Translate original post with Google Translate

Crkva Uspenija Presvete Bogorodice (IV-V vek/century)
selo Mrtvica

Manastir Mrtvica

Ispred nevelikog konaka dočekuje nas mati Makrina. Sama brine o manastiru.

- Do 1992. godine bilo je sve zapušteno. Sa dolaskom vladike vranjskog Pahomija, obnovljena je crkva posvećena uspeniju Presvete Bogorodice, sagrađen konak i pomoćne prostorije. Mrtvica je, po volji Božoj, postala ženski manastir – kazuje mati Makrina.

Odlazimo ka crkvi koja gorostasno stoji kao uklesana na steni. Prilaz je sa zapadne strane. Svuda okolo je ambis, 150 metara dubok. Sa severne strane, u dubodolini, huči planinska reka Ćelija, koja se uliva u Moravu. Penjemo se stepenicama.

- Crkva je, prema našim saznanjima, sagrađena krajem četvrtog ili početkom petog veka od dolaska Hrista, u doba cara Konstantina i carice Jelene. Svoj procvat doživela je u doba Nemanjića, od 12. do 14. veka. U to vreme brojni srpski vitezovi su se ovde pričešćivali. Ovaj kraj bio je svetionik pravoslavlja. U tri manastira, u Mrtvici, u Repištu i ispod Kukavice, pored izvora reke Kaluđerke, bilo je više od 1.000 monaha. Sa propašću srpskog carstva i pada pod tursko ropstvo nastali su zulumi, a prvi na udaru bili su monasi i manastiri – priča mati Makrina.

Na ulazu u crkvu u manastiru Mrtvica niska vrata, iznad njih na zidu oslikana Marija Deva sa Bogomladencom u naručju. U bilo kom pravcu da se pomerite, njene oči uvek gledaju pravo u vaše.

Manastir Mrtvica obnovljen je 1866. godine. Crkveno zvono počelo je da udara ponovo 1892. godine. Kupio ga je, i manastiru poklonio, tadašnji šef železničke stanice u Džepu, Jovan Đ. Petrović. Spuštamo se u konak mati Makrine. Čeka nas osamdesettrogodišnja krepka starica Evdosija Roska Stojanović, sa sinom Bogoljubom, koji je stigao iz Kanade da je poseti.

- Sa obnovom manastira sve je oživelo. U moje vreme ovde se na venčanje čekalo u red. Crkva je obuhvatala sela: Mrtvicu, Repište, Graovo i Tegovište. Sela su bila puna naroda. Kada je moj sin Boge pošao u školu, 1957. godine, bilo je 150 učenika raspoređenih u pet odeljenja. Radilo se u dve smene. Škola je bila uz manastir, imala je i kujnu – priča starica.

Danas u Mrtvici ima malo mladog sveta. U školi nastavu pohađa pet učenika. U prvom razredu je jedan. Mati Makrina se žali na lokalni put. Čim padne kiša kolima se ne može do manastira.
- Nekako smo skrajnuti, dolazi malo naroda. Šteta, da je put dobar mnogima bi bio dostupan, pre svega omladini, jer Mrtvica je živi izvor božji – kaže mati Makrina. Autor teksta D.Đorđević, Kurir 5. Maj 2005.  poslao “Stojna”

• Kako stići: Na osam kilometara od varošice Predejane, u Grdeličkoj klisuri prema Vladičnom Hanu, uz samu obalu Južne Morave, nalazi se selo Džep. Kada se pređe most na Moravi, zemljani razlokani put vodi uzbrdo ka selu Mrtvica i istoimenom manastiru.

• Povezane teme: Selo Mrtvica