Info: Na bazi iskaza pok. Staniše Đokića , selo je dobilo ime još u vreme vladavine Turaka . U okršaju sa našim ratnicima, a po turskoj reči “Tegoba” koju su turci izgovarali kao “Tegobište” i od te reči ostao je naziv sela “Tegovište”. Zasad postoji jedino ovakvo svedočenje.

Položaj: Selo Tegovište se nalazi sa leve strane reke Južne Morave , preko puta kamenoloma Momin Kamen i tom linijom se prostire od Jastrebačke reke pa nizvodno do granice sa selom Mrtvica do mesta zv. Šaruljak. Sa zapadne strane graničnu liniju sa selom Urvič kao i Jastrebac celom dužinom obeležava Jastrebačka reka . Ulaz u selo je na mestu zvanom Cvećaluka ( na 150 metara od tunela Manojle ) gde se seoski put odvaja od regionalnog puta. Udaljenost sela od nama najbližeg grada Vladičinog Hana je oko 8 km. i varošice Predejane oko 10 km. Mahale u kojima ima življa , gledano sa strane ulaza u selo su : Bunar , Selište , Padina , Stojmirovci , Kućište , Lešje , Jazina , Gorunje , Kanabara i Rid. Danas u selu ima 64 aktivnih domaćinstva i 155 stanovnika . Upoređenja radi , u ovom selu 1948.god. bilo je 387 , a 1971.god. 295 stanovnika .
Vašar: nema podataka

Kako stići: Autobuskim prevozom iz Vladičinog Hana, ili bilo kojim prevozom do mosta na Južnoj Moravi (Cvećaluka) pa pešice uzbrdo 1-2 Km. Put do sela je asfaltiran tako da se do njega može stići i autom.

Foto
[Show as slideshow] [View with PicLens]

Ustanove: U našem selu par godina posle rata, meštani su u jednoj napuštenoj kući u mahali Kućište (kuća je bila vlasništvo Ljubisava Đokića), uredili prostoriju gde se počelo sa držanjem nastave . Prva učiteljica je bila poreklom iz Vojvodine. Godine 1955. udruženim dobrovoljnim radom meštana izgrađena je škola dimenzija 16x8m. zidana kamenom sa drvenom krovnom konstrukcijom i pokrivena crepom. Škola je nosila ime “Ivo Lola Ribar”.  Aktivnošću učitelja, kao i rukovodstva mesne zajednice 2002. god. od strane opštine odobrena su sredstva za adaptaciju iste. Urađena je nova ploča kao i nova krovna konstrukcija osim crepa. Doprinos meštana u toj rekonstrukciji je rad na skidanju krova kao i plafonske drvene konstrukcije , nabavka greda , sečenje istih kao i transport do škole. Danas škola nosi naziv “Vojvoda Radomir Putnik” , i u njoj nastavu pohađaju 4 učenika. Između mahale Selište i Kućište nalazi se mesto zvano “Crkvište” . Na proplanku, gde se sada uočava samo gomila kamenja obrasla u trnju, po svedočenju mnogih do pre par vekova bila je crkva dimenzija 9 x 5 metara. Crkva je još iz vremena Rimljana, a ovu tvrdnju još su potkrepili i mnogi zemljoradnici iz ovog sela koji su orući svoje njive u blizini ove crkve (gde se nalazilo i groblje) pronalazili poprilične količine kovanog novca sa rimskim obeležjima. Meštani našeg sela odlazili su na pričest kao i venčanja u crkve susednih sela, odnosno Mrtvicu (manastir presvete Bogorodice )  i Jastrebac ( crkva sveti Ilija). Verovatno da je blizina ovih crkava u nekoj meri slabila motivaciju Tegovištana da izgrade sebi crkvu. U selu postoji krst na mestu zvanom “Zabel” na proplanku ispred škole. U selu se pored krsnih slava , slavi i seoska slava “Mitrovdan”. Na ovaj dan se meštani okupljaju oko krsta , u čast slave preseku kolač i naravno popiju po koju čašicu. Takođe , tradicionalno već 10 godina na Badnji dan , meštani se okupljaju i  organizovano odlaze da poseku badnjake , sa obaveznim kuvanjem rakije gde svako po sopstvenoj želji donosi meze,  da bi uz pesmu , sa badnjakom , svako otišao svojoj kući. Podsećanje: Dana 23.03.1943.god. u znak odmazde rušenja gvozdeno-kovanog mosta u Mominom Kamenu , koga su srušili partizani ” Crnotravci ” , u našem selu je zapaljeno mnogo kuća kao i streljano 19 meštana prosečne starosti 32. godine. Rano ujutro kako kaže Uroš Stojmirović , Bugarski vojnici , pod komandom poručnika Evgenija Vozničkog, krenuli su sa paljenjem seoskih objekata uz izričitu naredbu svim muškarcima da odmah izađu na zbor usred sela na mesto zvano ” Livade.” Po okupljanju, vojnici su po nalogu počeli da izdvajaju uglavnom mlade i zdrave momke, tako da je putem prema mestu ” Rid ” krenula kolona od oko 22 mladića. Putujući pod oružanom pratnjom od 6 vojnika , šaputanjem je provejavala ideja o bežanju , ali svesni činjenice da će se vratiti i pobiti njihove najmilije to nisu uradili. Stigavši na mesto zv. “Carevo guvno” uvideli su da je situacija u Jastrebcu ista , a čuli su se i rafalni pucnji. Sa suzama u očima Uroš priča da je jedan usput ipak pobegao , a on i Milan (Aradžija) imali su sreće da su ih neki rođaci (kad su imali odmor u Jastrebcu ) opazili , iskoristili svoje poznanstvo sa starešinom , izdvojili ih iz kolone i pustili kući. Veoma je dirljiva izjava Uroša koji kaže: ” Nikad neću zaboraviti trenutak kad sam stigo kući , cela familija leži na livadu iznad kuće i svi u glas kukaju .” Imena žrtava kao i ostali podaci mogu se videti na spomen ploči spomenika , a imenovani su streljani na mesto zv. “Jelova Glava” iznad sela Jastrebca. Lovačka sekcija Tegovište Katastarska opština (atar) sela Tegovišta prostire se na površini od 441 hektar . Lovci ovog sela, zbog neaktivnosti kao i malobrojnosti, nisu bili u situaciji da imaju svoju sekciju. Poslednjih godina omasovljavanjem , odnosno zainteresovanošću omladine za ovim prelepim sportom , stvorili su se uslovi 2008 god. i uz saglasnost matičnog udruženja L.U. “Jelen” iz Vladičinog Hana izabrali smo rukovodstvo sekcije. Na teritoriji naše sekcije , dobrovoljnim radom smo napravili oglednu čeku na drvenim stubovima na mesto zv. “Bandilova šuma” , kao i hranilište za srne . Na ovoj teritoriji dominira divljač: zec, lisica , kuna kao i divlja svinja . Lovci naše sekcije imaju izuzetne odnose sa lovcima sekcije Mrtvica , sa kojima imamo razmišljanje o izradi zajedničkog lovačkog doma. Inicijative meštana: Elektrifikacija U našem selu prva sijalica je zasvetlela 1953.god. Visokonaponski vod između ostalih napajao je i trafo-stanicu kod železničke stanice u Mominom Kamenu , od koje se račvao i niskonaponski vod preko Južne Morave kao i autoputa da bi preko mahale Bunar bio sproveden u selo. U to vreme su skoro sva domaćinstva dobila monofaznu struju . Niskonaponska mreža je urađena na drvenim bagremovim stubovima , koje su sami meštani sekli u svojim šumama kao i ukopavali na trasiranim tačkama. Pošto je vreme učinilo svoje posle 33 godine , odnosno 1986.god. , a zbog čestih nestanaka struje moralo se pristupiti rekonstrukciji električne mreže . U tom poduhvatu meštani su svojim sredstvima kupili niskonaponski trafo , 6 visokonaponskih , oko 140 niskonaponskih betonskih bandera , žicu kao i svu opremu po projektu . Meštani su takođe ogroman teret podneli u fizičkom delu posla ( iskop rupa za bandere kao i ručna ugradnja istih , zidanje trafo-objekta u neposrednoj blizini osnovne škole kao i pomoć na ugradnji žice). Naizgled se čini da je to mali posao , ali činjenica da je proces izrade nove elekro-mreže okončan tek 1992. godine to opovrgava. Doprinos EPS-a u ovoj investiciji je jedino fizički rad na kačenju kao i vezivanju žice. Zahvalnost za nesebično angažovanje na rekonstrukciji električne mreže u selu Tegovištu dugujemo pokojnom Milenković Zoranu , kao i ostalim članovima tadašnjeg rukovodstva sela. Uvođenje telefona Zainteresovanost žitelja m.z. Tegovište za uvođenje fiksnih telefona je bila još od 1994. godine. Rukovodstvo mesne zajednice je sprovodilo više anketa , radi utvrđivanja tačnog broja zainteresovanih za uvođenje telefona ( na kojima je u proseku bilo oko 45 interesenata) i zajedno sa tim spiskovima slali zahteve nadležnim službama Telekoma u Vranju . Napokon 2000.god. udovoljeno je našim zahtevima u pozitivnom smislu , gde smo usmenim putem obavešteni da je zahtev našeg sela kao i sela Stubal prihvaćen. U toku 2005.godine, posle okončanja radova na uvođenju telefona u selu Stubal, na opšte zadovoljstvo Tegovištana krenulo sa sa izradom moderne podzemne instalacije, da bi po okončanju posla umesto anketiranih 45 bilo priključeno 65 broja, što se objektivno nije očekivalo obzirom da je u to vreme bila aktivna mobilna telefonija . Asfaltiranje puta Dana 03.09.2007. godine na opšte zadovoljstvo meštana počelo se sa radovima na asfaltiranju puta. Dana 11.11.2007.godine organizovano je svečano otvaranje asfaltnog puta sa proslavom kojoj je prisustvovalo 150 zvanica. Zaslužni za ovu prezentaciju: Zoran Anđelković – Zoki63(tekst i slike) i sve umesio i sklopio Boban Stojković Sponzori stranice: