Welcome to Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Forum po moj merak @ VladicinHan.com

Author Topic: INDIJANCI  (Read 50010 times)

0 Members i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

10 Decembar, 2008, 15:50:45
Reply #20
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
HVATAČ SNOVA


U mnogim plemenskim društvima širom sveta verovalo se da je noćni vazduh ispunjen lošim i dobrim snovima koji lete. Postojali su brojni načini na koje su ljudi pokušavali da one lepe dozovu u svoje snove.

Indijanci su u te svrhe pravili hvatače snova. Običaj je bio da se njima daruju novorođena deca i tek venčani parovi.

Indijanci imaju svoju legendu o hvatačima snova. Pre mnogo vremena, kada je svet još bio mlad, stari vrač iz plemena Lakota bio je na visokoj planini kada je dobio viziju. U toj viziji se Iktomi, veliki učitelj mudrosti, pojavio u obliku pauka. Iktomi mu se obratio na svetom jeziku, a dok je govorio, uzeo je obruč od vrbe koji je imao na sebi konjsku dlaku i perle i počeo da plete mrežu. Pričao je o ciklusima u životu - kako počinjemo život kao bebe, prolazimo kroz detinjstvo i odrastanje, do starosti kada se ciklus završava. U svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre, a neke loše. Ako slušate dobre sile, one će vas usmeravati u pravom smeru. Kada je Iktomi završio priču, dao je vraču mrežu i rekao da je mreža savršen krug sa rupom u sredini, te da treba da je iskoristi da njegovi ljudi pronađu svoje ciljeve, da na pravi način iskoriste svoje ideje, snove i vizije. Ako verujete, mreža će uhvatiti vaše dobre ideje, a loše će otići kroz rupu. Vrač je ovo preneo svom narodu i zato sada mnogi Indijanci kače hvatače snova iznad svojih kreveta. Dobro se hvata u mrežu života, a zlo propada kroz rupu u centru mreže i više nije deo njihovih života.


Hvatač se postavlja pored prozora u spavaćoj sobi; prema verovanju, u njegovu mrežu hvataju se snovi, od kojih samo oni dobri bivaju zapamćeni. Dobri snovi, znajući put, lebde kroz mrežu, čuvaju u sebi znanje i uspomene, zatim prolaze kroz centar i klize niz perca pravo do osobe koja sanja. Loši snovi se beznadežno upetljavaju u mrežu hvatača snova i izgore na prvoj svetlosti dana.

« Last Edit: 14 Decembar, 2008, 14:27:10 by AlexTheGreat »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
14 Decembar, 2008, 13:38:29
Reply #21
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
                                               SENECA



     Seneca Indijanci su bili najveće od 5 plemena (kasnije 6, kada su im se pridružili i Tuscarora) koje se pridružilo Savezu Irokeza. Danas ih oko 10.000 živi u rezervatima u zapadnom New Yorku, Oklahomi, Ontariju, ali i širom Amerike. U vreme kada je formiran Savez Irokeza, 5 plemena je zauzelo teritorije od Istoka do Zapada, a Seneca su postali "čuvari zapadnih vrata". Zvanični jezik Seneca Indijanaca je Ogwehoweh, pa su oni tako prevedeno "O-non-dowa-gah", ili "great hill people" (odakle po njihovoj prelepoj legendi postanja i vode poreklo).

Seneca su zauzimali teritoriju od Genesee reke do Canandaigua jezera u zapadnom New Yorku, a živeli su u "dugim kućama" (Irokezi nisu živeli u wigwamima i pueblima) uz obalu. U najveće su se bavili agrikulturom pa su stoga divljač lovili u jesen a ribu u proleće.

Kao i kod Apača, društvo je bilo matrilinearno, poreklo je bilo utvrđivano po majci (npr. imali su osam klanova: Kornjača, Medved, Vuk, Dabar, Šljuka, Čaplja, Jelen i Jastreb.... a dete je postajalo član klana po majci. Ako je majka bila, recimo, pripadnica klana medveda dete je bilo medved. Ako je otac bio iz vučjeg klana, a majka nije imala klan, onda i dete nije imalo klan), a i žene su bile zadužene za izbore tj odlučivale ko će postati vođa plemena.

Seneca Indijanci su bili veliki osvajači, izuzetno vešti ratnici čiji je zaštitni znak bila njihova kosa koju su brijali u "Mohawk" stilu, i njihova tetovirana tela. Seneca (kao i ostali Irokezi) imali su običaj da skalpiraju (kao i Siouxi i Muskogee Indijanci), nije bilo prijatno pasti im šaka voleli su da muče zatvorenike, a postojao je i običaj obrednog kanibalizma.


Jedan od najvažnijih vođa ovog plemena bio je čovek po imenu "Red Jacket" 1756 -1830 (englesko ime dobio je po crvenom kaputu koji je nosio). Bio je saveznik Englezima u Američkoj Revoluciji ali je pružao otpor uvođenju Hrišćanstva i evropskih običaja. Pokušao je da sklopi mir sa vladom US tako što je 1792 posetio Džordža Vašingtona. Bio je veliki orator i iza sebe je ostavio mnogo nezaboravnih citata... Dobrota je jezik koji gluv može da čuje i nem da razume...


Seneca su (Irokezi uopšte) definitivno, jedna od najkompleksnijih i najsofisticiranijih starosedelačkih kultura koja je ikada živela na severnoameričkom kontinentu. Njihova politika, agritehničke i ostale veštine i umeće ratovanja živeće prepričavana kroz vekove, a njihova baština tako nikada neće biti izgubljena.


     "Brate čuj što imam reći. Postojalo je vreme kad je našim pradedovima pripadalo ovo veliko ostrvo. Njihova su se središta prostirala od izlazećeg do zalazećeg Sunca. Veliki Duh stvorio je ovu zemlju za Indijance.
Stvorio je jelena, bivola i druge životinje da bi imali hrane. Stvorio je medveda i dabra. Njihove su nam kože služile kao odeća. Rasprostro je životinje svuda po zemlji i naučio nas da ih hvatamo. Učinio je da kukuruz rađa kako bi smo imali hleba. Sve je to učinio za svoju crvenu decu jer ih voli. Kada su se javljale nesuglasice oko lovišta, obično su se rešavale bez mnogo krvoprolića. Ali zao nas je dan zadesio. Vaši su pradedovi prešli veliku vodu i iskrcali se na ovo ostrvo. Došli su u malom broju. Naišli su na prijatelje a ne na neprijatelje. Rekli su nam da su pobegli iz svoje zemlje zbog straha od zlih ljudi i da su ovamo došli da bi mogli slobodno poštovati svoju veru. Zatražili su malo mesta da sednu. Smilovali smo im se dali smo im što su tražili i seli su među nas. Dali smo im kukuruza i mesa, zauzvrat dali su nam otrov.

Beli je narod, brate, našao našu zemlju. Proneo se glas o tome i još je belaca došlo među nas. Nismo ih se bojali, smatrali smo ih prijateljima. Nazivali su nas braćom. Verovali smo im i dali im više prostora. Vremenom njihov je broj znatno porastao. Želeli su još zemlje, želeli su čitavu našu zemlju. Oči su nam se otvorile i duhovi su nam se uznemirili. Došlo je do rata. Indijanci su naterani da se bore protiv Indijanaca i mnogo je naših ljudi nastradalo. Doneli su žestoko piće među nas. Bilo je jako i moćno i pokosilo je hiljade.

Brate, naša je zemlja nekad bila velika, a vaša mala. Vi ste sada postali velik narod, a mi jedva da imamo mesta raširiti naše prostirke. Uzeli ste našu zemlju, ali niste zadovoljni, želite nam nametnuti svoju veru.

Brate, nastavi slušati. Kažeš da si poslan da nas podučiš kako da poštujemo Velikog Duha na način koji njemu odgovara, kao i da nas, ako ne prihvatimo veru koju vi belci propovedate, čeka nesreća. Kažeš da ste vi u pravu a da smo mi izgubljeni. Kako možemo znati da je to istina? Vidimo da je vaša vera zapisana u knjizi. Ako je ona namenjena nama jednako kao i vama zašto je onda Veliki Duh nije dao nama i ne samo nama, već zašto nije podario i našim pradedovima znanje o toj knjizi i način da je pravilno razumemo? Jedino znamo ono što nam vi kažete o njoj. Kako znati kada vam možemo verovati kada nas je beli narod toliko puta prevario?

Brate, kažeš da postoji samo jedan način da se poštuje i služi Veliki Duh. Ako postoji samo jedna vera, zašto se vi belci toliko sporite oko nje? Zašto se svi ne složite kada možete čitati knjigu?

Brate, mi ne razumemo te stvari. Rečeno nam je da su vašu veru primili vaši pradedovi i da se prenosila s kolena na koleno. Mi takođe imamo veru koja je data našim pradedovima i koja se prenosila sve do nas, njihove dece. Mi verujemo u nju. Ona nas uči da budemo zahvalni za sve dobro što nas zadesi, da se volimo međusobno i stojimo zajedno. Mi se nikad ne svađamo oko vere.

Brate, Veliki Duh nas je stvorio, ali je napravio velike razlike između svoje bele i crvene dece. Dao nam je različitu boju kože i različite običaje. Vama je podario veštine. Nama nije otvorio oči za njih. Mi znamo da je sve to istina. Pošto je napravio toliko razlika između nas u drugim stvarima zašto ne bismo mogli zaključiti da nam je podario drugačiju veru, koju možemo razumeti? Veliki Duh ispravno deluje. On zna šta je najbolje za njegovu decu. Mi smo zadovoljni.

Brate, mi ne želimo uništiti vašu veru, niti vam je oduzeti. Mi jedino želimo poštovati svoju."

Crveni Mundir ( Sogoyewapha ) Seneca , Iz odgovora misionaru Cramu


« Last Edit: 20 Maj, 2009, 18:11:08 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
17 Decembar, 2008, 11:57:54
Reply #22
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
Odlomak iz knjige Mitologija i religija severnoamerichkih Indijanaca

"
                               Kako je nastao svet
                                             (Mit Čejena)


U pochetku nije bilo ničega i Maheo, sveopšti duh, je živeo u praznini. Gledao je oko sebe, ali nije bilo ničega da se vidi. Slušao je, ali nije bilo ničega da se čuje. Postojao je samo Maheo, sam u ništavilu. Maheo nije bio usamljen zbog veličine svoje moci. Njegovo biće je bilo univerzum. Ali, dok se kretao kroz beskrajno vreme ništavila, Maheu je izgledalo da bi ta Moć trebalo da se iskoristi. Kakve koristi od Moći, pitao se Maheo, ako se ona ne koristi da stvori svet i bića da žive u njemu.
Pomoću svoje Moći, Maheo je stvorio veliku vodu, kao jezero, ali slanu. Maheo je znao da ce iz ove slane vode moći da donese sav život koji treba da postoji. Samo jezero je bilo život, ako je Maheo tako naredio. U tami ništavila, Maheo je mogao da oseti hladnoću vode i da na usnama oseti oštar ukus soli.
"Trebalo bi da postoje vodena bića", rekao je Maheo svojoj Moći. I tako i bi. Prvo ribe koje plivaju u dubokoj vodi, a zatim školjke, puzevi i rakovi koji su lezali na pesku i blatu koje je Maheo stvorio, jer je bilo potrebno da njegovo jezero ima dno.
Hajde da napravimo i nešto što će ziveti na vodi, reče Maheo svojoj Moći.
Tako i bi. Sad su tu bile snežne guske, divlje patke, krze, liske, čigre i gnjurci koji žive i plivaju po vodenoj površini. Maheo je mogao da čuje pljuskanje njihovih nogu i lepet krila u tami.
Voleo bih da vidim stvari koje sam stvorio, odlučio je Maheo.
I, opet, tako i bi. Svetlost je počela da se uvećava i širi, u pochetku svetla i beličasta na istoku, a zatim zlatna i jaka, dok nije ispunila središte neba i proširila se preko horizonta. Maheo je posmatrao svetlost i video je ribe i školjke kako leže na dnu jezera, onako kako mu ih je pokazala svetlost.
O, kako je sve to lepo, mislio je Maheo u svome srcu.
Tada je snežna guska doveslala do mesta na kojem je mislila da se nalazi Maheo, u prostoru iznad jezera. "Ja te ne vidim, ali znam da postojiš", pochela je guska. "Ne znam gde si, ali znam da se moraš nalaziti svuda. Slušaj me, Maheo, ova voda koju si ti stvorio i na kojoj mi živimo je dobra voda. Ali ptice nisu kao ribe. Ponekad se umorimo od plivanja. Ponekad bismo voleli da se odvojimo od vode."
"Onda poletite", reče Maheo i raširi ruke i sve vodene ptice poleteše, hvatajući zalet po površini jezera dok nisu dobile dovoljnu brzinu da se popnu u vazduh. Nebo se od njih zamračilo.
"Kako su im lepa krila na svetlosti", rekao je Maheo svojoj Moći, dok su se ptice okretale i obrtale,i postajale zive tačkice na nebu.
Prvi se na površinu jezera vratio gnjurac. "Maheo," rekao je gledajuci uokolo, jer je znao da je Maheo svuda oko njega, "načinio si nam nebo i svetlost da kroz njih letimo i načinio si nam vodu u kojoj plivamo.Izgleda nezahvalno traziti još nešto, ali mi to ipak činimo. Kada se umorimo od plivanja i letenja, želeli bismo suvo, čvrsto mesto na kojem bismo hodali i odmarali se. Daj nam mesto na kojem bismo gradili gnezda, molim te, Maheo."
"Neka tako i bude," odgovori Maheo, "ali da bih napravio takvo mesto, potrebna mi je vaša pomoć, pomoć svih vas. Sam sam stvorio četiri stvari: vodu, svetlost, vazdušni prostor i bića u vodi. Sada, ako želim da stvorim još nešto, potrebna mi je pomoć, jer mi moja Moć omogućava da stvorim potpuno sam samo četiri stvari."
"Kaži kako možemo da ti pomognemo," rekoše sva vodena bića. "Spremni smo da učinimo sve što kažeš."
Maheo raširi ruke i pozva ih. "Neka najveći i najbrži pokuša prvi da nadje kopno," rekao je, i snežna guska dodje do njega.
"Spremna sam da pokušam," reče snežna guska i uputi se kroz vodu, dok je beli trag koji je ostajao za njom rastao i rastao u beli oštri šiljak koji ju je popeo u nebo kao što perje upućuje strelu. Letela je visoko u nebo dok nije postala samo tamna tačka na čistoci svetlosti. A onda se okrenula i zaletela dole, brze nego strela, i uronila u vodu svojim kljunom kojim je kao vrhom koplja zasekla vodu.
Snežna guska se dugo nije vraćala. Maheo je brojao do četiri, četiri stotine puta dok se nije pojavila na površini i ostala na njoj plutajući, poluotvorena kljuna dok je udisala vazduh.
"Šta si nam donela?" upitao je Maheo, a snežna guska je tužno uzdahnula i odgovorila, "Nisša. Ništa nisam donela."
Zatim je pokušao gnjurac, a posle njega divlja patka. Svaki se u okretu dizao dok nije postajao mrlja na svetlosti i okretao i zaranjao u vodu brzinom blistave strele.I svaki se penjao umoran u povratku i umorno odgovarao: "Ništa", kada ga je Maheo pitao šta je doneo.
Na kraju je došla mala liska veslajući polako po površini vode, uranjajuci povremeno glavu da bi uhvatila sicušnu ribu i otresala vodene kapi sa svog uvojka na glavi, svaki put kad bi se podizala.
"Maheo," rekla je tiho, "kad uronim glavu u vodu, čini mi se da vidim nešto tamo, daleko ispod. Mozda mogu da doplivam dole do toga - ne znam. Ne mogu da letim i uranjam u vodu kao moje sestre i braca. Sve što znam to je da plivam, ali plivaću dole najbolje što umem i ići onoliko duboko koliko budem mogla. Smem li da pokušam, Maheo, molim te?"
"Mali brate," reče Maheo, "ni jedno biće ne može učiniti više od onoga koliko najbolje može, a ja sam tražio pomoć svih vodenih bića. Možeš da pokušaš. Možda će plivanje ipak biti bolje od skokova u vodu. Pokušaj, mali brate, i vidi šta možeš da učiniš."
"Ha-ha", uzviknu mala liska. "Hvala ti, Maheo," stavi glavu pod vodu i poče da pliva dublje i dublje, sve dok nije nestala iz vida.
Liska je odsustvovala dugo, dugo vremena. A onda su maheo i ostale ptice mogle da vide malu tamnu tačku pod vodenom površinom, kako se polako uspinje prema njima. Izgledalo je kao da nikada neće videti samu lisku, ali je tačkica počela da poprima oblik. Još uvek se penjala i penjala i najzad su Maheo i sva vodena bića mogla sigurno da vide ko je to. Mala liska je plivala sa dna slanog jezera.
Kada je stigla na površiu liska je ispružila napolje svoj zatvoreni kljun na svetlost, ali ga nije otvarala.
"Dajmi to što si donela," reče Maheo i liska otvori kljun, tako da je mala lopta blata mogla da sklizne sa njenog jezika u Maheovu ruku, jer, Maheo je mogao da se pretvori u čoveka kada je to želeo.
"Idi, mali brate," reče mu Maheo. "Hvala ti i neka te ovo što si doneo uvek štiti."
Tako i bi, a tako je i sada. Liskino meso još uvek ima ukus blata a lisku nece jesti ni čovek ni životinja, osim ako nema ničeg drugog za jelo.
Maheo je počeo da kotrlja lopticu od blata medju dlanovima ruku i ona je počela da se povecava dok nije postala isuviše teška da bi je Maheo mogao držati. Osvrnuo se oko sebe ne bi li našao mesto na koje bi spustio blato, ali oko njega nije bilo ničega, osim vode i vazduha.
"Dodjite, vodeni stvorovi, i opet mi pomozite," pozvao ih je Maheo. "Moram negde da stavim ovo blato. Jedan od vas će morati da mi dozvoli da mu ovo stavim na ledja."
Sve ribe i sva druga vodena bica doplivaše do Mahea i on pokuša da nadje ono koje bi moglo da nosi blato. Školjke, puževi i rakovi su bili isuviše mali iako su im ledja bila pogodna, a i živeli su isuviše duboko u vodi da bi blato moglo da stoji na njima. Ribe su bile suviše uske, a njihova ledjna peraja su prolazila kroz blato i razdvajala ga na delove. Na kraju je ostalo samo jedno vodeno bice.
"Pramajko, kornjačo," upita MAheo, "misliš li da mozeš da mi pomogneš?"
"Ja sa jako stara i jako spora, ali pokušacu," odgovori kornjača. Doplivala je do Mahea i on je spustio blato na njena okrugla ledja, dok nije napravio breg. Pod Maheovim rukama on je rastao, širio se i izravnjavao se sve dotle dok se Pramajka kornjača više nije mogla videti.
"Neka tako bude," reče još jednom Maheo. "Neka zemlja bude poznata kao Pramajka, i neka Pramajka koja nosi zemlju bude jedino biće čiji je dom ispod vode, ili u zemlji ili iznad nje i jedino bice kojemože svuda da ide plivajući ili hodajući, onako kako odabere."
Tako i bi, a tako je i sada. Pramajka kornjača i svi njeni potomci moraju da idu jako sporo, jer oni nose svu težinu celog sveta i sva bica na svojim ledjima.
Sada je postojalo i kopno i more, ali zemlja je bila pusta. Maheo reče svojo Moći, "Naša Pramajka Zemlja je kao žena, trebalo bi da donosi plodove. Neka počne da donosi život. Pomozi mi, moja Moći."
Kada je Maheo to izgovorio, drveće i trava počeše da izbijaju kao zemljina kosa. Cveće je postalo njen blistavi ukras, a plodovi i seme bili su darovi kojim je ona uzvraćala Maheu. Na njene ruke su sletale ptice kada se umore, a ribe su došle blize njenoj obali. Maheo je gledao Majku Zemlju i mislio da je ona vrlo lepa, najlepša stvar koju je do sada napravio.
Ne bi trebalo da bude sama, mislio je Maheo. Hajde da joj dam nešto svoje, da bi znala da sam sa njom i da je volim.
Maheo poseže za svojom desnom stranom i izvadi rebro. Dunuo je u kost i nežno je spustio na grudi Majke Zemlje. Kost se pomerila i pokrenula, uspravila se i prohodala. Prvi čovek se pojavio.
"On je sam sa Majkom Zemljom, kao što sam ja nekada bio sa prazninom," reče Maheo. "Ni za koga nije dobro da bude sam." I tako Maheo stvori ženu od svog levog rebra i postavi je pored čoveka. Sada je bilo dvoje ljudi na Pramajci Zemlji - njena i Maheova deca. Bili su srećni zajedno i Maheo je bio srećan dok ih je posmatrao.
Godinu dana posle, u proleće, dobili su prvo dete. Kako su godine prolazile bilo je sve više dece. Oni su otišli svojim putevima i osnovali mnoga plemena.
Malo pomalo, posle toga, Maheo je video da su njegovom narodu koji hoda po zemlji potrebne izvesne stvari. U ta vremena Maheo je, uz pomoć svoje Moci, stvoio životinje da hrane ljude i da im pomažu. Dao im je jelena za odeću i hranu, bodljikavo prase za slikanje šara, brze antilope u otvorenim ravnicama, prerijske vukove koji su kopali jazbine u zemlji.
Na kraju Maheo pomisli da bi jedna životinja mogla da zameni sve ostale, i tako je stvorio bufala.
Maheo je još uvek sa nama. On je svuda, posmatra svoj narod i sve stvari koj je stvorio. Maheo je sve dobro i sav život, on je tvorac, čuvar i učitelj. Svi smo mi ovde zbog Mahea."
« Last Edit: 17 Decembar, 2008, 13:37:26 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
19 Decembar, 2008, 13:49:51
Reply #23
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT



<a href="http://www.youtube.com/v/3w28eDnRXo4&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/3w28eDnRXo4&amp;hl=en&amp;fs=1</a>


<a href="http://www.youtube.com/v/eaQW5jWMu8Y&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/eaQW5jWMu8Y&amp;hl=en&amp;fs=1</a>


<a href="http://www.youtube.com/v/2GECEsfiah8&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/2GECEsfiah8&amp;hl=en&amp;fs=1</a>


<a href="http://www.youtube.com/v/UvYIjFtPQEk&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/UvYIjFtPQEk&amp;hl=en&amp;fs=1</a>
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
25 Decembar, 2008, 21:37:14
Reply #24
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
                                                                    APACHE




Mangas Coloradas - Chiricahua Apache


Apači su jedan od najznačajnijih naroda velike etno-lingvističke porodice Athapaskan u području američkog jugozapada.

Podela

Apači se dele na dve glavne geografske grupe, Western (Zapadni) i Eastern (Istočni) Apači. U grupu Zapadnih Apača nazivanih i Coyotero spadaju plemena:

    - San Carlos Apache, koji se dalje dele na bande Apache Peaks, Arivaipa (Aravaipa), Pinal i San Carlos vlastiti. Ovo pleme naseljeno je danas na rezervatu San Carlos u Arizoni.
   - White Mountain Apači (Belobrdski Apači), nastanjeni su na rezervatu Fort Apache ili White Mountain, takođe u Arizoni.
    - Cibecue Apači nekada u području Cibecue, Carrizo i Canyon Creek, a danas žive na rezervatu Fort Apache.
    - Pleme Tonto nastanjeno je takođe u Arizoni na rezervatu Tonto Apache. Ove Indijance neki dele na dva Tonto plemena, odnosno na Northern i Southern Tonto.


Sva ova apačka plemena kolektivno su nazivana i San Carlos Apači.

Druga velika grana Apača su Istočni Apači sada nastanjeni na rezervatima u Novom Meksiku i Oklahomi. To su: Jicarilla na rezervatu Jicarilla Apache; Mescalero na rezervatu Mescalero Apache; Lipan Indijanci iz zapadnog Texasa, njihovih potomaka valjda još ima na rezervatu Mescalero Apache ali gube svoj identitet. Lipana ili njihovih potomaka još ima u Texasu, jezik im je izumro.

Pleme Kiowa Apache, ranije nazivani Cataka, od davnih vremena žive udruženi s Kiowa Indijancima. Zajedno s njima su lutali i logorovali i danas zajedno žive u Oklahomi. Svoj su jezik Kiowa Apači ipak sačuvali i nisu preuzeli jezik kiowa. Unutar Kiowa-zajednice nazivani su imenom Semat.



Alchisay (Alchisea, Alchise) - Apache, White Mountain

Pleme Chiricahua, vodilo se pod Zapadne Apače, nakon ratova protiv belaca koje je vodio Geronimo deportovani su na područje Floride gde su mnogi pomrli. Nakon desetak godina dozvoljen im je povratak na Zapad, pa su danas nastanjeni u Oklahomi i u rezervatu Mescalero u New Mexicu.

Najbliži srodnici Apača su Navaho Indijanci, prema njihovoj tradiciji Apači i Navaho bili su nekada jedan narod koji se kasnije podelio. Jezik Navaho Indijanaca vodi se u južnu Athapaskansku skupinu i pripada apačkim jezicima. Srodstvo s njima su verovatno imali i nestala plemena Jano, Jocome i veoma agresivni Toboso Indijanci iz severnog Meksika. Ova plemena su nestala, i uglavnom ih svrstavaju u porodicu Athapaskan.

Ime

Ime "Apache" došlo je verovatno iz Zuñi naziva ápachu, "neprijatelji", oni pak sami sebe nazivaju Inde ili N'de, "ljudi".

Lokacija

Domovina Apača je veliko područje u današnjim državama New Mexico, Arizoni, zapadnom Teksasu i jugoistočnom Coloradu, često prodirali u severni Meksiko.

Istorija

Za Athapaske se kaže da im je postojbina zapadna Kanada i Aljaska odakle su se širili na jug. Deo njih, današnji Pacifički ili Središnji Athapaski, naselili su se u području jugozapadnog Washingtona, jugozapadnog Oregona i severozapadne Kalifornije. Deo je nastavio put na jug gdje ih Coronadova ekspedicija prvi puta susreće 1540. godine. Ońate ih prvi puta naziva Apačima 1598. Mooney je (1928 ) procenio da ih je 1600. godine moglo biti oko 5000. Dolaskom Španaca njihova istorija prepuna je krvavih sukoba i ratova, isprva sa Špancima a kasnije (sredinom 19. veka) i s Amerikancima. Za to vreme Apači su dali niz proslavljenih poglavica, Cochise, Geronimo, Mangas Coloradas i Victorio, jedni su od najpoznatijih.
Ratovi s Apačima završili su pred kraj 19. veka. U avgustu 1886. Geronimo i njegovi Chiricahua i Mimbreño Apači (njih 340) poslani su u Fort Marion, na Floridi, gde je veliki deo njih pomro. U oktobru 1894. preostalih 296 članova s Geronimom vratilo se u Oklahomu u Fort Sill, gde su još vođeni kao ratni zarobljenici. Tu je Geronimo umro od pneumonije 1909. godine u osamdesetoj godini. Chiricahue u Fort Sillu, uključujući i one rođene u Floridi i Oklahomi, nakon Geronimovog zarobljavanja vođeni su kao ratni zarobljenici sve do njihovog službenog oslobađanja 1913. Te godine njih 87 dobilo je zemlju u Oklahomi. Deo Chiricahua, kasnije se vratio u New Mexico, gde još žive na Mescalero rezervatu, a deo je ostao živeti u Oklahomi s plemenima Kiowa i Kiowa Apache.

Kultura, život, običaji

Apači su bili nomadi, lovci i sakupljači, organizovani po malenim bandama koje su se bavile lovom i sakupljanjem, značajan deo prihoda poticao je i od pljački susednih Pueblo plemena a kasnije i španskih naseljenika. Nešto obrade zemlje nalazimo kod Zapadnih Apača. Dobivši konje od Španaca postali su veoma vešti jahači i još opasniji ratnici. Klasična nastamba bio je jednostavan zaklon od granja i grmlja, takav zaklon naziva se "wickiup", javlja se kod Chiricahua. Drugi Apači gradili su kolibe oblika kupole s kosturom od topolinog drveta, prekrivene travom, one su nazivane "kowa". Njihovi rođaci Navaho imali su veće nastambe, poznate kao "hogan". Društvo je bilo matrilinearno (poreklo je utvrđivano po majci) i matrilokalno kao i u Hopija i Navaha. Odeća Apača bila je od jelenske kože za muškarce i žene. Kod muškaraca sastojala se od košulje, nogavica "leggings" , obaveznih kecelja i visokih mokasina "moccasins". Jelenske kape s atraktivnim simbolima takođe su se nosile. Žene su nosile suknje od jelenske kože i visoke mokasine od istog materijala. Hranu Apači uglavnom dobijaju lovom. Lovili su jelene, medvede, divlje ćurane (Puebli su ih uzgajali), zečeve, planinske lavove, i drugu divljač, kod nekih prerijskih Apača bilo je i lova na bizone. Ribu Apači nisu lovili ni jeli.


« Last Edit: 25 Decembar, 2008, 21:39:35 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
30 Decembar, 2008, 21:32:07
Reply #25
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
                                 
                                     
                                          IROQUOIS


Iroquois (Irokezi) - Labavi plemenski savez (liga plemena ili konfederacija) američkih Indijanaca iz Severoistočnih šuma Severne Amerike, većinom u području današnjeg New Yorka. U vreme osnivanja saveza neka ova plemena bila su ljudožderska (uglavnom Mohawk), što su njezini utemeljitelji Deganawida i Hiawatha ukinuli. Svojom ekspanzivnom politikom i borbenošću savladali su sve okolne susede, kako druga irokeška plemena, tako i razne grupe Algonquian-Indijanaca. Na sever njihovu kontrolu zaustavila su tek plemena borbenih Indijanaca Abenaki i Sokoki, na zapad su se širili sve do zemlje Ojibwa, i na jugu do zemlje Cherokee i Catawba Indijanaca. -Prema Lee Sultzmanu (1600.) ih je bilo oko 20,000, uključujući svih pet plemena. Mooney je njihov broj srezao na svega 5,000, što je svakako preterano malo. –Potomci Irokeza danas žive po rezervatima u New Yorku, Ontariju, Wisconsinu i Oklahomi. Danas su poznati kao radnici na velikim visinama, radeći na sklapanju čeličnih konstrukcija oblakodera. 1990. godine ima ih oko 50,000.


Ime

Irokezi sami sebe (kao konfederaciju) nazivaju Haudenosaunee, ili 'narod dugačke kuće' ("people of the long house."). Algonquin Indijanci nazivali su ih Irinakhoiw ili 'prave zmije' (verovatno čegrtuše). Francuzi kasnije na algonkinski naziv dodaju sufiks –ois, što ispada Iroquois. Česti naziv kod anglofonskih naseljenika je Five Nations ili 'Pet naroda' , kasnije kada su 1722. Tuscarore pristupili savezu kao šesti narod nazivani su 'Six Nations'. Postojali su i drugi nazivi, pleme Ottawa nazivalo ih je Matchenawtowaig ili 'zle zmije' (eng. 'bad snakes'), Indijanci Ojibwe 'Nautowa' ili 'zmije', 'guje', (eng. 'adders'). Poznat je i Powhatan naziv Massawomeck.

Konfederacija Iroquois -Iroquois League

Savez Irokeza nastao je oko 1570 godine verovatno u kraju oko reke St. Lawrence. U ovom formativnom periodu oni su proterali celi niz plemena koja su kasnije stvorila saveza Hurona. Savez je prema predaji nastao govorom koji je započeo Dekanawida (ili Deganawida; po nekima bio je Huron) 'I am Dekanawidah and with the Five Nations' Confederate Lords I plant the Tree of Great Peace. ' Savez se kasnije posvetio ratovima protiv svojih suseda. U prvoj polovini sedamnaestog veka oterali su Conestoge s reke Susquehanna, njihovih bliskih rođaka. U daljnjim napadima (1648-50) porazili su (uz pomoć pušaka i boginja) plemena saveza Huron. Duvanski Narod (Tobacco Nation) zbrisali su 1649.; Neutralni Narod (Neutral Nation; 1650-51); Erie (1653-56). Kasnije su stradali i Indijanci Illinois i Delaware u prvoj polovini 18. veka. Poharali su i čitavu Virginiju. –Na jugu su ih ipak zaustavili Cherokee i Catawba, te Ojibwe na zapadu. Irokezi su bili gorki neprijatelji Francuza, klasičnih saveznika i prijatelja kanadskih Hurona i Abenaka. Oni su bili saveznici Holanđana i kasnije Engleza. Od njih su dobijali vatreno oružje i artikle za trgovinu. U vreme Američke revolucije većina Irokeza bila je na engleskoj strani, no Amerikanci su dobili rat pa su morali otići u Ontarijo, gdje još mnogi žive. Mnogi Onondaga i Seneca ostali su na rezervatima u New Yorku, dok su Oneide kasnije preseljeni u Wisconsin.

Plemena

    * Cayuga. "Goioguen-aga" (Locusts-coming-out-of-place people), držali su područje između Seneca na zapadu i središnjih Onondaga. U savezu označavani su imenom "those of the great pipe." '(čuvarima) Velike lule', to jest kalumeta ('calumet').
    * Mohawk. - najistočniji, isprva zvani Ganienge-haga, danas sebe zovu Kanienkehaka, novija varijanta, značenje je 'Flint place people '. Oni su čuvari 'Istočnih vrata' ili "keepers of the eastern door."
    * Oneida. "Oneniote-aga" , drugo pleme s istoka, odnosno zapadni susedi Mohawka (Standing stone people)
    * Onondaga. Središnja grupa, selo Onondaga imalo je funkciju današnjeg glavnog grada. Oni su ranije nazivani Onondage-ga" (Mountain place people). Onondage su u konfederaciji nazivani kao 'čuvari vatre' "keepers of the fire" ili 'čuvari 'wampuma' "wampum keepers."
    * Seneca, čuvari su 'Zapadnih vrata' "keepers of the western door." , "Tsonontowaga" ili "Tsonnontouan", ('Big mountain people'). Oni su bili zapadna predstraža Irokeza.



Lokacija

Irokezi su kontrolisali područje između Schoharie Creeka do rijeke Genesee, i od St. Lawrence do Susquehanne, današnje Sjedinjene Države i Kanada. Njihovo područje bilo je okruženo Algonquianskim plemenima kamo su često prodirali, vršili pljačkaške pohode, otimali žene, decu i druge ratne zarobljenike. Svojom ekspanzijom Irokezi su širili područje svoje dominacije ali su istovremeno adoptirali mnoge druge narode i gubili čistokrvnost.



Iroquois tomahawk pipe

Jezik

Jezik, odnosno jezici Irokeza pripadaju porodici Iroquoian, porodici koja je dobila ime po njima. Najveću srodnost postoji između jezika mohawk i oneida i cayuga i seneca. Ostali jezici porodice su huron, ili wyandot, susquehanna, erie, cherokee, tuscarora, meherrin, nottaway i dijalekti drugih manjih plemena.

Organizacijska struktura društva

Irokezi su bili labavi savez plemena, možda slično kao Asteci. Svako pleme odlučivalo je o samo o sebi. O stvarima koje su se ticale čitave zajednice odlučivali su 'sachemi' (sachem = poglavica) svih plemena. Svako pleme u Irokeza bilo je podijeljeno na klanove (prema Morganu, na rodove). Klanovi su kod svih Irokeza bili egzogamni, a nasleđe matrilinearno, boravište je bilo matrilokalno. Muž se nakon rođenja prvog deteta selio u ženin dom. Senece su imali 8 ovakvih klanova (to su bili vuk, medved, kornjača, dabar, jelen, šljuka, čaplja i jastreb); Indijanci Cayuga imali su klanove (vuk, medved, kornjača, dabar, jelen, šljuka, jegulja i jastreb); Onondaga (vuk, medved, kornjača, dabar, jelen, šljuka, jegulja i klupko); Indijanci Oneida i Mohawk (vuk medved i kornjača). Osim kod Oneida i Mohawka, svako pleme bilo je podeljeno i na dve fratrije, odnosno bratstva (neki kažu ženidbene klase). Kod Seneca svaka fratrija imala je četiri klana, kod Cayuga i Oneida bilo je po 5 klanova u jednoj fratriji i po 3 u drugoj. Ženidba unutar fratrije bila je zabranjena, to jest, bile su egzogamne. Fratrije ili bratstva bile su naravno rivali u raznim aktivnostima, sportskim igrama i drugom. Poglavice je svako pleme biralo za sebe. Svako pleme biralo je i poglavicu koji će ih zastupati u konfederaciji, o njemu su kasnije odlučivali poglavice koje su već izabrane na tom mestu. On je mogao biti, ali i nije morao biti i prihvaćen. Ako bi bio odbijen, dotično pleme slalo je drugog kandidata, i tako sve dok jedan ne bude prihvaćen. Bilo je uvek važno da bude pripadnik klana koji je određen za tu plemensku titulu. Poglavica automatski gubi svoje staro ime i dobija novo, ono mu je i titula i ime. Važno je napomenuti da su 'matrifokalni' Irokezi za poglavice prihvatali i žene. Ona je jako često primana na te položaje. Veoma srodni Tuscarora takođe su imali klanove slične Irokezima, medved, dabar, šljuka, jegulja, ali su imali dva vuka (žuti i sivi, u istoj fratriji), imali su i dve kornjače (veliku i malu), ali je klan jelena kod njih bio istrijebljen još u Morganovo vrijeme.

Svako pleme u savezu zastupano je od određenog broja poglavica. Mohawki su imali 9 poglavica, Oneida (9), Onondaga (14), Cayuga (10) i Seneca (8 ). Pridošli Tuscarore, nisu imali prava prisustvovati većima iako su bili primljeni u savez. Naziv svakog položaja istovremeno postaje i ime poglavice u toku vršenja njegove službe. Bilo je 50 'sachema' , ustvari biralo se samo 48 jer na mjestu Hiawathe i Deganawide nije biran niko, ponašalo se međutim, kao da tamo sede. Ovi sachemi pripadali su različitim klasama, i uvek su bili iz istog klana.
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
12 Januar, 2009, 20:02:22
Reply #26
  • Starac Focho
  • *****
  • Posts: 1.352
  • Ocena: +251/-27
  • Gender: Male
Evo, da ne kaze moj drug Mrka da necu da ispostujem njegovu temu...

                                                               

                                                                     WINNETOU
                                                                               

Vinetu je Indijanac, poglavica Apača, lik iz knjiga Karl Maja (najprodavanijeg nemačkog pisca svih vremena), između kojih su i knjige Vinetu I do Vinetu III. Prema knjizi Karla Maja, narator Old Šeterhend upoznaje Vinetua i rađa se prijateljstvo između Old Šeterhenda i Apača. Njih dvojica su vešti borci, ali nadasve humani ljudi.

Nakon smrti Vinetuovog oca Inču-čune (i njegove sestre Nčo-či) Vinetu postaje poglavica. Vinetu jaše konja po imenu Ilči (vetar), a ima poznatu dvocevku okovanu srebrom. U poslednjoj knjizi trilogije Vinetu, Vinetua ubija bandit Santer koji je ubio i njegovog oca i sestru.

Roman Karla Maja Vinetu simbolizuje, na neki način, romantičnu želju jednostavnijeg života i bliže veze sa prirodom. U Nemačkoj se održavaju Festival Karl Maja i Igre Karl Maja.

<a href="http://www.youtube.com/v/qw6sKPk2_4g&amp;hl=en&amp;fs=1" target="_blank" class="new_win">http://www.youtube.com/v/qw6sKPk2_4g&amp;hl=en&amp;fs=1</a>



glavni, pomocni i kondicioni trener ST.K. Morava Vladicin Han
13 Januar, 2009, 10:56:39
Reply #27
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
 
                                        IROQUOIS (nastavak)



Običaji

Irokezi su šumski narod, kretali su se pešice šumom i uvek su bili u lovu ili ratu.

Muškarac je često veoma dugo bio na takvim putovanjima. Popularne kokice ili 'pop corn' njihov je proizvod, Irokez ga je nosio sa sobom na svojim dugačkim putovanjima.

Obrada polja i uzgoj kukuruza glavno je zanimanje žena, njen posao je i domaćinstvo, čuvanje dece, sakupljanje drva, nošenje vode i drugi poslovi. Irokeška polja zasađena kukuruzima, njihovom glavnom kulturom, bila su ogromna za ono vreme.

Prema jednom izveštaju iz 1667. godine (prema Evi Lips), vojnici francuskog guvernera sedam su dana uništavala polja kukuruza samo četiri irokeška sela, prema Charlevoixu, bilo ga je oko 1,000,000 bušela.

Za zaštitu svojih polja od ptica Irokezi su imali organizovanu zašititu. U poljima su podizali platforme s kojih su žene mogle plašiti i terati ptice. Scenu ovakvog čuvanja kukuruza ovekovječio je Eastman na svojoj slici.

Pasulj, druga značajna kultura Irokeza sađen je uz kukuruz uz koji se mogao ovijati i rasti. Ovakav običaj danas uobičajen u Europi primili smo od Indijanaca.

Sela su kod Irokeza bila opasana palisadama radi zaštite od napada drugih plemena, posebno njihovih krvnih neprijatelja Hurona.

Kultura Irokeza je tipa Istočnih šuma. Muškarci su se bavili lovom na jelene i drugu manju divljač.

Naziv naroda "narod dugačke kuće" nije slučajan. Oni su, za razliku od nekih drugih indijanskih plemena, stanovali u "dugim kućama", a ne u wigwamima ili u pueblima. Kuće u kojima su živeli, poznate kao 'long houses' , postale su im simbol kao što je to i 'irokeška frizura'. Ove kuće bile su kolektivne i svaka porodica imala je svoje mesto u takvoj kući.


Sela su radili uz reku, ali na mestima gde je činila "zavoje", odnosno u užem "delu" kojeg su činili ti zavoji. Ali, pre svega, sela su bila na nekakvoj uzvisini, odnosno na malo višem položaju od okolnog zemljišta.

Bogovi i duhovi iz panteona Irokeza

 * Adekagagawaa.- veliki duh, u vidljivom Aspektu Sunca, on vlada nad duhovima vremena i svih godišnjih doba.
    * Areskoui. –veliki duh, zaštitnik lova i rata.
    * Ataentsic ili Atseatsine. "Woman-Who-Fell-To-Earth". Prva žena, majka of Yoskeha i Tawiskaron. Žene  Atseatsan-ova. Ona je pala na zemlju dok je lovila medveda, da bi pripremila 'medicinu za svog supruga. Pripisuju joj dobre pa loše osobine. Majka je zlog Tawiskaron-a.
    * Atseatsan . prvi muškarac, muž Ataentsic-in. Solarno božanstvo. On i njegova supruga pomažu Suncu da se izdigne na nebo, pridržavajući ga dok ne postane prevruće .
    * Awataerohi . –duh bolesti. On ulazi u telo osobe koja onda oboli. Postoji 12 vrsta Awataerohi-bolesti. Svaka se leči posebnim plesom.
    * Bean Woman.- Pasulj - Žena, jedna od 3 sestre (ostale dve su Corn i Squash Woman). To su tri glavne kulture Irokeza, nazivaju ih Tri sestre.
    * Cannibal Woman
    * Corn Woman. – (Žena - Kukuruz) jedna od Tri sestre.
    * Dagwanoenyent,- duh tornada, kćerka je vetra.
    * Dahdahwat. Opasna prikaza iz snova.
    * Dajoji, duh Zapadnog vjetra.
    * Deadoendjadases (Earth-Circler). Div-ljudožder koji živi sa svoje tri sestre.
    * Deagahgweoses (Long Upper Eyelid). Zaštitnik duvana.
    * Dehotgohsgayeh (Split-Face) , div koji živi na jugu, zaštitnik 'hickory-drveta, drvo iz porodice oraha (Juglandaceae). On pomaže ljudima a povezuju ga s medvedima i gromom.
    * Djieien. Monstruozni duh pauka, velik i zao.
    * Djigaahehwa. Klasa nižih duhova, imaju autoritet nad biljem, posebno rastu lekovitog bilja.
    * Djoeaga.- duh rakuna, čest u mnogim pričama.
    * Doonongaes (He of the Two Horns). Rogata zmija koja živi u jezerima
    * Faces in the Forest.- klasa duhova iz duboke šume

Istorija

Irokezi su se sredinom 17. veka naoružali nizozemskim puškama i stekli prednost nad narodima luka i strele. Oni haraju celim područjem do Američke revolucije. Za njih ona je značila propast. Umešali su se u ovaj rat ali svako pleme za sebe, ne više kao konfederacija. Svi osim Oneida pridružili su se Britancima ali su Britanci izgubili rat. Oneide, ostavši 'crne ovce', zbog osvete od ostalih Irokeza morali su bežati iz toga kraja. Vlada ih je sklonila u Wisconsin gde i danas žive.


Irokezi danas - njihova budućnost

1990. oko 50,000 Irokeza živi u New Yorku , Ontariju ali i širom Amerike.

U Kanadi Irokezi danas žive na rezervatima

(Caughnawaga}: upravo južno od Montreala u Quebecu, pleme Mohawk. Oka: na reci Ottawa. St. Regis: južno od Cornwalla, Ontario. Deseronto: istočno od Bellevillea, Ontario. Six Nations Reserve: kod Brantforda, Ontario. Na njemu žive pripadnici svih irokeških plemena. Oneida: jugozapadno od Londona, Ontario. Pleme Oneida Gibson (Wahta): jugoistočno od Georgian Baya, Ontario (kod grada Bala), Pleme Mohawk.

U New Yorku imaju također više rezervata i zajednica:

Akwesasne (St Regis} Reservation: na severu New Yorka. Mohawk Nation. Ganiengeh: blizu grada Altona, severno od Plattsburga. Mohawk Kanatsiohareke: blizu Fonde. Mohawk Nation . Oneida: blizu Oneide, Madison Co., Oneida Nation. Onondaga: južno od Syracuse, Onondaga Nation. Tonawanda: jugoistočno od Lockporta. Seneca Nation. Allegany : između Jamestowna and Oleana. Seneca Nation. Tuscarora: blizu Lewistona, sjeverno od Niagara Fallsa, Tuscarora Nation. Cattaraugus: sjeverozapadno od Gowande, Seneca Nation.

U Wisconsinu žive, kao što je već rečeno, Oneide koji su morali pobjeći pred besom ostalih Irokeza, zbog svog savezništva s Amerikancima u Građanskom ratu. Rezervat im se nalazi kod Green Baya.

Najjužniji Seneca-Cayuga (delom poreklom od Erie Indijanaca) nastanjeni su u Oklahomi kod Turkey Forda.

Mnogi su Irokezi danas poznate osobe kao glumica Alex Rice, glumac August Schellenberg, Billy Two Rivers (wrestling-borac), svi iz plemena Mohawk i veoma poznati Graham Greene iz plemena Oneida (ovo je lice zasigurno poznato svim filmofilima.

Danas većina ipak živi prosečnim američkim životom, kako u urbanim, tako i u ruralnim zajednicama. Na rezervatima postoje kockarnice koje su glavni izvor zarade gotovo svim rezervatskim Indijancima. Van rezervata rade najviše za razne građevinske kompanije, jer je još od prvih kontakata s belcima kod njih ustanovljena sposobnost odličnog podnošenja velikih visina.

Zanimljivosti

Kod Irokeza postoji sportski savez, koji danas nastupa nezavisno u međunarodnim sportskim takmičenjima, a ima i sportskih uspeha - irokeška lacrosseaška ekipa je na SP u lacrosseu 2003. godine osvojila drugo mesto.


« Last Edit: 13 Januar, 2009, 13:10:18 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
02 Februar, 2009, 14:08:54
Reply #28
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


  U SAD postoji oko 560 priznatih indijanskih plemena, odnosno "plemenskih vlada" koje imaju različit stepen autonomije.Plemenske vlade imaju pravo da donose zakone i da odredjuju poreze. I nisu pod upravom saveznih država, nego države preko biroa za pitanja Indijanaca, koji postoji još od kraja 18. veka. Osnovan je u vreme rata za nezavisnost , kako bi se obezbedilo neučešće Indijanaca na stranu Britanaca. Kasnije je služio za sprovodjenje politike priključivanja Indijanaca "američkom načinu života".
Američka politika prema Indijacima oduvek je bila usmerena ka asiminaciji. Još je Džordž Vašington isticao da" Indijanci jesu jednaki sa belcima, ali je njihovo društvo inferiorno". On je za "civilizovanje"Indijanaca predstavio plan koji je izmedju ostalog podrazumevao: regulisanje otkupa indijanske zemlje, promovisanje trgovine i "eksperimenata za unapredjenje njihovog društva"
To nije baš išlo lako, zbog čega je 19, vek ispunjen ratovima i bitkama kao što je ona kod Litl Big Horna. 1976 godine kada su Sijuksi masakrirali Kasterovu Sedmu konjicu. Sijukse je predvodio čuveni poglavica Bik Koji Sedi, koji je protiv američkih nastojanja da indijanci prihvate njihov način života i njihovu vlast borio uz reči : " Ja sam crven.Da je Veliki Duh želeo da budem beo, napravio bi takvog na početku".
Medjutim, kako su godine prolazile, američka vojska je imala sve modernije naoružanja, čemu Indijanci nisu mogli da se suprtstavljaju. Nakon vojnih pobeda, Amerikanci su indijance zadržavali na ograničenoj teritoriji i tako su nastajali rezervati. Još 1924. dinet je zakon o Indijanskom državljanstvu, s namerom da se ukinu rezervati. Izmedju ostalog, pravo na državljanstvo Indijanci su dobili i zbog učešća u Prvom svedskom ratu. Zakon o priznanji Indijanaca iz 1934 godine dao im je prava da zadrže neke od ranijjih poseda i omogućio plemenskiu samoupravu zemljom. To je poznato kao "indijanski novi dil".
I danas veliki broj Indijanaca živi u ukupno 310 rezervata koliko ih ima u SAD. Uz to postoji veliki broj nepriznatih plemena. Neka od njih priznaju savezne države, a ne priznaje federalna vlada što zavisi od lokalnih zakona. Proceduraza priznanje je jako komplikovana a izmedju ostalog neophodno je dokazati istoriski kontinuitet plemena od 1900 – te godine. Tako je 2000-te država Vašington donela zakon o ukidanju plemenskih vlada.

Indijancu si jedina plemenska zajednica u SAD kojoj je potrebna dozvola države za verske poslove. Čak postoji Zakon o orlovskom perju koji propisuje da samo priznata plemena mogu da koriste pera ove ptice za verske obrede.
Rezervati danas sve više izgledaju kao i ostali američki gradovi. Grade se banke i poslovni centri, a vigvami se uglavnom koriste za turizam. Veliki broj pogotovu mladih Indijanaca napušta rezervate zbog školovanja ili posla. Osnovne delatnosti u rezervatima su poljoprivreda i kocka. Samo neki manji rezervati u Kaliforniji suprodstavljaju se kocki, smatrajući da centralna vlast time što dozvoljava kocku u rezerrvatima samo uništava kulturu Indijanaca.
 
Po dolasku Evropljana, manja indijanska plemena su se često udruživala u veće konfederacije, i tako su nastajala plemena koje znamo iz priča o Indijancima i kaubojcima. Danas su najbrojniji Navaho, Čiroki, Sijuksi, Čipeva, Apači, Blekfit,Irokezi i Pueblo Indijanci.
Iako su američki Indijanci umnogome prihvatili način života belaca, njihov odnos prema zemlji je ostao isti. Meri Hrabra Ptica, politička aktivistkinja rodjena 1953 godine u rezervatu  u Južnoj Dakoti, rekla je: " Zemlja je naša majka reke su naša krv. Uznite nam zemlju i mi umiremo. Odnosno Indijanci u nama umiru."
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
02 Februar, 2009, 15:41:06
Reply #29
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 323
  • Ocena: +32/-3
  • Gender: Female
Oduvek su me fascinirali Indijanci i  notworthy za njihovu kulturu
Za tebe, Mrko + i  Thankyou za ovu temu
Cvece je ukras baste, leptir je ukras cveta, a deca puna maste - deca su ukras sveta!
04 Februar, 2009, 13:37:15
Reply #30
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
NAJVEĆI GENOCID U ISTORIJI ČOVEČANSTVA


U decembru 2007 godine Lakota Indijanci potomci velikog poglavice Bika Koji Sedi, proglasili su poništenje svih ugovora koje je njihovo pleme potpisalo sa federalnom vladom, i proglasili nezavisnost na teritoriji pet država: Nebraska, Južna Dakota, Severna Dakota, Montana, Vajoming.
U Boliviji su Indijanci odnosno starosedeoci većinsko stanovništvo, a predsednik države Evo Morales je prvi Indijanac koji se našao na toj poziciji. U Boliviji živi narod Kečua, koji se smatra direktnim potomkom carstva Inka( Inke su inače bili dinastija a ne narod). Onih koji nisu hispanizirani i govore svojim jezikom ima više od 12 miliona, ako se uračunaju i Kečue koje žive u Peruu i Kolubiji. U Boliviji je medjutim, sve manje takozvanih monoligvalnih starosedeoca koji još nisu "prešli" na španski. Druga velika grupa su Ajmara. Njih ima oko dva miliona. Oni su narod koji takodje potiče iz vremena carstava Inka. Njih su prvo osvojile Inke, da bi zatim pali pod španske osvajače, ali su uspeli da sačuvaju veliki deo svojih običaja. Trenutno najpoznatija Ajmara na svetu je upravo predsednik Bolivije Evo Morales.
U Brazilu starosedeoci čine veoma mali deo stanovništva, manje od pet procenata. I pored SAD i Kanade, jedino u Brazilu postoje rezervati za njih. U brazilskim prašumama postoji 67 plemena koja žive bez kontakta sa civilizacijom. Sedamdesetih godina, na prostoru na kom živi pleme Janomami, na granici sa Venecuelom, pronadjeno je zlato, što je dovelo veliki broj tragača u njihove krajeve. Sa sobom su doneli i infekcije sa kojima se ovi ranije nisu susretali, pa je ovo pleme od 20 000 spalo na manje od 10 000 pripadnika.
Iako se smatra da su  Maje nestale, na meksičkom poluostrvu Jukatan više od pedeset procenata stanovništva su direktni potomci Maja. Oni delom žive i u Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu. Ima ih oko šest miliona ali tek milion govori jezikom Maja. Većina su, pak, zadržali imena koja su nosila i stare Maje.
Nabrojati sva plemena starosedelaca u sve tri Amerike praktično je nemoguće. Nemože se sa sigurnošću reći ni koliko postoji Indijanskih jezika, pošto i medju Indijancima postoje nesuglasice o tome, koji od njih je jezik ,a koji je samo dijalekt. Procenjuje se da ima oko 850 različitih. Od toga 150 se govori samo u SAD, a oko 700 u Srednjoj i Južnoj Americi. Sve ih vezuje isti odnos prema prirodi. Smatraju se decom zemlje, i biljke i životinje smatraju svojom "braćom". To su civizacijske razlike zbog kojih su teško prihvatili način života evropskih kolonizatora. Sudbina koju su Indijanci doživeli na Američkom kontinentu sve češće se naziva "najvećim genocidom u istoriji čovečanstva".
Jedan američki komediograf jednom je rekao: " Ilegalno doseljeni stranci su uvek bili problem u Americi. Pitajte Indijance".


KOLIKO IH IMA U SVETU:


SAD.................2,7 miliona
Kanada................1 milion
Gvatemala.........4,8 miliona
Ekvador ............3,5 miliona
Bolivija...............4,5 miliona
Brazil ...............700 hiljada
Kolumbija...........1,4 miliona
Čile....................600 hiljada
Argentina............400 hiljada

U procentima(zemlje sa stanovništvom Indijanskog porekla)

Brazil              30%
Paragvaj          95%
Kostarika         90%
Honduras         90%
Kolumbija         80%
Meksiko           60%
Portoriko          60%
Ekvador           55%
Venecuela        50%

Poznati Indijanskog porekla:

Robert Mičam
Bert Rejnolds
Tina Tarner
Šer
Džimi Hendriks
« Last Edit: 07 Februar, 2009, 14:14:57 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
07 Februar, 2009, 21:03:04
Reply #31
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                                  Afera Leonard Peltier



Još od 1977. godine, Indijanac Lionard Peltje, član plemena Sijuksa, zatočen je u kaznionici Livenort u Kanzasu, u Sjedinjenim Državama. Star je 58 godina. Optužen je za ubistvo dvojice agenata FBI i osuđen na izdržavanje dvostruke doživotne zatvorske kazne. Već 25 godina ponavlja kako je nevin. Njegovi advokati tvrde da je on žrtva političkog procesa i da je presuda izrečena "radi primera drugima", uprkos nepostojanju ikakvog dokaza njegove krivice. Mada ima međunarodnu podršku branilaca ljudskih prava i Udruženja prijatelja američkih Indijanaca, Peltje se i dalje nalazi u zatvoru, a njegov slučaj ostao je nepoznat široj javnosti.

Često se o Indijancima Severne Amerike govori u stereotipima: perje, bizoni, vigvami... Posle genocida koji su nad njima izvršili u 19. veku američki vojnici i kolonisti, 2002. godine u Sjedinjenim Državama ima ih oko tri miliona. Njihova svakodnevica sasvim je različita od pomenutih folkornih i klišetiranih predstava. Većina indijanskih naroda suočena je sa ekonomskim i socijalnim teškoćama uzrokovanim gubitkom identiteta. što je dovelo do raširenog alkoholizma kod mnogih plemena. Uz sve te loše posledice, i uprkos po njih nepovoljnim istorijskim zbivanjima, Indijanci su uspeli da opstanu: tokom poslednjih trideset godina, u mnogim plemenima i rezervatima došlo je do kulturnog, društvenog i privrednog preporoda. Stalnom i upornom borbom, ovaj zaboravljeni deo američkog stanovništva donekle je poboljšao svoj statu i sudbinu.

Svakodnevna bitka za očuvanje identiteta vodi se u rezervatima ili plemenskim udruženjima osnovanim u velikim gradovima, daleko od medijskih reflektora, što doprinosi zaboravu javnosti. Indijanci nastoje da im se priznaju njihove različite kulture, jezici i etničke osobenosti. Povremeno su sukobi sa vlastima poprimali veoma silovita obeležja.

Naravno, ovo se događalo prvenstveno u 19. stoleću, dok su još pokušavali da sačuvaju svoje teritorije. posebno su u tome prednjačili Sijuksi, jedan od najmoćnijih naroda Severne Amerike, koji je sa Evropljanima stupio u dodir 1760. godine posredstvom francuskih trapera. Mnogi Francuzi tada su se tu nastanili i sa njima stopili: to je objašnjenje za veliki broj francuskih ličnih imena među Sijuksima, a jedno od njih je i Lionard Peltje.

Počev od 1854, Sijuksi ulaze u okršaj sa američkom vojskom i trude se da zaustave naseljavanje kolonista na svojoj zemlji. Tokom dvadeset i pet godina, pod vođstvom slavnih poglavica kao što su Bik koji Sedi, Crveni Oblak i Ludi Konj (Sitting Bull, Red Cloud, Crazy Horse), Sijuksi prkose vojsci i 1876. odnose slavnu pobedu kod Litl Big Horna, kada je ubijen general Kaster. Nakon smrti Ludog Konja 1877, konačne predaje Crvenog Oblaka i ubistva Bika Koji Sedi 1890, masakriranjem ranjenog Kolena u decembru iste godine zauvek je zaustavljen otpor Sijuksa.

Mediji protiv indijanskog pokreta


Sabijeni u rezervate u južnoj i Severnoj Dakoti, Sijuksi će posle toga biti izloženi poniženjima i bedi: postepeno gube svoju kulturu i materijalna dobra. Ipak, duh otpora i dalje je prisutan. Jedan nov zakon, prikazan kao po njih povoljniji, omogućio je 1934. osnivanje "plemenskih uprava" koje biraju sami Indijanski. Međutim, ove "uprave" nisu bile oličenje istinskih težnji naroda Sijuksa. Pedesetih godina 20. veka, mnogi Indijanci prinuđeni su da se nastane u gradovima - pre svega mladi, podstaknuti drugim, tada delatnim političkim pokretima (Crni Panteri, Portorikanci, Čikanosi, protivnici rata u Vijetnamu). Zato, po ugledu na crnačke grupe i njihove zahteve za dobijanje građanskih prava, Indijanci osnivaju 1968. vlastitu organizaciju, Američki indijanski pokret (AIM).

Njemu se Lionard Peltje veoma rano priključuje [1]. Učestvuje u svim njegovim delatnostima: u borbi protiv alkoholizma, raspodeli hrane i drugih vidova pomoći, u stvaranju ekonomskih programa za samostalno priređivanje u rezervatima, zalaganjima za povratak tradicionalnim verskim običajima, za oživljavanje autohtonih jezika.

AIM nastoji da javnosti ukaže na dramatične uslove života Indijanaca, spektakularnim ali nenasilnim akcijama. Tako se Peltje 1970. pridružuje akciji zauzimanja Fort Lotona, gde se sreće sa glavnim vođama pokreta: Denisom Benksom i Raselom Minsom. Godine 1972. organizuje čuveni marš zbog kršenja potpisanih sporazuma, koji se uz veliki medijski odjek završava okupiranjem prostorija biroa za indijanska pitanja u vašingtonu. Od toga trenutka, FBI smatra pokret AIM "subverzivnom" organizacijom, a njegove vođe državnim "neprijateljima".

Administracija predsednika Ričarda Niksona tada uvodi program unutrašnje kontra-špijunaže COILNTELPRO, da bi se infiltrirala i destabilizovala takozvane "subverzivne" organizacije, među kojima je AIM. U novembru 1972, optužen za napad na agente FBI, Lionard Peltje najpre je zatvoren pet meseci, a onda oslobođen optužbe: jer, čitav proces u potpunosti je montiran, još tada, upravo radi kompromitovanja njegove ličnosti.

Naporedo s tim, FBI svojim uticajem postiže da za predsednika plemenskog veća u Pajn Ridžu (glavnom rezervatu Sijuksa) bude izabran Ričard "Dik" Vilson, "saradnik" federalne službe koji na to zvanje dospeva sa manje od 20 odsto upisanih glasača... Njegov je zadatak da uvede red u ovaj rezervat, ocenjen kao sedište "agitatora". Uz tajno dobijena sredstva, Vilson stvara miliciju Goons Squads (Čuvare naroda Ogala). Pobunivši se protiv njihovih okrutnih metoda, Sijuksi zajedno sa aktivistima AIM zauzimaju u februaru 1973. istorijsko selo Ranjenog Kolena. Lionard Peltje učestvuje u zauzimanju sela. Vlasti organizuju opsadu tokom tri meseca, ali oklevaju da izvrše napad; ubijena su, ipak, dva Sijuksa. U maju 1973. pobunjenici se predaju, pošto su zahtevali da otpočnupregovori o uslovima života Indijanaca i narušavanju potpisanih sporazuma. U sledećih nekoliko meseci, Dik Vilson i njegovi Goons Squads dobijaju odrešene ruke za obračun sa protivničkiom stranom. Talas terora obrušava se na Pajn Ridž: 80 ljudi je ubijeno između novembra 1973. i kraja 1975. godine... Pred ovakvim zločinima milicijskih snaga, borci pozivaju u pomoć AIM. Aktivisti ovoga pokreta, među kojima je i Lionard Peltje, uspevaju da svojom intervencijom donekle zaustave milicijsku represiju. nastanjuju se na imanju jedne prijateljske porodice, u blizini sela Ogala, na rezervatu Pajn Ridža.

Međutim, jednoga jutra, juna 1975, imanje okružuju pripadnici milicijskih snaga (Goons Squads), agenti FBI i ogroman broj policajaca. Oko podneva, dva federalna agenta, Ronald Vilijam i Džek Kuler, upadaju na imanje goneći jednog mlagod Sijuksa, Džimija Igla. Svedočenja o tome šta se nadalje zbivalo ostala su mutna; po svoj prilici, agenti su pucali na kola koja je Igl vozio. Misleći da su se Goons Squads umešali, aktivisti odgovaraju paljbom. Tada i policijske snage, zajedno sa milicijskim, prelaze u napad. Pucnjava dolazi sa svih strana. Dvojica aktivista AIM pokušavaju da se približe Vilijamu i Kuleru, u nastojanju da ih razoružaju. I nalaze ih već mrtve...

Članovi pokreta AIM odlučuju se za bekstvo i, protivno svim očekivanjima, to uspešno čine. Samo će jedan mladi Sijuks, Džo Sunc Kilsrajt, biti ubijen. Lionard Peltje je uvek tvrdio da se od kuće nije udaljavao; priznaje da je pucao, ali da ni u jednom trenutku nije nišanio na Vilijama i Kulera.

Posle te pucnjeve, ogromna medijska kampanja nastoji da indijanski pokret prikaže kao zločinački. U svim rezervatima pojačane su osvetničke mere. Izdata su četiri naloga za hapšenje: protiv Džimija Igla, Dina Batlera, Boba Robidoa i Lionarda Peltjea. batler i Robido odmah su uhapšeni. Strepeći za svoj život, Peltje beži u Kanadu.

Batleru i Robidou se sudi u Ajovi. Narodna porota ih oslobađa krivice, a to izaziva bes vlasti: stoga one sve svoje snage usredsređuju na Lionarda Peltjea, jedinog optuženog za dvostruko ubistvo: i zbilja, FBI uspeva da od Kanadske države dobije njegovo izručenje.


« Last Edit: 07 Februar, 2009, 21:07:05 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
08 Februar, 2009, 08:02:45
Reply #32
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


                                          "Ne postoji nijedan dokaz"



Suđeno mu je u gradu Fargo (Severna Dakota), na području uzgajivača stoke, tradiconalno neprijateljski nastrojenih prema Indijancima. Uostalom, porota je sastavljena isključivo od pripadnika ovog društvenog sloja. Pokrenuta je i velika kampanja, čiji je cilj dezinfomisanje javnosti. Pominju se tobožnje pretnje aktivista AIM da će atentatima i oružanim napadima nastojati da oslobode Peltjea... Uronjeni u sveopštu paranoju, članovi porote prevoze se blindiranim vozilima i kriju na sigurnim mestima...

Sudija presuđuje da su neprihvatljiva sva svedočenja odbrane utemeljena na dokazima kako vlada atmosfera straha i nesigurnosti, kao i svi iskazi koji bacaju sumnju na FBI i milicijske čete Goons. Osim toga, on ne želi da se ponovo razmatraju elementi koji su omogućili oslobađajuću presudu za Batlera i Robidoa.

Za uzvrat, prihvata tvrdnje nekih agenata da su videli Peltjea kako puca iz puške AR 15 na Vilijema i Kulera. Drugi jedan agent izjavljuje da je Peltjea prepoznao zahvaljujući uveličavanjem staklu na svom snajperu. Peltjeovi branioci dokazuju kako je nemoguće bilo koga prepoznati sa mesta na kojem se ovaj agent nalazio. Sudija ne usvaja nijednu primedbu odbrane, i na osnovu mutno obrazložene presude dosuđuje Lionardu Peltjeu dvostruku kaznu zatvora. Peltje ulaže žalbu, ali sud potvrđuje postojeću presudu.

Naovi dokumenti omogućavaju da se pokrene žalbeni proces. Jedan veštak potvrđuje na sudu kako puška AR 15, dokaz optužbe presudan za Peltjeovu osudu, ne može biti oružje iz kojeg su agenti ubijeni: jer, čaure ne odgovaraju nalazima.

U svojoj presudi od 22. septembra 1986, Apelacioni sud zaključuje da je izveštaj balističkog veštaka tokom ovog procesa "sumnjiv", te da znači samo "mogućnost", a ne i "verovatnoću" da Peltje nije ubica; ipak, priznaje da je ova činjenica "mogla izmeniti presudu prilikom prvog suđenja". Uprkos tome, i ovoga je puta potvrđena prvobitna presuda!

Vrhovni sud 1987. odbija da se izjasni povodom slučaja Peltje. Godine 1993, Komisija za oslobađanje na osnovu verbalnog jemstva odbija njegov zahtev za puštanje na slobodu. Prilikom novog saslušanja, kada 1995. Peltjea brani bivši ministar pravosuđa Remzi Klark, tužilac Lin Kruk priznaje da "protiv Lionarda Peltjea ne postoji nijedan dokaz"! Tužitelj još dodaje da ga vlada "nikada, u stvari, nije optužila za direktno ubistvo" te da ga, u slučaju novog procesa, "pravosuđe ne bi moglo osuditi". Uprkos svemu tome, Savet za puštanje na uslovnu slobodu procnjuje da ga ne može osloboditi, jer Peltje i dalje tvrdi da je nevin - a to "nije spojivo sa odlukom porote".

Preostala je, stoga, još samo mogućnost predsednikovog pomilovanja. Godine 1996, g. Klinton tvrdi: "Neću zaboraviti Lionarda". Ipak, ni krajem 2000. godine, posle izbora g. Džordža V. Buša, ništa nije učinjeno. Pošto predsednik Buš nije prijatelj indijanskih manjina, mogućnost i nada da će se Lionard Peltje naći na slobodi dodatno su oslabljeni.

U prilog revizije ovoga procesa zalaže se čitavo svetsko javno mnenje: takvo nastojanje podržavaju Nacionalni kongres različitih crkvi, Amnesti internešnel, ličnosti kao što su potkomandant Markos, Nelson Mendela, Monsenjor Dezmond Tutu, Rigobeta Menču, Dalaj Lama, te desetine hiljada građana širom sveta [2]. Jer, postaje sve jasnije da se pravi zločin Lionarda Peltjea, koji se vodi kao "United States Prisoner 89637-132", sastoji u tome što je on Indijanac koji je branio osnovna prava ovog starosedelačkog naroda, sa kojim Amerika još nije poravnala sve istorijske račune [3]. Mnogi etnolozi i prijatelji Indijanaca takođe se priključuju borbi [4], čiji je cilj da se Lionardu Peltjeu vrati njegovo dostojanstvo, oduzeto mu samo zbog njegovog političkog i etničkog porekla.

-------------------------------

[1] Pročitati Lionard Peltijer, Ecrits de prison, Le combat d'un Indien (predgovor Danijele Miteran, uvodna reč Remzija Klarka), Pariz, Albin Michel, 2000. Izvanredan pozorišni komad, Moj život je sunčev ples, napravljen je na osnovu te knjige. Izdavač Albin Michel odlučio je da sveukupni prihod od prodaje navedene knjige preda Komitetu za odbranu Lionarda Peltjea (LPCD), kako bi podržao kampanju za njegovo oslobađanje.

[2] Postoji i Međunarodni komitet za odbranu Lionarda Peltjea: Leonard Peltier Defense Comitee (LPDC).

[3] O aferi Peltije snimljena su dva filma: dokumentarac majkla Eptida Incident u selu Oglala i igrano ostvarenje Udar groma, gde su glumci Val Kilmer, Grejem Grin i Sem Šepard.

[4] U Francuskoj je Komitet za podršku američkim Indijancima (CSIA) na adresi 21, ulica Voltaire, 75011 Pariz (tel: 01 43 73 05 80) Druga organizacija, Komitet za odbranu Lionarda Peltijea pod upravom Silvena Dieza prikuplja informacije i organizuje akcije u cilju podrške Peltjeu.
« Last Edit: 08 Februar, 2009, 08:05:46 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
08 Februar, 2009, 10:50:23
Reply #33
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 447
  • Ocena: +49/-6
  • Gender: Male
Mrko ! možeš da zamisliš da se  nacija od nekih 300 000 000 ljudi štreca od 1 000 000 indijanaca.
Drže čoveka ni krivog ni dužnog, preventivno kao u Gvatanamu.
Kakvi su oni likovi, ljudi moji.
Neznam da li indijanci imaju katastar, ali znajući njihov odnos prema prirodi, sigurno ga nemaju. Šteta....!
Nacija koja je iznikla na genocidu, nema šta da traži.....
Pohlepa i gramzivost kao temelj jedne države će se u svakom slučaju urušiti.
To su univerzalna pravila koja ne podležu trenutnom stanju stvari...
Ono što može da raduje i nas a posebno Sijukse Oglale i ostala plemena jeste urušavanje imperije pred našim očima.
Šteta što ljudi koji nas vode nisu dorasli vremenu i prostoru, pa da kao automatsku reakciju na priznavanje Kosova,
priznaju državu Sijuksa.
Na žalost nemamo gore ljude nego testo.
Mi će mo u svakom slučaju opstati.
Takav nam je gen.
Opstaće i Sijuksi...
Ostali neka mu se misle...
Hoćemo još tekstova................!
08 Februar, 2009, 11:11:36
Reply #34
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


***još malo o aferi Peltje***



Mediji protiv indijanskog pokreta

Sabijeni u rezervate u južnoj i Severnoj Dakoti, Sijuksi će posle toga biti izloženi poniženjima i bedi: postepeno gube svoju kulturu i materijalna dobra. Ipak, duh otpora i dalje je prisutan. Jedan nov zakon, prikazan kao po njih povoljniji, omogučio je 1934. osnivanje "plemenskih uprava" koje biraju sami Indijanski. Međutim, ove "uprave" nisu bile oličenje istinskih težnji naroda Sijuksa. Pedesetih godina 20. veka, mnogi Indijanci prinuđeni su da se nastane u gradovima - pre svega mladi, podstaknuti drugim, tada delatnim političkim pokretima (Crni Panteri, Portorikanci, čikanosi, protivnici rata u Vijetnamu). Zato, po ugledu na crnačke grupe i njihove zahteve za dobijanje građanskih prava, Indijanci osnivaju 1968. vlastitu organizaciju, Američki indijanski pokret (AIM).

Njemu se Lionard Peltje veoma rano priključuje [1]. Učestvuje u svim njegovim delatnostima: u borbi protiv alkoholizma, raspodeli hrane i drugih vidova pomoći, u stvaranju ekonomskih programa za samostalno priređivanje u rezervatima, zalaganjima za povratak tradicionalnim verskim običajima, za oživljavanje autohtonih jezika.

AIM nastoji da javnosti ukaže na dramatične uslove života Indijanaca, spektakularnim ali nenasilnim akcijama. Tako se Peltje 1970. pridružuje akciji zauzimanja Fort Lotona, gde se sreće sa glavnim vođama pokreta: Denisom Benksom i Raselom Minsom. Godine 1972. organizuje čuveni marš zbog kršenja potpisanih sporazuma, koji se uz veliki medijski odjek završava okupiranjem prostorija biroa za indijanska pitanja u Vašingtonu. Od toga trenutka, FBI smatra pokret AIM "subverzivnom" organizacijom, a njegove vođe državnim "neprijateljima".

Administracija predsednika Ričarda Niksona tada uvodi program unutrašnje kontra-špijunaže COILNTELPRO, da bi se infiltrirala i destabilizovala takozvane "subverzivne" organizacije, među kojima je AIM. U novembru 1972, optužen za napad na agente FBI, Lionard Peltje najpre je zatvoren pet meseci, a onda oslobođen optužbe: jer, čitav proces u potpunosti je montiran, još tada, upravo radi kompromitovanja njegove ličnosti.

Naporedo s tim, FBI svojim uticajem postiže da za predsednika plemenskog veća u Pajn Ridzu (glavnom rezervatu Sijuksa) bude izabran Ričard "Dik" Vilson, "saradnik" federalne službe koji na to zvanje dospeva sa manje od 20 odsto upisanih glasača... Njegov je zadatak da uvede red u ovaj rezervat, ocenjen kao sedište "agitatora". Uz tajno dobijena sredstva, Vilson stvara miliciju Goons Squads (čuvare naroda Ogala). Pobunivši se protiv njihovih okrutnih metoda, Sijuksi zajedno sa aktivistima AIM zauzimaju u februaru 1973. istorijsko selo Ranjenog Kolena. Lionard Peltje učestvuje u zauzimanju sela. Vlasti organizuju opsadu tokom tri meseca, ali oklevaju da izvrše napad; ubijena su, ipak, dva Sijuksa. U maju 1973. pobunjenici se predaju, pošto su zahtevali da otpočnu pregovori o uslovima života Indijanaca i narušavanju potpisanih sporazuma. U sledećih nekoliko meseci, Dik Vilson i njegovi Goons Squads dobijaju odrešene ruke za obračun sa protivničkiom stranom. Talas terora obrušava se na Pajn Ridz: 80 ljudi je ubijeno između novembra 1973. i kraja 1975. godine... Pred ovakvim zločinima milicijskih snaga, borci pozivaju u pomoć AIM. Aktivisti ovoga pokreta, među kojima je i Lionard Peltje, uspevaju da svojom intervencijom donekle zaustave milicijsku represiju. nastanjuju se na imanju jedne prijateljske porodice, u blizini sela Ogala, na rezervatu Pajn Ridza.

Međutim, jednoga jutra, juna 1975, imanje okružuju pripadnici milicijskih snaga (Goons Squads), agenti FBI i ogroman broj policajaca. Oko podneva, dva federalna agenta, Ronald Vilijam i Dzek Kuler, upadaju na imanje goneći jednog mlagod Sijuksa, Dzimija Igla. Svedočenja o tome šta se nadalje zbivalo ostala su mutna; po svoj prilici, agenti su pucali na kola koja je Igl vozio. Misleći da su se Goons Squads umešali, aktivisti odgovaraju paljbom. Tada i policijske snage, zajedno sa milicijskim, prelaze u napad. Pucnjava dolazi sa svih strana. Dvojica aktivista AIM pokušavaju da se približe Vilijamu i Kuleru, u nastojanju da ih razoružaju. I nalaze ih već mrtve...

Članovi pokreta AIM odlučuju se za bekstvo i, protivno svim očekivanjima, to uspešno čine. Samo će jedan mladi Sijuks, Dzo Sunc Kilsrajt, biti ubijen. Lionard Peltje je uvek tvrdio da se od kuće nije udaljavao; priznaje da je pucao, ali da ni u jednom trenutku nije nišanio na Vilijama i Kulera.

Posle te pucnjeve, ogromna medijska kampanja nastoji da indijanski pokret prikaže kao zločinački. U svim rezervatima pojačane su osvetničke mere. Izdata su četiri naloga za hapšenje: protiv Dzimija Igla, Dina Batlera, Boba Robidoa i Lionarda Peltjea. batler i Robido odmah su uhapšeni. Strepeći za svoj život, Peltje beži u Kanadu.

