odgovor poglavice plemena Sijetla. Pismo se ubraja u među najdublje i najlepše misli koje su ikad izrečene o čovekovoj okolini.


                                           PISMO POGLAVICE


     Kada veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži. Kako možete kupiti ili prodati nebo,toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako Vi to možete kupiti? Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnoj obali, svaka maglica u tami šume,sveti u su u mislima i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanja na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rođenja kada odu među zvezde u šetnju. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog čoveka. Mi smo deo te zemlje i ona je deo nas! Mirisno cveće naše su sestre, Jelen,Konj,Veliki Orao,svi su oni naša braća. Stenoviti vrhovi,sočni pašnjaci,toplina tele ponija i čovek, svi oni pripadaju istoj porodici. Tako kad vreliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto, tako daćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se sećati da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanje mog naroda. Žubor vode glas je moga oca. Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati i učiti vašu decu da su reke naša braća i vaša i morate od sda dati rekama dobrotu kakvu bi ste pružili svakom bratu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao drugi, jer je on stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kad je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih očeva i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima koje se mogu kupiti, opljačkati,prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderati će zemlju i ostavi će samo pustoš. ne znam! Naš način je drugačiji nego Vaš. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. A možda je to jer je crveni čovek divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krila leptira. Možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka mi vređa uši.Šta je život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari? Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare, kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah životinja, drvo, čovek.Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupeo na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov zadnji uzdah.I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći da dođe i da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo postaviću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza.Ja sam divljak i ne razumem  kako dimeći železni konj može biti važniji od bizona koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Što je čovek bez životinja?
Ako sve životinje odu čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Štogod se dogodili životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Stvari su povezane.
Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim nogama pepeo njihovih dedova.tako da bi oni poštovali zemlju,recite vašoj deci da je zemlja sa vama u srodstvu. Učite vašu decu kao što mi učimo našu da je zemlja naša majka......
Što god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na samoga sebe . To mi znamo. Zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari su povezane kao krv koja ujedinjuje porodicu. Što god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje.
Čovek ne tka tkivo života, on je samo nit u tome. Što god čini tkanju čini sebi samome. čak i beli čovek čiji Bog govori i šeta sa njime kao prijatelj sa prijateljem ne može biti izuzet iz zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega videćemo. Jednu stvar znam koju će beli čovek jednog dana otkriti: naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga Vi imate kao što želite imati našu zemlju , ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost ista je za crvenog čoveka kao i za belog. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi škoditi zemlji jeste prezirati njenog Stvoritelja. Beli takođe trebaju prolaz možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte Vaš krevet i jedne noći ugušiće te se u vlastitom smeću.Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao Vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni ćoškovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom.
Gde je guštara? otišla je. Gde je orao? Otišo je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
02 Novembar, 2008, 16:44:35
Reply #1
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                         INDIJANSKI ETIČKI KOD



  1. Ustani sa suncem i pomoli se.Moli se sam. Moli često. Veliki duh će slušati samo ako ti govoriš.

   2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo.

   3. Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj, drugi mogi ići sa tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.

   4. Ophodi se prema gostima u kući sa puno obazrivosti. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima sa poštovanjem i čistošću.

   5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato.Nije tvoje.

   6. Poštuj sve što postoji na zemlji bilo ljude bilo biljke.

   7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikad ne prekidaj nečiji govor, prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na lično izražavanje.

   8.  Nikad ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time šalješ u univezum vratiće ti se višestruko.

   9.  Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.

  10.  Negativne misli uzrokuju bolest uma, tela i duha. Vežbaj optimizam.

  11.  Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo naše svetovne porodice.

  12.  Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srcai zalivaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu daj im mesto da rastu.

   13.  Izbegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov boli, vratiće se tebi.

   14.  Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.

   15.  Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno Ja, duhovno Ja, Emocijonalno Ja i telesno Ja.
Svi trebaju biti jednako snažna,čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um. Rasti bogato u duhovnosti da izlečiš emocionalne rane.

   16.  Donosi svesne odluke, kao što ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.

   17. Poštuj privatnost i lični prostor drugih. ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.

   18.  Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.

   19.  Poštuj tuđa verska opredeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.

   20.  Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanji milostinje.


   Autor nepoznat.     
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
03 Novembar, 2008, 11:02:20
Reply #2
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                     
                                                    MOLITVA SIOUX INDIJANACA



 - Dopusti da se moje ruke pune poštovanja dotaknu stvari koje si Ti stvorio.

 - Izoštri moje uvo da čuje tvoj glas.

 - Učini me mudrim kako bi spoznao nauk koji si Ti tajnovito stavio u svaki list, u svaki kamen.

 - Tražim snage, al ne da bi nadjačao svoju braću nego da bi nadvladao svog najvećeg neprijatelja - samog sebe.

 - Bože, daj mi mirnoću da podnosim stvari koje ne mogu promeniti.

 - Daj mi mudrost da razlikujem jedno od drugoga.

 - Neka ne molim za smirenje moga bola već za jako srce da ga savladam.

 - Neka ne tražim saveznike u životnoj borbi već da se oslonim na vlastite snage.

 - Neka ne preklinjem za spas od straha već za nadu da osvojim svoju lepotu.
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
03 Novembar, 2008, 12:36:53
Reply #3
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                       SIOUX


     Siouxe prvi put pominju Jezuiti 1640 godine i to na teritoriji Minesote. Zabeležio ih je Daniel Duluth 1678 i otac Louis Henneping takođe u Minesoti. Živeli su u neprijateljstvu sa plemenom Ojibwa, koje ih je primoralo da napuste Minesotu i upute se dalje ka Velikim planinama.
Sredinom XVIII veka Cheyenne i Kiowe su isterane iz Crnih brda i Siouxi su se naselili na toj teritoriji. Tu su živeli i lovili Bizone, u međuvremenu 1750-e godine njihov broj se je popeo na oko 30 000.
    Inače Siouxi su ratovali na strani Engleza protiv Amerikanaca tokom Američke revolucije i u ratu 1812-e a već 1815-e godine su se izmirili sa Američkom vladom koja im je priznala teritoriju koju su naselili. Posle toga kreće poznata istorija Siouxa sa nalaskom zlata u Crnim brdima, legendarnom bitkom kod Little Bighorn-a 1876-e i legendarnim poglavicom Bilom Koji Sedi i ratnim vođom Ludim Konjem, bekstvo od Američke vojske, razdvajanje, bekstvo u Kanadu.

« Last Edit: 14 Februar, 2009, 21:05:10 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
03 Novembar, 2008, 15:26:59
Reply #4
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
     Pretpostavke su da su Indijanci u Ameriku došli iz Azije, preko zaleđenog Berinškog mora i Aljaske, ovaj "most" su prešli najverovatnije, tokom zadnjeg ledenog doba. Pretpostavlja se da su došli iz (današnje) Mongolije i Sibira. Kasnije su se raširili po celom kontinetu, kako se je klima menjala oni su migrirali u potrazi za plodnim tlom i pašnjacima punim bizona.
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
04 Novembar, 2008, 13:19:48
Reply #5
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
    
     Svet je stvoren uz pomoć sunca i treba da ostane takav kakav je oduvek bio.....Ova zemlja stvorena je bez graničnih linija i nije čovekovo da je deli...... Ja vidim kako se belci bogate u celoj zemlji i vidim kako žude da nam dodele golu neplodnu zemlju.....
     Zemlja i ja smo jedno. Mera zemlje i mera naših tela je ista mera. Dokažite nam,ako možete, da Vas je ovamo poslao Tvorac. Možda Vi samo  mislite da vas je On poslao ovamo da sa nama radite šta hoćete. Da i ja verujem da Vas šalje Tvorac, možda bih poverovao u vaše pravo da raspolažete mnome. Ne bih želeo da me pogrešno razumete, ja ovako govorim zato što volim zemlju. I nikad nisam reko da je zemlja moja i da sanjom mogu da radim šta hoću. Pravo da zemljom raspolaže ima samo onaj ko je tu zemlju stvorio.Ja tražim pravo da živim na svojoj zemlji, a Vama dajem pravo da živite na svojoj.


                                                                                                  Hejnmot Tujalaket
                                                                                                                        
                                                                                                  ( poglavica Žozef)
                                                                                           poglavica probušenih noseva


« Last Edit: 10 Septembar, 2009, 20:13:26 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
04 Novembar, 2008, 20:17:36
Reply #6
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
   Dolazimo do mesta gde se stvari iznova dešavaju, prvo dolazi vreme pročišćenja i vreme ponovnog rađanja, približavamo se tom vremenu.
   Rečeno nam je da će mo da vidimo Ameriku kako dolazi i kako odlazi. Amerika odumire iznutra, zato što nisu pratili uputstva kako živeti na zemlji. Morate biti duhovno povezani sa zemljom i razumeti je da bi ste uspeli opstati na njoj, ako to ne učinite nemožete uspeti.

    Mi smatramo Kolumbov dolazak prvim pravim svetskim ratom, zato što su sa njim došle i mnoge stvari iz Evrope.
Do kraja drugog svtskog rata nas je u Americi bilo 800 000, od 60 miliona spali smo na 800 000, bili smo gotovo istrebljeni sa tla Amerike.

         
<a href="http://www.youtube.com/v/g7cylfQtkDg&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/g7cylfQtkDg&amp;hl=en&amp;fs=1</a>
« Last Edit: 19 Decembar, 2008, 13:22:05 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
06 Novembar, 2008, 13:29:30
Reply #7
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
 


                                                         S I O U X




     Jedan od najpoznatijih naroda severno-američkih Indijanaca nastanjen u području između reka Mississipi i Missouri. Ime Sioux posliužila je da se označi jezična porodica Siouan, čiji su oni najznačajniji članovi.

  IME

     Najranija poznata pradomovina Siouxa bilo je područje močvarnih predela pirinačnih jezera, u današnjoj Minnesoti. Ovaj kraj je poznat po tome što ga naseljavaju veoma ratoborna plemena Indijanaca Chippewa i Ojibwa. Živeli su od skupljanja samoniklog vodenog pirinča.Chippewa Indijanci su bili toliko zavisni od ove biljke da su dobili naziv koji u prevodu znači "Narod divljeg vodenog pirinča". Chippewa Indijanci, njihovi večni neprijatelji nazivali su se Siouxe Nadowessi , Francuzi su to oblikovali na Nadovessiooux, odnosno jednostavnije Sioux. Značenje ovog Chippewa (možda pogrdnog) naziva je  Male zmije. Pošto Siouxi nisu bili pleme nego konfederacija od sedam "vatri", svako pleme imalo je poseban naziv za sebe odnosno za konfederaciju. Plemena kolektivno nazivana Teton, sebe ili konfederaciju nazivali su Lakota (saveznici) Indijanci Dakota, po kojima su dve severne Američke države (Nort Dakota i Sout Dakota) dobile ime, opšte su poznat (unutar Anglofonske zajednice) kao Santee. Treća zajedenica srodnih plemena nama poznata kao Yankton, sebe su nazivali Nakota. Jedna grupa Wazikute Indijanaca (od Yanktona i Siouxa) odvojila se je i priključila lovcima na bizone poznatim kao Plains Cree. Oni danas sebe nazivaju Nakoda.
Neaka plemena Siouxe su nazivali "rezači vratova".

   ISTORIJA

     Siouxi se prvi put pronalaze u području pirinačnih polja u Minnesoti, a naročito u predelu jezera Mille Lacks. Indijanci ovih plemena žnjali su ovu biljku i koristili je u prehrani.Borba za prevlast nad ovim poljima između Chippewa i Siouxa, dovela je do progona Siouxa iz ovih krajeva. Oni reku Missouri prelaze 1750 godine i na području Black Hills-a nalazimo ih 1756 godine. 1862 godine Mala Vrana (Little Crow) napravio je pokolj u Minnesoti pobivši 700 naseljenika i 100 vojnika. kasnije su još dva datuma veoma važna u njihovoj istoriji to je pobeda Bika koji sedi ( Sitting Bull ili Tatanka Yotanka) koji je sa svojim Siouxima i  sa još nekim saveznicima 1876 godine potukao armiju generala Custera i mnogobrojnih dobrovoljaca na reci Litle Bighorn. Ovoj bitki predhodila je i malo pominjana bitka na Devils Toweru Ovde su žestok otpor pružili manje pokretni starci koji nisu mogli da prate tempo plemena, Bik koji sedi tržio je njpovoljniji položaj za pružanje otpora dopbro opremljenoj Američkoj vojsci. Drugi značajan događaj dogodio se je 1890 godine kada je izvršen veliki pokolj nad plemenom Miniconju, u kojem su najviše stradali žene i deca. Ovaj događaj baca veliku ljagu na Američku istoriju, poznat je kao  Wounded Knee Massakre. Čest moto American Indijan Movement je "rimember Wounded Knee". Siouxi danas žive u rezervatima SAD-a i Kanade.

   OBIČAJI

     Siouxi su tipično pleme prerijskih Indijanaca, lovaca na Bizone. Njihovo najkarakteristično stanište je kožni šator (tapee). On se lako sklapa i rasklapa i prenosi na drugo mesto. Bizon glavna lovina, koristi se za hranu, izradu šatora,odeće, prekrivača, tetive za lukove i drugih sitnih stvari. OPd bizona se nije ništa bacalo. Uništenje ovih životinja dovodi do gladi među stanovnicima prerije, i samim tim do mržnje prema belcima i rat kao posledica. Izgubivši izvor hrane Indijanci postaju zavisni od pomoći koju im daje vlada. Oni moraju prepuštati svoju zemlju državi ili je prodavati u bescenje. Konj je je još jedan simbol kulture Siouxa i drugih prerijskih plemena. Konj je simbol bogatstva, očvek bez konja je niko i ništa i nema nikakvog ugleda.   
     
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
07 Novembar, 2008, 10:57:43
Reply #8
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                              
                                         TATANKA IYOTAKA

                                   SITTING BULL-BIK KOJI SEDI

       

                                             1831 - 1890




     Bik Koji Sedi bio je poglavica i sveti čovek Lakota (Sioux) Indijanaca, rođen je 1831 a ubijen je 1890 godine, On je veoma važana ličnost u Američkoj urođeničkoj istoriji zbog svoje pobede nad konjicom generala Kaspera u bitci kod Litl Big Horn-a 1876 godine. Imao je predosećaj za pobedu i smatra se najslavnijim urođeničkim Američkim herojem u istoriji.

Od 1863 pa sve do 1876 godine vojska SAD-a je pomerala zonu svog delovanja ka urođeničkoj teritoriji i narušila ravnotežu njihove ekonomije. Američka vojska je u velikoj meri uticala na preveliko smanjivanje broja Bizona od koga su Indijanci zaviseli, tako da je trgovina između plemena bila otežana ili gotovo da je prestala da postoji.
Bik Koji Sedi je postao vođa Siouxa 1867 kada je i sklopljen mir sa Američkom vladom. Tada mu je obećano da će Crna Brda ostati pod kontrolom Siouxa i da će njihov sveti položaj biti poštovan od strane Američke vlade. Kako god Crna Brda su bila veoma bogata zlatom i kopači zlata su neprestano kršili dogovor išavši u potragu za bogatstvom. 1876 godine članci koje su novine objavile su doveli  hiljade kopača na teritoriju Sioux-a u Crna Brda. Siouxi su se žalili Američkoj vladi koja tada krši dogovor i određuje im rezervate za boravak, i ograničuje njihovo kretanje na sopstvenoj teritoriji. Samo su neki Siouxi poštovali ova ograničenja Američke vlade. U martu mesecu 1876 godine general Kasper je postavio svoj kamp u Crnim Brdima kako bi primorao Siouxe na poslušnost. Bik Koji Sedi i Siouxi nisu bili ni približni po naoružanju i brojčano sa konjicom generala Kaspera pa su se udružili sa Čajenima i Arapaho plemenima. I 17 juna te godine su primorali Američku vojsku da se povuče sa njihoive teritorije u bitci kod Ružinog pupoljka, nakon čega je vojska g.Kaspera postavila kamp kod Litl Big Horn-a.
Poglavica Bik Koji Sedi je izveo verski (ritualni) ples koji se je zvao Sunčev Ples i imao je viziju (predskazanje) u kojoj je video vojnike kao padaju sa neba. Predskazanj se je ostvarilo 25 juna 1876 godine kada je genaral Kasper poveo vojnike na selo Sioux-a, tada je više od 200 vojnika izgubilo život. Narod Sioux-a je mislio da će ovo naterati Američku vladu da ih ostave na miru, ali nije bilo tako. Kud god su krenuli bili su progonjeni od strane vojske SAD-a, dok su Bizoni isterani sa njihove teritorije, i oni nisu mogli da prežive. Bik Koji Sedi je poveo svoj narod u Kanadu i ubrzo ih je glad primorala da se predaju. Bik Koji Sedi je proveo u zatvoru 2 godine, kada mu je bilo dopušteno da se priduži cirkusu "Divlji Zapad" koji je vodio Bufalo Bil.Putovao je širom Amerike i Kanade sve dok se nije vratio u rezervat 1889 godine.
Članovi njegovog plemena su u međuvremenu prišli novoj religiji koja se je zvala "Duhov Ples" koja pripoveda Indijanskog Mesiju koji bi ih oslobodio, vratio njihovu zemlju i otarasio ih od belaca.Bik Koji Sedi je bio priveden radi opreza.Vlasti su se bojale da će ga njegovi sledbenici videti kao spasenje, pa je pritvoren 1890 godine. Njegovi ratnici su pokušali da ga oslobode i Američki vojnici su ga ubili prilikom izvođenja iz ćelije dok su mu i ruke i noge bile u okovima.





    TATANKA IYOTAKA



 
« Last Edit: 29 Maj, 2009, 21:44:41 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
07 Novembar, 2008, 14:41:25
Reply #9
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
 
 TATANKA IYOTAKA

<a href="http://www.youtube.com/v/zAV4QEWkSLY&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/zAV4QEWkSLY&amp;hl=en&amp;fs=1</a>
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
09 Novembar, 2008, 00:36:15
Reply #10
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 868
  • Ocena: +123/-22
  • Gender: Male
  • Reci NE drogama!!
Mrko da ne misliš da imam nešto protiv ovog već izumrlog naroda, šaljem ti sliku potomka Bika koji sedi, a to je ''Bik koji stoji'' koi živi u rezervatu ''Bele zgrade''...
Zbog jedne reci coveka cesto smatraju mudrim, a zbog jedne reci cesto ga smatraju glupim. Uistinu moramo dobro paziti što govorimo
10 Novembar, 2008, 14:13:54
Reply #11
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
 

     Gde je danas pleme Pekot? Gde su Narangaseti, Mohikanci, Pokanoketi i mnoga druga nekada moćna plemena našeg naroda? Isčezli su pod pohlepom i tlačenjem belog čoveka, kao što sneg isčezava pod letnjim suncem. Hoćemo li dopustiti  da nas unište bez borbe, hoćemo li se odreći svojih domova, zemlje koju nam je zaveštao Veliki duh, grobova svojih mrtvih i svega što nam je drago i sveto? Znam svi će te uzviknuti NIKAD, NIKAD....

                                                                                           Takumseh-Poglavica plemena Šoni 


     Beli čovek nam je mnogo toga obećao, mnogo više nego što sam mogo da zapamtim, a održao je samo jedno, obećao nam je da će nam oteti našu zemlju i oteo ju je.......

                                                                                             Crveni Oblak- Oglala Teton Sijua


     Kada čovek nešto izgubi on se vrati potraži i pronađe ono što je izgubio. To radimo i mi Indijanci kada tražimo od Vas da nam date ono što ste nekad obećali. Sa indijancima ne trebe postupati kao sa zverima.A sa njima se tako postupa, pa sam i ja odrastao sa osećanjima koja su danas u mom srcu..... Moja zemlja je danas na rđavom glasu, a ja želim da ona bude na dobrom glasu, jer je uvek uživala dobar glas . Sedim tako ponekad i pitam se ko je kriv što je moja zemlja na rđavom glasu.

                                                                            Tatanika Iyotaka - Bik Koji Sedi Lakota Sioux


     Ovaj rat nije izbio ovde, u ovoj zemlji, ovaj rat donela su nam deca Velikog Oca koja su došla ovde da nam zemlju otmu u bescenje i koja u našoj zemlji čine mnoga zla. Za sve ovo krivi su Veliki Otac i njegova deca. Mi smo želeli da ovde u svojoj zemlji živimo u miru i da činimo ono što će našem narodu služiti na čast i dobrobit, ali Veliki otac je našu zemlju ispunio vojnicima koji misle samo na našu smrt. Indijance koji su odavde otišli na jug željni promena napali su jedni vojnici, Indijance koji su odavde željni lova otišli na sever, napali su drugi vojnici, oni sada žele da se vrate kući, a nemogu se vratiti jer su im vojnici preprečili put. A mislim da postije i druga, bolja rešenja, kad se jedan narod nađe u nevolji i suprotstavi se drugom narodu, onda je najbolje rešenje da se protivnici sastanu bez oružja i o svemu mirno razgovaraju i zajednički dođu do rešenja kako da se sukob okonča na neki miroljubiv način.


                                                                                    Sinte Galeška-Šareni Rep (Brulle-Sioux)


« Last Edit: 24 Novembar, 2008, 16:31:27 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
22 Novembar, 2008, 11:30:04
Reply #12
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
   

             Američki Konj


     Američki Konj (1800-1876) poglavica Oglala Sijuksa. Borio se je u mnogim bitkama protiv evropskih doseljenika i rudara koji su se kretali stazama na teritoriji Sijuksa i Čejena. 1868 nakon dogovora sa vladom SAD-a o zabrani kretanja kroz indijanske teritorije nastaje kratko primirje. Već 1874 godine nakon otkrivanja zlata u Blak Hillsu dolazi do kršenja tog dogovora. Američki Konj je bio jedan od glavnih aktera bitke kod Litl Big Horna. Američki Konj se je dogovorio sa vladom da mu dodele rezervat u kome će odvesti svoj narod. Na putu ka rezervatu poveo je oko 40 porodica svog naroda. Dok su se kretali ka rezervatu napadnuti su od strane američke vojske koju je predvodio general George Crook. Faktor iznenađenja i brojčana nadmoć su odigrali ulogu u ovoj borbi i pobijeni su svi indijanci i celo selo je zapaljeno. U ovoj borbi 1876 godine je poginuo i Američki Konj.



I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
22 Novembar, 2008, 12:05:22
Reply #13
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
     

          Mala Vrana



     Mala Vrana (1815- 1863) Poglavica Mdewakantion Sijuksa. Rođen je pod imenom "Njegova Crvena Nacija". Postaje glavni akter ustanka Sijuksa avgusta meseca 1862 godine. Njegovo pleme živelo je u rezervatu u Minesoti pod jako teškim uslovima. Bilo im je ograničeno lovište, a donacije vlade nisu pristizale mada je o tome ranije postignut dogovor. Kada je počeo građanski rat oni su i dalje dobijali obećanje da će od vlad dobiti pomoć. Pleme Sijuksa dolazi u jako težak pložaj . Bez hrane i osnovnih potrepština oni kreću u pohod na vladina skladišta. Otimaju veće količine svinjskog mesa i brašna da bi se prehranili. U narednih nekoliko nedelja to je dovelo do velikih sukoba između plemena Sijuksa i vladinih snaga. Poginulo je na stotine ljudi na obe strane. Nedugo nakon toga Mala Vrana je pogođen metkom koji je na njega ispalio farmer, teško ranjen uspeo je da pobegne ali je ubrzo nakon toga izdahnuo. Posle njegove smrti poslato je stotine vojnika da uguše ustanak Sijuksa. Obešeno je 38 pripadnika plemena. Ustanak Sijuksa je prvi oraužani sukob između indijanaca iz plemena Sijuks i vojske SAD-a.



« Last Edit: 24 Novembar, 2008, 16:32:43 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
22 Novembar, 2008, 13:30:40
Reply #14
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT



          Geronimo



     Geronimo je rođen 1829 godine u plemenu Apača u Arizoni. Kada je napunio 17 godina položio je "ispit ratnika" i oženio se je maldom indijankom po imenu Alope. Rodila mu je troje dece. 1850 godine pleme Apača bilo je u miru sa Meksikancima i susednim indiajnskim plemenima. Geronimo odlazi sa većinom ratnika u Stari Meksiko radi razmene robe. Ostavlja samo nekolicinu da čuvaju selo. Zadržali su se u Starom Meksiku nekoliko dana, pri povratku saznaje da su Meksičke trupe napale njihovo selo i pobile većinu žena i dece u njemu. Među njima su bile Geronimova majka, žena i njegovo troje dece. Od tog trenutka u Geronimu se probuđuje ogromna mržnja prema Meksikancima za čitav život.Od miroljubivog Indijanca nastaje surov ratnik.  Priključuje se opasnoj grupi Apača pod nazivom Chiricahaus i započinje svoje ratničke pohode po Novom Meksiku. Geronimo počinje terorisati i Meksikance i bele doseljenike. !870 godine uspostavljeno je primirje i Chiricaus Apači odlae u rezervat. !876 godine pokušavaju da ih premeste iz njihovog rezervata  San Carlos u pustinju istočnog dela Arizone. Taj deo Arizone nazivali su "pakao". Geronimo sa stotinjak sledbenika napušta rezervat i beži u Meksiko. Narednih 10 godina Geronimo nastavlja da se bori protiv belaca i da teroriše nihova naselja. 1882 godine general George Crook započinje operaciju hvatanja Geronima. 5000 vojnika i 500 indiajanskih pomagača krenulo je u potragu za Geronimom. Četri godina  kasnije i nakon pređenih 1645 milja sustigli su ga u njegovom kampu u Meksiku u Sonora planinama. Iscrpljeni i brojčano daleko slabiji Geronimo se predaje 27 marta 1886 godine. Njegova grupa satojala se je od nekoliko ratnika, žena i dece.  Nedugo zatim ponovo beži, ali se još jednom predaje kada mu je vlada obećala da će mu biti dozvoljeno da se vrati u Arizonu. To obećanja vlada SAD-a nikad nije ispunila već je Geronimo postlat na težak rad. Geronimo umire 1909 godine od upale pluća.


 
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
23 Novembar, 2008, 11:48:27
Reply #15
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT



          Quanah Parker



     Quanah Parker (1845-1911). Rođen je u mešovitom braku između oca Nocona poglavice Komača i belkinje Ann Parker, koja je bila oteta od strane Komača kada je bila dete. posle bitke na reci Pease njegovu majku Ann oslobađaju Teksaški Rendžeri. Qunahov otac skrhan bolom ubrzo zatim pada u očaj i umire zbog prevelike ljubavi prema Ann. Zbog stalnih prebacivanja Quanahu da je polu belac a polu indijanac, napušta pleme i priključuje se odmetničkoj grupi Komača. Nedugo nakon toga formira svoju grupu pod imenom "Quhadi", koja se veoma brzo uvećava i postaje jedna od naj većih i naj opasnijih grupa ratničkih Komača. 1876 godine odbija da potpiše ugovor o pomirenju sa vladom SAD-a i vraća se u odmetništvo. Nastavlja da živi istim načinom života, loveći Bizone i povremeno napadajući naselja po Teksasu. !871 i 1872 godine bilo je nekoliko pokušaja Četvrtog US Konjičkog Puka da ga "ukroti" ali bezuspešnih. Kada su brojni lovci na Bizone došli u njegove krajeve i ugrozili mu lovišta Quanah je rešio da im se osveti.  Regrutovao je oko 700 ratnika i to ne samo Komača već i Čejena, Arpaho i Kiowa. 27 juna 1874 godine napada njihov kamp ali ne uspeva da ih pobedi. Okjo 30-tak lovaca dobro naoružanih modernim naoružanjem u to vreme uspelo je da odbije napad Qunahovih ljudi. U drugom napadu Quanah je bio ranjen.
Godinu dana kasnije Quanah i njegova grupa bili su primorani na predaju. Odvedeni su u Kiowa-Komači rezervat u Oklahomi. Iako je većina Indijanaca teško podnosila uslove i život u rezervatu, Quanah se je dobro snašao. U narednih 25 godina zalagao se je za funkcionisanje rezervata. Borio se je za izgradnju škola, stvaranje rančerskih uslova i sađenje useva. Bio je plemenski sudija a takođe je uspostavio i plemensku policiju. Podsticao je članove plemena da prihvataju način života belaca. Međutim nije se odrekao načina života Komača, imao je pet žena i odbio je da ošiša svoju kosu. Pomoću pametno uloženih investicija postao je bogat čovek u to vreme. Iako je bio mnogo hvalje, od strane njegovi saplemenika je optužen da se je prodao belom čoveku i iz tog razloga mu nisu priznali da je poslednji poglavica Komača, već je to ostao njegov predhodnik Horseback. Uprkos njegovom naporu da se očuva rezervat Kiowa-Komači, vlada SAD-a ga zatvara 1901 godine i pravi dva zasebna kampa. Quanah umire 1911 godine na svom ranču od nepoznate bolesti.



I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
24 Novembar, 2008, 12:26:45
Reply #16
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                            SEVERNO AMERIČKI INDIJANCI



     Indijanci je pogrešan naziv za prastanovnike Amerike. Naziv je nastao nakon otkrića Amerike od strane Kristifora Kolumba 1492 godine, smatrajući da je stigo na tlo Indije. Danas je taj naziv sve ređe u upotrebi i zamenjen je sa Američki domoroci. Postoji i pogrdan naziv "Crvenokošci", koji je nastao kao posledica njihove boje kože. Spadali su u nomadska plemena mongoloidnog izgleda i prostirali su se od Kanade i Aljaske pa sve do meksika. bavili su raznorodnim zanimanjima, ali su imali jednu zakedničku karakteristiku, poštovanje prirode.
Smatrali su da niko ne polaže pravo na zemlju, već da je ona nama data na korišćenje sve dok naše duše ne odu u "večna lovišta". Iz tog razloga odnosili su se prema prirodi na način na koji ne bi remetili njenu harmoniju. Bili su lovci ali su lovili samo onoliko kolio im je bilo potrebno za preživljavanje. Imali su visola moralna načela prema životu i odnosima prema istom.



                                            SUKOB DVE KULTURE



     Naseljavanjem divlje Amerike dolazi do prvih problema u odnosu između "belog" i "crvenog" čoveka. Odnos doseljenika prema prirodi je bio rušilački u smislu seče šuma, bespotrebnog ubijanja životinja i zagađivanja okoline. Kako su Indijanci bili starosedeoci u Americi, pravili su svoja naselja na najlepšim i najplodnijim predelima Amerike. To su obično bila mesta pored reka ili pored jezera.  Dolaskom doseljenika nastaje borba za te krajeve i iIndijanci se potiskuju u divlje predele. Beli doseljenici bili su nemilosrdni prema pripadnicima "crvenog naroda". Nisu prezali od ubistva žena, dece i staraca.  Cilj je bio potpuno uništenje Indiajnskih (pogotovu ratničkih) plemena ili njihova izolacija po rezervatima. U oab slučaja sledio mje njihov  potpuni nestanak jer uslovi u rezervatima nisu bilo dostojni čoveka. Mnogi hrabri ratnici različitih plemena nisu se mogli pomiriti sa namerama beskorpuloznih doseljenika pa su krenuli ratnim stazama.

     Indijanska plemena bila su podeljena kako geografski tako i po načinu života. Mnogi od njih bavila su se u zavisnosti od geografskog položaja takvim načinom života.  Plemena koja su živela uz reku bavila su se ribarenjem i živeli su od reke. Plemena nastanjena u predelu velikog slanog basena bili su pretežno siromašni i živeli su u manjim skupinama. Bavili su se sakupljanjam korenja, bobica, raznih plodova i sitne divljači, bili su stalno u pokretu i poznato ime za te grupacije je "Šošoni".
     Inijanci podartika bavili su se ribarenjem, izgradnjom kanua i lovom. Jugozapadni Indijanci su nastanjivali teritorije Novog Meksika, Arizone i donjeg toka reke Kolorado. Pretežno su bili ratari. Indijanci Severnoistočnih šuma bili su poznazti po gradnji vigvama, i velikih drvenih kuća. Bili su lovci, ribari, ali i uzgajivači kukuruza. Najpoznatija plemena sa ove teritorije su Irokezi,Huroni, Mohikanci i dr....



                                              INDIJANCI RAVNICE



     Kada govorimo o borbi severnoameričkih Indijanaca protiv "belog osvajača", mislimo najviše na plemena koja su živela u ovoj oblasti. Oblast indijanske ravnice prostirala se je od reke Saskatchewan na severu do južnog Texsasa. Koko sam naziv asocira oblast je bila prerija. Ova plemena su bila nomadska, prevashodno lovci i jahači. Osnovni izvor ishrane je bio meso Bizona, tako da su stalno bili u pokretu i pratili su njihova krda. Zbog stila i načina života, ogromnog prostranstva i slobode koju im je donosila prerija, pružali su najveći otpor belim osvajačima.
Najpoznatija plemena bila su: Dakote(Sijuksi), Apači, Čejeni, Komači,Kajove, Poni, Vrane, Crne Stope, Kri ......
Povod za njihovu borbu bilo je bezkurpulozno ponašanje belih doseljenika. Kako su naseljavane teritorije na kojima su oni živeli, tako su oni potskivani u predelima koji nisu odgovarali njihovom načinu života. Stvaranje gradova i naseobina dovelo je do toga da se krda Bizona povlače u neke druge predele, a zbog nerazumnog lova radi zabave belih ljudi, broj krda se veoma intezivno smanjivao. Pojavom železnice to stanje se je još više pogoršalo. Plemena iz "Indijanske ravnice" polako ostaju bez osnovnog lanca ishranei njihov opstanak biva ugrožen.Jedini način da zaštite sebe i svoje sunarodnike je bio da krenu u pohod na belog osvajača.


« Last Edit: 14 Februar, 2009, 21:18:46 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
27 Novembar, 2008, 20:31:45
Reply #17
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT



                                                BITKA KOD LITTLE BIG HORNA



     Bitka kod Littl Big Horna jedan je od najbolnijih poraza u istoriji SAD-a. 25 maja 1876 godine odigrala se bitka između Sedmog Konjičkog Puka generala George Amstrong Cusrera sa jedne strane i ujedinjenih plemena Siouxa,Apača i Čejena sa druge strane. Bitka je završena masakrom gotovo celog Sedmog Konjičkog Puka i smrću generala Kastera.

     Džordž Amstrong Kaster (1839-1876). poslednji je koji je diplomirao na West Pointu u svojoj klasi. Početak građanskog rata dočekao je kao mlađi poručnik. Njegova hrabrost i sposobnost ubrzo je zapala za oko njegovim nadređenima i Kaster ubrzo postaje brigadni general. Po okončanju rata unapređen je u čin general majora i odlazi na dužnost glavno komadujućeg Sedmog Konjičkog Puka. Na teritoriji Northern Plains 1873 godine dolazi do nekoliko manjih sukoba sa Lakotama u Yelowstone području. Naredne godine Kaster organizuje ekspediciju u brda Black Hillsa u pratnji 1200 vojnika i time grubo krši sporazum sa Lakota Sijuksima o zabrani prolasaka kroz njihovu teritoriju. Taj dogovor je postignut samo šest meseci ranije.
Zbog napuštanja svoje jedinice bez dozvole nadređenih(otišo da poseti bolesnu ženu) i zbog maltretiranja vojnika Kaster je bio suspendovan na godinu dana. Nakon isteka suspanzije, njegov ugled se je ponovo rehabilitovao akcijom kod Wishite, gde je naredio svojim vojnicima da masakriraju sve žive Indijance. Nakon otkrivanja zlata u predelima Black Hillsa Kaster dobija ključnu ulogu za uništenje Indijanaca. Poginuo je u borbi kod Littl Big Horna 1876 godine.


     Izvorni plan za uništenje Indijanskih plemena na teritoriji Black Hilla brda, nastao je nakon odbijanja poglavice Bika Koji Sedi da proda svoju teritoriju vladi SAD-a. Plan se je satojao u napadu tri puka pod komandom generala Kruka, Džibonija i Kastera. Njihov plan je bio da opkole Indijanska plemena i zajedničkom akcijom da ih unište. General Kaster je uvek bio željan dokazivanja i mnogo brže napreduje ka pomenutoj teritoriji nego što mu je bilo naređeno. 25 maja nailazi na Indijansko selo. Onako pun sebe potcenjuje snagu Indijanaca. Na njegovu žalost nije znao da je naišo na združena plemena Lakota Sijuksa, Čejena,Arapaha. Njihov broj iznosio je oko 15 000, od čega je bilo oko 2000 ratnika. Nije se obazirao na upozorenja svojih izviođača o snazi Indijanaca. Podelio je svoj puk u tri dela sa namerom da se niko živ od Indijanaca ne izvuče iz njegovog obruča. Sa jedne strane zapovednik Benten sa 125 ljudi koji prilazi sa južne strane, a na drugoj strani reke zapovednik Reno sa grupom od 115 ljudi. General Kaster se je sa glavnicom koja je brojala 264 vojnika sprema za upad u selo.
Prilikom napada na selo jedinica generala Kaspera upada u zamku i započinje velika borba. Združeni Indijanci teraju ih na povlačenje i oni jašu paralelno sa brdima Black Hilsa. Indijanci sustižu vojnike i ubijaju ih. Benton i Reno su takođe odsečeni i ne uspevaju da pomognu Kasteru i njegovim ljudima. Svi vojnici i general Kaster su bili ubijeni osim jednog izviđača. Poginulo je prema podacima od 197 do 211 vojnika. Bik Koji sedi, Ludi Konj i Hrabri Vuk su kasnije govorili da do tada nisu videli tako hrabre vojnike. Bitka je završena za manje od sat vremena.  Benton i Reno su se pregrupisali i povukli su se.  Dva dana kasnije stiglo je pojačanje koje je zateklo stravičan prizor. Naišli su na masakrirana tela vojnika dok je telo generala Kastera bilo golo i netaknuto.  Imao je dve rane, u predelu srca i na čelu. Svaka od njih je bila smrtonosna. Po kasnijim izveštajima niko nije znao ko je ubio Kastera. Za vreme odigravanja bitke Indijanci čak nisu ni znali da Kaster u njoj učestvuje.
Bitka kod Litl Big Horna je bila najveći poraz armije SAD-a od Indijanaca ali je zapečatila njihovu sudbinu. Mogućnost za pregovore bila je odbačena. U narodu se javlja još veći gnev prema Indijancima. Vojni vrh traži modele za rešavanje Indijanskog pitanja. Pojačane su snage na terenu, većina njih je bila željna osvete za generala Kastera.Nastavljen je genocid nad Indijanskim plemenima. 15 godina nakon bitke kod Littl Big Horna prestaje svaki otpor Indijanskih plemena.


Belci su od prvog dana terali Indijance da se odreknu svog načina života. terali su ih da žive životom belaca, da obrađuju zemlju i da rade sve što rade beli ljudi. Indijanci to nisu znali a nisu ni želeli da žive takvim načinom života. .... Da su Indijanci terali bele ljude da žive kao Indijanci, oni bi se pobunili i pružili velik otpor tome. Tako su uradili i Indijanci.   

                                                                                  Vadamitanka (Veliki Orao) Poglavica Sante Sijuksa



« Last Edit: 28 Novembar, 2008, 11:47:30 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
10 Decembar, 2008, 15:28:51
Reply #18
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
NEPISANI ZAKONI APAČA

Suđenja

Kada Indijancu neki član plemena nanese zlo, on može, ukoliko ne želi lično da reši spor, da se požali poglavici. Ukoliko sam nije u stanju da se obračuna sa počiniocem, a smatra da mu je ispod časti da se obrati poglavici, bilo ko u njegovo ime može da obavesti poglavicu o tome, tada je neophodno da se obavi istraga ili suđenje. I optuženi i oštećeni mogu da imaju svedoke. Svedoci se ne prekidaju pitanjima, već oni jednostavno kažu šta žele o slučaju. Svedoci nisu pod zakletvom, zato što se veruje da niko neće lažno da svedoči o stvari koja se tiče sopstvenog naroda.
Poglavica plemena predsedava tokom ovih suđenja, ali ako je stvar ozbiljna, poziva još dvojicu ili trojicu vođa plemena da sede sa njim. Oni određuju da li je čovek kriv. Ukoliko nije kriv, stvar je završena i oštećeni gubi pravo na osvetu, jer ukoliko želi da se lično osveti, to će značiti da se protivi presudi. Ukoliko se optuženi proglasi krivim, oštećena strana određuje kaznu, koju poglavica i njegovi saradnici najčešće prihvate.

Usvajanje dece

Ukoliko zbog rata ili drugih razloga deca ostanu siročići, što znači da su im oba roditelja mrtva, poglavica može da ih usvoji ili da ih da po želji. Odmetnuti Indijanci smeju, ako žele, da vode svoju decu sa sobom, ali ako ih ostave u plemenu, poglavica odlučuje šta će biti sa njima i tada sramota ne prelazi na njih.

Slano jezero

So smo dobijali iz jezera u planinama Hila. To je veoma malo jezero bistre, plitke vode, a u njegovoj sredini se uzdiže brežuljak. Voda je previše slana da bi bila dobra za piće, a dno jezera je prekriveno smeđim naslagama. Kada se ovaj sloj razbije, na njemu se hvataju kristali soli. Ovi kristali mogu da se isperu u jezerskoj vodi, ali se u drugoj vodi brzo rastope.
Prilikom poseta ovom mestu nije nam bilo dozvoljeno da ubijamo divljač ili da napadamo neprijatelja. Sva stvorenja mogu da dolaze na to mesto bez uznemiravanja.

Priprema ratnika

Da bi bio primljen među ratnike, mladić mora četiri puta da krene u ratni pohod uz ratnike svog plemena.
Prvi put dobija samo malo hrane. To mora da prihvati bez gunđanja. Ni na jednom od ovih putovanja nije mu dozvoljeno da bira hranu kao što to mogu drugi ratnici, već mora da jede hranu koja mu je propisana.
Na svakom od ovih pohoda on je u ulozi sluge, stara se za konje, kuva i slično. On sam zna šta treba da se uradi, ne čeka da mu neko to kaže. Nije mu dozvoljeno da govori sa drugim ratnicima osim da odgovara na pitanja ili kada mu je tako rečeno.
Tokom četiri rata, on mora da nauči sveta imena svih stvari koje se koriste u ratu, jer se, kada pleme krene ratnom stazom, obična imena ne koriste za stvari koje se na bilo koji način odnose na rat. Rat je isuviše ozbiljna stvar za to.
Ukoliko su posle ova četiri pohoda ratnici uvereni da je mladić vredan, da je odmeren u svakom pogledu, da je u borbi ispoljio hrabrost, da je bez vajkanja podneo sve teškoće i da nije pokazao nimalo kukavičluka ili bilo kakve slabosti, on glasanjem može da bude primljen u veće ratnika; ali ako neki ratnik na njega ima bilo kakvih primedbi, on se podvrgava daljim probama. Ako ih hrabro izdrži, njegovo ime ponovo može da bude predloženo. Kada pouzdano dokaže da može da podnosi teškoće bez vajkanja i da ne zna za strah, prima se u veće ratnika u najnižem rangu. Posle toga nema formalnih ispita ili unapređenja, ali on zajedničkom odlukom zauzima mesto na bojnom polju, i ako časno obavi zadatak, može da ostane na tom položaju, a od njega može da se traži da pređe na viši položaj, ili on to može sam da ponudi, ali nijedan ratnik ne bi predložio da pređe na viši položaj osim ako vođe plemena nisu uverene da je njegovo držanje na tom položaju vredno hvale.
Od ove tačke naviše, jedini izbor koji veće formalno vrši je izbor poglavice.
Starcima nije dozvoljeno da predvode ratnike u bitkama, ali se njihov savet uvek poštuje. Fizička snaga se gubi sa starošću, a to je kobno za aktivno vođstvo.

Plesovi

Svi plesovi se smatraju religioznim ceremonijama i njih vode poglavica i vrač. Oni mogu biti društvene ili vojne prirode, ali nikad bez izvesnih verskih karakteristika.

Ples zahvalnosti

Svakog leta brali smo plod juke, mrvili ga i mleli i oblikovali ga kao kolač; pleme se tada okupljalo da bi se gostilo, pevalo i veličalo Usena. Svi su izgovarali molitve zahvalnosti. Kada ples počne, poglavice su nosile te kolače i rečima hvale dopunjavali uobičajene tonove muzike.

Ratni ples

Kada ratno veće donese odluku i počne da se priprema za ratnu stazu, počinje ples. Ovaj ples se sastoji od uobičajene pesme koju pevaju ratnici praćene udaranjem u esadedene, ali je igranje živje a usklici i ratni poklicči često skoro nadjačaju muziku. U ovom plesu učestvuju samo ratnici.

Skalpni ples

Kada se ratnici vrate iz borbe, priređuje se druga vrsta ratnog plesa. Ratnici koji su doneli skalpove iz bitke pokazuju ih plemenu; kada ples počne, ovi skalpovi se stavljaju na koplja ili motke i u toku plesa se nose oko logorskih vatri. Ovaj ples ima nešto više svečanog duha od ratnog plesa. I ovde ima ratnih usklika i pokliča, koji su često praćeni pucanjem iz oružja, ali je sve uvek uzvišenije nego u ratnom plesu. Kada se sklpni ples završi, skalpovi se bacaju. Apači ih nikada ne čuvaju jer se smatraju nečistim.

Društveni ples

Početkom septembra 1905. godine, objavio sam Apačima da moja ćerka Eva, koja se zadevojčila, treba da odbaci dečje stvari i preuzme svoj položaj mlade žene. Trebalo je da bude predstavljena na plemenskom plesu, i tada, ili od tada, ratnici imaju pravo da traže njenu ruku. Svi Apači, kao i mnogi Komanči i Kiove, pozvani su da se prve noći punog meseca u septembru okupe na velikom plesu na poljani na južnoj obali Medisin Krika, u blizini sela u kome se nalazio Naiče, bivši poglavica Čokonen Apača. Trebalo je da svečanosti traju dva dana i dve noći. Tokom priprema nije propušteno ništa što bi moglo doprineti zadovoljstvu gostiju ili savršenstvu verskog obreda.
Da bi zemlja bila pripremljena za ples, trava je pokošena sa velike površine kružnog oblika.
Pesmu je poveo poglavica Naiče a ja sam uz pomoć naših vračeva vodio igru.
Prvo je Eva istupila i odigrala krug oko logorske vatre; a tada je, praćena jednom drugom devojkom, ponovo istupila i odigrala dva kruga oko logorske vatre; pa je sledeći put sa tri devojke odigrala četiri kruga oko vatre; ovaj obred trajao je oko sat vremena. Tada su nastupili vračevi koji su se skinuli do pojasa; tela su im bila čudesno ukrašena; posle njih pojavili su se plesači-lakrdijaši koji su silno zabavljali publiku.
Onda su se članovi plemena uhvatili za ruke i dugo igrali u krugu oko logorske vatre. Svi prijatelji plemena pozvani su da uzmu učešća u ovom plesu; kada se on završio, mnogi stariji ljudi su se povukli i tada je počeo „ljubavni ples“.
Ratnici su stajali u sredini kruga, a žene, dve po dve, igrale su naspram njih i određivale ratnike koji će igrati sa njima. Igralo se unapred i unazad po liniji od sredine do spoljne ivice kruga. Ratnici su stajali licem u lice sa po dve devojke, i kada su one igrale unapred ka sredini oni su išli unazad; zatim su igrale unazad prema spoljnoj ivici, a oni su ih pratili. To je trajalo dva ili tri sata, a onda se muzika promenila. Ratnici su se odmah ponovo okupili u sredini kruga, i ovoga puta svaka dama je birala ratnika za partnera. Ples je bio isti kao i prethodni, samo je sada igralo po dvoje, a ne troje. Tokom ovog plesa, koji je trajao do jutra, ratnik, ako je žena sa kojom igra bila devojka, mogao je da je zaprosi i ako se ona složi, posetio bi njenog oca ubrzo posle plesa i sklopio bi pogodbu za nju.
U prilikama poput ove, kada se ples završi, svaki ratnik daje poklon dami koja ga je odabrala za partnera i igrala sa njim. Ukoliko je ona zadovoljna poklonom, on se oprosti od nje, ali ako nije, pitanje se pokreće pred nekim ko je za to nadlležan (vrač ili poglavica) koji određuje odgovarajući poklon.
Za udate žene vrednost poklona treba da bude dva do tri dolara; poklon za devojku treba da vredi najmanje pet dolara. Međutim, devojke često dobijaju veoma vredne poklone.
Za vreme „ljubavnog plesa“, vrač je prisutan među igračima da bi terao zle duhove.
Možda više nikada neću imati priliku da okupim naš narod na plesu, ali ovi društveni plesovi na mesečini bili su u prošlosti veliki izvor naše radosti i verujem da neće biti zaboravljeni, ili se bar tako nadam.



Diktirao Geronimo (1829-1909) tokom 1905. i 1906. godine, tada ratni zarobljenik u Fort Silu



Apache Wedding Blessing:

Now you will feel no rain, for each of you will shelter to the other. Now you will feel no cold, for each of you will be warmth to the other. Now there is no loneliness for you, now there is no more loneliness. Now you are two persons, but there is one life before you. Go now to your dwelling place to enter into days of your togetherness. And may your days be good and long upon the earth.



« Last Edit: 14 Februar, 2009, 21:08:20 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
10 Decembar, 2008, 15:45:47
Reply #19
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
Smrt i pogrebni običaji

Stav Indijanca prema smrti - koju je smatrao proverom snage samog života - u potpunosti je bio u skladu sa njegovim karakterom i filozofijom. Prema njegovom dubokom uverenju smrt nije bila ništa strašno. Dočekivao ju je sasvim mirno i jedino težio da skonča časno jer je verovao da je to njegov poslednji poklon porodici i potomstvu. Samim tim žudeo je da umre u bici. Sa druge strane, smatrao je da je nečasno biti ubijen u svađi sa saplemenikom. Ako je čovek umirao u svom šatoru, bio je običaj da se njegov krevet iznese napolje da bi njegova duša mogla da napusti telo pod otvorenim nebom.
Ako se zanemari način na koji će umreti, najznačajnije mu je bilo da se oprosti od svojih najdražih, posebno ako je imao malu decu koju je morao da ostavi za sobom da trpe oskudicu. Ljubav koju je Indijanac osećao prema porodici bila je toliko jaka da je duboko žalio za svakim izgubljenim članom iako je bezgranično verovao u duhovnu vezu sa mrtvima.
Spoljašnji znaci žalosti za preminulim bili su daleko prirodniji i uverljiviji od primerene i dobro skrojene crnine karakteristične za civilizaciju belog čoveka. Raspuštali su kosu i sekli je u skladu sa stepenom srodstva sa čovekom koga su oplakivali. Dosledni ideji žrtvovanja lične lepote i ukrasa, odsecali su rese sa odeće i skidali nakit dok su ogrtače i ćebad ponekad skraćivali ili sekli na dva dela. Muškarci su bojili lica u crno a udovice i očajni roditelji preminulog imali su običaj da nanose povrede sami sebi sve dok im ruke i noge ne bi bile prekrivene krvlju. Pošto su se potpuno prepuštali bolu, nisu marili za ovozemaljska dobra i često se događalo da prvom prolazniku poklone svu svoju imovinu - uključujući i krevete na kojima su spavali i šatore u kojima su živeli. Za pokojnikom su naricali bez prestanka sve dok ne bi promukli ili ostali bez glasa. Ovaj melodični i zastrašujući zvuk od koga se cepa srce najviše je ličio na "naricanje" iz keltskih obreda.
U stara vremena Indijanci iz ravnica sahranjivali su svoje mrtve na drvenim skelama ili na platformama koje su postavljali visoko na drveće. Pošto nisu imali oruđa kojima bi mogli da kopaju primerene grobove, to je bio jedini način da tela preminulih zaštite od divljih životinja. Pokojnike su oblačili u najbolju odeću i zajedno sa nešto malo ličnih stvari i ukrasa uvijali u nekoliko ogrtača, a zatim i u pokrov od neštavljene kože. Kao znak posebnog poštovanja, telo mlade žene ili ratnika ponekad su sahranjivali u novom šatoru zajedno sa stvarima za svakodnevnu upotrebu. Pored ovakvog šatora ostavljali su i činiju sa hranom - ne zbog toga što su verovali da duša može da jede i pije ili koristi ono što je koristila u ovozemaljskom životu, već da bi joj ponudili skromne poklone i na taj način odali poslednju počast. Odmah posle sahrane Indijanci su rasturali logor i odlazili na neko drugo mesto da bi mrtvog čoveka ostavili u dostojanstvenoj tišini i samoći.
Indijanci nisu imali neki poseban pogrebni ritual koji su prihvatala i poštovala sva plemena iako su pogrebnu nosiljku uvek nosili odabrani mladi ljudi, a ukoliko je na njoj ležalo telo istaknutog čoveka i najhrabriji ratnici. Bilo je uobičajeno da se za poslednje boravište preminulog odabere uzvišenje koje dominira okolinom jer se sa takvog uzvišenja pružao veličanstven pogled. Ako je pokojnik poginuo u borbi, Indijanci su po veoma starom običaju prislanjali njegovo telo uz stenu ili drvo; prislanjali su ga u sedećem položaju i to tako da bude okrenuto neprijatelju da bi na taj način istakli neustrašivost svog saplemenika čak i u smrti.
Postoji dirljiv običaj koji je najverovatnije nastao da bi se sećanje na preminulog održalo živim i bliskim u ožalošćenom domaćinstvu. Pramen kose voljenog pokojnika uvijan je u neku lepu tkaninu za koju se pretpostavljalo da bi on ili ona voleli da je nose da su ostali u životu. Ovakav "duhovni zavežljaj", kako su ga Indijanci nazivali, kačen je o tronožno postolje koje je postavljano na određeno mesto u šatoru - ono koje je smatrano počasnim. U vreme obroka posuda sa hranom stavljana je ispod postolja, a neka osoba pokojnikovog pola i starosti morala je da bude pozvana posle toga da tu hranu pojede. Na godišnjicu pokojnikove smrti porodica je pozivala saplemenike i delila im odeću i druge poklone i tom prilikom pramen je sahranjivan uz odgovarajuće ceremonije.
Iako su Indijanci verovali u besmrtnost čovekove duše, nisu razmišljali o uslovima pod kojima ona najverovatnije živi u narednom životu. Ideja o "Večnim lovištima" je novijeg datuma i starosedeoci Amerike su je najverovatnije preuzeli od belog čoveka koji je gotovo sasvim sigurno njen tvorac. Primitivni Indijanac je bio sasvim zadovoljan da živi u uverenju da se duša koju je "Velika tajna" udahnula u čoveka vraća onome koji ju je stvorio. Pošto bi se oslobodila okova tela, duša se nalazi svugde; prožimala je celu prirodu, ali se i pored toga često zadrđžavala u blizini groba ili "duhovnog zavežljaja" da bi ostala u vezi sa svojim prijateljima čije je molitve mogla da čuje. Indijanci su smatrali da duša koja se odvojila od tela zaslužuje tako veliko poštovanje da čak ni ime pokojnika nisu izgovarali glasno.
« Last Edit: 14 Decembar, 2008, 14:27:54 by AlexTheGreat »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....