Translate original post with Google Translate

Mapa sela

Položaj i ime sela

Na samom izlazu iz Grdeličke klisure, nedaleko od železničke stanice Džep, na levoj obali Južne Morave nalazi se selo Mrtvica, smešteno na istočnim padinama Kukavice. Selo se nalazi na oko 350-400m nadmorske visine. Mrtvicu okružuju: sa istoka su sela Garinje i Kopitarce, na jugu su Ružiće i Tegovište, sa severa Repište, a na zapadu su Jastrebac i planina Kukavica.
Pored sela, tj. pored mahale Dolače protiče reka Južna Morava. Preko Morave danas postoji most koji povezuje selo Mrtvicu sa starim putem. Nekada je postojao drveni most, koji nije odoleo čuvenoj poplavi 1948.godine, koju i dan danas pamte stariji meštani sela. Kasnije je ponovo izgrađen drveni most, ali ni on nije odoleo “zubu” vremena. Pre više od 15 godina(negde ’90 ili ’91), selo je dobilo betonski most koji je od neprocenjivog značaja za stanovnike sela Mrtvice i sela Repišta.
O nastanku sela Mrtvice ima više priča: pouzdanih (istinitih) i narodna predanja. Ogromna većina sela u Grdeličkoj klisuri nastala su krajem XVIII i početkom XIX veka. Mrtvica je nastala pred kraj XVIII veka. Mrtvicu su osnovali Ognjanci ( njihovi potomci slave slavu sv.Jovan ) – od njih su potekle samo dve kuće i u narodu se govorilo da “vuču neku prokletiju”. Zatim su se doselili Prićevci ( njihovi potomci slave slavu sv.Vrači – od njih je potekao najveći deo današnjeg stanovnistva, među njima i moja porodica ). Imali su zadrugu od 72 člana. Treba pomenuti još: Ćosinci – njihovi potomci slave slavu sv.Nikola; Deda Markovci – njihovi potomci slave slavu sv.Arhanđel; Endžinci – njihovi potomci slave slavu sv. Nikola; Šukarci – njihovi potomci slave slavu sv. Nikola)….. Veruje se da su većina sišli sa planine. Međutim, u Mrtvici i oko nje postoje različite starine, i karakteristični tipografski nazivi što nesumnivo ukazuje da je ovde bilo stanovnika još u ranije doba.

O postanku sela i nazivu postoje mnogobrojna predanja i legende. Po predanju najstarijih stanovnika sela, Mrtvica je jako davno bila naseljeno mesto, ali pod drugim imenom. Međutim, nastala je kuga ili kako je stariji seljani zovu “morija” i izumreli su svi, sem majke Anđe i njene ćerke Jele. Nastao je “pustosel”, pravo mrtvilo. Jednog dana selom je prošao neki čovek, po poreklu Vlah. Anđa je pronašla domazeta za ćerku Jelu. Od tog braka poticala su 4 sina. Oni predstavljaju pretke današnjeg stanovništva. Koliko se ovde legenda i istina prožimaju teško je znati. Ostaje nam da nagađamo.
Seljani veruju da je selo dobilo naziv Mrtvica možda zbog nekadašnje tragedije, kada je Vlah zatekao “mrtvilo” u selu. Mada ima i drugih verovanja.

Naime, postoji još par mogućnosti. U manastiru Bogorodičnog Uspenja na severnom zidu priprate, zapadni travej, a u prvoj zoni stojećih figura, saradnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije, istoričar umetnosti Svetlana Pejić i arhitekta Blagota Pešić, pronašli su grčki zapis na haljini sv. Grigorija Velikog, za koji tvrde da je naknadno pisan, na velikom suvom malteru, tankom četkicom. Zapis je kalkovala S. Pejić i iz kalke se vidi da zapis ima naslov, tekst i potpis. Pisan je neveštim, nepismenim rukopisom i verovatno da piscu rukopisa grčki nije bio maternji jezik. Naime, bitna je grčka reč Θυματα – Žrtvice. Grčko Θυματα koje po mestu gde se nalazi na zapisu, predstavlja ime mesta. S.Pejić i B.Pešić su taj izraz zamenili današnjim toponimom Mrtvica. Može se pretpostaviti da je toponim Mrtvica u vezi sa Θυματα – Žrtvice. Logički, mnogo je lakše izgovoriti Mrtvica nego Žrtvica. (Pejić, S. (1989) Crkva Bogorodičinog Uspenja u Mrtvici – slikarstvo. Saopštenja, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, XX-XXI, 109-134