Batleru i Robidou se sudi u Ajovi. Narodna porota ih oslobađa krivice, a to izaziva bes vlasti: stoga one sve svoje snage usredsređuju na Lionarda Peltjea, jedinog optuženog za dvostruko ubistvo: i zbilja, FBI uspeva da od Kanadske države dobije njegovo izručenje.

izvor:Le Monde Diplomatique
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
08 Februar, 2009, 21:47:00
Reply #35
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT

Leonard Peltier



I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
08 Februar, 2009, 23:16:44
Reply #36
  • Deda meraklija
  • ****
  • Posts: 447
  • Ocena: +49/-6
  • Gender: Male
Mrko ! da li možemo doći do adrese zatvora i da lepo kao ljudi čoveku sročimo pismo podrške.
Postoje brojne paralele između naših tako različitih naroda.
U svakom slučaju smo i jedni i drugi "ponosni ratnici"
Za razliku od onih sa druge strane.
09 Februar, 2009, 11:34:59
Reply #37
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT
Peco koliko sam mogao da pronađem na internetu G. Leonard Peltier se trenutno nalazi u USP Canaan. U poslednje vrame vlasti su zbog protesta često premeštale g.Peltiera, al se od 13.01.2009 godine nalazi u gore navedenom zatvoru. Evo adrese ako želiš da uspostaviš kontakt:



Adresa zatvora:

Canaan Federal Prison in Waymart, Pennsylvania


Address of Prison

USP CANAAN
U.S. PENITENTIARY
3057 EASTON TURNPIKE
WAYMART, PA 18472


Phone Number and Fax Number

Phone:  570-488-8000
Fax:  570-488-8130



Adresa za lični kontakt sa zatvorenicima:

Inmate Mailing Address

"Inmate's Name and Register Number"
USP CANAAN
U.S. PENITENTIARY
P.O. BOX 300
WAYMART, PA  184725



Evo i sajt adrese g.Peltiera na kome postoji blog:

http://www.leonardpeltier.net/
« Last Edit: 09 Februar, 2009, 11:55:05 by mrka72 »
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
14 Februar, 2009, 14:03:15
Reply #38
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT




                            Páez Indijanci





Paez Indijanci iz Kolumbije odolevali su napadima Španskih osvajača koji su pristigli u 16. veku. Jedan od prvih Španskih istrazivača koji će ući u jugozapadnu Kolumbiju, gde su Paezi živeli, bio je Sebastian de Belalcazar. Tamo je pronasao veliki broj ljudi. Pašto Indijanci u Narino podrucju su bili miroljubivi. Za razliku od njih Pijao su borili mnoge krvave bitke sa Špancima, pa su tako kompletno i istrebljeni. Paezi jugozapadne Kolumbije, danas nastanjeni u drzavi Cauca, takodje su pruzali otpor Špancima. Bili su tuceni, ali su ih oštre planine njihove domovine spasile. Bili su u mogucnosti da izbegnu da budu unisteni od strane Španaca ili izjednačeni i umešani u generalnu populaciju tako sto su se povlacili u planine.



Lokacija

Paez Indijanci su vekovima živeli u jugozapadnoj Kolumbiji u sadašnjoj drzavi Cauca. Pravili su svoje kuce u naboranim planinskim visovima Anda. Istočni deo ovog područja zove se Tierradentro. To je proširen rezervat sa razbacanim seocima. Glavni centri su Inka i Belalcazar.


Jezik


Jezik Paeza je srodan mnogim drugim indijanskim jezicima. Većina ovih jezika je izumrla kasnih 1990 – tih, ali Paezi još pričaju svojim jezikom.
Jedno od tradicionalnih Paez imena koje su još u upotrebi je Calambas. To je porodično ime slavnog Paeza, heroja i vodje plemena.
Španci su otkrili da Paezi nisu imali samo muskarce za poglavice, već i žene. Slavna žena vodja je bila Taravira. I danas je njeno ime u upotrebi, zajedno sa imenima njene braće, koji su se zvali Avirama i Esmisa. Ovakva imena se uporedo koriste i kod Španaca.


Folklor


Juan Tama, zvani “Sin Zvezde”, je važna ličnost u folkloru Paeza. Prema legendi, kada je bio beba, pronadjen je u klancu jednog dana dok je jutarnja zvezda sijala. Dojilo ga je nekoliko žena i porastao je u jakog čoveka. Na kraju se oženio ženom poglavicom koja se zvala Dona Maria Mendiguagua. Postao je indijanski poglavica i učitelj. Učio ih je kako da čuvaju svoju zemlju i kako da izbegavaju beli narod.

Juan Tama odredio je Calambasa za svog zamenika, ali se ispostavilo da je Calambas buntovan. Juan Tama je poništio svoju odluku, ali mu je kasnije oprostio zato što je Calambas bio jako hrabar. Kada je osetio da mu se bliži smrt, Juan Tama je otišao na jezero u planinama, hladnu visoravan, i nestao u reci.


Religija


Jezuiti su bili poslati preko španskih vodja da preobrate Indijance jugozapadne Kolumbije u Katolicizam. Mnogo kasnije, ovaj zadatak su preuzeli i drugi misionari, koji su pristigli 1905. godine. Naučili su jezik Paeza, i još uvek obavljaju svoje misije medju njima. Moderni obicaji i verovanja Paez Indijanaca kombinuju se danas sa aspektima Katolicizma. Paezi jos uvek imaju svoje šamane (Šaman = sveti covek).


Praznici


Paezi slave rimokatoličke praznike uključujući Božic i Svetu nedelju (nedelju pre uskrsa). Oni takodje imaju njihovu muziku koja uključuje neke njihove tradicionalne običaje. Iako se pridržavaju i prate mnoge rimokatoličke obicaje, ne dozvoljavaju da katolički svestenik prisustvuje njihovim tradicionalnim proslavama.


Običaji


Kada žena treba da se porodi, ona ostaje u specijalnoj kolibi. Poradja se ili sama ili uz pomoc rodjake ženskog pola.

Od ranog detinjstva i dečaci i devojčice uče se veštinama odraslih imitirajući svoje roditelje. Odrasli prave svoja domaćinstva i žive na odredjenim udaljenostima od drugih porodica.

Otkriće urni i proučavanje pećina u koje su spuštane govori o tome da su Paezi ranije bivali kremirani nakon smrti. Običaji vezani za sahrane, kao i ostali aspekti iz njihove kulture, uključuju i tradicionalne i hrišćanske elemente. Pre nego se vrate kući sa sahrane, i muskarci i zene se tradicionalno kupaju, potpuno obučeni u reci ili potoku. Na taj način spiraju sa sebe duh smrti.


Odnosi


Paezi su rezervisani ljudi. Neke prilike zahtevaju formalne pozdrave. Dečak mora da se obrati svom kumu uz poštovanje kada ga pozdravlja. Posetiocu ili gostu se daruje formalni “poklon ljubavi” . Ovo je obično hrana, kao sto je živina ili jaje, i obično uključuje neko povrce i zrna kafe.

Paezi se ne zaručuju u zapadnom stilu. Kako bilo, njihova tradicija podrazumeva i jednogodišnje probne brakove. Ta godina se zove “amano” ili period za adaptaciju. Za to vreme, mladić proučava kvalitete njegove devojke i obrnuto. Ako se partner bilo kome od njih učini neodgovarajuć, probni brak može da se okonča.


Uslovi za život


Paezi žive u siromašnim farmerskim zajednicama. Žive samo sa osnovnim potrebama koje su im neophodne za opstanak. Zivotni stil im je veoma jednostavan.

Tradicionalne kuće su pravougaone sa slamnatim krovovima i zidovima od trske i štapova. Novije kuće su pravljene sa nepecenim ciglama, sa krovom od naboranog cementa. Kuće su obično podeljene u dve sobe. Jedna je za spavanje i ostavu. Druga je za jelo i sedenje oko vatre zbog priče ili grejanja. Modernije kuće imaju jedan ili dva prozora. Obično su pokriveni i drvenim poklopcima za vreme loseg vremena ili noću.


Porodični život


Otac ima skoro apsolutan autoritet i moć u porodici Paeza. Porodice uglavnom imaju više od troje dece. Maloj deci se daje velika sloboda, ali već u uzrastu od oko 6 ili 7 godina, očekuje se da se ponašaju mirnije i poslušnije.

Svadbeni obicaji mešavina su i Španske i Paez kulture. Ili mladić ili njegovi roditelji biraju buduću mladu. Mladić i njegovi roditelji i kumovi (compadres) odlaze u posetu devojčinoj porodici da zamole za njenu ruku. Ako se njeni roditelji slože, njen otac je ponudjen polovinom boce lokalnog pića (aguardiente), a njena majka drugom polovinom. Mladić i njegova porodica zatim vode devojku njihovoj kući kako bi otpočeli jednogodišnji probni brak. Ako sve prodje dobro, par se obično venčava u katoličkoj crkvi.


Odeća



Ženska tradicionalna odeća se sastoji iz dva dela. Teška vunena suknja naborana pozadi koju drži tkani krstić. Bluza je napravljena od pravougaonog komada vunenog materijala, pričvrsćena na jednom ramenu, ali je mnogo jednostavnije za žene da nose pamučne bluze.

Mnoge žene kupuju gotovu odeću. Tkaju svoju ako imaju masine za tkanje na nozni (pedalu) ili rucni pogon, jer im struja nije obično dostupna. Žene nose ogrlice sa osam do deset niski malih belih perli.

Mlade devojke nose jednostavne haljine. Dečaci nose dugačke košulje i kratke pantalone. Stariji muškarci i žene nose plastične, slamene ili filcane šešire cak i u zatvorenom prostoru. Mladji ljudi redje nose šešire ali su kačketi popularni.

Praktičan deo odeće za hladno vreme u Andima je ruana. To je vuneni plašt ili ponco koji se nosi u mnogim delovima visova Anda. Dzemperi i jakne su u današnje vreme takodje uobičajeni. Žene nose patikice, plastične sandale ili ravne cipele. Muskarci često nose gumene ili plastične čizme. Deca često idu bosa sve dok ne podju u školu.


Hrana


Osnovne namirnice u ishrani Paeza su krompir, kukuruz i ostalo povrće koje raste na Andima. Tradicionalnim i sadržajnim doručkom započinju dan, jedini drugi veći obrok je večera. Tipičan tanjir jednog Paeza, zvan mute (MOO-the), za doručak sadrži kuvan kupus, kukuruz, krompir i voćni sok. Tokom dana Paez pije sveže voćne sokove ili prevrele sokove za guarapo. Za specijalne prilike, obroci su bogatiji, kao na primer paprikaš sa povrćem, krompirima, pilećim ili pečenim mesom.

Hrana se kuva ili na plamenu ili na ognjištu od cigala. Hrana za velika okupljanja kuva se u teškim metalnim kazanima velikim dovoljno da u njih stane hrana za od jednog do hiljadu ljudi.


Obrazovanje


Deca pohadjaju osnovnu školu od prvog do trećeg razreda a nekada i do šestog. Kada poljoprivredne aktivnosti zahtevaju njihovu pomoć često je i preskaču. Mladi ljudi koji se nadaju da ce ići na više škole često moraju da žive sa prijateljskim porodicama ili rodjacima koji žive blizu škola. Neki imaju diplome tako sto su prošli kurseve koji se emituju na radiju. Profesor predaje lekcije preko radija, a studenti putuju do centralne lokacije u njihovoj oblasti kada je vreme da polažu ispite. U svakom pogledu, neko više obrazovanje je za njih skupo.

Članovi Paez zajednice žele da očuvaju njihov jezik, pa su se neke škole složile da se predavanja održavaju i naŠpanskom i na jeziku Paeza.


Kulturna baština


Paezi sviraju svoju tradicionalnu muziku za sve specijalne prilike, uključujući i verske proslave. Njihovi muzicki instrumenti su i kratke i duge flaute (chirimias). Takodje sviraju i bubnjeve napravljene od izdubljenog drveta i životinjske kože. Neka njihova muzika je upila elemente kolumbijskih folk tonova, kao sto je bambućo. Gitare su popularne kod mladih ljudi. Ples je takodje vrlo popularan nacin izrazavanja kod Paeza.


Posao


Paezi danas uglavnom žive u zemljoradnickim zajednicama. Svaki farmer mora da odradi radne dane za kolektivne projekte. Ovo podrazumeva setvu, gradnju puteva, mostova i rad u selima. I muskarci i žene obradjuju zemljiste zajedno.

Tkanje obavljaju samo žene. Njihovi muževi moraju da imaju njihovu dozvolu da bi prodali bilo šta sto su one napravile.


Sport


Fudbal je vrlo popularan sport medju mladima i timovi odrzavaju takmicenja nedeljnim popodnevima.

Glavni tradicionalni sport medju Paezima je vrsta ratne igre. Izvodi se kao obred u slavu mrtvima posle zajedničkih svetkovina i gozbi. Postoje dva tima, sa vodjom na čelu. Timovi se medjusobno napadaju lukovima i strelama. Ponekad bude i smrtnih slučajeva, ali su oni prihvaceni kao deo ceremonije.


Razonoda


Paezi ponekad o specijalnim prilikama prave pijacne dane. Posle obavljene kupovine i prodaje, ljudi uzivaju pijuci i pricajuci sa svojim prijateljima.

Na dane svetkovina, crkva je ukrašena cvecem i svećama. Članovi društva, noseći hranu, naprave čitavu paradu na svestenikovom putu ka crkvi. Njega dočekuju fanfarama čak i vatrometom i raketicama. Takodje, ponekad je tu čirimia orkestar sa flautama i bubnjevima. Posle večernje sluzbe, slavlje se nastavlja van crkve sa muzikom i plesanjem do duboko u noć.

Mali tranzistori i razni radio prijemnici, kao i kasetofoni nose se svuda sa sobom, u cilju zabave i jedne vrste statusnog simbola.


Zanat i hobi


Zanati Paeza su grnčarstvo, tkanje i pravljenje korpi. Starije žene prave dugačke i raznobojne prekrivače sa crvenom vunenom predjom na beloj pamucnoj pozadini. Ukrašavaju ih geometrijskim šarama ili ljudskim i životinjskim figurama.

Paezi prave nakit, kao sto su ogrlice od perli. Rad sa metalom je tradicionalni zanat u jugozapadnoj Kolumbiji. Jeftine mindjuše su popularne medju ženama Paeza, kao i šnale koje drže njihove duge kose na mestu.


Socijalni problemi


Gerile (privatna vojska) su vodile rat dugo godina u Kolumbiji i Paezi su nekad stradali od njihove ruke. Bivali su povredjeni u napadima trgovaca drogom i akcijama policijskih snaga. U decembru 1991, grupa Paez Indijanaca, ukljucujuci zene i decu, masakrirana je za vecerom.

Paezi su aktivni u veću indijanskih zajednica ČauČa oblasti. Imaju svoje predstavnike u nacionalnom kongresu, ali se borba za pristojnim životom sa zadovoljavajućom autonomijom nastavlja.


Paezi su 1980. godine brojali 68.487 ljudi.





 
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....
14 Februar, 2009, 18:18:03
Reply #39
  • Moderator
  • Svedok istorije vladicinhan.com
  • *****
  • Posts: 2.623
  • Ocena: +305/-62
  • Gender: Male
  • DO WHAT YOU KNOW TO BE RIGHT


AMERIČKI INDIJANCI
 
“STA ZNAM O ZIVOTU? STA O SEBI? NE ZNAM, CAK NI STA SAM CINIO NEKAD, NI STA CINIM SAD. PRIVIDJAJU MI SE NEJASNA NAGADJANJA O NEKIM SVETOVIMA KOJI MI SE RUGAJU I ZBUNJUJU ME”. TAKAO WALT WHITMAN, AMERICKI PESNIK ZAMISLJA KOLUMBA KOGA NA SAMRTNICKOJ POSTELJI RAZDIRE SUMNJA. SETIMO SE IMENA NJEGOVIH BRODOVA: NINA, PINTA I SANTA MARIJA, KOJIMA JE ZELEO DA DOPLOVI DO INDIJE I CIPANGU, STO JE TADASNJI NAZIV ZA JAPAN. GEOGRAFSKE KARTE SVETA DOPUNIO JE SKRIVENOM HEMISFEROM KOJA JE IMALA DESETINE MILIONA DOMORODACA. UMRO JE U ZABLUDI DA JE PRONASAO ZAPADNU INDIJU. MISLIO JE DA JE DOMORODACKI GOVOR POGRESAN IZGOVOR NEKIH KINESKIH MESTA, A DOMOROCE JE NAZVAO INDIJANCIMA. VECERAS BUNARIMO PO MUZICI SEVERNOAMERICKIH INDIJANACA.
 
KOLUMBO JE OKRVAVIO RUKE POMOROM DOMORODACA I ZACETKOM TRGOVINE ROBLJEM. DA LI MU SE DIVITI ILI GA PROKLINJATI, ILI GA SAZALJEVATI JER MU JE AMERIGO VESPUCI UKRAO PRIMAT NA GEOGRAFSKOJ KARTI.
 
SOSONI, CUMASI, KVAKIUTL, HOPI, KAROK…. ISTREBLJENI SU DESETKOVANI I UTERANI U REZERVATE. NIJE CUDNO STO IMAJU “GHOST DANCE” CEREMONIJE TOKOM KOJIH IGROM I PLESOM PRIZIVAJU UNISTENJE ZA BLEDOLIKE I VRACANJE IZ MRTVIH UBIJENIH INDIJANACA. PUSTE INDIJANSKE ZELJE! PRILIKOM “PEYOTT” RITUALA DOMOROCI KORISTE SEME PEYOTT KAKTUSA, SVETE BILJKE ZA INDIJANCE, KOJA IZAZIVA HALUCINACIJE.
 
SLIKAR DZORDZ KETLIN BIO JE FASCINIRAN OBICAJIMA I IZGLEDOM INDIJANACA. SLIKAO JE “PLEMENITU RASU CRVENOKOZACA KOJA SE TOPI U DODIRU SA CIVILIZACIJOM”. 1830. GODINE MOKANOPI, POGLAVICA SEMINOLA, DOPUSTA KETLINU DA GA SLIKA POD USLOVOM DA PRVO NASLIKA POGLAVICINE LEPE CRVENE DOKOLENICE. U SELU PLEMENA SIJUKS KETLIN JE SLIKAO MALOG MEDVEDA IZ PROFILA. INDIJANAC ZVANI PAS ZAKLJUCUJE DA MALI MEDVED NE VREDI KAO CELI COVEK JER JE NASLIKANA SAMO POLOVINA NJEGOVOG LICA. INDIJANCI SE POBIJU! PAS BEZI, NJEGOV BRAT JE UBIJEN A MALI MEDVED JE TESKO RANJEN. SIJUKSI SU POVEROVALI DA JE ZA TRAGEDIJU KRIVA KETLINOVA SLIKA.
 
POLOVINOM XX VEKA ETNOLOZI SU ZAPISIVALI I SNIMALI INDIJANSKU MUZIKU. NAJVECE I NAJSTARIJE DRVECE NA SVETU DOBILO JE IME PO GOSPODINU INDIJANCU “SEKVOJI”. RODJEN JE 1760. FASCINIRALO GA JE TO STO BELCI “GOVORE PREKO HARTIJE”. UKAPIRAO JE DA PISMENOST UJEDINJUJE “BLEDOLIKE”. POSLE 12-OGODISNJEG RADA STVORIO JE INDIJANSKU AZBUKU. “VELIKI BELI OTAC”, POZVAO JE SEKVOJU DA BUDE CIROKI-PREDSTAVNIK U VASINGTONU.
 
POSLE PRONALASKA ZLATA NA CIROKI ZEMLJI BELI VOJNICI PRESELILI SU 13000 INDIJANACA U REZERVATE A LOVCI NA GLAVE “PRESELILI” SU 4000 INDIJANACA U VECNA LOVISTA, TJ. UTEPALI IH. ZBOG ROGA NIJE USPEO SEKVOJIN PLAN DA PUTEM PISMENOSTI UJEDINI INDIJANCE. DANAS IH IMA OKO POLA MILIONA, GOVORE OKO 12000 JEZIKA. UBIJAJU SE OD ALKOHOLA. A STA DRUGO RADITIT U KLAUSTOFOBICNIM REZERVATIMA. ZVAKATI PEJOT ILI CIRKATI? ODLUCITE SAMI. KARLOS NAKAI JE NAJPOZNATIJI INDIJANAC MUZICAR, SVIRA INDIJANSKU FRULU.
 
RENZEL POSLEDNJI KONJ JE BUBNJAR I PEVAC GRUPE “KIYAKSA”. IZVODE TRADICIONALNI POW-WOW PLES. TO JE INDIJANSKA REC KOJA ZNACI I VRAC I DUHOVNI VODJA. SVAKE GODINE U ALBUQUERQUE-U ODRZAVA SE POW-WOW OKUPLJANJE NACIJA. OKO VELIKOG BUBNJA SEDE MUSKARCI I PEVAJU I UDARAJU U BUBANJ. SLUSAMO POW-WOW PESME.
 
NA ARHIPELAGU SANTA KRUZ U KALIFORNIJI OSNOVNO SREDSTVO PLACANJA BILO JE CRVENO PERO MALIH PTICA. DODUSE ZA TAJ NOVAC MOZETE KUPITI SAMO JEDNU SKVO ILITI ZENU. GDE OVDE DA NADJEM MALU PTICU CRVENOG PERJA? KOLIKO JE CRVENIH PERA DOBIO SIJUKS FLOYD WESTERMAN ZA ULOGU DESET MEDVEDA U FILMU “PLES SA VUKOVIMA”? MOZDA JE VECI BROJ PERA ZARADIO PEVAJUCI SA STINGOM, KRIS KRISTOFERSONOM, WILLY NELSONOM, SA JOHNY MITCHELL I BONNIE RIATT?
 
NAVAHO INDIJANAC CARLOS NAKAI NAPUSTIO JE STUDIJE KLASICNE TRUBE POSLE SAOBRACAJNE NESRECE. UBRZO OTKRIVA CARI DRVENE DOMORODACKE FLAUTE. CESTO JE NACIFRANA PERJEM, PERLICAMA I IZREZBARENIM ZIVOTINJAMA. KONCERT ZA INDIJANSKU FLAUTU I KAMERNI ORKESTAR :SPIRIT HORSE” PROGLASEN JE ZA JEDAN OD NAJBOLJIH ALBUMA 1991. GODINE. NAKAI JE PRVI SNIMIO INDIJANSKU FLAUTU PRACENU ELEKTRONSKOM MUZIKOM I ZVUCIMA PRIRODE. TO JE KLASICNI NEW AGE SOUND. NAKAIEVO SVIRANJE FLAUTE MOZE DA DOCARA RANDEVU DVE PTICE U LETU.
 
SIN SKOTLANDJANINA I APACI INDIJANKE, SIVA SOVA, JE BIO STRASNI LOVAC NA DABROVE. KADA SU MU PRISLA DVA MALA DABRA, CIJU MAJKU JE UBIO, ODLUCIO JE DA SE BRINE O DABRICIMA I DA OKACI PUSKU O KLIN. NAPISAO JE KNJIGU O ZIVOTINJAMA. PENZIJU JE ZARADIO KAO NADZORNIK I LOVOCUVAR VELIKE OBLASTI NA KOJOJ JE BILA KOLONIJA DABROVA.
 
1904. GODINE NA SVETSKOM SAJMU U ST. LOUISU PRVI PUT JE PREDSTAVLJENA MUZIKA AMERICKIH DOMORODACA. CAK 400 GODINA POSLE URLIKA BRODSKIH POSMATRACA “TIERRA”, POSTO SU UGLEDALI KOPNO. INDIJANCI PROKLINJU KOLUMBA KAO GUSARA KOJI JE ZA SOBOM OSTAVIO GENOCID, EKOCID I ROPSTVO. U PREDKOLUMBOVSKOM DOBU RAT IZMEDJU INDIJANSKIH PLEMENA BIO JE NORMALNO STANJE STVARI. SLUSACEMO RATNE PESME OLEMENA NAVAHO.
 
BORBENA TAKTIKA INDIJANACA UTICALA JE NA IZGLED VOJNICKE UNIFORME EVROPSKIH DOSELJENIKA, KOJI SU PRVI SHVATILI VAZNOST KAMUFLAZE I PRIKRIVANJA. PRVA ARMIJA KOJA JE USVOJILA PRAKTICNU ZELENU UNIFORMU BILA JE AMERICKA. U II SVETSKOM RATU U AMERICKOJ VOJSCI BILO JE 25.000 INDIJANACA. JAPANCI NISU USPELI DA PROVALE AMERICKE SIFRE, JER SU VEZISTI BILI NAVAHO INDIJANCI. NA ZALOST JAPANCI NISU POLIGLOTE I NE POZNAJU 12000 INDIJANSKIH DIJALEKATA. SVE JE TO SAMO ISTORIJA. POBEDNICKE PESME NAVAJO INDIJANACA.
 
MUSKARCI IZ PLEMENA SEMINOLA, UMESTO PANTALONA NOSE MAXI ZENSKE HALJINE. KUKUN, JOVOVE SUZE, CRNOOKA SUZAN, KOZJE OKO, AVIKIVIKI. OVO SU NAZIVI BILJAKA OD CIJIH BOBICA INDIJANCI PRAVE OGRLICE I SLICNE DZIDZA-BIDZE. DA NIJE BILO INDIJANACA EVROPLJANI NE BI UPOZNALI MOKASINE, NAJLAKSE I NAJUGODNIJE CIPELE. DOSELJENICI SU IMALI 600 ZABLUDA O INDIJANCIMA. NISU ZNALI KAKO DA OBJASNE INDIJANSKU OKRETNOST, ZILAVOST I FIZICKU SNAGU, PA SU MISLILI DA INDIJANCI OSTAVLJAJU U ZIVOTU SAMO NAJJACU NOVORODJENCAD, KAO STO SU TO RADILI SPARTANCI. KARLOS NAKAI I PESME VECERNJA ZVEZDA I STARO DOBA.
 

Izvor: Novi Radio Beograd
I na autobus piše "Lasta" pa ne leti.....