Pešić, B. (1989) Crkva Bogorodičinog Uspenja u Mrtvici. Saopštenja, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, XX-XXI, 93-107, o konstrukcii priprate 96)

Još jedna mogućnost postoji kada je u pitanju ime sela. Postoji jedan deo sela koji obiluje jednom vrstom zemlje – mrtvicom. Na takvom zemljištu slabo uspeva bilo koja biljka. Lično, verujem da je selo dobilo naziv iz ovog razloga. Ljudi često kažu da je zemljište “mrtvičavo”, pa me ne bi čudilo da se izraz vremenom odomaćio i selo dobilo naziv Mrtvica.

Sa obnovom manastira sve je oživelo. U moje vreme, priča vremešna Evdosija Roska Stojanović, ovde se na venčanje čekalo u red. Crkva je obuhvatala sela: Mrtvicu, Repište, Graovo i Tegovište. Sela su bila puna naroda. Kada je moj sin Boge pošao u školu, 1957. godine, bilo je 150 učenika raspoređenih u pet odeljenja. Radilo se u dve smene. Škola je bila uz manastir, imala je i kujnu – priča starica.Danas u Mrtvici ima malo mladog sveta. U školi nastavu pohađa pet učenika. U prvom razredu je jedan. Mati Makrina se žali na lokalni put. Čim padne kiša kolima se ne može do manastira.

- Nekako smo skrajnuti, dolazi malo naroda. Šteta, da je put dobar mnogima bi bio dostupan, pre svega omladini, jer Mrtvica je živi izvor božji – kaže mati Makrina.

Selo Mrtvica grupisano je po zaseocima, odnosno mahalama. Ima ukupno 13 mahala: Dolača, Ostrikovac, Deda Aranđelovci, Ćosince(Padina), Rid, Lazinje, Trstena bara, Preslap(b), Kusi rid, Milatovica, Ravnište, Gradinište, Selo.  Selo obuhvata površinu od 1222 ha. Od toga, individualnom sektoru pripada 824 ha, a društvenom sektoru pripada 398 ha. Od ukupne površine strukture sela, na obradivu površinu otpada 1176 ha, dok na neplodnu površinu, odnosno, na prostor koji zahvataju kuće, zgrade i putevi, otpada svega 46 ha. Dužina sela je oko 8 km, a širina oko 4 km.Na osam kilometara od varošice Predejane, u Grdeličkoj klisuri prema Vladičnom Hanu, uz samu obalu Južne Morave, nalazi se selo Džep. Kada se pređe most na Moravi, zemljani razlokani put vodi uzbrdo ka selu Mrtvica i istoimenom manastiru.

Gravitacioni centar sela Mrtvice je Vladičin Han, udaljen svega 12 km. Selo je sa gravitacionim centrom povezano asfaltnim putem, odnosno putem prvog reda, čija dužina od stanice Džep, tj. Orače, iznosi 12 km do Hana. Put je izgrađen 1962.godine. To je autoput E-75.  Mrtvica je sa Vladičinim Hanom povezana i starim putem. Pouzdanih podataka o izgradnji ovog puta nema. Smatra se da je on izgrađen na ostacima Vizantijskog puta  VIA IGNACIA, i njime su se koristili Turci, a kako kažu meštani, popravljali su ga Nemci u toku Drugog svetskog rata.

Kako stići: Do Mrtvice se može doći autobusom ili nekim drugim prevoznim sredstvom.  12 Km autoputem E-75 severno od Vladičinog Hana autobusom stići do sela Džep ili Orače, nastavlja se putem do mosta preko Južne Morave, zatim pešice uzbrdo prema zapadu i ugledaćete crkvu na steni. Odahnite, stigli ste. Do manastira i ostalih mahala vodi jako loš put.

Slave koje obeležavaju Mrtvičani:

Mrtvičani slave sledeće krsne slave: sv.Vrači, sv.Aranđel, sv.Nikola, sv.Jovan, prepodobni Alimpije Stolpnik….. Seoska slava je sv. Trojica ili drugi dan Duhova. Nekada su se Mrtvičani za vreme seoske slave okupljali oko seoskih krsteva, koji i danas postoje i ima ih 2. Tom prilikom organizovali bi proslave. Danas se to više ne radi. Manastir Bogorodičnog Uspenja slavi slavu 28 avgusta – Veliku Gospojinu. Svake godine se bira domaćin i kolačar, organizuje se zakuska, proslava, dolaze ljudi sa svih strana( iz Vranja, Leskovca, Hana, i okolnih sela ).

Foto
[Show as slideshow] [View with PicLens] 12►

Škole: U selu postoji četvorogodišnja osnovna škola Vojvoda Radomir Putnik. Nekadašnje ime te škole je Ivo Lola Ribar. Naime, to je istureno odeljenje Džepske škole. Škola se nalazi na 100 m od manastira. Ima ogromnu salu, tu su se nekada održavale igranke i sabori za vreme velikih praznika: Bogorodice, Uskrsa, Božića, Petrovdana….  Škola je izgrađena 1963. godine. Budući da Mrtvica nije imala školu, deca su išla u Džepu. Međutim, Mrtvica je tada imala puno dece, i javljala se potreba za odrejenim prostorom gde bi deca pohađala nastavu. Samim tim, oslobođena je jedna zgrada u mahali Ravnište, i tu se odvijala nastava. Nastava se odvijala istovremeno i u crkvenoj zgradi koja je danas renovirana u konak. Učitelj je bio izvesni Sava Tasić. U to vreme ( oko 1950 – te ) škola je brojala oko 150 učenika. Međutim, bilo je teško sa tolikim brojem dece improvizovati nastavu, pa se logično javila potreba za izgradnjom školskog objekta. I tako, 1963. godine Mrtvica dobija školu, gde se organizovala nastava čak i za V razred. Iz Džepske škole je zbog petog razreda dolazio učitelj Dragan Jović da drži nastavu. Nastava se održavala u dve smene. U tom periodu škola je brojala preko 70 učenika. Tada su predavali ugledni učitelji – supruzi Miladinka i Čedomir Mitić, koji su živeli u posebnim prostorijama škole. I danas ih se njihovi učenici i ostali Mrtvičani rado sećaju i pominju ih kao sjajne pedagoge i ljude. Takođe, za selo Mrtvicu jako je bila bitna i učiteljica iz Predejana, Gmitra Sinadinović, koja je u Mrtvici radila preko 26 godina. Njen značaj je nemerljiv u svakom pogledu. Škola danas ima 8 učenika, što odražava slab natalitet. Česta je pojava da roditelji svoju decu upisuju u škole u Vladičinom Hanu.  Dom kulture: nema podataka Zemljoradničke zadruge: nema podataka Prodavnice: nema podataka Kafane: nema podataka

Crkva Uspenija Presvete Bogorodice

Bogomolje: Manastrir Mrtvica seže daleko u IV-V vek posle Hrista,predstavlja nemerljivo bogatstvo ne samo ovog kraja već i cele države Srbije. Pogledajte detaljnije na linku: crkva Uspenija Presvete Bogorodice U selu postoje i 2 seoska krsta. Napravljeni su posle renoviranja manastira. Bili su od drvene građe. Jedan se nalazi u mahali Ostrikovac, pa je brzo propao, pa je opet napravljen od drvene građe, i nakon što je i on istruleo, 1995.godine je sagrađen nov, metalne konstrukcije. Izgradnju je finansirao Radosav Stanković, bivši meštanin Mrtvice, koji godinama živi i radi u Nemačkoj. Drugi krst nalazi se u mahali Selo. Tu mahalu često zovu “kod krsta”. I taj krst je imao sličnu sudbinu kao i krst u Ostrikovcu. Pre 30-ak godina, napravljen je nov krst, takođe metalne konstrukcije. Za njegovu rekonstrukciju selo duguje zahvalnost Milivoju Iliću. Važnost ovih seoskih krstova je u tome što su se meštani nekada okupljali oko njih za vreme seoske slave Duhovi. Kolač bi presekli, pila bi se grejana rakija, žene su pripremale meze, ljudi su se družili. Moram priznati da mi je žao što tih vremena više nema. Ljudi su tada bolje umeli da se zabave i bez kompjutera i bez mobilnih telefona, i raznoraznih elektronskih dostignuća. Činjenica je da su se više družili, pomagali. Danas smo se otuđili, svako gleda samo sebe, niko nikome ne pomaže. Žalosno i istinito.

Rudnik kamenog uglja Na teritoriji sela, za vreme Kraljevine Jugoslavije, vršena su ispitivanja u cilju pronalaska kamenog uglja. Kopalo se na 3 različita mesta: u mahali Selo, i u mahali Dolači,(nedaleko od betonskog mosta je bio 1 kop, a drugi kop je u blizini kuće Ruže Milosavljević) i u mahali Ravnište. Iskopavanja su vršena sve do II sv.rata. Nakon završetka rata i okupacije opet se nastavilo sa radom ali može se reći da nikada nisu zabeleženi veći uspesi. Meštani kažu da je ispitivanja vršio rudnik Lece koji se nalazi blizu Medveđe. Kako mi je Božidar Mladenović ispričao, on nije ni bio rođen kada je taj rudnik radio. Kao momak je ulazio u jedno(od ukupno 4) okna i išao do kraja rudnika čija dužina iznosi oko 700m. To okno je u mahali Dolača( u blizini kuće pomenute baba Ruže) i jedino ono nije zatrpano. On veruje da se rudnik verovatno sada negde obrušio i nije preporučljivo ulaziti i proveravati dokle se danas može stići. On je iz rudnika izvlačio šine koje su rudari tada postavljali za kolica kojima su izbacivali zemlju. Još uvek u rudniku ima šina ali se ne vide od ulaza. Iz ovog rudnika stalno teče izuzetno bistra voda. Zimi dostiže dubinu do 30-ak cm. Odmah pored okna ovog rudnika nalazi se ostatak motora za kompresor. Meštani sela tvrde da na teritoriji Mrtvice ima nalazišta laporca i to u dovoljnoj količini. Kako mi je Božidar Mladenović rekao, nekada se razmišljalo da se otvori i pokrene cementara, ali su se meštani tome žestoko usprotivili, jer ukoliko bi došlo do toga Mrtvičani bi mogli odmah da se isele, jer bi zaganjivanje bilo nemerljivo ne samo za Mrtvičane već i za sva sela u okolini.

Turizam: Obavezno posetiti Manastir Mrtvicu Perspektiva razvoja: poljoprivreda, turizam

Smeštaj: nema prijavljenih domaćinstava, najbliže prenoćište motel “Džep”(selo Džep)

Zaslužni za ovu prezentaciju:  Suzana Ilić (tekst i slike) posebna zahvalnost Aleksandru Anđelkoviću koji je Suzanu ohrabrio da objavi ove podatke, ”Stojna”(tekst) i Nemanja Milosavljević(slike)… sve umesio i sklopio Boban Stojković

Sponzori stranice: